Prijava
   

Doviđenja

Ubitačna reč.Predhodi krvoproliću.Izgovaraju je većinom žene,ali i muškarci,u krajnjem stadijumu besa i kad situacija počne da poprima odlike masakra.

Primer 1
Profesor : ...Petrović,1,vidimo se u avgustu,spremi to lepo,pa se vidimo .
Đak : Pa nemojte nastavniče,ovde imam 2,ovde je popravljeno...Pa samo mi je vaš predmet ostao...
Profesor : Petroviću,mene to ništa ne zanima,sedi na mesto i budi pristojan.
Đak : ma DOVIĐENJA
(Đak lupa vratima, odlazi da mu zapali kuću,kola,ubije decu i ženu)
Primer 2
Devojka : Dragi,mnogo sam tužna,umrla mi je kuca,posvađala sam se sa Micom,pala sam ispit...Ovo mi je najgori dan u životu...Ništa mi ne ide...(On je zagrli...)
Dečko (vidi priliku) : Pa da...Biće to sve ok...Nego da ti i ja...(Otkopčava joj košulju..)
Devojka: MA NOSI SE BRE SELJAKU ! SAMO NA TO MISLIŠ ! VIDIŠ VALJDA DA MI NIJE DO TOGA !
Dečko: Paa...Naravno da mislim na to...
Devojka : DOVIĐENJA !
(Šutne ga u kuru,ode da mu izbuši gume,sruši kuću i da ga sačeka iza ćoška i trajno osakati)

   

De ćeš za novu?

Najiritantnije pitanje od svih.
Skoro da se može uporediti sa ultimativnim Zašto-ne-učiš-ništa,iako je ono aktuelno cele godine,a ovo intenzivno samo u određenom periodu.
Tek što stignu drage nam reklame Koka kole i Grand kafe koje nam unose prazničnu atmosferu u dom,ljudi naprasno postanu ljubazni,prisni i od silne potrebe za interakcijom sa tobom potežu naizgled naivnu i bezazlenu temu.
Odgovori su najčešće : U pičku materinu,gajbi sa babom,Grand show,U kurac,u dupe na vašar a ima i kreativnijih odgovora u zavisnosti od stepena iznerviranosti .
Postoji i druga grupa ljudi koji su se obezbedili na vreme pa vam postavljaju ovo pitanje ,te ni ne čekaju odgovor već se ponose sobom a vama nabijaju na nos to što ste jadni.

   

Dabl deker

Puna stanica.Ljudi nervozno cupkaju i šetkaju se okolo.Čekaju Njega.
A onda se zemlja zatresla,ljudi su znatiželjno pogledali u Njegovom pravcu,prosto nisu mogli da sakriju oduševljanje, osmehe i radost.Muškarci su mu se divili,žene su ciknule od uzbuđenja.Deca su veselo vriskala iščekivajući Ga a bake i deke su sa odobravanjem klimale glavama.Evropo,evo nas ! Na liniji 15 pojavila se potpuno fascinantna pojava,od autora drage nam Laste.Novitet u Srbiji,potpuni hit sezone autumn-winter 2010/2011. On. DABL DEKER !

Za kratko vreme postao je ljubimac ljudi,koji su se žrtvovali čekajući ga na minusu i po sat vremena samo da bi se provozali i uživali u njegovim čarima.Kad uđu,osećaju se kao gospoda,pozadi separe,VIP sprat...Toliko uživaju da kažu : Ma nek ide život ! I otkucaju kartu! Ko bi rekao! Mlađi imaju poštovanja,te Ga ne škrabaju i ne lome,već paze kako sede i šta rade.A kako i ne bi ,kad On i snima ! LUDILO !
On je dominantan,pored Njega se svi ostali autobusi osećaju minorni i nevažni.
On je Bog.

A ustvari,obično lastino sranje,autobus ko autobus.Ljudi ko deca,prže se na šarenu lažu...Autobus 170cm visok,svaki put se glavom zabodem u plafon.
Raspašće vam se i to sranje ,kad vam Bili kaže !

   

Drugorazredni sportovi

To su oni sportovi kojima se u novinama posveti članak odma do reklame za najnoviji kuvar indokineske kuhinje.Najčešće ne duži od 2-3 rečenice,sažet,gotovo kao po tezama da je napisan, bez pomoćnih glagola ili novih pasusa.
I pored tako malo medijske pažnje u Srbiji ne zamire ljubav prema neprofitabilnim i nemarketinškim sportovima.
Deca koju mama i tata tutkaju da budu Novak Đoković i Ana Ivanović nisu nikakvi sportisti naspram dece koja se trude i rade kako bi se sutra ostvarili u sportu koji vole,a ne da bi bili u novinama i puni keša.Takva deca su u Srbiji potpuno zaboravljena,bez ikakve podrške od strane države,što finansijski što moralno.
A sutra,kad nam fudbaleri i ostali manekeni osramote boje,plivanje,streljaštvo,karate i ostali sportovi će nam svetlati obraz pred svetom.

Možda nismo tako popularni i plaćeni ali smo šampioni sveta u karateu.

   

Marfijevi zakoni

Samo gomile dokaza koji potvrđuju svima nam opštepoznatu činjenicu da je čovek baksuz a život kurva.

Primeri u praksi svuda oko nas

   

Uspomene

Gomile bezvrednih papirica i predmeta,koje cuvamo kao kakvo blago,po ormanima,pod krevetima,u fiokama,po dzepovima,u rancevima...Drugi kazu da je to djubre,ali one u sebi nose komadic nase duse,jer one su jedini dokaz i podsetnik na neki dogadjaj,i uvek ce biti tu da nas,bar na trenutak,vrate na neko drugo mesto i vreme,da nam prizovu zaboravljene ljude i mesta...

Ortakinja (otvara fioku) : Daj Tamara pobacaj ove gluposti,pa sta ce ti CD sa antologijom Vesne Vukelic Vendi,Jami i Sekom,fiskalni racun za cokoladno mleko,osuseni list sa drveta,papiric sa tajnim planom o sabotazi profesorke prava,limenka od koka kole,poster Nodija i zastava Velike Britanije ?!?!?!?!!
Ja : Aj nemoj to da diras,i to nisu gluposti...Ahahahha ne mogu da verujem da si mi nasla taj list,pa to je bilo onda kad...ahahah...

   

Grupni radovi

Napravljeni specijalno kako bi se streberi i neomiljeni djaci osecali voljenim i primecenim.Kada bi grupni rad bio zadat,svi bi se utrkivali da budu u grupi sa nekim usrankom cije je postojanje bilo uocljivo jedino prilikom kontrolnih i odgovaranja.

I,naravno,uz kez od uva do uva :
"Hajde ti lepo to sve sam uradi,i potpisi nas...Pomogla bih ti ja ali znam da ces bolje sam,necu da ti smetam !"
a streberko pun entuzijazma provede celu noc na referatu dok ostali izadju...

   

Skolski pribor

Ono sto,zaneseni idejom o novom pocetku i menjanju starih navika,pre pocetka svake skolske godine nakupujemo,a potom ih kuci poslazemo kao kakve relikvije i predmete od neprocenjive vrednosti...A bar za polovinu nemamo pojma ni cemu sluzi,ni kako se koristi,a kamoli da li ce nam uopste i zatrebati.Nedelju dana posle,nemam pojma gde je barem polovina,a i boli me,jer ionako cu biti dobra,zar ne?

Sestari,uglomeri,penkala,flomasteri,drvene bojice (u 89427965 nijansi) sva moguca i nemoguca dodatna oprema...A na kraju zavrsis sa jedva jednom raspalom sveskom i pozajmljujes hemijsku...

   

Nedelja popodne

Vremenski period,iscekivan tokom cele nedelje...Pruza toliko mogucnosti da dok se odlucimo za najbolju,prodje.A kad prodje,shvatimo koliko smo je bedno utrosili...

Nedelja popodne,razmisljam...
Mogla bi sa ortacima na basket...Ili bolje fudbal...Ma jok,kisa ce...Bolje PES...Ili sa ortakinjama do kafica...Ma jok,ostaje mi se gajbi...Upalim tv,nema nista,po obicaju...Mozda i krenem da ucim danas,evo,za 5 min..i tako u nedogled,od izlazenja odustanem,ucenje odlazem,vrtim sve kanale dok mi se zenice ne rastope,pa potamanim sve jestivo,i na kraju se zavalim u stolicu i ukljucim net...I tako se nedelje vrte u krug,a za svaku sledecu imamo NEVIDJENI PLAN !

?
+143
9
definicija