Prijava
   

Snimanje sahrane

Jos jedna novotarija nastala suprotno logici i dobrim običajima domaćinluka. Kao osnovno pitanje nameće se sledeće : Ako su ljudi počeli da snimaju svadbe da sačuvaju od zaborava pokoji lijep trenutak prije sudbonosnog „da“, za koji kurac su počeli da snimaju sahrane? Donekle se i može objasniti situacijom da je neki od potomaka zaposlenjem u inostranstvu i nesluhom za osjećanja kapitalističkog Zapada bio spriječen da oda posljednju poštu pokojniku, pa je to želio da učini na ovaj način. Mimo toga, teško da se može naći objašnjenje zašto neko želi da iznova i iznova gleda dragu osobu kako leži u sanduku po dana, a onda kako se na istu baca ilovača, i utabava se dobro.

Sve je eskaliralo sahranom Jove Grahovca ponosnog oca još ponosnije budale Ilije Grahovca među narodom poznatim kao Zmaj od Šipova, videom koji je svojevremeno potukao sve rekorde gledanosti , pa čak i Severinin pornić (a eto, gdje je danas on a gdje ona, što dovoljno govori o značaju reklame), i podstakao na ovakav čin još više budala.

Pri dolasku sa bauštela u poštanskom sandučetu me sačekala koverta, majčin rukopis, znam, jer sam je ja učio slovima. Ušao sam u svoju iskušeničku ćeliju, otvorio...

„Dragi sine, kako si, jesi li gladan? Čuvaš li zdravlje, nemoj se plao naprezati, Švabo nema duše, satraće te. Nemoj ni zbog nas, dovoljno nam je i ovo što nam šilješ. Mi smo dobro , samo se nesreća natmuri nad našim ognjištem. Ćaća ti je umro. Našlo ga mrtvog sa one njegove dvije vrdalame u kući, niko ne zna šta je bilo. Bio i vještac vršio obukciju. Bili, bolan, pjani, tu nam ne treba obukcija ili kako joj se već viče. Dao ovaj vještac i nekve nalaze, veli da su našli tri osobe (tvog ćaću, Milorada, i Stevana) mrtve u zadimljnoj sobi, jednog kako leži kraj vrata, jednog pod jorganom a jednog kraj frižidera. Pa jope veli da je bilo vako : Sjedili oni naveče na prelu. Zima i jeste, nema se šta raditi, dosadno. Karte im nisu bile zanimljive poslije 2 i po litra rakije, pa su se rijšili da se takmiče ko će više izdržati u dimu. A ti znaš svog ćaću i ovu dvojicu kad nešto pijani riješe... Elem, ustanu, izvuku ror i okrenu u sobu i nahajcaju vatru. Poslije nekog vremena kad vise nisu mogli izdurati, jedan se sakrio pod jorgan, tvoj ćaća turio glavu u zamrzivač pa otud uvlačio vazduh, a Milorada našlo kraj vrata pa sumnjaju da je prislonio onu svoju nosurdu na ključaonicu ne bi li se nasrk'o svježeg vazduha. Veli vještac: „Da naši sportisti imaju ovakvu želju za pobjedom donosili bi po sto zlatnih medalja sa Olimpijade!“

Eto, sa'rana je sutra pa ti vidi i ako moreš dođi.

Ustanem, popijem jednu ćaći za pokoj duše. Jedna suza mi pobježe iz oka... Saberem se, nazovem šefa, niti mi on da slobodan dan, niti ja mogu stići na sahranu, ipak se ovom najebem mile majčice pa se sjetim da u selu ima onaj Milentija što je vavijek nešto slikao, a vele otkad je nabavio kameru, švaleracija u selu skoro da i ne postoji, nazovem njega...

-Alo Milentija! Je l' me čuješ! Umr'o mi ćaća! Ej, 'aj Krsta ti, snimi mi sahranu, pa pošalji da pogledam, pare nisu problem dok dobijem kasetu, šaljem.

Nakon par dana stigla i kaseta, ja upalio...

-ALO MILENTIJA! KRVI ĆU TI SE NAPITI KAD DOĐEM KUĆI, JEBEM LI TI SUNCE, IMA DA TE KOLJEM KRMEĆAKOM , I TO SA GORNJE STRANE!
-ŠTA, NIJE TI JASNO?! E BIĆE TI JASNO! PA JEBO TI SESTRU SVOJU DO POLA KASETE ĆAĆU NOSE U SANDUKU, OD POLA KASETE ĆAĆA NOSI SANDUK! MA NA ČENGELAMA ĆEŠ VISITI KAD DOĐEM DA VIDIŠ KAKO SAM IZUČIO ZANAT!

Veli da mu je nestalo trake dok je snimao, pa morao nastaviti sa druge sahrane, pa se malo zajebo u montaži i da će naći neku đe nema ćaće pa namontirati. Gratis!

-ETO ME TAMO KOLIKO NOĆAS! POKOJNIK JE SVETINJA, I SAM ĆEŠ SE UVJERITI!

   

Speed

Jedina droga koju Crnogorac ne bi nikad uzeo.

   

Akademski apsolvent

Koliko god menjali odeću i političke stavove, koliko god se u svojim ništa-niko-hermetiko nadfilozofskim mislima kretali od veze između Kontovog pozitivizma i Marksovog Kapitala do Ruške Jakić i Kreacionizma, nikad ne menjaju svoj broj. Jok to. Akademski apsolventi kao krem našeg društva obogaljen greškama sistema su decenijama jedna mrtva konstanta.

Da pojasnim.
Akademski apsolvent obično ima jedno od onih pevljivih imena koja se daju moćnim rendžerima, likovima gej romana s početka dvadesetog veka, satanističkim aktivistima i narodnjacima-anonimusima sa stajlingom Lorda od Grejstoka u civilu (Damjan, Marijan, Adrijan). AA ove godine puni trideset, kao i sledeće. Iako je za 10+ godina studiranja potpuno apsolvirao osnove svog smera, tektonske geodezije, zbog teškog položaja u društvu i skorašnjeg kraha bliskoistočne berze još nije izašao na kraj sa tih desetak ispita. Ali planira da se posveti tome odmah posle sledećih izbora, na kojima će aktivno volontirati.

AA ima problem. On u sebi nosi iskonsku ideju, uberideju, esenciju idejstva(!), kako da svet učini boljim mestom, ali zbog malograđanske sredine i zastarelih shvatanja vladajućeg mentaliteta, nikako ne dobija sredstva da pokrene dotad neviđenu kulturološku revoluciju. Misliš da će te smoriti pričom o struci? Varaš se. To neće ni pomenuti. Nikad. Ako uđeš u vrzino kolo razgovora sa akademskim apsolventom, vrlo brzo ćeš, o, nedužni slušaoče, saznati ime svakog od masona koji stoji iza svega u šta veruješ. Pored toga ćeš naučiti dosta i o pravilnoj ishrani, klimi Ostrvske Republike Nauru i vrstama sira. Ispričaće ti pola diskografije jedinog benda koji je ikada znao da svira i koji se raspao početkom osamdesetih u Zakavkazju, gde je i osnovan, kao i spisak industrijskih proizvoda koji su paravan za najraznolikije lobističke andrkavr kampanje.

Nego, da vidimo šta još, pored šmekerskog osmeha i citata s Diskaverija, krasi našeg junaka.

AA ima dugu baršunastu kosicu i šarm kojim obara s nogu devojčice. AA ima 10 godina mlađu devojku i loše potisnute komplekse. Ćalov auto i prazan novčanik. Zgužvanu kutiju plavog Bonda. Reklamni upaljač. Trideset dina za sobom i nikakav plan. I, da, umalo da zaboravim, ima i bradicu. Ne običnu, naravno. Isfazoniranu.

   

Glumci

Najodvratnija fela ljudi. Majstori proseravanja

Te, mi smo kultura, vidi kako sam ja kulturan idem u Prištinu da radim sa Albancima, imam šal, kosa mi razbarušena, glas mi baršunast, rečnik mi bršljanast, ova zemlja je baruština samo sam ja zlatna ribica. Te, nema para za kulturu, ček, ček, da skinem zlatan sat što pet minuta kasni u džepu mi burma mijanmar i mir-jam, te nama fale kostimi Gorica Popović sve raširila. Pa onda, te reprizirate Bulji život a nama ni dinara, nema Svetlana Bojković za votku u bifeu 212 a ne, ništa, ustvari ide u Finsku našla petog muža, Milana Panića čika Avrama ambasadora. Te onda, ne dajem ja izjave za medije al ajd za GloriHolijuLisuLeuSalmonelu da se slikam s novom pičokom pa da idem da živim na selo bez seljaka koje ću inače sam da podignem da izgleda ko Zlatibor al ne, ne, to je selo, Beograd je perbrz. Te ja ne gledam televiziju al ne izbivam s nje, milje me vazda šašolji po glavi Kusturica mi gatao na travi. Te ju, ju, ju, šta se nakotilo, nabujao šljam razvrat i poroci daleko negde ko zna gde Šerpadžija recituje Disa Džoliju, ti ljubiš a ja ne. A onda me evo sedim u emisiji između dve Starajine sise ispale iz Blica, ruzmarin još nosam na puloveru što ga nosio Tihi, saću vam odrecitujem Miku Antića pa da zajebavamo Mimu Karadžića za klempave uši i da ga pitamo dal je napoželjniji neženja. A on da šacuje Vasiljević Mirku, večno trudnu koju vara muž Vujadin Boškov il Aladin jebem li ga. Mislim ipak Vujadin. A tebe Muzafere što čitaš ovo nek još jebe Stojadin, kvačilo ti nisko hvata.

Sikter bre! Ko da ste vi jedino umetnici balego sujetna što vam zavide sitni brabonjci, koji balega neće postati, jer jebiga, iz drugog dupeta ispadaju ma koliko se uvlačili u ovo koje vas štancuje, a štancuje vas bogami, i to vas baš onako sere. Pa kad se, daske vam ispolirane jebem, što vam život višnji i nižnji novgorod znače i format 16 9 jebem pa mi na Kvadru svi ljudi dolikefalni ko Norvežani, neki slikar žalio na nešto ili kad je imao toliko prostora u medijima a da nije Tapi, il neki vajar, a da nije čuvar zoo vrta, ili šta znam, baletan, grnčar, kosmonaut il drugi neki umetnik. Pa kad je neki pesn... dobro o pesnicima da ne govorimo to je baš bedno, oni su, što se kaže, mukice.

I što bi reko neki časni pradeda da je živ sad (a pradede su po difoltu časne) more pre 100 godina to je bre sve bilo smatrano za cirkuzante, bilo sramota otići u glumce za ozbiljna čoveka tipa maramica markizet, a sad voleo me ceo džet set, i moj veliki drugar i prijatelj Kemiš. Pa, zar zbogom prvog nerođenog sina da dam u glumce, sestru i nevestu Miklošu Bikoviću što slabo poznaje Sentomaš al ipak stigne do Montevidea s Bjelom što se ispovraća po sred bidea.
Ajde bre, u dunđeraj ima svi da odemo kako tradicija nalaže, a i Pekić. Da gradimo fabrike i dimnjake bre! Odnosno, zgrade od pet spratova za investitora koji želi da ostane anoniman, ko i svi dobrotvori. Pardon, Dobrootrovi. Dobrotvorovi. Smradovi.

Da, iz ovoga izuzimam glumce iz pozorišta po manjim gradovima, njima svaka čast, a i Milana Srdoča.

Literatura:
Živojin Pavlović, Ispljuvak pun krvi - dnevnik "68

- U Srbiji je, znate, jako teško biti glumac, svome detetu to nikad ne bih dozvolio, ali znate kako, sva tri sina upisala glumu a da nisam znao, sad smo kolege i takmičimo se ko će da bude bolji, mada kažem vam, ova najmlađa ćerka ima tek da nas šije, sad je na drugoj godini, zvao me Ivan Bekjarev sa Megaglume da potvrdi karte za Zvezdu pa kaže bokte ova tvoja bolja i od tebe i od mene...

Tanja Peternik u predorgazmičkom stanju: A šta kaže supruga?

(A suprugu boli ćošak od lajsne da glumi više, uzela nacionanu penziju, pa zebava po ceo dan Evu Ras telefonom što ova nema leba da jede, ni đevrek u pičku da stavi, a ova joj psuje na mađarskom placentu krvavu)

- Pa supruga kaže ono što je Šekspir jednom rekao... pa kaže...
Bogovi, oče, daju krompir ljudima
od svih blaga što je blago najveće!

-Tanja Peternek piški i skvirtuje u gaće i na vrhuncu se preobražava u...

...Leposavu Kiš!: ajde Sale kreni i ti s pesmom da podržiš Šejkspira!

Sale: Pogled mi tvooooj srce Dačije
jer ja sam glumac govno pačije!
I gotov sam za pare sve da uradim
i svako dupe izljubim!
Oooo za tvoje me daske boli...

   

Moj veliki drugar i prijatelj

Svi na estradi seradi međusobno. Koja god bre baraba da progovori, odma je veliki drugar i prijatelj sa onom drugom barabom koju pominje. Pa dal je bre moguće? Dobro, osim možda Željka Šašića i Lukasa, jer mu ovaj oteo ženu, pa onda oni kažu moj bivši veliki drugar i prijatelj. I da, svi su oni pili s Tomom Zdravkovićem i baš njima je rekao neku tajnu iz života. Ove što su mlađi, njih je Toma ljluljuškao u krilu i davao im krišom pivo pa su i oni izrasli u boemčine ovake, velike drugare i šarmere. Da, i šarmere jer svi su stari šarmeri, a jedinica šarma je jedan Era (1€), pošto im je on najšarmantniji, odnosno najveća budala.

- Recite mi gospodine Baljaga kako je došlo do saradnje između Miloša Bojanića, vas i Đorđa Balaševića?
- Pa mi smo stari drugari još odavno, Miloš je zaljubljenik u oldtajmere kao i ja, a i Đole mora da zaradi nešto, Olja mu larma tako da...
- A ko je došao na ideju da se album nazove Dim, prašina, slina, Bojanić Miloš i Mali Iđoš?
- Pa tu ideju dao nam je naš stari drugar i prijatelj Bora Čorba dok je pijanom Džeju njegovom starom drugaru i prijatelju, a i našem starom drugaru i prijatelju gurao glavu u sneg.

Pesme je inače pisalo Patalo, šta god to bilo, koji je naš stari drugar i prijatelj.

   

Kratež

1) Kratka definicija (na Vukajliji)
2) Mala nužda
3) Mali penis

1)
U fazonu.

2)
Bane:”Batice, odoh do klonje.”
Krle:”Brate, ako je kratež, možeš i tamo pored zidića...”

3)
Nije smešno.

?
+425
41
definicija