Prijava
   

Voajer

Čovek koji zna šta propušta.

   

Lekarsko uverenje za vozačku

Po nekom nepisanom pravilu kažu da svaki muškarac ima samo dve želje:
-Da dobije vozačku dozvolu
-Da mu je vrate ako mu je kojim slučajem oduzmu
Ali prokleti zdravstveni pregled je noćna mora koju je neophodno odsanjati do kraja i predstavlja sponu između čoveka i vozačke dozvole. I svaki put je isto.
Odeš savršeno zdrav, imaš oko sokolovo poput sopstvene žene kad sa 15 metara vidi crnu žensku dlaku na crnom sakou, mirnoću neurohirurga i krvni pritisak novorođenčeta. Ali čim bolničarka na prijemu kaže koliko koštaju ta četiri mrljava pečata padne ti mrak na oči; ruke ti se tresu kao šejker u skupštinskom restoranu a pritisak skoči kao cena naftnih derivata posle izbora.

OFTALMOLOG
Koja god slova da pokaže uvek pročitaš naziv neke namirnice koja se koristi u svakodnevnom životu.
-Ajde, čitajte redom, odozgo ka dole.
-H...l...e...b
-Dalje.
-Č...a...j...n...a
-I bre gospodine! Pa imate toliko gladne oči da Vam jedino može pomoći kuvano sočivo.

NEUROPSIHIJATAR
Čim sedneš uzme čekić i zvekne te u koleno. Naravno, nisi ni trepnuo. Samo se čuje začuđeni zvuk njegovog gumenjaka kako odzvanja prostorijom.
-Molim Vas, da li možete da zavrnete nogavicu?
-Naravno da mogu.
-Pa čoveče pobogu ne mogu da verujem da nosite štitnike za vožnju rolerima?!
-Jebiga, navika.
-Nema veze. Ajde sad ću da Vas zavrtim levo-desno a Vi zažmurite i uhvatite jednom rukom nos a drugom koleno.
(Viiiiiiiijuuuuuuuuu)
-Je l' mogu da otvorim oči?
-Juuuuuuu. (levom rukom držiš medicinsku sestru za sisu a desnom svoj sopstveni kurac)

PSIHOLOG
Ma on je čudo. Familije mi...
-Zašto smo ovde?
-Pa ja da bih dobio pečat, a Vi da biste mi uzeli pare.
-Opišite mi Edipa?
-Jak na tatu, slab na mamu.
-Da li ste vođa neke kriminalne bande?
-Da jesam ne bih ja vozio već bi mi dali službeni auto.

LEKAR OPŠTE PRAKSE
Zatekneš sve doktore koji su te prethodno pregledali.
- Gospodine, bila sam prinuđena da sazovem ovaj konzilijum zbog Vašeg slučaja. Pa majka mu stara, dokle više? Ostavili ste toliko para ovde, da ste mogli celog života da se vozite taksijem. Ruke Vam se tresu, ne vidite ni na daljinu, ni na blizinu, već nekako na sredinu i niste u stanju da zapamtite dva saobraćajna znaka. VI STE HODAJUĆA OPASNOST, A HOĆETE JOŠ I TOČKOVE DA VAM UGRADIMO?

   

Donatelo

Lik koji ima motku u gaćama.

- Zašto bi se ja, uopšte, smuvala sa tobom? Nisi nešto lep, ni zgodan, nisi ni bogat. I nemoj da skidaš pantalone jer nemaš šan... Izvini, Donatelo, nisam te prepoznala!

   

Ljudi koji gledaju Vesti i ostale informativne programe na svaki sat

Bog i batina svake porodice. Stub kuće i gazda u istoj. Muškarac u zrelom životnom dobu koga krasi nemačka disciplina, japanska organizovanost i koji je u trenutku kada Maja Žeželj saopštava koliko je ljudi poginulo u Ukrajini spreman da Vam zvekne šamarčinu iz lakta ako slučajno prozborite nešto paralelno sa njom. Desi se da Vas pita za neku stvar i ako se Vaš odgovor poklopi sa vešću iz "okruglog sata" - bivate ućutkani i, u najmanju ruku, poniženi.

Nema veze sto su u tri popodne iste vesti kao i sat-dva ranije: U PITANJU JE UROĐENA GENETSKA MUTACIJA koju u detinjstvu ne možemo shvatiti a koje se setimo tek onda kada pola veka kasnije počnemo da jebemo-sto-bogova unuku koji hoće da gleda Digimone ili, pak, Sunđer Boba (repriziraju na b92, šatro) rečima: GLEDAJ, BRE, KAKO GINU LJUDI NA SVAKOM ĆOŠKU, A NE TA AMERIČKA GOVNA... PA DA JE SRPSKO ZVALI BI GA SUNĐER BOBAN, A NE BOB! Tek tada postajemo isti čovek kakav je bio i naš deda... ili otac, pod uslovom da nas je pravio u 47 godina. I tako stalno.

Deda: E, je l' dolazio danas Dragan da zakači tanjiraču?

Unuk: Dolazio jutros i rekao da... :u tom trenutku počinju vesti, paralelno sa unukovim izlaganjem: ...će da vrati do sutra... U Koceljevoj nađeni... i pitao za tebe... ostaci mrtve pande... rekao sam mu da... za koju se sumnja da je... si otišao u...

Deda: Bre, da li možeš da ućutiš više, breeeee?

Unuk: MARŠUPIČKUMATERINU, BRE!

   

Smeo bih da stavim glavu na panj

Fraza koja se upotrebljava isključivo onda kada smo sigurni u ono što govorimo.

Životinjska farma. U toku je debata međ' živinom.

Kokoška: Dobro jutro, komšija. Gde ti je supruga?
Patak: Komšinice, šta je to sinoć pucalo oko pola 8?
Kokoška: Šta je pucalo?
Patak: Patak mi je pucao za tvoja jutarnja pitanja! Da se nosiš u kurac krasni, bre.
Kokoška: Samo ti kleveći, jebaće tebe moj đuvegija, čim se vrati iz teretane.
Patak: Kokoško glupa, pa on te vara za jednom cverglankom a ti imaš kokošje slepilo.
Kokoška: Jedi govna. :u razgovor upada ovan:
Ovan: Koji vam je kurac? Čujete se čak do obora. Slušao sam Acu Pejovića na mp4 plejeru, čuo sam vas i preko sluški! Aman.
Kokoška: Ovaj kaže da me muž vara sa nekom iz teretane.
Ovan: Pa, ne znam ja...
Patak: Šta ne znaš, pa reci joj, u kurac te ljubim.
Kokoška: Slušajte vas dvojica. Namerno me zavlačite. Smem da stavim glavu na panj da namerno hoćete da mi srušite brak. :dolazi gazdarica i hvata kokošku:
Kokoška: Koko-koko-dak. Koko-koko-dak.
Patak: (priča ovnu) Jeb'o je panj, evo joj ga panj.

   

Reno Megan

Devojka sa izuzetno slatkom facom; lepim crtama lica koje odaju njene mis kvalitete. Međutim, ono što kvari celokupan doživljaj i maksimalnu ocenu za "scenski nastup" jeste nesrazmerna guzica koja se nekako tu ne uklapa. Nije u pitanju guzulja, da se razumemo, već dupe koje svoje mesto nalazi u korelaciji sa nekom drugom glavom, ružnijom glavom. Ovako samo utiče da sjebe ono dobro i u prvi plan istakne ono loše. Što bi rekli stari ljudi: "Ta muda ne idu uz taj kurac". Izraz potiče od istoimenog automobila koji ima zadnji trap, u fazonu "bolje da ga nema". Nakrivo nasađen, nabudžen bez dobre namere...

- Pogledaj onu žensku. Kako je lepa, čoveče!
- Vidi stvarno. Prelepa. E, jebiga...
- Šta ti je?
- Pomerila se.
- I?
- Nekako je građena k'o Reno Megan.
- Pih. Nema veze, verovatno je u krevetu nezaustavljiva.
- Kako to misliš?
- Ma dizelaš je to, ne moš da ga ugasiš i da 'oćeš.

   

Nedostatak pasoša

Jedina stvar koja može da te natera da letuješ u Crnoj Gori.

-Kutzo, ove godine idemo na Zakintos?
-Nemam pasoš.
____________________________________________
_____________________________________
-Znači, dragi, za sledeće leto da izvadiš pasoš. Obavezno!
-Važi.

:nakon deset meseci:

-Jaooo, baš se radujem! Kušadasi, Alanja ili Lefkada, jaoooo.
-SUTOMORE, KUČKO, SUTOMORE!

   

Pobediti Palmu u Jagodini

Uraditi malo očekivanu stvar; onu za koju ni sam nisi pomislio da se ikad može ostvariti a kamoli imao viziju da će se tako nešto stvarno i dogoditi.

Za Palmu se na domaćem terenu smatralo da je poput Titanika "potpuno nepotopiva figura kojoj ni Bog ne može ništa", ali uvek postoji onaj jedan procenat mišljenja koji se suprostavlja zakonima verovatnoće. Tako da ponekad prevagne na njegovu stranu; ne tako često, ali se ipak i to događa.

-Batko, nisam ti rek'o da počinjem sa radom od prvog.
-A nemo' da govoriš, bre? De, Devla da govoriš čačipe!
-Familije mi moje, evo ako lažem, da Bog da mi Adil bio zet.
-A gde si se zaposlio, crni Envere?
-Državni pos'o. Vodovod i kanalizacija.
-Znači, pobedio si Palmu.
___________________________________________________
___________________________________________
:zvrrrr: :zvrrrr: :zvrrrr:

-Halo?!
-Dobrый denь.
-Dobro to Bog dao. Štaš?
-Эto Milovan Petrovič?
-Petrović...Ć kao ćuran!
-Turciя petuh?
-Je l' me ti jebeš? Ko si ti, čoveče?
-Menя zovut Vladimir Vladimirovič Putin.
-Putine, Srbine, otkud ti, jebote?! Odakle ti broj?
-Я brine za Serbov bratьev. Ako vam je hladno, da pojačam gas?
-Cvokoćem, leptejebo, već par dana, pojačavaj to, živela Moskva!
-Dobro. Do svidaniя.
-Čujemo se. E okreni ponek... :tuuuu, tuuuu: :tuuuu, tuuuu:
_____________________________________________________
________________________________________________
-Stigli su preliminarni rezultati glasanja u Jagodini i možemo reći da se desilo veliko iznenađenje, s obzirom da Dragan Marković nije uzeo većinu. Sa ulica Jagodine se javlja naša dopisnica Sanja. Sanja, da li se čujemo?

S: Čujemo se. Evo upravo sada su stigli rezultati u kojima na prvom mestu nema gospodina Palme, što je ogromno iznenađenje. Ulice su pune naroda, pokušaćemo da pitamo nekoga za mišljenje i tumačenje ovakvog scenarija. Dobar dan, momci.

Dobar dan, lolololololo.
S: Kako se zoveš?
G: Moje ime je Gugi.
S: Čudno ime. A ti?
R: Padre... Roki Padre.
S: Nego, da vas pitam: Kako komentarišete Palmin poraz?
G: Poooooooooooojzeeeeeen. Molim, šta ste mi pitali?
R: Šta ti je, Gugi, koncentriši se.
S: Rekoh, kako... Stani bre. Vi ste oni sa Kuvajlije?
G: Nije Kuvajlija, ali suština je tu.
R: Gugi, 'ladno smo pobedili Palmu. Ova riba nas zna, jebote!
G: Ma tebe ne zna. Ti si 250 mesta ispod mene.
S: Pusti dečka na mi...
G: OĆEŠ DA TI POKAŽEM KUJ NAJLUĐI U SELO!!!

   

Pomaganje starijih oko domaćeg

Bogovi sa Olipma se pitaju već vekovima: Ko će najduže izdržati? Nastavnik, porodica ili učenik.

Česte su pojave kad (najčešće) majka deteta u situaciji kada mnogo zapne oko domaćeg zadatka, kontaktira (najčešće) svog starijeg sina koji studira u obližnjem gradu. Sve u cilju pomaganja, jer je po difoltu on to već prošao. I pretpostavka je da zna.

Mnogo zreliji od vremena kada je pohađao osnovnu školu i menjao učionice kao automehaničar karburator, stariji sin improvizuje onako grubo, po seljački, što bi se reklo. Kapira on odlično zašto je u pesmi Ljubivoja Ršumovića "miš dobio gripčanju, pa je seo u džip i na kraju doživeo fras kad je shvatio da mačak oće da ga skovitla". Ali kako to objasniti detetu od devet godina?

Poruka od keve: Okrenime poštomi treba nešto oko Teinog domaćeg, date pitam a nemam kredita.

Keva: Halo?
Sin: E, pročitao sam poruku. O čemu se radi?
Keva: Tea ima domaći iz srpskog, a znaš ti nju, čim je došla iz škole bacila ranac i otišla da plevi pasulj sa babom. Pa sad ja radim domaći, da ne pogine sutra kao jedan-dva.
Sin: Dobro. Pričaj šta treba da radim.
Keva: Radili su neku pesmicu, pa sad treba da se odgovori na neka pitanja iz nje. Pravo da ti kažem, ja nemam pojma šta oni traže. Piši pesmicu negde da bi mogao da odgovoriš, ne mogu da ti je čitam stalno iznova.

Slušam ptičje reči koračajući kroz šumu
uskom kozjom putanjom sve strmijom i tanjom...

Sin: Kakva, bre, putanja?!
Keva: Kozja. K. Kao koza.
Sin: (Jebem ti sunce, šta je ovo?)

...kad paukova mreža put mi najednom prepreči.
Sred mreže raskoračen pauk gazdinski stao
kao seljak na njivi koju je uzorao.
Mogla sam pokretom ruku zderati to pletivo,
svu paukovu muku smrsiti u klupče sivo,
ali mi beše žao.

Keva: Zašto se pauk može uporediti sa čovekom?
Sin: Koliko sam ja shvatio, čovek može da smandrlja mrežu dok si rekla "špiritusna lampa", a ukpa...
Keva: Šta, bre?
Sin: Pauk, kevo, pauk. Pauk se širi na mreži, u fazonu brani svoju kuću. I ponosno se isprsio. Kapiraš? Boj ne bije svetlo oružje, već boj bije srce u junaka.
Keva: Doooooobro. A šta predstavlja "Ptičja reč"?
Sin: To ti je cvrkut ptica. Samo preneseno značenje pomešano epitetima i metaforama.
Keva: Nije ti fora da me zajebavaš, znaš? Pa, čoveče, kako da objasnim detetu koje je treći razred, šta je metafora i epitet? Nema veze. Još jedno pitanje: Zašto je pesma lirska? Šta to beše?
Sin: Osećanja, emocije, kardio. To je tamo kad je bilo žao da sjebe mrežu.
Keva: Babi bilo žao?
Sin: KOJOJ SAD BABI, U PIČKU MATERINU?
Keva: Desanki Maksimović.
Sin: Ma idi, bre!

   

Kidati lanac

U velikoj meri pridavati značaj određenoj stvari. Biti zagrižen za nešto ne(dostižno) i težiti ostvarivanju istog.

Mare: Znaš onu malu sa četvrtog?
Dare: Onu duševnu? Znam.
Mare: Juče kad je džogirala u parku, zamalo lanac da pokidam.
_________________________________________________
___________________________________________
Džeki: Av, av... Av, av... Av, av... Av, av...
Snupi: Av, av... AAAAAAAAAAAAAAAAAV...
Džeki: Aaaaaaauuuu, avavavavavavavavavavavavavavavavavaavavavavav...
Snupi: MIRAN!

   

021/489-26-26

U moru varijacija poslednje dve cifre, legendarni broj Top Shop-a koji je u ušima svakog od nas pronašao deo staništa odakle se reprodukuje dobro poznat zvuk:

Vlasnik ovog neverovatnog proizvoda možete postati za neverovatnih _999 dinara.

Dan bez dobro poznatog muškog glasa sa malog ekrana je ravan eliminaciji Barselone iz šesnaestine finala kupa Kralja; ogromno iznenađenje koje eskalira čuđenjem hipotalamusa zbog nedostatka određene rutine u svakodnevnim aktivnostima.

-Ukoliko poručite Rejnbou Art za svega 5999 dinara, set pomoću koga i najveći tuntuzi slikaju kao Pikaso, na poklon dobijate jedne 3D naočare. Ali to nije sve! Ukoliko u narednih pola sata okrenete broj telefona 021/489-26-26, za svega 999 dinara možete kupiti još jedan Rejnbou Art. Dakle, dva Rejnbou Arta za 6998 dinara.
-U, jebote, kako beše broj? 021/48...?
-:keva iz kuhinje: ...9-26-26. Ali, sine, ne treba ti to.
-Što, mama? Ovaj čika kaže da je to SVEGA toliko para.
-Pusti ga, bre, u pičku materinu. Naručila sam teflonski tiganj pre mesec dana. Isto taj lik pričao.
-I?
-I kurčina! Posle dva spremanja se raspao. Ostala samo drška!
-Znači to je razlog zašto jedem supu iz kesice u poslednjih 28 dana?
-Ne. To je razlog zašto znam broj telefona napamet.

   

Bratić

Bez obzira da li ga poznaješ u dušu, znaš na ćao-ćao ili ne poznaješ uopšte, bratić je onaj lik koji jednostavno u trenutku uradi nešto nenormalno i sasvim neočekivano. To može biti brejkdens na žurci u blizini Ekonomskog fakulteta, gađanje prolaznika ribljim uljem ili, pak, sviranje frulice na sahrani komšijinog teleta koje je uginulo usled visoke temperature. Generalno, većina likova voli da smehom proprati sranja koja pravi jedan ovakav lik. Nekako im je drag, nesvakidašanji i drugačiji. Ma, bratić!

- Da častiš?
- Ma kurac, nisam prošao. Nagazio liniju na poligonu!
- E, jebiga.
- Ali, ćuti, slušaj ovo. Neki lik nije ni stao na onoj zaustavnoj liniji, već 'ladno otišao još deset metara.
- I?
- I bratić udari u kamion, izađe i opušteno kaže: "Jesam proš'o?"

...

- Kako bilo u "Zvezdama Granda"?
- Loše. Popović nas razjurio sve u kurac.
- Što, bre?
- Ma neki bratić iz Ćićevca nije uboo nijedan ton, Sale ga iskritikovao a on dođe i pljune Zoricu Brunclik po sred čela.

...

- Je l' mi ti jebeš ženu dok sam ja na straži?!
- Pobogu, prijatelju! Odakle ti to?!
- Video sam nekog bratića, slično građen k'o ti, obučen k'o ti, kako skače sa drugog sprata moje kuće. Pravo kroz vinograd, pa preko kapije, pa nabode glavom o zemlju. Živ se iskrši... Je l' ti dobro?
- Jeste. Samo mala vrtoglavica. Mora da je od Sunca.
- Februar je, komšija.

   

Nanizati

Sportski termin koji se upotrebljava prilikom uspešnog driblanja dvojice ili više protivničkih igrača. Naslagati ih jednog po jednog; promešati levo-desno. Napraviti slalom.

- Kakvi driblinzi fudbalera Tekstilca! Nanizao je trojicu igrača Cementa, izbio oči u oči sa golmanom Jankovićem nakon čega mu je leva noga upala u puciju. Ovom prilikom je talentovanom vezari stradao skočni zglob.

_________________________________________

- Ko te oplavi tako, crni Dragane?
- Ne pitaj ništa. Otišao malo do komšinice Ivane. Odradili stvar, kad eto ga njen klinac u sobu. Čim me video počeo da doziva oca, jebem li mu mamu. Za to vreme ja šmugnem pored malog. U dnevnoj sobi nanižem babu, dedu i strinu i taman na izlazna vrata kad me opiči nešto po čontari. Ostalo vidiš i sam.

   

Slatka kao med, građena k'o tegla

Osoba ženskog roda koja ima lepe crte lica, ali su zato od glave pa naniže njene mere suviše jednodimenzionalne.

- Znaš onu devojku što me je posmatrala kad smo prošli put kupovali lepak za miševe? A ona došla da kupi otrov za Splintera.
- Podseti me?
- Ma, bre, ona malo popunjenija što je posmatrala moju kretnju, preko police sa rasterivačima štetočina. Znaš?
- Malo popunjenija?! Što ne kažeš ona što je građena kao tegla?
- Ali je zato lepuškasta. Moja Adel.
- A?
- Jes'. Smuvali smo se pre tri dana. Nisam ti rekao.
- Zezaš. I 'ladno jebeš onu teglu?
- Ma, jok. Tek smo stigli do dela kad joj ližem poklopac.

   

Sve sam ja to već prošao

Klasično kurčenje.

Po difoltu, ovu rečenicu izgovara osoba koja ima životnog iskustva kao Ivan Bosiljčić serija na RTS-u. Međutim, nije strano i da neko ko ima sasvim suprotne predispozicije od gore navedenih, pokuša da svoj lik stopi sa svojim "boli-me-tuki-već-sam-to-pregrmeo" shvatanjem života.

SOS bubamara. U studiju su Aleksandar Lokner, Nikola Gulan i budući fudbaler Torina, sada zvezda Železničara iz Lajkovca (srpska liga "Zapad"), Marinko Rakić.

Lokner: Velemajstor magične igre na petoparcu. Iako golobradi tinejdžer, naš gost Marinko Rakić, je već zapalio tifoze Torineza, popularnih "Bikova". Zdravo, Marinko.
Marinko: Dobar dan.
Lokner: Drugi gost je Nikola Gulan.
Gulan: Dobar dan.
Lokner: Nikola, ti si bio po Apeninima dugo godina. Kakav bih savet dao Marinku koji svoje parče hleba i zadebljanje buđelara traži baš na čizmi?
Gulan: Pa, lepo ste rekli. Bio sam prvo u Fiorentini, pa preko Sampdorije, Empolija, Kjeva, sve do Modene. Samo neka se Marinko trudi. Trud je ključ uspeha. Ja to znam jer sam sve to već prošao.
Lokner: Više turistički, al ajde. (Da si dobar, ne bi se ti vratio od Žabara na naše livade)

   

Pare u čarapama

Još od vremena kada je Trojanski konj unet u Troju, ovakav vid kamuflaže nije bio viđen.

U situaciji koju brižne majke nazivaju "jebeno-je-to-u-dalekom-gradu-a-niko-da-ti-spremi-da-jedeš" izrodi se nekakva težnja koja misli vuče na vodenicu pomisli da joj dete bez dinara luta ulicama, bez hrane.

Nakon telefonskog razgovora, ona odluči da mu pošalje koju crvenu jer je "nešto u njegovom glasu zatreperilo u toku razgovora sa njom". Pare se nalaze u čarapi a pored toga šalju se hrana (neko parče mesa, bakin kolač, slatkiš), flaša soka i beskrajan nemir prošaran svakim trenutkom kada ona jede i pomisli kako li je njemu.

"Ne verujte konju, Trojanci! Šta god da je, plašim se Danajaca kad darove nose."

JOVICA ČEKA AUTOBUS DA BI PREUZEO STVARI ŠTO SU MU POSLALI OD KUĆE

Jovica: Imate li nešto za mene? Majka mi je poslala ceger.
Vozač: Hmm. Jovica - duša majkina?
Jovica: :propada u zemlju: Da, da, ja sam.
Vozač: Evo. Ovo je tvoje.
• • •
Jovica: Halo, mama. Samo da ti javim da sam preuzeo ceger.
Majka: Oči moje lepe, unutra imaš nešto za jelo a pare su ti u čarapama. Pazi kad budeš vadio da ti ne ispadnu.
Jovica: Ma, neće, ne brini ništa. Izvadiću ih kad stignem kući.
Majka: U redu, dušo, pozdravlja te otac.
Jovica: Pozdravi i ti njega. Ćao.
• • •
Cimer: Pa, gde si se izgubio, dete mu jebem?!
Jovica: Bio do autobuske da preuzmem nešto od kuće.
Cimer: Opa, stiglo nešto za has. Vadi ovamo malo te domaće hrane, ne mogu grašak iz menze da svarim više.
Jovica: Evo ti ceger. Uzimaj.
Cimer: :Pretura kao pit bul i baca čarape, gaće i majice:
Jovica: Polako s tim čarapama, pička ti materina. Te čarape vrede više nego ceo ceger.
Cimer: Šta sereš, brate? Jebe mi se za tvoje smrdljive čarape.
Jovica: (Moje čarape mirišu na pare, a tvoje smrde na noge)

   

Prosjak

Čovek kome je svako na dohvat ruke.

   

Nezahvalno pitanje

Nastojanje sagovornika da sazna odgovor na pitanje koje najčešće ima dva ponuđena odgovora i postavljeno je tako da bi svaki odgovor mogao biti i ispravan i pogrešen.

Analogno tome, bilo kakvo odgovaranje se smatra "mačem sa dve oštrice" i poželjno je izbeći ga poput likova što po ulici prodaju čestitke po 100 dinara.

Saša Popović: Večeras je sa nama takmičar koji je ispao prošle nedelje. Zdravo, Nemanja. Kako si?
Nemanja: Evo, Sale, klao krmaču danas a sad sam ovde, spreman na pitanja gledalaca.
Saša Popović: Donećeš čvarke sledeći put, a sad da uključimo našeg prvog gledaoca. Halo, dobro veče. Ko je sa nama?
Random slušalac: Ovde Šećerko iz Male Moštanice. Prvo da pozdravim sve u studiju.
Saša Popović: Hvala puno. Imate li neko pitanje?
Random slušalac: Pa, evo da pitam Nemanju, ko mu je favorit u takmičenju?
Nemanja: Jao, pa to je jako nezahvalno pitanje. Svi su mi dragi. Ne znam koga bih posebno izdvojio.
Saša Popović: Alo, diplomato, ne kenjaj o nezahvalnosti kad ni čvarke nisi doneo.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
-Omiljena država?
-Španija.
-Omiljen grad?
-Barselona.
-Omiljeni pevač?
-Rade Kosmajac.
-Omiljena pevačica?
-Goca Božinovska.
-Omiljen glumac?
-Milenko Zablaćanski.
-Omiljena glumica?
-Vesna Čipčić
-CECA ILI JECA?
-E, to je nezahvalno pitanje na koje neću dati odgovor.
-Zašto?
-Zato što bi mi Karleušini fanovi jebali sve do šestog kolena u rikverc.

   

Muharem Serbezovski

Čovek smarač.

Ono što je Voja Nedeljković za voditeljstvo, to je Muharem za muzičku umetnost; prosto se postavlja pitanje vezano za egzistenciju dotičnih u oblastima svog delovanja jer je pravo čudo da kao takvi budu u kategoriji "naj" na vrhu top liste. Nisam mizantrop, ali kod mene svakako nisu.

Muharem Serbezovski je, osim pevač zajebanog imena i prezimena, i neko ko u svoje spotove unosi neverovatnu količinu pantomime da bi dočarao, na primer, scenu u kojoj "deli srce na pola" (MORATE POGLEDATI od 0:51 do 0:58). Ne kažem da je jedini koji pretera u nastojanju da na sceni vizuelno prikaže reči pesme, ima takvih pevača dosta. Jebiga, možda je moj problem to što mi se MNOGO kenja kada na malom ekranu vidim gospodina Serbezovskog.

Bio mi je i zanimljiv do onog trenutka do kog sam mislio da se preziva SerEbezovski a onda je moja želja da ga i dalje shvatim kao čoveka koji peva bila znatno slabija od njegove vizuelne ambalaže.

Sin: Tata, kako si upoznao mamu?

Tata: Sine moj, ovako je to bilo. Jesen. Palo je žuto lišće a tvoja majka Amela beše kao rajsko cveće. Rekoh joj: "Povedi me, kuda ideš ti" jer si moja sudbina.

Sin: A kako je bilo na venčanju?

Tata: Za venčanim stolom mi je rekla da sam njen princ iz mašte a ja njoj da sam Ciganin i da umem da volim. Zaplakala je. :upada majka u sobu:

Mama: Alo, Serbezovski, ne smaraj mi dete.

   

Parkira u svom dvorištu

Ne vara ženu. Jebe to što ima, druge ga ne zanimaju.

- Gledao si malopre onu crvenokosu! Videla sam!
- Draga, nema šta da brineš dok parkiram u svom dvorištu. Samo želim da znaš to. I skrati travnjak malo, stalno mi zakačinje auspuh.

#161
+20578
729
definicija