Prijava
   

Brut

Dezodorans koji je ubio Cezara.

   

Od pušačkog pribora samo usta ima

Uglavnom osoba koja nikada nema cigare, i stalno se grebe od drugih ljudi.

Grebator: E tebra, imaš cigaru?
P.P. (pošteni pušač): Ej, evo taman sam uzeo...Drži...(pruža mu cigaru uz blagi izraz gađenja na licu)
Grebator: A izvini, da te pitam, imaš li možda i upaljač?
P.P. : Ajde mrš u tri pičke materine, mamu ti jebem grebatorsku, od pušačkog pribora samo usta imaš!

   

500 epizoda pod Turcima

Prosečno vreme raspada sive moždane mase.

Neke od posledica:

Blago teleći izraz lica na svaku rečenicu registrovanu u vašem čulnom polju
Naginjanje glave na jednu stranu dok vam se neko obraća
Ako ste neoženjeni, javlja se potreba boravka pored obdaništa radi pikiranja buduće supruge i čuvanja dok ne stasa (znači, oblik pedofilije)
Kod ženskih osoba - posle koitusa bez korišćenja zaštite, sumnju u ostanak u drugom stanju, kao rukom odnešenu otklanja doktor mereći samo temperaturu i pritisak
* Kod muškaraca - postajete otporni na metkove ispaljene u stomak jer u slučaju da budete ranjeni, doktor dolazi na kućnu adresu i svojim moćima usporava krvotok, smanjuje krvarenje i rana zaceljuje.

   

Kargurator

Prolaznik koji pristane da vam pomogne da upalite Juga na gurku. Najbitniji deo automobila.

   

Bolna tema

Tema za koju vas zabole kurac.

- Brate el znaš da u Kini bio zemljotres?
- Znam brate, nemoj, to mi bolna tema!

   

Rotvajlerka

Moman u ženskom delu ljudske populacije.
Izuzetno snažna. Krupne kosti, zipovana, odnosno k'o da je presom nabijena. Nastala kao proizvod seksualne igre dvostrukog estonskog šampiona u bacanju kugle i drobnjaka iz Matijevićeve industrije mesa. Iako je jaka kao Hitler 41', nije troma. Kalibar za ultimejt fajterku. Eksplozivna kad zatreba, međutim to ne želiš da se desi.

Kao mala (ako je nekad i bila mala) u kratko vreme postaje glavni šerif u ulici. Zavodi red, ugnjetava ostale nerezvijene, zakržljale klince koji je slušaju više nego roditelje. Navikla je da pobeđuje, jer u slučaju da izgubi, deca u školi ostaju bez džeparca, užine, šiški i kompleta knjiga iz prirode i društva. U suštini niko je ne voli, ali su iz straha dobri sa njom. Kako vreme prolazi, pogled joj postaje sve tuplji, a glavudža, želja za rvanjem i iživljavanjem sve veće.

Kara se isključivo sa duplo manjim muškarcima, a svake godine posećuje Nevesinjsku olimpidaju ne bi li među bacačima kamena s ramena i onima što vuku konop našla sebi ravnopravnog. Pre jebačine partner se napoji litrom rakije da bi zaboravio kroz kakvu mašinu je prošao predhodne noći. Ujutru se zgužvan budi u njenom naručju sa modricama po telu, rascepotinoma s obe strane leđa i uganim člankom dok ona pali postjebačku cigaretu.

- Jel mogu da prespavam kod tebe?
- Naravno brate. Šta bilo?
- Cimer doveo onu Zorku rotvajlerku što je bila bogotac u školi, i direktor je se plašio. A ovaj moj ne zna za šta se uhvatio, ima da zaradi frakturu lobanje, tri naprsla rebra i sjeban kauč na izvlačenje.

   

C

Ne.

-Oćeš primer?
-C.

   

Ti si moja desna ruka... kad gledam pornić

Iber spust za pajvana koji vam se šlihta, onako providno, a vama to ide na kurac. Ne znam koliko se koristi danas, ali ja ga se sećam sa tekmi, uglavnom su vođe zajebavale ove klince što su se kleli u njih.

-Mali! Đido mova, nemam pljuge, trči da mi kupiš, al' od svoje kinte!

-Nemoj njega, hoću ja da ti kupim mogu li, a? Molim te pošalji mene, pliiiiiiz.

-Neka ide on sad. A ti mali vrlo dobro znaš da si moja desna ruka.

-Hehehe, hvala, to mi baš prija.

-Da. Kad gledam pornić, pajseru.

   

Ravnopravnost polova

Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.

"Marija Ivanović" je ustala jutros. Sela je u svoj automobil koji su izmislili i napravili muškarci iz metala koji su izlili muškarci od rude koju su iskopali muškarci. Nalila je benzin iz nafte koju su dobili i preradili muškarci i odvezla se putem koji su asfaltirali muškarci. Ušla je u zgradu koju su sagradili muškarci od betona koji su zalili muškarci i cigli koju su sazidali muškarci i greje kotlom koji su napravili muškarci pomoću goriva koje su opet preradili muškarci, popela se liftom koji su montirali muškarci. Upalila je svetlo koje su instalirali muškarci, prelila je vrelom vodom, podgrejanom na gasu koji su dobili muškarci, kafu koju su prevezli avionom muškarci sa plantaže koju obrađuju muškarci. Sela je za kompjuter koji su izmislili muškarci, otvorila je program koji su napisali muškarci, ušla na na internet koji su stvorili muškarci i slovima azbuke koju su napisali muškarci ispisala: "Ja sam nezavisna žena, šta ce meni ti alkoholičari"?

   

Pirova pobeda

Kada pobediš u brzom potezanju novčanika.

"Ja ću!"
"Ne, ne, ja ću! Samo da nađem novčanik..."
"...Ja ću."

   

Ostalo je istorija

Fraza koja se upotrebljava kada je sagovorniku poznat ostatak priče, ili sam može zaključiti šta se dalje desilo, te je izlišno nastaviti sa pripovedanjem.

- Šta je to sa Perom?? Što je onako zamotan k'o mumija?
- Sinoć u onoj gužvi naleteo na neke šifonjere, i nakon što je jedan od njih počeo zajebano da ga gleda, on mu kaže: "Šta bleneš, koju pičku materinu?" Ostalo je istorija.

******************************

- Pa šta je... što si se zarumeneo tako? I to samo u levom obrazu?!
- Seo sam na klupicu posle prvog kruga, da se odmorim malo. Stala je tačno ispred mene da se isteže. U helankama... U početku sam se dobro držao. A onda mi se ruka oduzela... Ostalo je istorija.

   

Amperkat

Električarov najjači udarac.

   

Ljudi koji kupuju pola hleba

Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:

- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo?
- Ne. Nemam sa kim da ga podelim.

   

vođenje ljubavi

Ono što žena radi dok je muškarac jebe

   

vidi ga mali ker

dodji,ker,mali ker

   

Slušač muzike na mobu bez sluški

Pre jedno 5-6 godina, kada je tehnologija pojeftinila i postala dostupna širokim narodnim masama i time im, kao što uvek biva, pružila mogućnost da ispolje svog unutražnjeg jašara na jedan potpuno novi način, na ulice Beograda, zamazane šlajmom iz koječijih usta, po prvi put je zakoračio predstavnik nove i dotad nepoznate vrste - slušač muzike na mobu bez sluški, čovek koji širokogrudo deli svoju muziku sa svojim voljenim sugrađanima, odbacujući koncept slušalica kao isuviše sebičan. Bez obzira gde se nalazio, na ulici, u prevozu, u školi, u kraju, kod kuće, na njegovom satu je uvek vreme za puštanje zike na mobilnom. Površni posmatrač bi zaključio da on toliko voli muziku da jednostavno nije u stanju da iskontroliše svoju želju za puštanjem i slušanjem iste bez obzira na to što od didžej opreme ima samo telefon, ali površni posmatrač bi pogrešio, kao što uvek greši jer je površan, a pravo stanje stvari se nikada ne može sagledati tek tako, površina se uvek mora zagrebati da bi se došlo do srži problematike, inače se ne izvučeš.

Slušač muzike na mobu bez sluški ne voli muziku. Ne da ne voli muziku, on zapravo ne voli ništa, on ne oseća strast ni prema čemu, životu pristupa krajnje površno, nikada ne oseća duševnu glad i želju za nečim novim, nikada ne oseća ništa sem jebenog životinjskog nagona ka jelu, piću, spavanju, kenjanju, pišanju, jebanju i slušanju lakih nota u pozadini, lakih nota koje predstavljaju tako prikladan saundtrek njegovom plitkom, protraćenom životu čije bede nikada neće biti ni svestan, jer nikada ga ništa neće nagnati na neko iole ozbiljnije razmišljanje. On će uvek biti zadovoljan sobom, tako sit nahranjen mrvicama, ispunjen neispunjenošću, bez ikakve naznake onog proganjajućeg osećanja da je nešto propušteno, da nešto tu ne štima. To je čovek koji na matursku ekskurziju u inostranstvo kreće ne da bi video čega sve ima tamo i šta će sve proći usput, nego da bi se sa srpskom zastavom slikao ispred Koloseuma. To je čovek koji kad uzme da drka kurac, on ne da ne pusti normalan pornić, makar preskočio uvod i predigru i, ne ubacivši se u celu tu priču, odgledao poslednjih pet minuta tokom kojih izblajhana pornićara uz široki, lažni kez prima par snopova svrša na dva plastična balona prikačena na svoj grudni koš, slušač zike na mobu gleda jebene kamšot kompilacije sastavljene od snimaka u trajanju od po minut-dva, i ceo posao obavi već tu negde na sredini drugog, dok rava stenje u fazonu „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, brzopotezno, mehanički, bez trunke pravog uživanja, vođen ničim drugim do težnjom za udovoljavanjem svojim telesnim nagonima. To je čovek koji kad ogladni, uzme i obari viršle, iako bi uz desetak odsto više truda mogao da ih isprži u tiganju i pojede nešto što za promenu nema ukus kao jebena plastika. To je čovek koji skida najnoviji deo „Paklenih ulica” sa neta, i to ono sranje snimano DV kamerom u nekom bioskopu u Kataru, odgleda ga i biva oduševljen onim što je video, jer mislim brate „Paklene ulice 6”, do jaja film, kako nisi gledao batice, Vin Dizel, besna kola, drift, spojleri, sve! On na volpejperu moba drži sliku zajebanog hromiranog zmaja koji se uvija oko jin-janga, u folderu „slike” ima podfolder „motori” u kojem se obavezno nalazi slika drečavo zelenog japanca sa „agresivnim repom” na čijem sedištu sedi riba sa jeftinim kvarcovanim tenom i cignaskom trajbal tetovažom iznad ogromne mlitave bulje, zatim podfolder „ribe” gde su obavezne raskrečena Sandra Afrika, Megan Foks i Pamela, i naravno neizbežni podfolder „Srbija” odakle na njegovo duhovno zdravlje motre ispikselizovani Draža, Ratko, Lazar i neki rendom manastir kojeg ni sam bi umeo da prepozna. Kada traži ribu, njemu nije bitno da li ona miriše na čistotu, diskretno i nenapadno, ali istovremeno ženstveno i omamljujuće ako dovoljno obratiš pažnju, ili pak na kakofoniju kvantaške pijace samlevene u konzervu jeftinog spreja, pomešanu sa ustajalim smradom cigara i piva. Bitno mu je da ima sisu.

Muzika koju slušač zike na mobu sluša bez sluški mora biti prilagođena jeftinom kineskom zvučniku od 0.2 vata u njegovoj novoj Nokiji koja ima „tako dobar zvuk” koji košta više od čitave garderobe njegove keve koja šljaka u propaloj državnoj firmi, a to svakako nisu progresiv rok ili stoner dum. On sluša samo komercijalni krš haus koji je čuo na radiju, mutiranog hibrida hip hopa i RnB-a sa ovonedeljne MTV-jeve top liste, zatim isto to ali u sobnoj produkciji njegovog ortaka iz Vrčina, i naravno turkoidno treš zavijanje uz zurlu i šargiju, ali ipak ne toliko turkoidno da mu ekipe u istočnim pregrađima Istanbula ne bi skinule jaknu. Tu se najbolje ogleda njegova ispraznost i njegov besmisao, jer on u prvi plan stavlja svoj odnos prema muzici o kojoj zapravo pojma nema jer mu nikada nije palo na pamet da je istraži malo na svoju ruku, van okvira koje su mu nametnuli mediji i bliža okolina, makar u granicama tih žanrova na koje se ograničio. On nije tru rejver, nije tru reper, nije tru šaban, on je od svega pomalo a istovremeno ništa do kraja. Audio fajlovi u njegovom telefonu imaju naslove u formatu „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, a za ID3 tagove nije ni čuo, jer on ne voli muziku dovoljno da bi je uredno organizovao, ne zanima ga baš toliko. On ripuje pesme sa Jutub klipova u niskim bitrejtima, baca ih na mob, na ekvilajzeru svaku frekvenciju budži do maksimuma jer mu je ortak rekao da se tako jače čuje, stiska plej, a mob stavlja u džep ako je napolju isuviše hladno ili ako mu trebaju slobodne ruke. Muzika mu je samo neophodni bekgraund nojz, jer kad je tišina, ume mozak da se poigra sa čovekom, ume da dâ sebi slobode i odluta tamo gde ne bi trebalo da odluta.

STAVI JEBENE SLUŠKE I IZVUCI SE!

   

Nit se vodi, nit se tera

Stalo na pola i ni da mrdne. Nit da odustaješ, nit da nastavljaš.

Oduvek mi je ćale govorio da je najgore prekinuti nešto na pola posla, a ja nikako da poslušam. Kaže, ako si krenuo nešt

   

Šešir u dimnjaku

Jedan od dokaza da sa zubarima i majstorima nema zajebancije, jer ako oni tebe reše da zajebu, možeš samo da sedneš i plačeš. U slučaju da zidari hoće da napakoste nekom, primeniće neki od gomile fazona koji ni Đavolu lično ne bi pali na pamet, a ako hoće da nekom stvarno napakoste, staviće mu šešir u dimnjak.

Za ovu operaciju su potrebni jedan zidar, jedan dobar šešir i jedan gazda koji se opasno zamerio majstorima. Dimnjak nije potreban, ustvari, potrebno je da dimnjak ne postoji i da se upravo zida. Najbolje je uzeti onaj šešir kakav je nosio Čarli Čaplin, kaubojski su lošiji a ribarski i šeširi od slame su neupotrebljivi. Gornji deo šešira se raseče nožem u obliku slova X ili u obliku krsta, ako je majstor pobožan, bitno je da rez bude čist i da se platno šešira vraća u prvobitni položaj posle deformacije. Ovako obrađen šešir se uzidava u negde dimnjak tako da zatvori dimovodni kanal.

Kad dođe zima i kad u kući počne da se loži, dim iz šporeta ili peći ne može da izađe jer je dimnjak zapušen šeširom i vraća se nazad u sobu što znači da će cele zime da se sedi u hladnoj sobi koja će na proleće morati da se kreči. Naravno, vlasnik kuće odmah zove odžačare, ali tu dolazi do izražaja genijalnost ovog izuma, odžačari spuštaju niz dimnjak četku koja lagano prolazi kroz rasečen šešir, vraća se na gore i tako postavlja šešir u prvobitni oblik i ponovo zatvara dimnjak. Naravno, nikom normalnom ne pada na pamet da je negde u dimnjaku sakriven šešir koji pravi probleme tako da se vlasnik kuće pomiri sa time da ima dimnjak koji "ne vuče" i prebaci se na grejanje na struju.

-Kakva baraba, radili smo k'o crnci, ajde što čašu vode nije hteo da nam donese, nego nas je još zajebao za dnevnice, a ti se još keziš kao budala, samo što se ne izljubiste kad smo pošli.
-Pa dobro.
-Nije dobro, kako možeš tako smiren da budeš? Da smo ovoliko radili kod nekog drugog, prase bi zaklao da nas časti, a ovaj nam nije platio ni ono šta smo se dogovorili, još me ubeđuje da bi moglo brže da se ozida i da sam iskrivio jedan zid. Ode mi pritisak u dvesta od budale. Šta se pa sad keziš, nabijem ti ga?
-Smiri se. Stavio sam mu šešir u dimnjak. Odmah sam video da je đubre i da misli da može da nas zajebe za pare.

   

"Bez panike!"

Znak da je vreme za paniku.

   

Kamenica gluposti

Izjava kojom pokušavaš da razbiješ neprijatnu tišinu, ali toliko sumanuta i samoispaljujuća da njome postižeš još gori efekat, stvarajući još veću tišinu nalik muku koja ostane posle razbijanja stakla.

Sedite u parku i dovršavate drugu flašu piva. Slušaš ga kako se s kumom ispeglao pod šatrom na svadbi ortaka iz Merošine. Merošina, misliš u sebi i smeješ se naglas, gotovo sigurna da ćeš mu dati pičke. Ali onda tvoj smeh utihne i nastaje tišina. Oboje ćutite. Znaš da je red na tebe da uzvratiš nekom podjednako simpatičnom i blago transferičnom pričom o svome pijanstvu, ali jebiga, pijana si, misli su ti trome i jezik ti je nezgrapan, ne možeš naći pravu reč, niti pravu misao. Prebiraš po sećanjima, ali čini ti se da ti je glava potpuna prazna i ispijena, posle dva litra piva se ne možeš setiti ni kevinog imena, kamoli voditi smislen razgovor. Hvata te panika. On se nervozno osmehuje. Sranje, misliš u sebi, i on je primetio tišinu. Oboje ste napeti, osećaš pritisak da kažeš nešto, iste sekunde. Seti se nečega, Ana, bilo čega. Reci nešto. Odmah. Sad.
-Ja i ortakinja smo gurale krastavce u pičku kad smo se napile.
.
.
.
.
-Kisele ili obične?

?
-9
0
definicija