Prijava
   

Gde ima dima, ima i vatre

Jedna od retkih netačnih i glupih poslovica, na koju bi se slatko nasmejao svaki pripadnik nekih azijskih naroda sa višemilenijumskom kulturom i svako ko se, makar i amaterski, bavi pirotehnikom.

   

Mis mokre maske

Alternativa takmičenjima tipa "Mis mokre majice" u doba epidemije.
"Mis mokre maske" je ona koja ima hiperprodukciju iz nosa i usta, pa joj probija kroz masku.

Primer može da se zamisli (ko voli).

   

Porodiljci

Oni što su jedva dočekali vanredno stanje da pređu na rad od kuće. Trebovali laptope i telefone (nadajući se da možda i neće morati da ih vraćaju ako vanredno stanje potraje), pokupili od kancelarijskog materijala sve što su mogli da ponesu i skoro dva meseca niko ih nije video. Uglavnom oni zbog čijeg odsustva posao uopšte ne trpi, jer niko, pa ni oni sami zapravo nemaju pojma čemu uopšte služe u firmi, sem da vuku plate.

Sada nevoljno počinju da dolaze (pokušavaju još koji dan da se vade na prevoz, dok može) i kukaju kako je teško raditi (!) od kuće.

Šta je, porodiljci, isteklo porodiljsko? Ajde, ajde, u boks! I da se uredno kucate pri ulasku i izlasku, da ne bude od plate.

   

Slegalica

Igra vremena i nerava.

Kad se naždereš, pa legne, pa počne da se sleže, a nikako da se slegne.

   

Socijalno distanciranje

Izraz koji je uveliko u upotrebi, a koji samo potvrđuje staro pravilo da „majmun radi što majmun vidi”. Papagajski ga ponavljaju političari, medicinski stručnjaci, medijski analitičari i ostali, ne shvatajući da time govore nešto deseto od onoga što zapravo žele da kažu. Čulo jedno od drugog, pa misle da se tako valja.

Socijalno (društveno) distanciranje je npr. kada se sa nekim posvađaš, pa ne govoriš sa njim. A ovo što oni pokušavaju da kažu je, zapravo, fizičko distanciranje. Može da se kaže i "sanitarno distanciranje", i na razne druge načine, ali nema veze sa socijalnim distanciranjem. To su uvidele i najveće svetske gluperde, pa su promenili retoriku, ali ovim našim domaćim (blago nama sa njima!) izgleda treba vremena da to dopre i do njih. Sami da se sete - teško!

   

Partizan

Klub koji u svom grbu kao centralni element ima simbol svog najljućeg rivala.

   

Overonauka

Glavni predmet u školi za notare, šalteruše, mastiljare i ostale birokrate.

   

Pit bulterijer i šarplaninac

Rase koje se, zbog svojih predispozicija, pored ostalih namena dresiraju za borbu (ona prva je namenski selektovana za borbu). Poznati su, doduše retki, slučajevi da ti psi budu pravi kućni ljubimci (umiljate lenčuge), što samo dokazuje tvrdnju da na pseći karakter mnogo više utiče to kako će ga vlasnik vaspitati, nego što utiču predispozicije samog šteneta. Mnogi koji se javno žale da im je pas krvolok, zapravo su od početka radili na tome da on bude takav.

Posmatrajući te dve rase u borbi, poznavaoci su, pored brojnih sličnosti, uočili i jednu bitnu razliku u njihovom „karakteru”. Ta razlika se ne ispoljava tokom borbe (oba ta psa se, naravno, bore bespoštedno), nego na samom kraju.

Pa tako, kad šarplaninac vidi da je protivnik dovoljno onesposobljen, ili dovoljno umoran da više ne pokazuje volju da se bori, on stane i čeka. Pa ako onaj opet počne da se korobeca - nema problema, koljemo se dalje (tj koljem te dalje, kad si već toliko glup da ne možeš da sagledaš u kakvoj si situaciji). U suprotnom, ako onaj drugi definitivno odustane, za šarplaninca je ta priča završena.

Pitbul to ne ume. Kod pitbula je sposobnost sagledavanja trenutne situacije jednaka nuli, on je sav usmeren samo na ono što on treba da radi. Pitbul se u borbi uopšte ne obazire na stanje protivnika, on grize do kraja, za njega je mrtav protivnik jedini prihvatljiv ishod.

Primer? Primera za takva dva pristupa borbi ima ne samo među psima, nego i među ljudima: jedni umeju da prepoznaju kad je dosta i da "povuku ručnu", a drugi teraju do kraja, a uživanje im je sve veće što je protivnik bliži porazu.

Sve je to lepo, međutim šta se dešava kad se pitbul nameri (a kad-tad će se nameriti) na jačeg od sebe? On to najčešće shvati (ako uopšte shvati) kada već bude prekasno.

Da mi je tada, u tom trenutku prekasne spoznaje, ući u njegovu glavu (pseću, ljudsku, svejedno), da vidim kako teče taj proces razmišljanja...

   

(_______) zakon

Još jedan u nizu zapadnjačkih manira slepo i nekritički prekopiranih ovde. Podrazumeva se saosećanje sa porodicama žrtava monstruoznih krivičnih dela, čija se imena daju zakonima o sankcionisanju tih krivičnih dela, ali ipak je trebalo razmisliti o mogućnostima zloupotrebe takve prakse, počev od profanisanja i skrnavljenja uspomene na žrtve, pa nadalje. Zakon ili valja, ili ne valja, i tu nikakvo nadevanje imena ne može da pomogne.

Bulgakovljev (Bulgov) zakon

Član 1
Svako ima pravo da, zbog svoje nepismenosti, ispada glup u društvu, ako mu tako odgovara.

Član 2
Niko nema pravo da prisiljava drugoga na radnju bližeopisanu u čl. 1.

Kaznene odredbe
Počinilac se prepušta na milost/nemilost oštećenom.
Ovlašćeno lice za konsultacije i ekspertize: videti naslov Zakona.

   

Papučić

Ne mešati sa "papučar". Papučar je časno zanimanje, to je čovek koji pravi i prodaje papuče.
A papučić je - pa, papučić.

Kad primi platu, papučić je donese kući i celu preda ženi. Ona izdvoji od tog novca, da mu i pošalje ga da joj kupi tiganj i oklagiju kojima će da ga tuče.
On ode, kupi, donese, podnese fiskalni račun i vrati kusur. Ona, zadovoljna što dotle ništa nije pogrešio, odluči da ga ne tuče baš istog dana.
E, tu ona napravi grešku: papučić se ozbiljno zabrine šta joj je. Da joj, možda, nešto nije dobro? Hoće da pukne od sekiracije šta mu se to dešava sa ženom, ali ne sme ništa da pita.
Zato što je papučić.
Uzalud je čuditi se. Jer, i papučić se čudi kad shvati (ako uopšte ikada shvati) da mu se drugi čude.

   

Hmdete

Ono što se čuje kada Pomoravac kaže "dete" (pogotovo kad hoće da se vadi na njega pošto je nešto opasno zabrljao).

- Vozačku i saobraćajnu. I ličnu kartu. I ruke na volan!
- Nemo'te, ljudi, imam hmdete!
- Hmdete?! Kakvo je to dete? Je l' to neko posebno dete?
- Pa moje...
- Ako, ako, nek ti je živo i zdravo... Nego, je'si ga imao i malopre, kad si sa 140 preticao kolonu od sedam vozila, pa uleteo u makaze, pa autobus pun tuđe hmdece zamalo da sleti u jarak zbog tebe? Kolega, vadi to iz kola i teraj u stanicu!
- Ali ja imam hmdeteee!

   

Srpski poslodavac

Uviđavan, ljubazan. Govori mirno, sa pokroviteljskim osmehom i pogledom koji uliva bezgranično poverenje.

Sve razume, sve shvata, sa svim se slaže. Njegova saosećajnost nema granica.

I gazi preko živih ljudi.

Kafedžija konobarici:
- A jel sine, a de si ti juče na poso?
Ona, zaprepašćeno:
- Ali, čika Ljubo, pa prekjuče sam majku sahranila! Pa i vi ste bili...
- Znam, sine, znam. I bijo sam. I nek joj je laka zemlja. Ama, sine, to mene ne vrši poso. Nema plate za juče. I nemoj više tako, kad te moli tvoj čika Ljuba...

   

Marketing

Delatnost koja je toliko zaglibila u teoriju i toliko postala dovoljna samoj sebi, da je izgubila svaki smisao (ako se pod smislom ne podrazumeva besna zarada "marketinških magova" koji šišaju lakoverne oglašivače poturajući im svoja "genijalna rešenja").
Po Orvelovom principu, samo se pravi da radiš nešto pametno, nema veze što će rezultat te tvoje marketinške kampanje biti čista nula, a tvoji dubokoumni tizeri, pančlajnovi i ostale kerefeke ispromašivati "targetiranu" grupu gore nego ćorav metu na strelištu.

Vi ste svet.

Ambasada SAD odaje priznanje vama
koji sanjate snove čitavog sveta

Pogledajte video o "Srpskih Apollo 7"

Jedan od vas
bio je prvi čovek na planeti
koji je čuo:
"Hjustone, imamo problem"

i rekao "Zabole me kurac"
(baš kao i mene koji sada ovo čitam)

   

R'n'R za konjove

Pozdrav uz muzičku želju za autora koji me uvek oraspoloži.

SvisesadaNJIIIšu

   

Ministarstvo spolnih poslova

Nije isto što i Ministarstvo spoLjnih poslova, ali se i jednom i drugom zna resor tj. šta (bi trebalo da) rade.

- Ej, deste, šta radite?
- Jebemo radoznale.

   

Nema povlačenja

Kad ti crkne vodokotlić, pa moraš lavorom.

   
   

Štap - vesnik proleća

Visibabe, ljubičice, prve laste, Mujo na mješal'ci... Ima mnogo tih prirodnih pojava koje se smatraju za pouzdane najavljivače proleća.
Pored nabrojanih univerzalnih, postoje i neke lokalne, razumljive samo uskom krugu u kome dotična osoba cirkuliše. Eto npr. jedan moj... hm... Nije mi krvni rođak, pada mi neki šurak (mislim, brat joj je, ali daleko od rođenog, nego od-tamo-nekoga)... Ma, mrzi me da računam, uglavnom Laza. E, taj Laza, koji je dugo patio od kičme i od nogu i bio viđen da skroz padne u krevet, pa se lečio kojekuda i ipak nekako promrdao (prvo hodaljka, pa štake, pa štap, pa onda i štap počeo da baca) - taj Laza je u svom nevelikom zaseoku najpouzdaniji vesnik proleća. Zapravo, ne baš sam Laza, nego Lazin štap. Kako?

- Ženo, konačno došlo proleće!
- Otkud znaš?
- Komšija Laza...
- Jao, šta je, je l' bacio štap?
- Ma jok, more, štap je bacio još pred zimu, kad više nije bilo posla po polju.
- A šta sad?
- A sad, kad opet ima da se radi, sad ga je uzo...

   

Jednakost

Menjaš stare instalacije u kući. Razvlačiš kablove u zidu, stavljaš nove utičnice, prekidače...
Treba ti deset prekidača za svetlo (pretpostavimo toliko, radi lakšeg prikazivanja). Kad ih doneseš iz prodavnice, svi su oni lepi, čisti, ušuškani u one kesice... Svi su isti. Kao jaje jajetu.
Onda dođe vreme da ih postavljaš, da prorade, da počnu da služe onome za šta su namenjeni. E, to je trenutak kada čitava ta priča o jednakosti puca: jedan je za svetlo u predsoblju, drugi za kuhinju, treći za kupatilo... Jedan je stalno u toplom i čistom, ali ga čvrakaju na svakih pet-šest minuta; drugi je na hladnoći, promaji i pod vlagom, a pali se s mene pa na uštap (podrum, šupa); onaj za terasno svetlo još ređe... Itd. Odjednom, ne samo da više nisu isti, nego su im sudbine različite do neprepoznatljivosti.
A od čega zavise te njihove dalje sudbine? Od nečeg banalnog, skoro ponižavajućeg: od toga kojim si ih ti redom uzimao sa gomile. A ti si ih uzimao nasumice, jer je stvarno bilo svejedno, jer su svi stvarno bili isti.

Život.
Kod ljudi je ta različitost još izraženija nego kod ovih čvrakalica iz priče: od samog trenutka kad se dva gameta spoje i nastane čovek, on je jedan, jedinstven i neponovljiv. Ne postoje dva ista, ni u jednom trenutku. Okolnosti mu odrede dalji životni put, neko prođe bolje, neko gore (i, naravno, svima se uvek čini da su drugi bolje prošli od njih) - uglavnom, toliko o svim tim pričama o nekakvoj "jednakosti" između ljudi.
Ravnopravnost? Za nju treba da se borimo, za nju možemo da se borimo i za nju mora da se bori svako ko ima iole mozga, iole obraza i ko iole drži do sebe. Ali, jednakost?! 'Ajte, molim vas, kolika čovek mora da bude budala, pa da se zanosi tim pričama!
Nismo jednaki, nikada nismo ni bili, niti ćemo moći da budemo. E sad, koji nas je to Majstor instalirao i da li nas je zahvatao nasumice, kao ti one prekidače kada si ih ugrađivao, ili je to ipak radio planski i sa nekim smislom - o tome uvek može da se priča.

   

Krčag ide na vodu dok se ne razbije

Stara narodna mudrost koja govori o tome da svakom bezobrazluku kad-tad mora doći kraj.
Probaš foru, ona prođe, probaš još dva-tri puta, vidiš da prolazi... Super! Osladi se, kreneš serijski, dobro ti ide, uživaš. Onda, jednog dana, natrčiš na nekoga ko ne deli tvoju preduzimljivost i tvoj smisao za humor. Završiš sa polomljenim nosem i ostalim sledujućim povredama, plus žigosan kao najniži prevarant-jajara. I, naravno, svi su ti krivi.
E, pa nemoj da su ti svi krivi. 'Ajde što ti se osladilo, ali zapitaj se: da li je bilo pametno da se onoliko opustiš, pa da pomisliš da će fora doveka da prolazi. Da ti razmišljanje bude lakše, tu je onaj polomljeni nos, kao razbijeni krčag iz naslova, da te podseća: možeš kako hoćeš - ne možeš dokle hoćeš.

Godinama je dolazio nepozvan na svadbena veselja. Popodne-predveče, kad se svatovi opuste, ulazio bi u salu, u svečanom odelu i sa buketom cveća u ruci. Birao bi neko neupadljivo mesto, tamo bi sedeo, jeo, pio i povremeno se srdačno osmehivao ako mu se učini da ga neko gleda. Pošto se lepo založi, diskretno bi se udaljio, ponekad uzevši onaj buket cveća koji je doneo (ili neki svežiji, da ima za sledeći put).
Jedne večeri, na njegov srdačan osmeh odgovorio mu je jedan još srdačniji: ka "njegovom" stolu uputio se jedan trokrilni dobričina:
- Dobro veče, prijatelju, dobro mi došao!
- Dobro veče i srećno veselje. – odgovori ovaj žvaćući pečenje.
- Ja sam Raša, ponosni otac, ovo je naš veliki dan!
- Drago mi je, gazda Rašo, Ivan.
- Nego, ne zamerite, da vas nešto pitam: mi se svi ovde znamo, a... ovaj... neki... ovaj... pitaju: ko ste vi?
- A, to? - ne prestajući da žvaće, odgovori onaj. - Ja sam sa mladine strane.
- Znači, oružar?
- Kako to mislite?
- Lepo, prijatelju: ja svog sina ženim "dugom puškom, nemilom đevojkom". Kaka bre mladina strana, mamicu li ti alavu, ovo je ispraćaj u vojsku!

#874
+3082
137
definicija