Prijava
   

Na to su kuce i mace piškile

Roditeljsko odvraćanje deteta od zadržavanja svakog beskrajno zanimljivog, pokupljenog objekta sa ulice. Na novac, naravno, kuce i mace nikad nisu ni pomišljale da pišnu, a tek nešto više.

- Mama, vidi pištolj na kuglice!
- Ne! Baci to! Na to su kuce i mace piškile! Pi'!
..................................................................
- Ijao, kakva sreća, petsto dinara.
- Mama, baci to, na to su kuce i mace piškile!
- Sad će mama da ih opere, u nekoj prodavnici.

   

Poznavanje sopstvenih džepova kao sopstveni džep

Dosada. Predvidivost. Odsustvo potencijalnog iznenađenja pronalaskom izbledele novčanice, dugmeta otkinutog od ko zna koje košulje, papira na kome je napisan ko zna čiji broj telefona, spljeskane cigare ili flajera mladih boraca za rakunska prava. Potpuna providnost i isplaniranost lišena trunke spontanosti.

   

Hotelski peškir

Suvenir sa letovanja.

   

Ljudi smo!

Poslednji vapaj upućen neljudima.

   

Nisi tada bio ni u planu

Često roditeljska vremenska odrednica. Moguće je da ih podseća na neke lepše, uzbudljivije i slobodnije dane.
Može se izreći i nekom ko je još zelen i nametljivo dosađuje starijima davno prošlim vremenima ne bili se uklopio u priču.

- Sine kako sam ja lumpov'o.
- Ćale ti ne piješ od kad te znam. Kad je to bilo?
- To je bilo kad ti još nisi bio u planu.
...........................................................................................
- I kad udari grad, a mi svi bež' s polja. Kukuruz nam beše uništen. Jabuke sve. Zamalo da pocrkamo te godine.
Zeleni: Jeste, strašno je bilo.
- "Stašno je bilo", šta znaš ti, to je bilo još pedes' osme, a ti još ni četeres' nemaš. Nisi bio tad' ni u planu.

   

Zaista, zaista kažem vam

Isusova omiljena uzrečica.

   

Ne tuci dete po glavi

Izraz srpskog pedagoškog liberalizma od strane jednog , najčešće, ženskog roditelja.

   

Žena ti je kao...

Stilska figura - poređenje, kojom stariji naraštaji prenose mlađima znanja o lepšem polu. Najčešće ih krase poredbene banalnosti koje sežu do nezamislivih granica.

- Vidi sine, žena ti je k'o njiva, kol'ko radiš na njoj tol'ko će i da rodi. Stara ti je pak k'o stara novina, uvek možeš nešto da pročitaš iz nje, al' je dosadno. Žena ti je kao puška, moraš sa njom oprezno, ako nećeš da te opali slučajno. Žena ti je kao crni luk, muze te i plačeš, al' ti dođe slatko dok je jedeš, ako me razumeš.

   

Motka

Predmet koji prosečan srpski roditelj nudi kao alternativu, za relativno neostvarljivu želju svog deteta.

-Ćale, da mi kupiš nove patike, ove su se već izanđale.
-More, uzbesneo si ti, daću ja tebi jednu motku pa da vidiš.

   

Imaš ti šta da radiš

Replika dragih nam roditelja (odnosi se na one koji su još jelte, subordinirani u finansijskom segmentu) kojom se potomku direktno skreće pažnja na potencijalne aktivnosti, a pošto potomak izrazi nezadovoljstvo usled nedostatka životnog uzbuđenja tj. zanimacije.

-Je li Dragane sine, da te pita majka, a što si izvadio te šerpe pa udaraš u njih već petnaest minuta?
-Ma bre kevo, viš' kakva je dosada neka. Nema šta da se radi. Smorilo sve živo.
-Pa kako nema sine, eno ti višnje na terasi, pa očisti, treba sok da pravim. Ne znam 'de ću pre.
.......
-Šta radiš to degeneriče?
-Pusti me bre ćale, palim muvi krila.
-Što, ne voliš ih više sirove?
-'Ajde zaobiđi me sa izlivom duhovitosti, ne'am šta da radim, gotova škola, vrućinčina, ja sam malo asocijalan, nigde mi se nešto ne ide.
-More asocijalno-neradni, imaš ti šta da radiš. Iza kuće je debele ladovina, uzmi sekiru u šake i čekaj me tamo. Ako 'oćeš i ti da se greješ. Ide zima.

   

Reciklaža misli

Razlaganje odlučenog i uvođenje u ponovni proces proizvodnje. Pretresanje i provlačenje kroz kritičko-racionalnu svest. Tren u kome shvataš zabludu ili upadaš u nju, dominantni osećaj je pobede i saznanja pravilnog i ispravnog ili privid i potpuna suprotnost. Za razliku od reciklaže materijalno opipljivih predmeta, ovde se u proces ulazi čim se uoči defekt misli. Bez posledica upotrebe. Ili sa posledicama u najavi.

-Ma da lepo ja puknem one pare što si moji poslali na žuraju, jednom sam mlad!
(Ček', ček', ček'! Šta se ja konj glupiram?! Jedva sam i ove pare izmolio, šta tebi pada na pamet, mongoloidni idiote, idi u ćošak pet minuta i stidi se!)

--Idem da joj priđem, pa šta bude.
(Čekaj, gde ćeš, pogledaj je, boginja)
-Ma neću. Ko je jebe.
....
Brate, ona moja drugarica, kaže da baš šteta što si je gledao k'o manijak i prevrtao očima, znojio se k'o blesav, a nisi joj priš'o. Kaže da si joj bio sladak. A posle si isp'o šmokljan.

   

Grčka mitologija

Izraz do nerazumljive mere zapetljanih familijarnih i drugih socijalnih odnosa.

-E brate, keva ti sprema strašnu sarmu.
-Pa dobro, znaš nije mi to keva.
-Nego?
-Maćeha.
-Brate, ja sam mislio da to ima samo u Pepeljuzi.
-Moj ćale se razveo još kad sam ja imao 3 godine, a sa mojom maćehom ima ima još dva sina. Ustvari, imao je tri, ali ovaj jedan je pobegao od kuće kad je imao šesnaest, niko nema pojma gde je, a ova dvojica su u svađi, jer jednom kad je moj ćale hteo da bije moju maćehu jer mu srala što je sve pare dao sinu koga ima sa jednom prostitutkom da plati dečko alimentaciju, jedan je stao na stranu majke, a drugi na ćaletovu stranu i bilo je zajebano, ja hvala Bogu došao pred kraj kad je svađa malo minula,tako mi reče ćale, trebalo je da pokupim neku lovu. Ko zna kako li je tek bilo na vrhuncu.
-A šta je sa tvojom kevom?
- Pa ona se nalazi valjda u haremu kod nekog šeika u Emiratima. Šalje mi kintu redovno, čuva neki čopor dece. A ne sme da se vrati u zemlju jer je htela da izvrši atentat na mog ćaleta kućnim aparatima, na "Sam u kući" foru, pa je juri murija. Al jedino mi više kinte od nje šalje moj stric. On ima sina sa mojom kevom, pa taj polubrat od strica i keve i moj stric, odnosno, u neku ruku i očuh šljakaju zajedno u Švajcarskoj. On me gotivi, baš.
-Jebote, barone, koja grčka mitologija.

   

Besedin

Čašica alkoholnog pića posle koje ti se jezik razvezuje, a sa svakom izgovorenom rečju duša opušta kaiš i biva lakša. Lek koji stvara izduvni ventil za sav akumuliran stres i sa kojim i najveći smušenko postaje majstor retorike.

E sad ću da vam kažem nešto!
Ti Bojane, ti si dobar čo'ek. Al' bre ona tvoja žena te u torbicu nosi da mu jebeš sve! Ja ti kaem Boane 'ajde d'idemo da navatavamo nešto, a ti kažeš ne mogu više Mile, moram sa ženu na buvljak. E sad dalje, ti Ljubomire, recimo, još mi duguješ dva'es evra i praviš se šuntav od Vaskrsa još. Al' nema veze! Ja sam ljudska veličina i ja sam to zaboravio. A ti Pero, imaš dobru ženu! Uh, što mi vrućina, ljudi moji, a vama?

   

Internet boemija

Pomirenost, prepuštanje. Sanjarenje i uzaludno umovanje. Čin jedinke koja se migolji prstima ruku koji stežu vrat posvećen pesmi i priči, čijim žilama teče krv prirode, bez hipokrizije, krv puna sanjarenja i platonske ljubavi prema svetu čiji oštar zub još nije krenuo da je pohotljivo nagriza. Utapanje. Ako ne možeš da ih pobediš, pridruži se, kreni s' njima, onako virtuelno. Ako ne možeš da ih okupiš na trotoaru, u birtiji, ako ne žele da raspravljaju o pravičnosti ili izvrću stihove kao drugovi Disa koji su predložili da se Disova zbirka pesama "Mi čekamo cara" zove "Mi čekamo para", onda stavi svoje ogromne slušalice koje zaglušuju misli koje nisu ni dostojne slušanja, uz par klikova, pusti melodiju koja najbolje prožima čašu vina koja zjapi i vapi za drugom sa suprotne strane. Podeli sve to sa osobom čije oči su ko zna kakve. Maštaj. Maštaj, kako bi bilo... Prokleto kako bi bilo da...

   

Pozivanje na autoritet priznatog pisca

Pojava koja dominira kod ljudi sklonih verbalnom izrabljivanju jednog kruga, iz brojnih dela, izdvojenih misli, koji ne predstavljaju ništa drugo do misliočev instrument za približavanje biti priče. Takvi retko da su pročitali i Nušićeve hajduke, uvek u nekom kutu imaju ključ koji otvara prečicu do riznice blaženog li znanja, knjigu u kojoj su pohranjeni brojni citati što poznatih, što nepoznatih mislioca od starog Egipta do filzofije dvadesetog veka. Uskoci, koji pokušavaju da se dočepaju praznine nastale u pauzi vašeg izlaganja, ubacujući svoje zrno mudrosti i ne preterano mareći da li je njihov iskaz koherentan celokupnoj priči. Oni su rekli. Na nama je da se oduševimo.
Neretko, autoriteti raznoraznih pisaca, ili imena koja neki predstavljaju kao simbole misli, dovode do toga da jedna izjava, ma koliko nebulozna, alogična, bez imalo simboličnog značenja bila, stavljanjem imena znamenitog Petra Petrovića KakoNisiČuoZaNjega na kraju rečenice u stilu "Što bi rek'o.." postaje pravo klupko dokučene suštine čiji se sadržaj ne sme osporavati.

Ona: Ne znam da li je u redu, tek smo se upoznali.
On: (proždire pogledom plavušu koja se svlači): Pa kad sam se već skinuo, hajmo. Kocka je bačena, što bi rek'o Cezar.
Ona: Pa ne znam, mislim da...
On: Mislim dakle postojim, što bi rek'o Dekart, što znači da postojiš samo za mene.
Ona: Pa ne znam rekoh...
On: Moraš da znaš, jer isto je biti i znati, što kaže Parmenid elejski. U al' su mi žute gaće (tiho izlanuće)
Ona: (zgrožena)
On: ...Što bi se duhovito izrazio Platon posle veće nužde.

   

Sitniš

Ono bez čega prosečni vernik i ne kupuje sveće.

- Je l' imaš sitniš da zapalimo sveću? Nisam bio u crkvi još od prošlog finala lige šampiona.
- I da imam, odakle mi?
- Ništa, ja imam samo dvesta kinti, drugi put.

   

Sofisticirani lik

Retka pojava današnjeg degradiranog društva omladine. Neki malo stariji, verovatno bi rekli "potpuno normalan" međutim sa posrnućem društva ova individua počinje da predstavlja nešto natprosečno čak šta više i abnormalno.
On nije matematičko-muzičko-istorijsko-sportski mag, nije građen kao Fernando Kolunga i nema neki holivudski šarm. On je umeren. Pomalo svestran. Možda čak i staromodan. Old skul sa vidnom primesom modernog. Svakom društvu godi jer zna da racionalnim sagledavanjem smiri stvar i ume pomalo da razmišlja i kao matorac. Neretko predmet sprdnje, ali to ni malo ne utiče na njega da promeni svoj stav prema okolini i esenciji života uopšte.

-Kako ću da mu se najebem majke u utorak. Samo da skupim ortake.
SL: U redu je. Popričaćemo sa njim u ponedeljak. Izgladićemo situaciju.
-Nema šta da gladimo koj' kurac. Neće više ovako da me drka.
ŠČU MAJMUNE, BOLI ME KURAC ŠTO ĆEŠ DA DOVODIŠ CELU MALU!
-SL: Daj bre čoveče ljudite slušaju, upristoji se.
-Ja stvarno ne znam jebote kako da mu kažem da me boli kurac šta on sere.
-SL: Pa kaži, osećam blagi bol u predelu prepona izazvan tvojom konstatacijom.
-E jesi mudroser. ŠČUO KONSTATACIJO! IMA DA TI SE NAJEBEM MILOSNE MAJKE!

   

Opšta konverzacija

Uvod u traženje usluge. Početak razgovora sa nekadašnjim poznanikom koga nismo videli ni čuli još od vladavine Hamurabija, a ne priča se da je umro pa se i nadamo se da nam tako egzistirajuć može završiti neki posao. Naravno, zbog izgubljenog kontakta, uvod predstavlja most koji oživljava stare uspomene i navodnjava tlo za pitanje koje sledi. Često karrakterističan snishodljivim ljigama.

-E 'de si Sale jeb'o tutku!
-Ko je to?
-Žika.
-Koj' Žika?
-Žika Sajla bre! Mašinska, druga klupa do prozora. Kako se ne sećaš?
-Aaaa. Nisam ti poznao glas. Izvini, dugo se nismo čulo. Otkud ti?
-Nije ti drago da čuješ starog drugara a?
-Ma ne, nego ono 11 sati je, ne očekujem pozive ovako kasno, skoro mi javiše da mi tetka umrla pa nahvatao neki strah.
-A kul. Nego pričaj, šta ima kod tebe? Pičke, šljaka?
-Šljaka, redovna, dva klinca, žena. Kod tebe?
-Ma ništa ne pitaj sve neka sranja niču. Važno da sifilis nemam. Nego rek'o da te pitam, je l' ti beše pecao?
-Aha.
-E treba meni i ortacima neki štapovi, idemo u subotu na jezero sa cupikama da "pecamo" i da varimo malo, a trebaju na štapovi pa ako možeš da pozajmiš, ako nije frka velim. Tri komada.
-(Da Bog da ti taj štap što držiš bilo jedino kruto) Ma nema frke. Namontiraću vam. Dođi sutra.
-E lafčina si. Najjači si car bio u školi. Svega mi. Vozdra.

   

Na jeziku med, a na srcu jed

Potpuno prirodno stanje medveda dok čeprka po košnici, a pčele mu se roje oko glave.

   

Priroda sve radi sama

Parola lenjivca koji čeka da mu promaja zatvori vrata.

#67
+33293
351
definicija