Prijava
   

Poslaću ja tebe kod Kačavende

dakle STOP zaplašivanju dece lejm pretnjama poput ''zvaću miliciju'' ili nekim metlojahačicama, u cilju njihovog obrazovanja, kad kačavenda zauzima jedno mračno mesto njihovog uma, i efekat je uuuuh postignut.
Strašnije od pruta; kačavenda foreva!

:tura prst u utičnicu:
- alooooo, alooooooo, pi , ne to!
- eheeeeeeeeeeheeee :nastavlja:
-MA POSLAĆU JA TEBE KOD KAČAVANTE!!1
- :kmeeeeeeeeeeeeeeeee:

   

Trebinja

Dobra treba, ribetina.

jes dobra mala trebinja je jebo bi je i u dupe i normalno. A i u dupe bi je jebo isto

   

Ćaletov odlazak

Malosutra odlazak. Puka mašta i nada u trenucima nervoze, kad onako mrtav umoran zaviri u kuhinju, a ručak još nije gotov. Tad ga zavičaj pozove na kratko, pa kroz bes i viku ispoljava želju da se vrati u đedovinu, da se spakuje i da ostavi sve, bez poslednjeg pozdrava, jer u gradu je sivilo. I sve to da se više ne bi nervirao zbog tebe pajsera i ocena tvojih, zbog toga što mu je ćerka morala naći baš najgoreg za dečka, da sam sebi kuva najbolju kafu. Pa tu je onda i vlast jebena, kradu upičkumaterinu ko će struju da plaća? Kad se bolje zapita, šta će mu uopšte struja? A sve je to mašta, što? Zato što opet zna da je on gazda kuće, i da jebote mora da vodi računa o svima vama bogaljima, da plaća račune i crnči da ti kupi patike. Zato i jeste ćale. Hoće, al nikad ne odlazi.

   

Fali mu ženska ruka

Domaćin nejebač.

   

Preispitivanje

Da li dati trenutak, tadašnja situacija , da li film, proza, poezija, osoba, da li adađo u ge molu, ili pak gubitak... natera na gorepomenuti podvig - duboko preispitivanje sebe, svoje duše i koliko je zaista ima. Koliko ljubavi ona nosi, a koliko mržnje. Koliko ste sposobni da razumete, da prihvatite, da cenite, da učinite, pomognete...
Delo koje vas ne ostavlja i ne čini ravnodušnim kao što je uživanje u slatkom, već naprotiv. čini boljim. Delo koje vam pomaže da se popnete stepenicu više do cilja da postanete čovek, delo kojim će te jednog trenutka prisvojiti veliko Č u reči čovek pri spomenu vašeg imena.
Bezbroj grehova malih ili velikih prođu kroz glavu u sekundi, a zatim dođe žal pa se budi neka istinska želja za poboljšanjem, učvršćivanjem, napretku, što je i cilj preispitivanja. A ono sustigne svakoga, pre ili kasnije.

   

Ljudi koji ostavljaju ključ ispod otirača

Posebna sorta lenjivaca koja ovim štekom zapravo želi da im ključ bude što bliži bravi i da što jednostavnije uđu u svoju palatu, za šta je jedno sagunjanje sasvim dovoljno... a nekad i previše... I da nam je sad druga Tita, oni verovatno ne bi ni zaključavali, ili bi u vr glave držali ključ sa spoljne strane kvake(što i sad čine kad pođu da radnje, jer su lopova positovetili sa sobom, te bi verovatno opsovao domaćina i okrenuo se kad bi video ključ u zaključanoj bravi). Gest kojim liše sebe nošenja ključa, stalne provere džepa i dodatne nervoze koja je prati.
Jedna od buržujskih porodica kojima lakše pada da iskeširaju televizor koji bi se ukrao, nego da sakriju ključ na bolje mesto koje nije toliko providno i znano svima sklonim metodi leva ruka desni džep.
Pandan i totalni kontrast ljudima koji dvaput zaključavaju bravu, ljudi bezobzirni, ljudi koji sve shvataju i primaju olako, sve dok ih jednog dana jad ne natera da oni postanu ti koji će dvaput okrenuti mrtvi ključ...

pa zar je toliko teško, ili je pak bolje kad dođe iz dupeta u glavu?

:telefonski poziv:

- E Baćuška, idem ja u grad, ključ će biti tamo.
- Ma nemoj zaključavati, idi ti, eto mene za petnaest minuta.

   

Šanjika

Babin ortak vodoisnalater. Električar. Šurač svinja. Zidar. Farbar. Izvrsni poznavalac svakog zanata, jednomrečju Mađar. Masthev majstor za sve i svašta u svakom naselja. Te kad god se u kući nešto sjebe, Šanjika će se pojaviti kao Mister Masl, samo sutradan ujutru i neće koštati 200 kinti.

On ne radi za novac. On je riđi volonter. Njegov rad platiće se rakijom i kafom, jerbo će zakampovati u kući posle izvršenog posla bar sat vremena. On je još uvek ostao u vremenu plaćanja - ti meni popravi auto, ja ću tebi kilo brašna, štono bi se reklo - olfešn.

- Baba, je l to rikno bojler u kujni?
- Jeste sinko, zvala baba Šanjiku, doće ujutru.

   

Šljaca

Modrozelena pljuvačka. Pljuca puna baktericidnih supstanci sa sposobnošću jo-jo efekta - da se pruža do zemlje a potom vraća u usta, i tako u krug. Takozvani vanzemaljac.

Proizvod pljuvačnih žlezda u vidu gustog tečnog agregatnog stanja dobijenog iz petnih žila za koje je bilo potrebno naprezanje u stilu izbacivanja tvrdog vnuga nakon konzumacije tvrde, slane i pokvarene šunke. Dakle nešto na kontu prosečne ruske teniserke pred kraj meča. AAAAAH!

Takođe i oružje duhovnog bola i patnje, nakon što provališ da ti je jebena komšinica zveknula šljacu u kafu i time ti se osvetila što si se pohvalio svima sa šljake da si je karao... Toliko gadna smeša da bi u slučaju bloudžaba i pljuvanja šljace po kiti u random njavi izazvala naglo prekidanje erekcije i potrebu za povraćanjem kod gledalaca, dok bi porno glumac potom kadar.

- Puši kurac!

- E mojne da te pljune, a ti dobro znaš kakva je moja šljaca.

   

Da me napadne nešto

Tajno. Strašno. Mračno. Nevidljivo. Neprevaziđeno jezivo od čega te obuzima strah, potom jeza, a na kraju proliv, suze i jedan nečujan a u isto vreme glasan krik u glavi ''upomoooć!''.

Taj neki strah ničim izazvan, ili pak izazvan američkim rimejcima japanskih horora, što bi mogao da te obuzme u noći. kad si sam... ali neće, uzećeš taksi, il će te ispratiti neko.

Hiljadu groznih pomisli, baš kad prolaziš pored parka. Hiljadu groznih zvukova, baš kad prolaziš kroz mrkli mrak... okrenuo si se... Jebote! babe večito govore da ne valja osvratati se posle dvanaest ako čuješ nešto iza sebe... nastavljaš... Psuješ električare - pa zar ni jedna svetiljka da ne radi. Nema veze, blizu si... ili pak ne... Šta je ono tamo? Nešto crno stoji... ili je to samo posečeno stablo?

Previše je tiho... srce lupa brže, korak je duži, tenzija se povećava...

Ah, napokon si prošao i ovo. nije bilo ništa, sreća! Ne, ne sad ova ulica! Tu su traume još od bombardovanja, pa počnu sirene, ti ne znaš kud ćeš... Čuje se mjauk... sad su našle da se pare, mrtvi jezivi mjauk... Da ipak malo potrčim? Da potrčim! AAAAAAAAAAAAAAA, neko je iza! Kuća je tako blizu, trči, trči! AAAA, kapija, svetlo, hodnik, SPAS!

- Ideš kroz park?
- Beži, da me napadne nešto. Polako ću ja, cestom.

   

To nisu ljudi, to su beograđani

Kultna rečenica iz serije ''vratiće se rode'' koju govori upravo konzervativni seljak Raka, i ovo ''konzervativni'' , uopšte nije slučajno, već sa porukom o tome kakvi su beograđani, (s namerom malim slovom, jer poštovanje treba da se zasluži), odnosno o progresivnoj urbanosti u pomenutom gradu, zbog koje srpstvo i tradicija umire. A naročito jezik, jer nam iz toliko urbane sredine dolaze izrazi poput ''šatro, tebra, torima'' i ostali kul-da-kulje-ne-može-biti pojmovi. Jednomrečju, grad iz kojeg nam dolazi šljam poput Sanje Marinković, splavara, splavarki, Saleta pepeljare Popovića, i njima slične ekipe.

I ne samo to, u rečenici se primeti izdvajanje beograđana od ostalih ljudi, koje nije slučajno, već upravo zbog same potrebe građana Beograda da sebe uzdižu u nebesa, i da svojim ego tripovima budu uvek na prvom mestu.

- Gospodine, zašto ste za ocepljenje Vojvodine?
- Deder da ti kažem, zato što, znaš, svi ovi naši prozivodi, žito, kuruz, mleko, sve tamo ide a mi ovde nemamo za leba! Za leba bre ženo, ti me pitaš što!

   

Enterijer - kontra eksterijer

Veoma karakteristično za sve kod nas, od hotela, preko riba, pa sve do automobila; dakle, stanja uma nacije prikazano kroz jedan od gestova da je enterijer obrnuto proprcionalan eksterijeru, odnosno da spoljašnjost uvek bude razvijenija i do 5 puta više nego unutrašnjost, da je nadmaši neverovatnom razlikom.

Počev od 4 zvezdice zakačene na zid hotela, tako da je to prvo što će putnik ugledati. Pa tu su mermerni stubovi, pa kad se uđe u hol tu su i kupljene diplome hvale po kuhinju, tu je lepo iscrtan parking. Tu je i elokventni recepcionar, odeven po propisima, naučen, te svakom priča istu priču, i dok ste vi već poverovali svemu tome, spremni ste da prenesete kofere stepenicama do trećeg sprata, gde vam se nalazi soba...

A nećete se setiti Nađe, koja podseća na taj hotel, nećete se setiti kako je bila božanstveno obučena to veče - te minić, te šminka, te pola sise viri. Pa tu su i ocrtane tange. Ma sve, sve je tu, - izazivala je erekciju i kod matoraca što im se poslednji put digao pre 5 godina. Pa si je izvukao iz kluba, bio je sneg, dao si joj svoj kaput, zatim je pčela prstom da šara po prozoru tvog audija, i onda si skontao da ustvari Nađa meša ćirilicu i latinicu, i da potpus ustvari izgleda - ''Nađa''...

I najzad, gospodin je stigao do svoje sobe. Razmestio se, i počeo da razlega. Pogled kroz prozor zaustavlja paučina, i ako bude masturbirao - mora biti tih, jer tu su vrata sakrivena iza ormana koja vode do susedne sobe. Ipak neće drkati... Legao je, počela je kiša.. Posle prvog sata spavanja, probudila ga je kapljica vode pala sa zida na njegovo čelo. Da, prokišnjava...
- Hm, da pozovem poslugu, da spreme krevet u slobodnoj sobi, i ovako sam planirao da spavam bar do dvanaesti, ne žurim...
Uzima telefom, okreće broj recepcije, ali zvuka nema.. Da, telefon ne radi..
- Pa pička mu... AAAAAAA, koji kurac, jebena bubašvaba, Štaaaaaaaa?! U kurac... Večeras nema spavanja, izlazim prvom prilikom... A tako je lepo izgledao...

   

Sve u fulu

Početničko značenje ovog izraza među urbanim čovečuljcima koristio se za situaciju u kojoj je sve na svom mestu - nači,oni, bez brige, čuka kuca ne preskače. Totalna kulijana od situacije.

I dok se izraz tako širio, vremenom je napredovao te se sad može koristiti u svakoj rečenici, ne bi li govornik ispao kulji, smireniji i opušteniji lik, jer to je ono što se ceni danas!

Bili mi brate u Begeu, ono, sve u fulu razumeš, Cveks se nešto bacakao ko degen, i zastavi nas murijija, ono, sve u fulu, razumeš?
- Eee ste bili u Meku, sve u fulu?

   

Sportski gest

Kako među starijim narodom kruži priča da su sportisti kulturni, pametni, lepo vaspitani - uglavnom, momci za primer - stoga se od njih očekuje poštovanje prema starijima (pomoći matoroj babi da pređe ulicu, sagnuti se ako joj ispadne novčanik i vratiti joj, a ne pobeći, dobrovoljno se javiti da joj prenesete teške kese iz radnje, itd...) te se svaki od ovih gestova može okaraterisati kao sporcki.

- :matori dolazi u kladionici: Hajde momci molim vas neko od vas da mi pomogne da prenesem plinsku bocu.
- Aj deda!
- Mene stare kosti, mene leđa bole, ne mogu ja to!
- Kuda deda?
- Na treći sprat.

:preneo je:

- E baš si pravi, sportski gest! Vidim ja kako ti igraš fudbal ovuda po kvartu.
- Pikam pikam deda.
- Evo za pivo, na , nemoj da se ljutim!

   

Pa tebi je cveće!

Kurac od saveta, ramena za plakanje i utehe, u samo par reči. Kurčina od dobrog uveta. Kako su svakome svoje brige najgore, štono bi se reklo "da je nebo hartija, da su sva mora mastilo, i svi ljudi pisari, jade moje ne bih ti mogao opisati", isto je tako sasvim normalno slušati sagovornika ne pažljivije nego što se sluša tehno mjuza. A po završetku njegovog monologa, pljunuti po njegovim šatro problemima, i početi sa svojim.

I u tome je uzajamna korist ovog razgovora - olakšati dušu.

- Dobro de, žene mi nema cio dan kući, kaže radi. Posle ja računam nešto, kad shvatim ona radi osam sati, a nema je deset. Kažem sebi "preračunao si se jado, hajd opet" , međutim opet isto. Sačekam ti ja nju narednog dana, i, ma nije ni prekoračila prag, ja pljaaas šamarčinu, reko "je l se tako ostaje veran mužu, a?" , i ne dam joj do reči da dođe već opet pljaas, i sve tako dok sam snage imo... I eto, hoće kod majke da se preseli!
- Isja, brate, pa tebi je cveće! u mojoj ti kući sloge nema odavno. A eno, najstarija kći mi našla nekog zajebanog, iz grada, pa hoće i da se iseli.. A i krmača mi nešto bolesna...

   

Kad si se u kolo uhvatio, treba i da igraš

Ostati dosledan onome čega ste se držali poduže vreme, odnosno neizneveriti stečenu publiku! Dakle, ako si počeo zašavši u dubinu, onda i nastavi. Dok bi u suprotnom zaradio etiketu malog sisavca.

- E brate, treba da mi rešiš onu skaniju od prošlog puta, samo sad nije za mene, za nekog ortaka.
- Znam ja te vaše ''ortake''.
- Ma daće i crvenu ako treba.
- Ne znače mi pare ništa. Znam ja njih dobro, a i ti! Šta ti? Otkud tebi ideja da ja stalno mogu da sredim, 'ajde reci mi! Znam te, hvališ se tamo kako imaš dobru vezu. Tako će i on.
- Ajde bre, šta pričaš gluposti, kad si se u kolo ufatio, treba i da igraš. Sad, okreći!
- Ne!
- E Žuti!

   

Ćebence

Skup desetak rizli presavijenih na pola uzduž, pa onda još jednom na pola prepreko, a zatim stavljene u mobilni, uz bateriju.

Zlatni štek. Jedan od elemenata prve pomoći duvača. Stoga što su OCB i kutijica prevelike za džep, ovo je neki spas te mukotrpne nošnje kad su već pri kraju.

- A zle? Šta, hoćeš da ti motam sa mojim duvanom, a još ni pirpa nemaš?
- Daj jebote, nisam gledao.
- Ccc. Uzmi mi fon iz čepa. Imam ćebence.

   

Pričanje u ogledalo

Potreba kojom režija holivudske produkcije izražava unutrašnje stanje aktera, koji nije mogao da se pokaže naracijom, gestikulacijom ili pak nečim trećim, već samo, i samo pričanjem u ogledalo.
Čin kojim glumac pokušava da se sabere, i dokaže sebi da nije pička, odnosno da poradi na projketu ''podizanje samopouzdanje''. Dok ova pojava kod gledaoca (naravno, gledalac mora biti teški lovtard, jer zna se ko gotivi Ben Afleka, Roberta Patisona i ostale ''šarmiram frizurom'' aktere) izaziva smeh i potrebu da se film strpa u kategoriju crnačke komedije, iako je romantična drama, režiser smatra da je konačno našao izlaz iz kafkijanske situacije.

Režiser: Bene Afleče! Uozbilji se. Startuj!

:gluma počinje:

Pičoka :ljubaka ga po vratu, priča tiho i polako, sa ciljem da ga napali: -Kad budeš ušao u sobu, ja ću već biti gola... potrudi se da budeš i ti... :odlazi iz predsoblja:
Aflek Ben :rukom prolazi kroz kosu, drugom trlja jedno oko ,neuspešno pokazuje nervozu i strah:

Režija: REZ REZ REZ! Koju pičku materinu! :kako izraziti to duševno stanje, kako izraziti tu nemoć i nervozu... ah da! Ej, ti , majmune, donesi ogledalo, stavi tu kod špajza, Afleče znaš šta da radiš, kreći!

:scena kreće opet:

Pičoka: Kad budeš ušao u sobu, ja ću već biti gola... potrudi se da budeš i ti. :odlazi:
Aflek se gleda u ogledao: -Skupi muda, možeš ti to! Izdržaćeš 2 minuta, izdržaćeš...! ... A da ga ipak bacim jednom???

   

Otuđenost

Osobina koja sledi nakon dužeg, dobrovoljnog ne bivanja kod kuće, sa svojima, u selu, varoši, kraju... Tužna slika trenutne situacije onog koji se vratio, gde i pored pokušaja da se poistoveti sa drugima iz svoje okoline oblačući staro odelo, nalik njihovom, uzimajući rečnik nalik njihovom, nailazi samo na ismevanje, nerazumevanje, i nepoštovanje. Dok je nekada bio proveravan gde je (?), kuda će (?!) i kada se vraća (?) sada je to zamenio doček bližnjih u krevetu, u tišini i mraku, ne zato što si sada ''odrastao'' jer si proživeo koju godinu sam, već zato što si po njihovom - otuđen. A kad pokuša da se uključi nekadašnjim prijateljima u razgovor, jedna polovima se namršti u tišini, dok druga znatno prometi ton i boju glasa koja ustvari govori ''šta ćeš nam ti ovde? Tuđiče...'' te on opet nailazi na isto - podsmeh.. Pa se vrati kući slomljen, i izmišlja lažne izgovore za sva dela koja su u njegovom životu relativno nova, ili ih pak odbaci, jer matori je konzrvativan, i nema smisao za gledanje dalje od svog nosa.

- Uzmi mesa.
- To si kao mali najviše vole.
- Eh, promenila ga sredina!
- Dokazali su na nemačkom univerzitetu da je meso loše za potenciju, pa da okušam, ipak sam u tim godinama kada ne sme da me izneveri...mislim... palica... (dok je istina da je on zapravo postao vegetarijac.)

   

Nauči da pričaš

Kontra argument na prozivke lika koji se u svom tom vređanju, argumentovanju, i svoj toj želji da ponizi, i iz rasprave izađe kao pobednik, izgubio i ispao smešan. Jer što je previše reči za nepismenog skupljača s. sirovina, previše je, tako da je nakon skretanja sa puta stavio sebe na poziciju neobrazovanog, debelog mesara.

- baš ti do jaja frizura e. :sarkastično:
- Hvala, znam. Mada se sad farbam u plavo! :maše rukama dok zavija ''plava, znam da voliš šta sam plava'':
- šta drugo može izaći iz usta fana đoleta balaševića... e šta ti je slicem? razmazala se šminka a, bilo prskanja u klozetu za vreme malog odmora?
- šta! , pogledaj si podočnjake narkomančino raspala, meni si našao da spominješ izgled lica znaš (!) Pretovorio si se u pedesetogodišnjaka, znaš (?) sa tim borama, meso s jagodica počelo da ti liči na sise, sad vise kao dve dojke, znaš (?). Mogao si malo da se potrudiš i da ne dolaziš naduvan u školu, i to na čas hemije kod ove divne žene, bolje si kupi prokulin kapi za oči.
- šta?
- bolje si kupi si prokulinsi kapi za oči.
- Nauči da pričaš, pušikurko.

   

Praznično raspoloženje

sudeći po marketingu teve kanala za tupoumne, koji su još uvek u sedamdesetim gde svako svakog iskreno liže bulju, dugo iščekivano raspoloženje koje te ispunjava kao riba što sa užitkom dozvoli prskanje face.

no, u rečnik i raspoloženje društva današnjice, praznično stanje iz raklama prevodi se i odlikuje prekokurčevim osmehom, gnušanjem prasetine kao pasulja koji je na delu već peti dan, mrskim jutarnjim ustajanjem na desnu nogu što ti ceo dan učini govnjavim i jedino čemu se svako iskreno raduje jeste pečenje, i keš što dobije kao polaznik.

tri glavna momenta koja praznično raspoloženje učine takvim kakvo jeste - jebeni kez štakora sa ulice koji ti čestitaju sve od nove godine pa do pravoslavne nemareći što si mađarština, dani kada je ''sve najbolje'' postalo novo kurtoatoazno ''gde si, šta ima'' i praznične cene taksista čiji taksimetar sada meri duplo nego obično.

čak je i đovak u odličnoj formi, kažu mediji.

- što se ne šišaš?

- ne daju mi roditelji.

- A pivo ti daju da piješ?

- kažu da će alkohol od mene napraviti čoveka.

- ne veruj u sve što kažu.

- ako ti tako kažeš, komšijka.

- baš si praznično raspoložen, obično si bežao od mene.

- popušiš mi kurac!

?
+1607
43
definicija