Prijava
   

Šredingerova svađa

Setimo se kako Šreda nije znao da li je mačka u kutiji živa ili mrtva, i bila je i živa i mrtva istovremeno, sve dok se ta kutija ne otvori.

E sad to primenimo u praksi.

Dakle, ostaviš devojku u dobrom raspoloženju, odnosno nisi mnogo smrdeo, prdnuo si samo dva puta dok ste gledali film o nekoj ribi sa Alchajmerom što joj njen zagondžija čita dnevnik da je seća na njihovu ljubav ili šta već (znam da znaš koji film je u pitanju), seks je bio zadovoljavajući, i kvalitativno i kvantitativno, skuvao si kafu bez prosipanja po šporetu. Praktično idealni uslovi jedne veze sa nama podrigarima.
Rastajete se, ti je cokiš, ne poljubiš, cokiš za laku noć, i polako krećeš kući svojom mašinom od hiljadu i dvesta kubika i troje vrata. Dva sata kasnije stižeš do mesta gde ovi iz gugla nisu smeli ni da se usude da krenu.
Srećan ležeš u krevet, bio si kod devojke, sve bilo vrh, imaš dovoljno vremena da se naspavaš do posla. Idila...

Dva sata kasnije budi te telefon, zove ona. Šta je bilo. Znaš ti šta je bilo. Pa šta sam sada sjebao, bilo sve super kad smo se rastali. Pa posle si sjebao. Znaš ti dobro šta. Ne znam Svetlana, kazana mi za rakiju. Pričaćemo sutra...

Muk. Ništa ti nije jasno. Već vidiš da će te to koštati minimum jednog odlaska u cvećaru. I ko zna šta još. U svađi ste bez tvoje volje. I znanja.

Sutra joj odnosiš gerbere, jer Svetlana baš obožava gerbere. Ona se sa vrata baca u tvoje naručje, kaže nedostajao si. Nisi trebao cveće uzimati, bezveze se trošiš, ali lepo je. Svetlana šta je bilo ono sinoć. Ma pusti me, sanjala da me varaš sa Gordanom sa posla, onda sam malo pogledala na instagramu i videla da joj je dečko neki dizelaš napucani i iscrtani, više se nisam brinula.
Ludice, opusti se, 'ajde da se malo podružimo hihi.

Jebala te mačka Šrede...

:ulaziš u auto:
-E evo me, red za giros k'o za buster dozu.
-Nisam više gladna...
-Šta ti je, pa ti si tražila da jedemo?
-E pa sad više nisam gladna...
-Svetlana, šta ti je?
-...
-Svetlana, koliko puta smo se posvađali dok nisam bio tu ?
-Tri puta...
-Izvini, neće se ponoviti...

   

Njega pljuje, al' njemu i guta

To je ona devojka, koja ima dečka, ali si se našao kao idealan (čitaj budala) primerak kome će ona da se poveri o svemu onome što njoj smeta kod njega, a što, gle čuda, ti ne radiš, jer si divan. Naivni jadniče.
Ona će ti referisati od A do Š šta kod njega ne valja- Vara je; smrdi; prdi; ne spušta dasku; jebe prebrzo ili presporo; ili je ne jebe; ili neće dole da je licka; tuče je; psihički maltretira; ne ferma je 2%; neće da joj kupi najnoviju torbicu; hoće da joj kupi najnoviju torbicu, ali joj sere posle; stalno je pijan...
I sad nabrojala ti je i stvari za koje si ti mislio da jedan čovek ne može da pogreši, tipa kako se smeje, kako je gleda... Ali daješ sebi nadu, tu si, sad ćeš je poljubiti, zagristi, šljapnuti po dupetu, otresti, zavisi šta ko voli.
I stalno ti govori kako evo samo što nismo raskinuli, evo sutra, ma danas ga zove da raskine i tu je da bude sa tobom u svim tvojim fantazijama, ali ne pre nego što raskine, jer ona je pre svega veoooma poštena. Ali malo morgen.
Ona je istresla frustraciju koju je osećala prema tom liku, koga ti u isto vreme i mrziš i žališ, i sada, obzirom da su ostale samo pozitivne stvari kod njega (a ima ih valjda, čovek je), ona odlazi da se vidi sa njim, rasterećena. I šta misliš da će da se dogodi ? Pa ispuniće mu sve tvoje fantazije. Njega pljuje, njemu i guta dobri moj.

On ide njoj na onu stvar, ali u stvari ona ide njemu, a ti nisi u "friendzone"-u, kako se to popularno zove danas.
Ti si, prijatelju moj napaćeni, lubrikant.

   

Omudrati i omudati nije isto

Česta greška među narodom, pogotovo onog koji ne razmišlja previše. Neretko se pomisli da jedna osobina povlači i drugu, ali to nije slučaj u oba smera. Mudar je i mudonja, a mudonja nije uvek mudar. Mudonjost u prvom slučaju je odsustvo straha kao posledica nekog znanja i prethodnog iskustva, dok u drugom slučaju govori o hrabrosti zaslebpljenoj ludilom, u najmanju ruku.

Da li zato što mi je ovo nebrojena partija, ili zato što nemam šta da izgubim, ali gledajući tog klinca nisam osećao ni trunku straha. A on se znojio. Pod noćnim svetlom je moglo da se vidi kako polako isparava iz njega. Za neznalicu para, ali za mene-sam pakao. Znam to zato što sam i ja tako isparavao. Držanjem želi da mi kaže da se ne boji. I ne boji me se što je najgore. Ali njegove oči ne odaju smirenost, već bes i ludilo.
Kao da sam juče tako sedeo, i sedeo, čekajući sa nestrpljenjem potez starijeg suparnika. Kao da sam juče gledao te oči lisca koje su mi govorile da sam odavno u njegovoj zamci. Kao da sam juče stajao sat vremena gledajući u mrtvu tačku nakon što je taj lisac uzeo sve što imam i nemam, bez da je pomerio i jedan mišić na tom sablasno smirenom licu.

Istom licu koje ja nosim sada, nakon što sam klincu uzeo sve.

   

Šapat rakije

Dođeš do šupe u kojoj se drže burad sa kominom, i dok prolaziš kraj istih čuješ neke tihe zvukove. U početku ti bude nejasno o čemu se radi, pa prolaziš po celoj šupi dok ne shvatiš da zvuk dopire iz bureta. Malo podigneš poklopac koji se nalazi na jednom od njih kako bi bolje oslušnuo i čuo ono o čemu su ti pričali stariji ranije i u šta nisi verovao. Šapat rakije...

Tada brzo otrčiš do tate i dede, i kažeš im o čemu se radi, da bi se oni međusobno pogledali onim pogledima starih bećara. Tada ti tata kaže da pripremiš drva i šepurika, da dođeš kasnije da donesete kazan iz šupe i da kažeš mami da ti piše opravdanje za sutrašnji dan, jer ćete ostati do duboko u noć.

Vreme je došlo da se peče rakija.

-Tata, a šta šapuće rakija ?
-E to ćemo sine saznati tek kada je probamo.

   

Univerzalni opasač

Kaiš bez rupa.Postoji i takva vrsta. To je onaj kaiš koji ima samo neku vrstu platna, umesto kože, a nema ni rupe jer ima mehanizam bez bodlje, koji omogućava zatezanje kaiša po principu zaglavljivanja između delova te šnale.

Poenta ovog kaiša je ta, što ako je dovoljno dug, može da ga koristi i dete od 20 i gmaz od 200 kg. Prilagodljiv za sve. On nema posebne mušterije, i njemu je svejedno ko će ga nositi. Samo da ga nose. Neka vrsta kosmopolite među kaiševima.

Međutim, ja ne verujem u kosmopolite. Kako može da bude za sve i svuda? Ako i može, to znači da je odavno izgubio svoju osnovnu crtu, tačnije rupu.

Neko ima više rupa, a neko manje, ali bar zna šta je.

Ovako je samo kaiš bez rupa. I niko ne zna bolji naziv za... to.

   

100 ljudi, 200 ćudi

Deo psihijatrije sa šizofreničarima.

   

Birtuoz

Virtuoz kariranih stonjaka i metalnih pepeljara. Njegove dvorane u kojima nastupa su najčešće sakrivene od očiju običnog sveta. Zavučene negde između zgrada i u najmanjim ulicama. Samo retki uspeju da je nađu. Samo onda kada ne traže.

Njegov instrument je puna čaša,a note rakijske suze koje sve više cvile kao violina kako se njegov nastup približava kraju. Vrsta muzike koju svira se kreće od klasike do baroka.Teme su iz života.

Njegov stajling nije bitan, kao ni njegov glas. Njegova publika, to su svi oni koji su tu. Nas par i konobarica.

Za razliku od virtuoza velikih dvorana, birtuoz dolazi pre svoje publike, i već je na podijumu kad i pre nego što se zastava digne. Tu je od jutros. Isto tako, on je i poslednji koji napušta scenu.

Međutim, njegova pesma nije gotova ni kad se spusti zavesa.

Mada, svi znamo kako se ona završava.

   

Brije se plugom

Muškarčina na kub, pa ne treći. Njega život nije mazio ni pazio, pa je zato izrastao u rmpaliju. On ima ruke ko lopate, a brkove do zemlje. Njegova maljavost na ramenima i leđima postidela bi i jetija.
On ne ustaje, on iskače iz kreveta. Spava obuven jer nema vremena za nameštanje, jer treba drva cepati, treba gvožđe kovati.
Njegovi obroci se obično sastoje od najzačinjenije hrane koja može da potraje jednoj porodici ceo dan. On jede ljute papričice bez kapi vode.
On sere u poljskom wc-u. On piša uz vetar.
Nikad nije pustio suzu, osim jednom kada mu je špen veličine klikera upao u oko. I tada je, kažu, pustio samo jednu. A špen je iščupao rukama.
Ne koristi penu za brijanje, već ulje za motor. I brije se plugom

   

Vuku mu se rukavi po zemlji

Aludirajući na ludačku košulju, način da se kaže nekome da je malko skrenuo.

Sin- E tata, aj mi kupiš ajfon 5.
Tata- Šta da ti kupim?
SIn- Ajfon 5 ćale, kako nisi čuo za to ?!
Tata-A pošto je to ?
Sin- Pa video sam da imaju neki popust od 50% tako da izađe oko 1000e. Bez dodataka.
Tata- 1000 Eura. Hm... Nego sine, aj ti zavuci te rukave što su od silnog blejenja u računar počeli da ti se vuku po zemlji, pa lepo sa mnom na cepanje drva, da ti ne bih polupao pičku balavu.
Sin- Ali tata...
Tata- : šljassssssss( jedna roditeljska): Za pet minuta da si napolju!

   

AhAa...

Izraz, ili tačnije neka onomatopeja ili uzvik prilikom prihvatanja situacije sa kojom se možda i ne slažemo ali nas zabole stvar.
Izgovara se tako što se drugo a malo uzvisi i na taj način pokaže sagovorniku da shvatamo šta je hteo da kaže i da nam je jasno, mada ustvari to nema veze sa životom i jasno nam je da naš sagovornik ustvari nema pojma u šta se uvalio.

Služi i kada neko hoće da nam proda neku foru, koju smo provalili, ali je toliko nebitna da puštamo da protivnik ode kao pobednik.

Jednostavno, vidimo da tu nešto ne štima, ali ne dotiče me toliko.

-Sine, pa što ti pereš suđe, što to ne radi snajka?
-Pa kaže da je ona jednom probala,ali da je alergična na feri.
-AhAa...

-A zašto tvoja Jovana, malo-malo, pa je sa onim Draganom.
-Znaš da su oni na istom faksu, pa se nalaze često da uče.
-Pa zar nisu upravo oboje pali prošli put?
-Jesu, zato i uče.
-AhAa...

-I čekaj, znači ti si pišao kada si se okliznuo i pao na moju devojku koja se tu tuširala?
-Pa, ovaj da.. Tako je bilo.
-A onda ste oboje pali na krevet u spavaću.
-Da, ali to je bilo samo zato što su te pločice koje sam ti postavljao u wc, mnogo klizavije nego što sam mislio.
-AhAa... Dobro je da je tako. Rekoh sebi ne bi tvoj najbolji drug spavao sa njom, a ti čekaš do braka. A i neki dan saznam da je bila muško...

   

Balaš

Đorđe Balašević. Tipičan primer Balaša.Alfa Balaš. Priča jedno, radi drugo.

Ni sam ne zna koliko je velikih ljubavi opisao u svojim delima. Ljubavi koje je neke možda zaista i proživeo. Voleo je lepe, daleke, nesuđene. I ljubio ih je i gubio, i vozao na biciklu, i pisao pesme. I pratio na stanicu, i vijao po belom svetu, i špijunirao dok se kupaju. Sve je to naš Balaš radio.

A onda se oženio sa Oliverom. Oliverom koja glumi neku ribicu potpuno suprotno od njegovih sirotica. Oliverom koja je garava samo kad izađe iz solarijuma. Oliverom sa kojom se mimoišao jedino kada je ona kretala u prvi razred, a on na faks. Oliverom čiji ćale nije prota.

A- Joj što sam neki dan trsio onu malu Milicu što njen brat trenira sa mnom.
B- Brate, koji si ti ustvari Balaš...
A- Ne razumem ?
B- Šta ne razumeš!? Milica mi je rekla kako ti se nabacivala celo veče, a ti sve nešto nećeš devojka pomislila da ti se ne sviđa , a onda te pola sata kasnije videla kako u kupatilu pušiš njenom bratu. Zato šupičkumaterinu.

   

Maher

Izraz koji koristimo kada hoćemo da kažemo da je neko majstor svoga posla.On zna. On može. On hoće. On to radi sa lakoćom. Pitaš se da li se uopšte oznoji dok obavlja svoj posao. Da li uopšte razmišlja dok radi, jer misliš da je rođen tako.

Ali nije.

Ma koliko izgledao doktorski dok obavlja svoj posao, on je prešao velik i širok put dok je došao do te tačke. Na svom početku, on možda jeste ili nije imao određenu dozu talenta, ali brale moj litre i litre znoja su tu prolivene pored toga. Dok su drugi odustajali na početku ili kad zagusti, on je stisao zube i muda i nastavio dalje. Njega je na putu ka uspehu pratila volja i snaga da izdrži. Nije bio pička, jednostavno rečeno.

Zato nemoj da te čudi kada vidiš da se ne raduje prilikom završenog posla. On nije hvalisavac. Njemu ne treba neko da kaže da je maher, jer on zna kroz šta je prošao i vidi svoj napredak i bolje poznaje sam proces i od tebe i od mene.

On će uvek reći da je moglo bolje, iako možda ne postoji neko ko bi to trenutno bolje mogao izvesti. Ali on će pokušati. I što više bude napredovao, biće samokritičniji.

Jer čisto savršenstvo je granica.

Zadovoljna korisnica- Jao Milane, koji si ti maher. Nikad u životu nisam imala seks sedam i po sati... Jao, ne mogu da ustanem. Mislim da je ovo najbolji seks ikada.
M- Ma moglo je to i bolje...Nisam ni svršio...

   

Plašt supermena

Uvek sam se pitao ko čuva supermena. Shvatio sam da je odgovor na to pitanje uvek bio tu sa njim. Njegov plašt.

Na kraju dana, nakon spašenih života, on se pokriva svojim plaštom, svojim ćebencetom, svestan da se odrekao sebe da bi pomogao drugima, ali i sa nadom da to nije uzalud.
I kad nije siguran da je učinio pravu stvar, jer s vremena na vreme uviđa da su ljudi stoka, on se sve jače uvija u njega kako bi otrgao tu strašnu misao. Da je dao sve za stoku.

Plašt je taj koji mu svojom toplinom i magičnom snagom daje san na oči i šalje na neko mesto na kom i neko njega čuva. Bar preko noći.

Plašt je taj koji mu čuva leđa.

   

Kostolomac

Brat devojke srcelomca.

   

Biciš

Moj biciš. Mislim da niko na svetu više nema takav. I neće nikad imati.

Nije to neki od onih, steroidnih, vrsta koje imaju po sto brzina, i isto toliko dodataka. Ma kakvi. Ni blizu. Moj biciš je od dodataka imao samo dva blatobrana i zvonce, koje nije radilo ni kad smo ga uzeli. Imao je i kočnicu, ali samo zadnju, nožnu.

Sećam se da je u početku bio ljubičaste boje, ali posle toga je farban još sto puta, tako da nisam sasvim siguran. Sećam se da naš prvi susret nije bio onako lep kako bi mnogi pomislili. Kada su sva deca imala nekog BMX-a, ja sam morao da zaglavim njega. Jedna brzina, koju moje tada male noge još nisu mogle da dovoljno isforsiraju. Bio je to veliki ženski biciš koji sam vozio stojeći. Nije bilo vremena da se sedne, jer trebalo je okretati te pedale sa rotacijom prečnika dva metra. Ali, malo po malo navikavali smo jedno na drugo. Kad treba da odem do drugara, a ja na moj biciš i stižem sa sekund. Nisam vam rekao, ali moj biciš je imao prilično tanke gume, i u vreme kad sam malo ojačao niko nije mogao da prestigne moju furiju. Cepao sam cestu na dve pole.

Vremenom je počeo da tandrče prednji blatobran, pa sam ga skinuo, " da ne smeta". Isto tako je ono zvonce otpalo. Kao i zadnji blatobran. Vremenom. Ali on je išao. Čuj išao, leteo. I sećam se da nikad nisam morao da ga nosim kod majstora, kao moji drugari svoje BMX i steroidne biciklove. Padne lanac, s vremena na vreme, ali sam se toliko ispraktikovao, da sam ga namešto u punoj brzini. Nogom. Levom.

Sećam se da je uvek imao neki svoj zvuk prilikom pedaljenja. Međutim, to mi je ubrzo postalo interesantno, čak i neophodno. Jednom sam se uplašio da se pokvarilo nešto jer ga nisam čuo kroz celu jednu ulicu. A onda sam skrenuo, i bilo je sve po starom.

Mnoge godine smo izvojevali on i ja. Moram priznati da nisam nijednu devojčicu vozio na njemu, ali mogu se pohvaliti da sam jednom prilikom vukao četiri džaka kukuruza na njemu. Nije se ni zaljuljao.

Sve je to bilo lepo dok jednog dana nisam video da ga tata rasklapa. Kaže vozio ga i u jednom trenutku mu pukli prednji rogovi. Nije mu bilo spasa. Uzeo je sic i još par stvari i spojio sa još jednim koje je tu dugo stajalo pokvareno, i od njih napravio jedan bicikl.

Setio sam se kako sam plakao kad sam ga prvi put dobio, a sad mi je bilo krivo što nisam ja bio taj koji je sedeo na njemu kad je pukao.

Da se bar drugarski oprostimo.

   

U molu

Ma koliko veličali ljubav, podjednako snažno, bojim se i snažnije osećanje, jeste tuga. Tuga ima svoju osobinu da se samoobnavlja jer prosto postaješ zavistan od nje. Sviđa ti se samosažaljevanje. Voliš da osećaš bol. Voliš da slušaš muziku u skladu sa tvojim raspoloženjem. U principu, kažemo da slušamo muziku onako kako se osećamo. To često nije istina. Slušamo muziku kako želimo da se osećamo. A tuga to koristi. I ima najbolje sredstvo za to. Mol.

Najbolje pesme nastaju iz tuge. Ne zato što tada dobijaš neku nadljudsku inspiraciju, već zato što pišeš pod uticajem jednog od najjačih osećanje. A tada, sve što kažeš jeste, i biće snažno. Ni tekst ni muzika ne moraju biti toliko dobri, da bi ti osetio dušu onoga ko je to napravio. Ti osećaš prisustvo duha stvaraoca. On je ostavio sebe u toj pesmi.

Drugo najjače osećanje je ljubav, ali tada, razočaraću vas, ne nastaju najbolja lirska dela. Ono što ste učili u školi, dela su nesuđenih ljubavi. Delo su onog prvog osećanja, ma koliko vam neko rekao drugačije. Razlog što iz ljubavi ne nastaju najbolje stvari je taj što niko ne piše kad je srećan zbog neke osobe, jer nema vremena.

On je sa tom osobom.

   

Prazan stan

Najbolji za punjenje.

Ako me razumeš...

   

Espresić

Valjda kako bi bili u korak s vremenom, današnji kafići se sve više trude da zvuče i rade kao jedan takav. Espresić.

Zašto bi konobar morao da kuva kafu deset minuta, pa da je skine, pa opet prokuva, i uz to pazi da mu ne pokipi, kad može da uzme vrele vode i američkog praška i napravi jedan espreso za minut? Pravljenje crne turske ti je posao, bato.

Pored tih praškova, tu je naravno i boca sa šlagom i jedna, do dve litre dugotrajnog mleka( jer što bi bilo sveže, pa da mora da se pazi da se ne pokvari) tako da zavisno od proseravanja mušterije, njemu uopšte nije frka da malo produži taj espreso sa mlekom, ili šlagom , ili jagodicom bobicom i prahom s labudovih muda.

Ali, ruku na srce, nisu ni oni jedini krivci. I mi malo hoćemo da budemo u trendu, pa onda nećemo crnu, domaću sa jednom čašom vode da ubije tu njenu gorčinu, nego hoćemo, možeš misliti, espreso. Znaš, video sam u jednom filmu, pa reko' da probam. A i sve manje imaš vremena, pa onda daj šta daš, samo da bude u skladu sa mojim skedžualom. Poslovan sam ti čovek ja, znaš. Nemam vremena za seljačku crnu.

Konobar: Šta ćete momci?
1: Ja ću jedan espreso.
2: I ja bih jedan, ali sa mlekom. Obranim.
3: Jednu domaću, crnu i jednu čašu vode.
Konobar: Izvinjavam se, ali ne služimo domaću kafu. Hoćete li možda neki espreso?
3: Daćete mi onda dve grickalice za nokte i jedan šampon, ali od koprive.
I jedan kišobran koji bi nabio u to tvoje dupe, jeb'o te espreso da te jeb'o!

   

Nepismen čovek

U današnje vreme, bojim se da je to čovek osuđen na propast. Ili na težak život u najmanju ruku. Žao mi što to kažem, ali bojim se da čitanje jeste jedna od najbitnijih stvari današnjice, ali ne čitanje u kom gledajući neke znake na papiru, mi dobijamo sliku o tome šta je neko hteo da kaže. Mislim na čitanje sa lica ljudi. Jer ljudi su ništa drugo do ispisane knjige. Samo ih treba otvoriti.

Međutim, nisu baš svi ljudi laki za čitanje. Neke se strane teže okreću nego zapekla trinestica. Neke strane su toliko zalepljene, da ih je skoro i ne moguće otvoriti. Ipak, nije naš narod glup kad kaže da se svaki trud isplati. Isto tako je i ovde. Jednom kad pročitaš knjigu, ti znaš kako ona počinje, kako završava i u čemu je njena poenta. Tada te ništa više neće i ne može iznenaditi, a znanje koje si stekao čitajući je možeš iskoristiti. I hoćeš ako si dovoljno pametan.

Čovek koji nema tu sposobnost čitanja, nikad ne može da zna šta ga očekuje. Može samo da nagađa o čemu se govori u knjizi. Čovek će za njega uvek biti crna rupa, koja će ga progutati ako ne obrati pažnju.

Isto kao što nije obrato pažnju na životnim časovima čitanja. A tu nema dopunske nastave.

   

Dnevnik jednog filozofa

Dnevniče. Prošli put sam ti napisao da neću da te oslovljavam sa dragim, jer šta si ti na kraju krajeva, nego moja projekcija misli na papiru. A ja sebi niti sam drag, nit prek. Nešto između. Ja jesam i nisam u isto vreme.

Nego da se vratim na uzrok ovog mog pisanja. Danas sam dobro proveo dan. Međutim, šta je dobro? Koji je kriterijum dobra? I da li ono postoji kao jedan viši pojam, ili je to samo satisfakcija mojih čula. Ipak, moja čula su danas bila prilično zadovoljna. Barem većinu dana.

Naime danas sam izveo devojku o kojoj sam ti... O kojoj sam mi već pričao. Jelenu. Izveo sam je u kafić " Kod Sizifa". Njoj se i nije nešto svidelo, ali u meni je budilo neka uskomešana osećanja pitanja i svrhe života. Ipak, lepo smo popili piće, i krenuli kući. Otpratio sam je do vrata njenog stana, a ona me je poljubila i rekla mi nešto što sam možda pogrešno protumačio. Rekla mi je da me voli. . .Ja sam joj, složiću se, naravno postavio jedno od osnovnih i normalnih metafizičkih pitanja. Šta je to ljubav? Kako ona uopšte može da me voli i zbog čega? Da li je to samo zato što razmenjujemo telesne tečnosti s vremena na vreme? Ona ne može da me voli, jer smo mi možda jedno biće, pa volevši mene, volela bi sebe, što je po mom mišljenju egoistički i neetički.
Ona mi je na kraju mog izlaganja lupila šamar, i rekla da ne želi više da me vidi. Ja sam joj na to rekao da ako želi možemo odmah razmenjivati tečnosti, mislivši da je to ono što je ona htela da čuje. Odgovor je usledio u vidu vaze za cveće kojom me je gađala.

Ostavši u čudu krenuo sam u prvu kafanu da se prekonsultujem sa samim sobom, jer u vinu je istina. Bar tako kažu.

Ni posle dve flaše vina, nisam imao odgovore koji bi rešili moja pitanja.Meni i dalje nije jasno gde sam pogrešio.

Na kraju krajeva, to je i normalno, jer ja znam da ništa ne znam.

?
+1308
41
definicija