Prijava
   

Čovek, kako to gordo zvuči

"Ovaj sastav boli. Za jedan tako kratak esej o čoveku i njegovoj gordosti, "Čovek, kako to gordo zvuči", boli iznenađujuće snažno.
Rečiti traktat o iracionalnim moćima gordosti i čežnje ka veličanju sebe u sjaju sebe, slatko-gorka elegija o neizbežnim posledicama gordosti čovekove.
Marcipan je jedna od malobrojnih autora koji poseduju dar da skrivene mudrosti učini opipljivim u trenucima velikih životnih iskušenja u životu svome i tuđem
(pa samim tim i čitalaca ovog remek dela). Srce jeste otporno, ali gubitak je njegov usud."
Independent on Sunday

"U ovom kratkom, nadrealističkom sastavu, najmoćniji detalji leže ispod pokorice običnog."
New Yorker

"Izuzetno romantična i plačno-lepa priča o gordosti, potpuno je različita od svega drugog: istinski original."
Guardian

"Marcipan je kao apostol Pavle."
Vuk Drašković, Politika

"Reći ću samo: pet plus i zvezdica, ostao sam bez teksta."
Zyclon, Vukajlija

ČOVEK KAKO TO GORDO ZVUČI:

Kako ja fe no me na lno pišem!
Iz tastature
srce i istina izlaze, gorko- slatko je sve.
Lako, kao pero, sa temom sam na "znam te - znaš me", odrobijaću je.
Ubedljivo dobro, bez izuzetka: pomračenje duše!
(Iz helikoptera izlazim totalno jestiva i isto toliko hot, govoreći rečnikom supermarketa.)

Profesori, moderatori, Vukajiljaši,
svevideći su kako ja savršeno sklapam ovaj tok u rano-jesenjem kovitlacu snažnih spiralnih misli o gordosti!

Da li Bog ume da piše, i da li je on mene napisao sada? Neću valjda da pitam Kaizena.
Da li sam ja sada Bog, ili ja pišem bolje? Voli me.
Mogla sam da ne napišem, jer, da li je u redu da bisere bacam pred čoveka?
Strast osećati, greh činiti - jer se piše uopšte, a kamoli o gordom!
Ali koga ja da pomilujem, bezgrešna?
Niko nije dostojan toga, zemljotres, cunami ili Etna, šta to skromnom treba?
Bolje je od svih koji bi možda pisali oholije od mene. Neću da ih nabrajam, mada će mnogi pokušati da se
prepoznaju, crkli dabogda.
A kako biti čovek bez te gordosti!? Ćutati, raditi, biti tih dok te ne zgazi drugi čovek, vreme
ili ja?

(Zvučim aerofono, zvuk dajem pomoću vazduha iz meha, a oglašavam se klavijaturom,
od C do, uglavnom, G3, ali zbog raznovrsnih registara, realni raspon je mnogo veći, od 2C do čak G6,
što takođe nije fiksirano. Širok spektar zvukovnih boja, oprobali se: Bah, Hendl i Lejdi Gaga - prim.aut.
)

Soli Deo Gloria!

Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola"

   

Kako sam proveo letnji raspust

Na letnjim raspustima ja nigde nisam išao, ja mogu samo da sam išla, pa da kažem gde je to sve.
U ovom sastavu ja sam išla daleko. Do dede na selo da sam imala dedu.
To nije mnogo daleko, ali meni bi bilo daleko jer bih pisala kao mali neko.
I bez rime, mada mi se to tada sviđalo. Moj deda bi, dakle, bio živ. Baba ne sme, majka kaže da je bila veštica.
Veštice mogu da budu samo u središnjem delu priče, pa da pređem u taj deo. Osam (jeste) rečenica za uvod dosta.

I zamišljam noć dok ovo pišem, jer dedin tavan ima mraka i bratovljevih, koga nikada nisam upoznala, starih igračaka.
Stoni fudbal na rasklapanje, probušenu loptu, gumenog Paju Patka i jednu slagalicu istu moju,
samo sa drugačijim rasporedom, nisam je odmah složila.
To je bilo tajno mesto, odrasli ne dozvoljavaju da se odlazi na prašnjava mesta jer neki pacov -
životinju koju ni do danas nikada nisam videla - može da "iskoči".
Krošnja kruške je ogromna, a trava nepokošena. Ne zamišljam dobro da je deda živ.
Ovako. Upaliću svetlost u sredini razrade. Sa čaradaka je moglo lepo da se skače, deda bi se smejao,
ne bi mu smetalo nogu da polomimo. I mnogo je dece u ovoj priči, nisam sama.
Bar još četvoro, rođaka i komšijske dece koja brzo trče.
Popela sam se na najviše drvo prva i svima dole bacila voće,
zrelo i slatko da se oseti ukus tog i ovog leta. Musavi i rumeni nećemo da se završi. Čika Mađara,
tako su ga zvali jer je bio mutav, veze sa Mađarskom nije imao, deca, među kojima nisam bila i ja,
su gađala peteljkama, on se smejao bez gornjih zuba. Tražili smo školjke u šljunku isped prodavnice,
ja sam vadila rajsnadle sa umrlica iz Lipe jer je to boli,
i nisam stala kod ukusa leta jer ne znam koliko ovo razraditi treba.

Mogla sam neko more, Saharu, ili Severni pol, Maleziju, suknje domorotkinja, mene nasmejanu a ne zabrinutu,
ali učili su me da nije lepo lagati.
I da jesu, ne sećam se, malo moram.
Dedu nisam nikada upoznala, babu nisam smela, raspuste sam provodila kod kuće.
Provodim letnji raspust kod kuće sama, u kući, na kući, molim, da je dobro i kada nije. Odličan, jedan.

A veštica živi, kao i sve veštice, u podrumu stare kuće, igra ping pong sa sećanjem,
ne može da se odluči šta da zaboravi, a šta da ulepša.
I, posle svega, odlučila je da ode na kraj zaključka, kaže: tako joj je ispalo najpametnije.

Pismeni rad za Pačiju školu, OŠ Vukajlija.com
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola"

   

Bong Lale

Ćoman koji izvodi tripove iz bonga.

   

Proserator

Unapređena verzija običnog seronje.
Proserator je manjina i nije u ogromnoj količini kao ovaj normalac. Da je proserator odgojen tamo gde cvrkuće logika sa jednostavnim principima uzroka i posledice on bi bio ta normalna većina.
Ovako je jadnik, budući obdaren za uzvišene stvari, morao nekako postojati. Uspeh najviše duguje sopstvenom odricanju od hrabrosti za svakodnevni život. Deluje kao običan seronja sve dok se ponekad ne zaboravi, pa od prikupljenog materijala ne napravi neki samo njemu znan smisao. Od bačene limenke jedrilicu. Od gluposti novu informaciju. Od informacije epohalno otkriće. Od smeha običnih seronja satisfakciju. Od sranja proseravanje. Dosadan u pičku materinu. Njegov jezik bi imalo više smisla isčupati nego skratiti. Sa njim deluje apgrejtovano, a bez njega bi se zatvorio put te dijareje. I isti mu je kvalitet kroz bilo koju drugu formu izražavanja jer je on mašina za recikliranje za razliku od običnih kanta.

- Ne vidim, njegova hladnoća ledi šoferšajbnu moje duše.

:gađanje praznom limenkom piva u glavu:

   

Pokriće

Upečatljiv dodatak bezrazložnom zanovetanju i koristoljubivo davanje smisla besmislenoj priči. Da nema više sranja u prazno, daješ pokriće da olakšaš sebi, prelaziš iz lažnog pakla u onaj pravi birajući opciju koja ti se najviše sviđa iz šarolikog korpusa pretpostavki koje ćeš verovatno uspešno da utemeljiš zarad ućutkivanja.

- Drogiraš se i agresivan si, debilu!
- Važi.
- Što si sada ustao?
- Da ti dam pokriće. Biraj čime ćeš.

   

Društveni konzervansi

Konzervativne osobe koje konzerviraju neku apstrakciju. Čuvari društvenog poretka. Čuvaju društvo da se ne raspadne. Seratori, naročito tamo gde ništa nije sastavljeno i gde se sve raspada po logici stvari i gde sve već smrdi kao užegla turšija i kiseo kupus od prošle godine. Zarad toga što čuvaju nešto, po njihovom mišljenju važno, misle i da su neki faktor. Mudo, takoreći. Debelo i zadriglo u kolotečinu nepromenljive svakodnevnice.

-Brate, vreme je. Imamo još minut, rekli su mi da požurimo!
-Kako to misliš? Oni rekli? Šta oni imaju da nam kažu!? Ti si lud, mogu valjda sam da odlučim.
-Pa ako znaš, kreni!
-Tek tako? Ali nismo još spremni. Moram da razmislim, a i serija uskoro počinje. Onaj Oguz.
-Ali nemamo vremena! Previše smo čekali, nismo ispunili uslove, moramo bar taj, da nam se ide, da smo krenuli. Ustaj!
-Ne, ne mogu. Ako se odreknem svoje fotelje i priznam da je nezavisna od mog kreveta, nikad više neće biti ponovo moja. Gde ću onda da sednem?
-Na moj kurac, eto gde! Odoh sam sada da igram fudbal, a ti jebi nekog drugog! Kretenu.

   

Znala sam da dečko je za mene

Kad bi se šalili i nemoguće, ali dobro za nadahnjujući popodnevni razgovor uz ceđenu pomorandžu ili pivo u zavisnosti od potrebne količine onog hormona sreće.

Prosečna pripadnica svog pola može da ima neoborivu sigurnost snagom svog znanja u strukturu antirid kreme od borovnice, u zanosni miris L' eau de toilette od cimeta za jesenje dane ili u performanse ljubičastih dvanaestica od satena sa čipkom pozadi, jer to u svakom pojedinačnom slučaju uvek jeste "kao stvoreno za nju" ali ne i u pristajanje onog muškog stvora uz njen karakter, potrebe i stajling da se ne izrodi sumnja ni jednog trena. Uostalom, bez sumnje nije zanimljivo, i nema potrebne (pre)doziranosti za ono bar nepogrešivo verovanje u njegov osećaj za romantiku. Jer, Taj Čuveni (uvek u nekom periodu i dobro čuvani) Gospodin On, sve zna. On baš sve zna, bitanga, tako uznemirujuće bude blizu i može mnogo da popije, priča o svojim podvizima, sopstvenom penjanju liftom ili stepenicama uspeha i o ortacima sa kojima deli mišljenje da se žene lože na njih i smeje se, a oči mu budu prelepe; govori o nekom zajedničkom horizontu, da ona i on budu još srećniji gde god se nalazili jer su zajedno, reči su lepe, podrazumeva se da su zajedno. Seks? Odličan. I sličan i različit bude za nju, a njegovo odsustvo onda ona dopiše na onoj belini između redova usmenih saopštenja sećanjem na njegov parfem, srculencem, ili još jednim cipelama.

Priča "o nama" je ispunila svoju svrhu.

-Ne, nemoj mi prići, hoću izdaleka... jer sreća je lepa samo dok se čeka!*

*neko mi je jednom rekao da je ona bila lezbejka. Ima logike.

   

Duševni frajer

Lik koji uzdiše zbog ženskih materijalističkih delova ličnosti.

-Eeeh... jeste da su joj sise čvrste, i da još uvek ima sve svoje zube, ali se mnogo ljuti što ćemo ići u banju o njenom trošku!

   

Simbolična cena

Cena koja ti pomaže da se ne osećaš glupo što daješ pare za poklon.

-Jastuk za samo 3.999 dinara, i uz to dobijate masažer, kutlaču i četku ako pozovete odmah!

-Ajde Džulija, skini mi se sa auta, evo ti ova sića! Jesi, jesi... blista mi sad šoferka!

   

Gas i mas'

Ako probirljiv alkoholičar uopšte zaslužuje taj epitet, onda je ovaj trve kvlt u odnosu na njega. Sve mu klizi. Osim navedenih stavki. Ipak ni on nije svemoćan.

-Ko je to zvao?
-Ma tetka, ali opet se ušikala, ništa je nisam razumela.
-Znala sam! Zove samo kada napije ludu glavu!
-A šta ona inače voli da popije?
-Ona? Sve! Ta ti ne pije samo gas i mas'.

   

Razgovor uz fusnote

Dodaci svakoj vašoj rečenici sa željom da vas sagovornik ne razume pogrešno. Te dodatke možete stavljati vi, uz svaku svoju izrečenu misao, ili vas vaš sagovornik može navoditi na njih postavljanjem pitanja, kao i potpitanja, na svaku vašu izjavu, šalu ili opasku. Najbolji efekat se iskazuje kod pojačane sujete, da ne kažem onda kada je poželjno da ispadnete mnogo pametniji, ljubazniji ili duhovitiji nego što jeste.

-Ne, malo sam pravila pauzu u toku studiranja. To ne znači da ne volim dizajn, nego imala sam takvu potrebu.
-Da, razumem. Provod, zezanje, potreba...
-A ne! Mislim, ne znam šta misliš pod provodom? Ne volim ja mnogo da izlazim, više volim mirnu atmosferu. Ne toliko mirnu kao ovo sada, mada ne želim da kažem da ovo nije zanimljivo. Kada su dvoje u pitanju. Mada, ako se ti smaraš, slobodno pozovi nekog.
-Ma jok. Mislio sam na svirke. Alkohol prilično rasterećuje. Mada ja ne pijem. Samo ovo pivo, kada izađem.
-Kakve svirke? Volim ja svirke. Ne pijem ni ja. Mada je glupo piti sok.
-Pa pitala si me nešto u vezi provoda... Zanimljivo veče. Hoćeš da popijemo po još jedno?

   

Dragstor

Stanje permanentne dostupnosti nekom iz bilo kojih pobuda.

-Mama, hoću palačinke!
-Maro, gde su mi čarape?
-Dule, voliš li me non-stop?

-Ej, bre! Nisam ti ja dragstor! Ali, ajde...

   

U paketu

Odlazak u goste sa pratnjom.

-Je l' ti Mare dolazio na slavu?
-Ma, jeste, i došao je po običaju u paketu, poveo je devojku, Đoleta i još jednog lika, zaboravila sam kako se zove...

   

Bankina

Superlativ priloga levo. Koristi se u saobraćaju.

-Levo, levlje, bankina!

   

Sovisanje

Knjavanje. Polusan. Stanje u kom sanjariš. Bekstvo kao tvoja omiljena disciplina. Tvoje mesto. Slatka navika da utoneš u lepše misli pred spavanje jer toliko je neobrađenih situacija u kojima ti treba da budeš glavni, a na javi nisi zbog glupavih prepreka kojih u sovisanju nema.

Staviš, bre, lepo glavu na ruke, sam sebi jastuk budeš i sve, pa malo sanjaš, malo mrmljaš sebi u bradu, a malo gledaš nekud u daljinu. Divota jedna! I onda, čoveče, onda je sve moguće: odletiš do ulica koje na lipu mirišu ili zamišljaš ukus snega u Sibiru, orlove u oči gledaš, i onda odlaziš do Velikih jezera, pomisliš kako ti toplina treba pa zamisliš prašnjavog sebe kako valjaš tompus dok neko peva...

   

Ukrućene bradavice

Znak da je prohodnost vidljiva.

   

Alkoholni volumen

Manifestuje se u uticaju količine alkohola na jačinu muzike.

-EEEEJ, VEJTE SNEGOVIII, DIVLJI VETROVIII...
-Jesi ti gluva, što vičeš toliko!!?
-JER UMIREM SASVIIM ZA NJIIM... Pa kad je muzika glasna... hik!

   

Rakunica

Devojka posle mnogo alkohola i neprospavane noći, uz uslov da je pred izlazak stavila dosta maskare i kreona.

   

Valcer hodanje

Ispoljava se kroz vezu između usporavanja i prisećanja, i ubrzavanja i zaborava. Kada pokušavamo nečeg da se prisetimo, onda usporavamo svoj hod, a kada se trudimo nešto da zaboravimo, onda ga ubrzavamo. Korak napred, korak nazad, pa opet. Naravno, da bi rezultat bio potpun, neophodno je da tokom hodanja ne budete skoncentrisani na razlog zbog koga ste negde pošli, već da vam misli budu usmerene na nešto drugo, uglavnom na nešto što vam izaziva zabrinutost.

Čekaj, čekaj, jesam li zaključala kuću? (usporava) Mislim da jesam, dobro... (ubrzava)
Joj, šta ako naiđem sada na... (usporava) Ne, ne, neću... (ubrzava)
Iju, a da li sam peglu isključila!? (usporava) Izgoreće sve! (još više usporava)
Ne, neće valjda... (ubrzava) Neće, neće! (ubrzava)

   

Legenda

Priča koja je više puta ispričana istom slušaocu, a koji se svaki put pravi da je prvi put čuje.

#749
+3840
45
definicija