Prijava
   

Od ovoga ne može biti gore

Uvek kad se se u Srbiji izgovara ova rečenica mora se voditi računa jer, kao što se kroz istoriju pokazalo,kao što i nad popom ima pop,tako i nad zlim ima grđe. Imali smo jednog diktatora,pa je onda došao drugi. Posle njega su došli neki manje-više nebitni,pošto na vlasti nisu ostali dovoljno dugo da bi bili i okarakterisani,a kamoli upamćeni. Onda su došli lopovi,i na kraju,konačno,budale. Dok je diktator na vlasti prosečan čovek se oseća potlačeno i poniženo. Dok su nebitni na vlasti,ni ne zna kako se oseća. Kad dođu lopovi,čovek sebe smatra prevarenim i opljačkanim,ili bar naivnim,ukoliko lopov ima bar malo šarma (barem koliko Džordž Kluni). E a kad dođu budale,onda prosečan čovek može samo da izvrši sepuku,hara kiri ili neko manje časno samouništenje.Ako posle ljubavi, po Momi Kaporu,ostaju zabrinuti pogledi konobara što vas više ne viđaju zajedno ili navika da se pale dve cigarete istovremeno i ostale stvari,posle budala i lakrdijaša na vlasti ne ostaje ništa. Ili barem nada, da zaista više ne može da bude grđe.Posle svih popova,na kraju je partrijarh, ili diktator,kako ko voli. Možda je to neki naš začarani krug,možda i nije samo naš,a možda i nije baš takav krug realan za očekivati. Jer i protiv diktatora,i protiv nebitnih, i protiv lopova,čovek može da se nekako bori. Budale još niko nije uspeo da pobedi u bilo čemu,pa ostaje samo da budale pobede sami sebe. Šta god da dođe posle njih,valjda konačno neće biti grđe.

   

A šta ti tu možeš?

Došao si kući,celodnevno rmbačenje uzelo je maha i podsetilo tvoje gojazno telo da je još uvek živo,dok pušiš razmišljaš kako ćeš noćas spavati dobro posle dužeg vremena,kao da ti je samo to potrebno-dobar,dubok i dug san...
Dnevnica je bila jadna,ali imaćeš za cigare i pivo sutra,možda i za burek i novu g žicu,možda i ne,pa da,država je loša,vode je secikese,bedni genitalci i osrednji lopovi,tešiš sebe da zbog toga nemaš diplomu,živiš s roditeljima i povremeno zaradiš neku siću,a onda se pomalja stidljivo ali i sa nekim čudnim samopouzdanjem nepoznatog izvora bljesak-kakav narod takva vlast,pa da,i to smo čuli,već hiljadu puta,valjda zato niko i ne smatra za bitno.
Misli ti nekako idu na današnje klince i misliš da su čudni,da slušaju lošu muziku,da su mnogo gori od tvoje generacije,ali hej,pa i to smo čuli,pa zar i tebi ćale nije to reko kad si onda došao mrtav pijan i dobrano izudaran,zar deda nije njemu pričao kako je morao da jede koru s drveća kad su onda priterali Nemci...
Hm,Nemačka,obećana zemlja praznih glava i praznih novčanika,kao da će pun novčanik i točak mercedesa popuniti praznine u lobanji...
Pališ radio,Morison peva i nekako ti savršeno odgovara,kratak prekid,pa moraće i veliki Džim da sačeka malo,da nekog ubiju na Bliskom istoku,da negde izbije zemljotres,negde poplava,da negde najave kišu,da neko da gol,pa tek onda nastavi o tome da su ljudi stranci...
U celoj toj zbrci misli,počinješ da se pitaš ko si i šta si ti? Šta tražiš tu? Šta možeš da uradiš sa sobom i svim ostalim? Zaključuješ da ne možeš ništa sem da nastaviš svoj bedni i prazni život... A je l`?

   

30 groša ubiše Isusa

I u bibliji potvrđeno pravilo da para vrti `di ni bog ne mož' da pomogne...

   

Hakuna matata

Zivot po sistemu `jebe mi se za sve`.Jedini način da u Srbiji živite po ovoj filozofiji je da se dobro napijete u ranim jutarnjim casovima.

Negde u Srbiji...
B:Draganeeeee...
D:Sta se deres pizda ti materina?!!
B:Nemoj tako da se izražavaš,đubre jedno pokvareno.Ostavi tu rakiju i idi po kvasac.
D:Hakuna matata, uciteljice.Idi sama,ionako ce ti hleb opet zagoreti...

   

Kuća koja se vidi s auto-puta

Poslednji argument koji je sredinom 20.veka iznosio mlađani junoša iz atara neke vukojebine svojoj dragoj iz velikog grada, kako bi istu dovukao u svoj zavičaj, oženio, napravio petoro dece a onda je nakon mnogo lepih i srećnih godina poljoprivrednog života sahranio odmah pored dede Solunca.

On je lep,visok,snažan ali ipak bez diplome.Ona ga voli,plaši je pomalo ono što je očekuje "tamo", no ipak ne mari previše ,on je sve što joj je potrebno. Ona pristaje, sad da li ćete je okarakterisati kao laku ili nekoga ko voli to je vaša stvar. Nakon dvoipo časovne vožnje dotrajalim autobusom kojem nedostaje natpis "Krstić i sin" kao svedok godine proizvodnje ,oni dolaze do famozne kuće. Na prvi pogled izgleda kao da je zidao isti onaj Solunac. Tako izgleda i na svaki sledeci pogled. Došla je i sad nema nazad, karakter joj to ne dozvoljava a mozda i prevelika ljubav koju oseća. Svejedno, ona ostaje tu, da potajno proklinje "kuću koja se vidi s auto-puta". Prošle su godine, ljubav je kao što to često biva lagano isčezla. Njena dva sina (junoša ipak nije tako dobar u krevetu) su završila fakultet i sada žive u onom istom gradu u kom se ona rodila.To joj bar malo olakšava život. Eto je i sad na istom mestu u svojoj 60-toj,sedi ispred kuće i gleda na auto-put u daljini i razmišlja:"Eh,da je ovaj orah malo ranije posadjen,kuća se onda ne bi videla..."

?
+68
5
definicija