Prijava
   

Plazma devojka

Vragolanka, vrca, pičak među pičkama, zlatna ribica među ribama, šmeker u ženskim gaćicama.
Neuhvativa kao četvrtina jajeta na zajedničkom tanjiru za predjelo, neobična poput dve koštice u breskvi, deteline sa četiri lista ili trinaeste plate u Srbiji. Bilo da vas ljubi na najšašaviji mogući način uz osećaj koji stvara lizanje ledenog Rumenka na plus 40, bilo da iz kafića u kafić eksirate tekile, valjate se po bilijar stolu, zaspite na klupi u parku ili u dam-ti-dam stilu jurite niz glavnu ulicu...
Ona prija kao zaranjanje prstiju u brašno, kao krađa upravo spremljenih kolača, kao umivanje hladnom vodom posle trčanja, kao navijanje na utakmici.
U njenom svetu i korov koji ste zapatili može da posluži za pravljenje ljuljaške na kojoj se kikoću i vaše i njene bubice. Ona vas jednostavno ne pušta da odrastete...

   

Kurčevite ribe

Devojke koje svojim ponašanjem neodoljivo podsećaju na razbesnele raščerupane čivave. Prepune kompleksa, imaju potrebu da se dokazuju i pronalaze potvrdu svoje bedne egzistencije kroz svađu i napadanje nedužnih prolaznika. Čak i najdobromerniju kritiku doživljavaju kao priliku da se posvađaju i time dokažu kako su "mnogo opasne"!
Delimo ih u dve vrste: prva su one ribice koje i ne izgledaju tako loše, ali su utripovane da su mnogo dobre ribe. Iz nekog razloga imaju potrebu da verbalno napadaju ljude, najčešće rečenicom "Ša je, ša me gledaš, mojne se zajebavaš sa mnom, jel znaš ti ko je moj dečko!?" unoseći vam svoje prenašminkano lice i nabrdžene sisiće u lice. Neretko, njihova kurčevitost nastaje kao posledica satiranja od istog.
Druga vrsta su skrndeljke koje se kriju iza nikova na raznim forumima, i napadaju ama baš svakoga, čak i ljude koji se njima nisu ni obratili. Prepune kompleksa zbog svog fizičkog izgleda, pokušavaju da intelektom dokažu svoju superiornost, mada ne shvataju da im je i intelekt ispod svakog proseka. Neretko, njihova kurčevitost nastaje kao posledica nedovoljnog satiranja od istog.
Bilo kako bilo, u pitanju su izuzetno tužne i sjebane osobe kojima je njihov život njihova najveća kazna. Jer, provode svoje dane u studenoj samoći, lišene bilo kakve tople ljudske emocije. Nikad nisu volele niti su bile voljene. I to je tužno....

   

Spava

Termin korsitimo da utešimo malu decu kada ugledaju pregaženu životinju na cesti.

-Mama mama, šta je onoj kuci tamo što leži?
-Pa spava sine, spava...
-A zašto joj onda vire creva?

   

Dabogda nemao, pa dobio kad ti uopšte više nije potrebno!

Godina 1984, još nam visi Titova slika u predsoblju, a ja već postao gimnazijalac!
U džepu imam 20 dinara, i već dva sata razmišljam kako da usnulog ćaleta(sada pokojnog) opljačkam za još dvadeset dinara, pa da imam dovoljno za dva čaja(sa limunom!) u "Korani".
Posle munjevite akcije privlačenja tatinom buđelaru (tu moju akciju i danas izučavaju na fakultetima za nindže), dolazim do drugih 20 dinara, tako neophodnih za moju kompletnu sreću u životu.
Tragove tog svog zločina sam uklonio tako dobro da ni svi holivudski forenzičari zajedno ne bi mogli da snime o tome ni 15 sekundi u nekoj epizodi, toliko je to malo dokaza bilo ostalo!

Izlazim napolje sa dilemom kako da to najpametnije utrošim...
Dva su puta predamnom. Jedan je do naselja Aerodrom(4km), a drugi do Stanova(6km). Kola naravno nemam, a ni pare za autobus, samo za ta dva čaja(i to ako nisu poskupeli!). Na kraju one dalje destinacije me čeka ONA, ne tako lepa, da zajedno idemo u grad, a deluje kao da bi rado zastala u nekom od usputnih parkića. Možda se budemo i po'vatali!

Na kraju one druge i bliže destinacije je prelepo i prepametno žensko stvorenje u koje sam pomalo zaljubljen, ali sve deluje da će pre bilo čega morati makar 3-4 kanistra čaja da se popije sa njom, i to u dužem vremenskom razdoblju.

Namaknem kapuljaču, kiša je lila k'o iz kabla, pa odlučnim korakom krenem prema ružnijoj koju ne volim!

......

Godina 2010, živim u Luxembourg-u, jednoj od tri najbogatije zemlje na svetu.
Tita nema, u predsoblju mi visi kalendar uplata "Paribas" banke. U novčaniku par EURO novčanica i pregršt kartica sa četvorocifrenim limitima. Ispred kuće dva auta i džip.
Živim sam samcit u ogromnoj kući, najbliža familija je 2100km daleko, a čak i kiša ne pada.

Skoro je 7 sati i za nekoliko minuta će prelepo stvorenje koje se otvoreno loži na mene ("senzibilna skandinavska ženstvenost") da me zove da idemo zajedno na neki heavy-metal fest u jedno obližnje seoce.
Tamo nema čaja, samo Paulaner i Bofferding pivo...Neće ni da poskupi, a i da poskupi, niko to neće ni da primeti.
Sigurno će da me spopadne i to ne po parkovima, nego u mom ili njenom krevetu. I ona živi sama...ima i ona dva auta.

Jbg...samo što sam došao i istuširao se, a na Sky TV počinje Eddie Izzard da priča fazone...a ona ionako mnogo priča gluposti, stvarno nemam volje da nju slušam.

Gasim telefon na minut pre poziva.

   

Ja kad umrem

Priloška odredba za vreme svake babine prognoze.

-Ja kad umrem, vi ćete sve rasprodati.

-Ja kad umrem sve će ovo biti tvoje.

-Ja kad umrem setićeš se mojih reči.

-Ja kad umrem radite šta 'oćete!

-Ja kad umrem videćete da sam bila u pravu.

   

Pravi prijatelj

Onaj koji je ZAISTA SREĆAN zbog nekog tvog uspjeha.

Danas malo ko to može reći i za rođenog brata.

   

Je l’ sme ovde da se puši?

Pitanje kojim se namestiš sagovorniku na zicer, a samo si hteo da budeš kulturan i ispoštuješ eventualni nepušački prostor.

-Sale, je l’ sme ovde da se puši?
-Brate, ja nisam raspoložen, ali pitaj Lepog da li hoće da ti učini... samo mi ne ostavljajte fleke!

   

Obrnuta proporcionalnost

Što više prijatelja imaš na netu, to ih manje imaš u stvarnom životu.

?
+1204
21
definicija