Prijava
   

Homo lapiens

Vrsta koja najčešće obitava u državno-javnom habitatu, tj. u sredini bogatoj mogućnostima za svakodnevno i obilato lapanje.

Udružena sa homo pasiensima, predstavlja najvažniju kariku u razvitku jedne ambisiozne države.

   

Starac u dječjem ruhu

Čudan neki lik. Ime njegovo kombinuje u sebi junake basne „Vuk u zečjoj koži“ i priče „Carevo novo ruho“, i obogaćuje ih motivom traganja za vječnom mladošću. Mladošću uma i duha, da se ograničimo odma' na početku.

Namislio da bude ono što nije i da ga takvog ljudi bespogovorno prihvate. Neće ili ne može da pojmi sebe kao staroga, oronuloga, kome je vrijeme odavno prošlo i kome je bolje da sjedi u zapećku i mudruje o starim dobrim vremenima i kako se nekad znalo, i kako se nekad radilo i starije poštovalo, umjesto što se maskira vitalnošću dumanja i gura međ mlade, koji su, za razliku od njega, jošte nezagađeni sviješću o nezaustavljivom otkazivanju tolerancije prema novim idejama i drugačijim stavovima i o nepripadnosti čitavom jednom novom dobu koje ga gazi.

Komični Ašenbah, ogrnut nekolicinom modernih floskula kao plaštom pod kojim skriva sve svoje konzervativne nepokolebljive principe, upleće se u kolo čiji ritam ne može da stigne, čiji su mu koraci nepoznati a oduševljenost njime neshvatljiva. Ali se upleće. Vatreno, i s mladićkom žestinom. E, ali nije da taj daje dinar da uđe u kolo a dva da izađe ko ona poštena baba (poštena, jer na kraju ipak prizna samoj sebi da nije ona za tu igranku), a ne, bato – ovaj daje ne dva nego sto dinara da iz kola ne izađe on, nego oni koji ga – veli on – kvare, ruže, nagrđuju. I ako treba da se kolo zbog toga ospe, i raspadne – neka, pucajte, ja i dalje držim maramicu i tresem u znoju i suzi oka svoga!

Ali, najgore je to što ovaj biva na nekoj važnoj poziciji, recimo cara ili državnika, ili estradnog zabavljača masa (tačnije smarača, jer ne kapira da ih godinama on ne zabavlja nego nasmijava). Tada niko neće ili ne smije da mu kaže da mu je to odijelo providno. I da svi vide da je ispod njega go, sasušen i istrošen stari mentalni sklop. Sve do jednom, dok se jednom ne otme.

Mati, ovaj čika je iz nekog drugog univerzuma, ništa ga ne kapiram.

   

Tupas mene

Jedna od varijacija izraza vjerovatno prvobitnog „tuspas mene“ (u kojem se jasnije vidi značenje: „tu, ovdje, na ovom mjestu, ja sam spašen“), ali ova bez unutrašnjeg S kod mene u naselju bila je uobičajenija.
Štaviše, postojalo je obostrano podozrenje, pa i antagonizam, između grupa klinčadije koje su koristile različite izraze (kako ovaj i druge vezane za igre i pravila u njima): „oni drugi“ su obavezno seljaci, nemači pojma i – nadasve – bezobraznici jedni nijedni. No, ta žargonska raslojenost i izdiferenciranost dječjih kasti je već druga priča.

Ova fraza se koristi u igri žmire (tj. žmurke), kada igrač uspije da dođe do mjesta na kojem treba da se zapljune i tako se spasi (odakle i varijacija „pu, spas mene“), odnosno kad onaj koji žmiri (tj. žmuri) provali nekog od njih, i kaže: „Tupas Ivane“, „Tupas Žike, Pere, Laze“ itd.

U širem smislu, može da označava nešto što ste obilježili kao svoje, jer ste do njega prvi stigli.

– Zipa ribe za onim šankom, gle što me šmeka i vrti slamčicom po koktelu!
– Matori, tupas mene, odbij. Nema ni pet minuta da sam joj, čekajući red za WC, izvrtio jezik u grlu.

   

Rusvajka

Rusalka novog doba. Bane odnekud kao zalutali metak, cikne, skikne, povileni, lupi štiklom, mahne kosom, razleti se po lokalu, ispretura sve što joj se nađe na putu, na stolu, na šanku, svejedno, i za njom ostane samo trag srče i prosute mučenice.

Ode dalje da pravi rusvaj, ršum i rasulo.

   

Nepodnošljiva lakoća slengovanja

Upotrebljavanje slenga u svakoj mogućoj prilici i sa izuzetnom, prpošnom i lepršavom, slobodom upotrebe. Ne mari ništa što to u stvari nije sleng i što, čak i kada jeste, u stvari znači nešto drugo, ponekad sasvim različito od tvog poimanja, i što ga upotrebljavaš u potpuno pogrešnom kontekstu, i što ga, realno, izmišljaš onako kako ti odgovara u datom trenutku, a sve to zarad neke iluzije poznavanja urbanog jezičkog subsistema i ostvarivanja, u skladu s tim, vrhunske prihvaćenosti u socijetetu u kom obitavaš.

Želimir: Ej, tori, divi što sam zbavio gatru, reci!
Krunoslav: Gatru?!
Želimir: Da bre, sad kad uzmem da tamparam po žurnajtkama, svaka klinčribica će da razvlaži u roku od tunutami!
Krunoslav: Brate, si ti to uz'o neke loše gudre?
Želimir: Ma jokiliki, erste klasa, ganc, uz'o sam je od Pere što je im'o bendaju u srednjoj školskoj ustanovi. I kaže se gatra, hahah, al' si deluzija!
Krunoslav: Odo' onda ja da uzmem bar neke vutre da se smirim i da te ne bijem.
Želimir: E, je l' mo'š meni da odvršiš neke trivije? Ili bar da fufam tvoju?

   

Ženśćina

To jest – ženщina.

Nepatvorena žena, esencija ženskosti. Prava, iskonska, trve žena, ona za kojom si tragao, o kojoj si čitao onomad još kad si kao suvašni i idealima zapojeni pubertetlija tek počeo da istražuješ šta je to što odvaja „nas“ od „njih“ i šta su to „one“ i kakve treba da budu a kakvih ih sve ima.

Oličenje ženstvenosti kojoj, sve i da hoćeš, ne možeš da se odupreš, sublimacija ženskoće koju ne smatraš iritantnom i napornom nego prirodnom i naprosto neodoljivom, žensko u svom najčišćem obliku, platonovska ideja ženskoga. Žena koju moraš da imaš, žena koja, u stvari, ima tebe. Ženщina ne lovi jer je to muški posao – ona skuplja, kao u najranije doba ljudskog razvitka; ona je skupljačica muškog interesa, strasti, obožavanja i želje. Ženka, u svom najčistijem vidu. Ženщina je plodna i plodotvorna, primačica i davačica – naravno. Ali ona kad prima, ti si taj koji se primio, ona kad daje – ti si taj koji je poklonio. Čitavog sebe. Ženщina te voli onako kako je to (zamišljaš ti) u najsavršenijim načelima propisano, ženщinu ti voliš izvan i iznad svakih zakona i propisa. Po svojim moralnim osobinama, duhovnoj snazi i čvrstoći principa – ženetina. Od tebe traži da i ti budeš ljudina da bi je zaslužio i odužio joj se za njeno bivstvovanje u tvom životu, za njeno ženstvovanje sa tvojom muškosti.

Pa ti vidi je l' možeš i je l' znaš. Ako je ikad pronađeš, naravno.

Znaju bre Rusi šta je žena. To je ženщina.

   

Tovariš

Ortak zadužen za tovarenje pridošlica, dežurnih spadala u ekipi, a ponekad i čitavog društva, već prema tome kakav mu je dan. Tovari sa stilom i raspolaže različitim tehnikama, od suptilnog potprckivanja do beskrupulozne dominacije nad objektom tovarenja, tako da i najnatovareniji moraju da odaju počast njegovoj virtuoznoj izvedbi i bogatstvu imaginacije, pa ga i nakon sve te torture, razdragani, smatraju za pravog drugara, jednog od onih kakvi se u životu ne sreću često i ne nalaze lako.
Ma divota.

   

Poremetko

Dakle, radi se o liku sumasišavšem, u to sumnje nema. Ali ovaj spada u one luđe koje ti je nekako drago da vidiš i čuješ najnoviju izlučevinu njihovih ganglijica. Prosto ti bude toplo oko srca kad shvatiš kakvi se sve ljudi vrzmaju pod ovom božjom kapom i šta se sve pod njihovim kapama ili ćelama vrzma. Otud i ovaj hipokoristički naziv. More, moraš da ga voliš!

Naravno, on je budalasto pošten, zadivljujuće čedan, i uglavnom dobroćudan, mada nekad mož' i da se ljutne, ako mu previše oštro dirneš u najnoviju teoriju o tome kako je sve oko nas postalo ili o tome zbog čega poskupljuje euroblok ili u čemu je poenta simbioze kerećih nogica i plazma keksa.

   

Tike-tike-tačke, nema više vraćke

Gotovo. Ende, nema više. Šta je bilo - bilo je; šta si imao - nestalo je.
Ispovraćao si, dakle, dušu i na usta i na nos, a pošto ti je ona zadnja povraćka mirisala na bebi-kašice kojim su te šopali k'o klinju, sad si siguran da nemaš više šta da izbaciš iz sebe.
Magična formula koja označava da možeš da nastaviš s cirkom.

Krunoslav: Blaaargh, blaargh! Blljuc... Pu! Uf, majku li ti... Pu, pu!
Želimir: Ajde više, jesi završio s bljuvanjem? K'o da si rakijski kazan eksirao, a ne onih pešest Tumorga i tri dunje. Sramoto. Ajmo.
Krunoslav: Ček sekund... Bljuuuv! Pu, pu, pu! Eto, gotovo.
Želimir: Si siguran?
Krunoslav: Pu! Jesam. Tike-tike-tačke, nema više vraćke. Ajmo nazad unutra, da nam se ne o'ladi ona pičetina za šankom.

   

Defincicija

Škrta, štura i suva definicija. Predstavnica kir-janjizma u definisanju. Neće da vam pruži još bilo kakvu neophodnu informaciju da biste je možda bolje ukopčali ili se njome bar kursadžijski oduševili, pa bog. Jok. Ne da. Stisla se. Moraš sam da upregneš i da iskopaš neki smisao, ja sam svoj mukotrpno stekao i nikom ga ne dam - kao da poručuje autor ovim svojim hermetičnim ostvarenjem.

Odlazak na jutrenje

Tastatura u srcu.

Nije neophodan.

   

Fuš fetiš

Loženje na fušerke, na izuzetno krš ribe.
Što su one grđe i gadnije, ofucanije i trulije, paljevina kod ovakvih likova je veća i jača.
Smatraju da se u svakoj ženi može naći nešto propalo, bar trunak fušeraja zbog koje se u nju može zaljubiti.

Fuš fetišist: Idem večeras u Picin park. Možda mi se posreći, a bar ću malo da parim oči.
Fut fetišist: Aaa fuuj, kako se njima stopala isparavaju! Bljak, kako možeš i da pomisliš?
Fuš fetišist: Mmm, gljivice... Na sve strane!

   

Zalutali metak

Osoba koja se, ispaljena ko zna otkud, nenadano pojavljuje i pogoršava stvar.
Iako je ona promašila cilj, neko mora da nastrada, i to obično neki nesrećnik, ni kriv ni dužan.

Grupa ljudi – uža i šira familija, bliski prijatelji, komšije i poznanici – okupljena u jednoj prostoriji. Trenutak intiman i svečan. Najednom upada Krunoslav, zajapuren, znojav i razdrljenih rutavih prsi. Udari o zid nasuprot vrata, odbi se, lupi ramenom u štok, glavom se zaleti u desni zid sobe. Zaleleka iza glasa. Ljudi se lecnuše, prekrstiše, babe zašaputaše. Lelek se iz zadriglog grla izvi u koliko-toliko artikulisan glas:

Jao, jadna mi majka, kukao mi ćaća! Šta će mi život kad od nje me rastaviste? Pogan na vašu dušu, glibav vam obraz, čukununučad vas po ljagi spominjala, i od vas se odricala! Kuku, ljudi, kamo moja stoka bez njene ruke namirena? Ku' ću s' svojom snagom bez njenijeh ruku i pogače zlatne? Majku li vam vašu, kad nju mi uzeste!

Nastavi da mumlja i čupa prsne dlake, glava mu već očerupana. Udara rukama po stolovima kao po timpanima, nogama poobara stolice, čelenkom se zaleti u orman. Odtetura nazad i obori nešto grdno sa stola. Babe podvrisnuše. Nejač se sakri pod suknje matera. Ljudi huknuše muklo. Đed Rajko zakrklja:

Stanojla, oči moje drage, ruko moja blaga! Gibanico slatka! Slatko od bresaka! Kukavan mi život, jadna mi bez tebe sudbina i džezva poluprazna, avaaaj...

Pade beživotno, samo mu proteza odskakuta do marame koja je pala sa Stanojline mrtve glave kad je ono Krunoslav obori sa stola. Nasta opšti jauk.

Alaaa, ode i Rajko za Stanojlom, a imanje ne razdijeli! Šta će snajke iz Švabije, kako su se nadale, zlo su se i udale!

Neki malo prisebniji izvukoše sa bdenja obeznanjenog Krunoslava i izbaciše ga na sokak, dok je iz kuće preko puta načelnikov najstariji sin upravo izvodio njegovu bivšu ljubu Dragojlu, a sada svoju nevjestu. Krunoslav se skljoka na zemlju kao prazna čahura.

____________

Komentari na odabranom posteru:

derex31: Vobra, care, carski poster!

SimaSmed: 9gag. Minus.

Rupica: +++

Poster_to_sam_ja: ALOOOO!!! Što mi brišeš postere!!! Ovo sam JA juče okačio, a ti obriso da ukradeš!!! Marš!!! MOJ POSTER!

Autor odabranog postera: Odjebi, moronu.

Moderator: Poster_to_sam_ja – 1 dan bana. Autor odabranog postera – 10 dana.

   

Ćutanje

Ne može svako ćutanje da bude ć u t a nj e. Samo posebna ćutanja mogu da zasluže naziv i status ć u t a nj a.

Nije to ono kad ti ćutiš jer nemaš šta da kažeš, ili te je neko naljutio pa ti sad ćutiš ljutito na njega. Ni ono kad ćutiš jer ti je tako došlo, štoseonokaže - spokojan si valjda zbog nečega (piše u tamo nekim časopisima da tako ćute bliski ljudi, osobe koje nemaju potrebu da stalno zatrpavaju jedno drugo teorijama i stavovima, zanimljivostima i ekscerpcijama iz vlastitih priključenija), i onda ti bezbrižno ćutiš, a u sebi ćarlijaš (a ovako piše u nekim zbirkama poezije, valjda je i to neko pametan smislio i međ narodom raširio).

Dakle, to ne. Ovo ćutanje - ć u t a nj e - razvija se polako i naravno ćutke.

Počne da klija u onim trenucima kad ti nešto padne na um, a što na um - to i na drum, pa hoćeš i drugome to da kažeš, da mu pokažeš i pokloniš komad, bar krišku, sebe, pa da zajedno nastavite kroz misli i rečenice, obogaćeni i zbliženi transferom poklonjenih komada sopstvenosti.
I, šta se desi? Naletiš na zid. Na bedem. Ili na šanac. Na jarak. Na jaz neshvatanja i neprihvatanja ponuđenog, čak prezrivog odbacivanja. Ništa. Ti prećutiš.

Drugi neki put poželiš da drugome, tebi naizgled bliskome, saučesniku u rasi, sredini i momentu, opet pružiš čest svojih moždanih trudova, možda i da mu razbistriš pogled na vaskoliki ovaj božji pašnjak, da mu slovom zlonemislećim ukažeš da nije sve tako kao što on duma, da je bolje da prestane sa neplodnošću i trulošću svojih dana. Opet zidina, opet provalija. Ispadneš čudak. I prećutiš.

Neki tamo put, padne ti opet nešto na tu tvoju pamet (koja je areal, očito, veoma sklon padavinama i oborinama - kažu tako na prognozi nakon dnevnika, i navedu koliko je palo milimetara tu, a koliko tamo), i ti zaustiš, da se u glas pretvoriš. E onda ti napokon ispadneš pametan, pa zatvoriš usta. Škljocnu zubi, i ti prećutiš.

I bi dobro. I kako ti se zatvoriše usta, otvoriše ti se oči. I ti shvati da je ćutanje tvoja membrana, tvoja kelija manastirska i tvoj karantin (ovako se kaže i u nekoj poznatoj numeri, kad ovaj jedan hoće da zaboravi neku svoju ljubav, šta li je). Da je bolje da ćutiš i prećutiš. I tako se u tebi to ćutanje stvrdne, ili okošta, svejedno.

I to ne bi bio problem da si ti srećan što ćutiš. Ali, ti hoćeš da kažeš. Nećeš da ćutiš. A ćutiš. Jer je tako dobro. Jer nema ko da te zaista čuje.

Ćutanje se piše ćirilicom, jer je oštro i ćoškasto, i u svoje zidove zarobljeno. Drugačije ne ide.

   

Stidak

Po analogiji sa istoimenim pojmom iz domena prehrambeno-gostinjske kulture, izraz može da označava i ribu koja je ostala posljednja na nekoj žurci na kojoj su se sve njene drugarice već uparile, a fajront je na vratima.

Nije ona ostala sama, dakle, zato što je skrndelj, nego zato što je svakom od preostalih mužjaka blam da baš on posegne za njom, i preotme taj najslađi zalogaj drugima. Pristojna su to čeljad.

Tako ona misli.

   

Široko ti minsko polje

Odavno poznato proširenje još poznatije izreke široko ti polje, koje služi da se sagovorniku, osim klasičnog odjeba zbog razmimoilaženja stavova, upute i većma pozitivne želje, tačnije - prognoze, prilikom ostvarivanja njegovog cilja.

- Ae danas sa mnom da muvamo curice na velikom odmoru!
- Da l' si ti normalan, defektašu, na šta ti ja ličim?
- Ličiš mi na šmekera, a takav sam ti i sam, hehe, vid' mi novu šuljicu! Ajmo brate, znaš kakve su ove današnje klinke!
- Idi, ti slobodno, široko ti minsko polje. Imaš trijes' godina, taman još toliko da provedeš u ćuzi.

   

Kosmička pravda

Kad čitav dan na poslu za koji si plaćen ne radiš apsolutno ništa, osim što povazdan radiš pos'o za koji nisi 'opšte plaćen.

Moderisanje.

   

Mentalna eutanazija

Dobrovoljno pristajanje na gašenje razuma, iz samilosti prema samom sebi, da bi se postigao lakši i bezbolniji život. Ne sprovodi se ni jednostavno ni brzo kao ona fizička, ali evo nekoliko putokaza: slušanje odgovarajuće (neka svako ubaci žanr po svom nahođenju) muzike u cilju srozavanja i aj kjua i svih moralnih standarda, druženje u kognitivnom plićaku sa dvodimenzionalnim ljudima, gudranje, osvejednavljanje, parazitiranje na roditeljskoj/prijateljskoj/društvenoj grbači i na tuđim parolama, apgrejdovanje ignorancije u ignorizaciju, zatvaranje očiju, ušiju i usta pred svim onim stvarima koje nekako ne štimaju ali neka ih neko drugi uštimava, kasapljenje emocionalnih i socijalnih obzira, sve do potpunog obogaljenja sposobnosti za promišljanje o bilo čemu.

   

Zapiranje mozga

Nije klasično ispiranje, nego brzopotezna radnja u cilju otklanjanja iz uma neke pomisli nepoželjne za prihvatanje, procesuiranje i pamćenje, pomoću mantričkog ponavljanja suprotne tvrdnje.
Izvodi se kad god je potrebno rifrešovati se od takvih zaprljanja i slobodno i opušteno ići među ljude.
Često nam i drugi predlažu zapiranje i potpomažu održavanje naše higijene uma.
Efekat je uglavnom kratkotrajan, dabome, ali dovoljno dobar za prvu pomoć.

::Jesam li ja to upravo kihnuo nešto gadno zeleno u ovu supu? Na ručku kod njenih staraca? Samo što me je upoznala s njima?::

(ovo se nije desilo, ovo se nije desilo, ovo se nije desilo, ovo se nije desilo...)

____________

- Panteliću, evo ti dvojka, ali je na jaaako klimavim nogama, da znaš!

- Profesorka, a bi’ l' ja mog’o malo vas da rasklimam? Jaaako? A?

(nisam ovo rekao naglas, nisam ovo rekao naglas, nisam ovo rekao naglas, nisam ovo rekao naglas...)

____________

Tinejdžerka: Viđen si da se ’vatačiš s onom Majom dronfuljom, ne laži me bre!

Dečko: Ne poričem da sam bio s njom. Ali, to sam joj ja pokazivao glavne akupunkturne tačke, jer njena sestra boluje od saptofilije vulgaris i ništa joj ne pomaže, ovo im je jedina preostala nada, a nemaju kinte da unajme stručnjaka. A mene je naučio ujkin stric iz Njufaundlenda. Zato sam mor’o na Maji da demonstriram, e da bi ona mogla pokušati da pomogne sestri. Koja živi u Krasnojarsku.

Tinejdžerka: Ali izgledalo je kao ’vatačina...

(pokazivao joj je akupunkturne tačke jer njena sestra iz Krasnojarska boluje od saptofilije vulgaris, pokazivao joj je akupunkturne tačke jer njena sestra iz Krasnojarska boluje od saptofilije vulgaris, pokazivao joj je akupunkturne tačke jer njena sestra iz Krasnojarska boluje od saptofilije vulgaris, pokazivao joj je akupunkturne tačke jer njena sestra iz Krasnojarska boluje od saptofilije vulgaris...)

...Ma oki-doki-cmoki, bubim ja svog medu dobricu!

Dečko: E tako, sad si super, de da te cokim.

   

Uštva zlatokrila

Parazitska vrsta iz savremene narodne realnosti. Originalno iz reda plavuša (otuda i ime), ali je vremenom evoluirala, pokazujući znatan stepen prilagođavanja imperativima napretka u ekosistemu nauštrb opstanka (ili kvalitetnog života) drugih članova.

(Nipošto ne brkati sa utvom zlatokrilom, pticom iz reda plovuša i iz redova tradicionalne narodne poezije, ponešto namćorastim ali ipak fer-plej stvorenjem. Takva greška vrlo brzo može da dovede do pražnjenja vašeg računa i uračunljivosti, pa i do moralnog bankrota.)

   

Prebiscit

Najneposredniji oblik vladavine narodom.
Popularan naročito međ' policijskom populacijom.

Udri po prebsu, i nastavi sa igrarijama u Koloselumu.

#122
+24848
177
definicija