Prijava
   

Kaprićuza

Kada stavi rešetke na picu i ne da ti da umočiš.

-A daaaaj, poslednje što sam liznuo je bila ona svećica kad sam komšiji dig'o fiću sa servisa letos i ugasio se na pola Ibarske magistrale!

-Jedino što ćeš ti večeras jest' je kaprićuza, džiberu globalni! Čak ću i da ti je zapakujem. Ali znaš šta? Ne vršimo dostave.

   

Sideri

Ljudi iza torenta. Održavaoci broda modernog piratstva. Skriveni heroji daunlouda. Oni koji ne stopiraju fajl posle 100% i zavale se u fotelju uz Betlfild ili krekovanu verziju Fotošopa, već ga vredno drže narednih nekoliko dana na aploudu, iako im je net slabiji od sadržaja alkohola u Meraku, i modem stariji i prašnjaviji od Merlinove brade.
Neki bi ih označili kao lude i stavili ih u karantin sa muzičkim plejerom na kojem je samo pesma Zombi od Krenberisa, i angažovali stručnjake da im govore kako će sve biti u redu. Ali, sidera je toliko malo da se mogu prebrojati na prste jedne ruke černobiljskog novorođenčeta. Imaju svoja verovanja i način razmišljanja koji se kosi sa razmišljanjem ličera. I nisu nimalo naivni, kol'ko bi se moglo pomisliti.
Ima ih raznih. Od dalekih predela istočne Rusije, gde je internet konekcija luksuz, a jedine torentovane pesme odišu votkom i ruskim naglaskom, preko jugo-zapadne Evrope, čiji adolescenti teraju i po nekoliko sati torentovanja dnevno, sa konekcijom koja ima više nula od složenog binarnog broja, pa do obala SAD, i vanzemaljskih mašina koje se kriju u četiri zida dvospratnice, sa houmpejdžom podešenim na 4chan.org, i skladištem od 80% pornjave, i 20% torenta te iste pornjave. I svi se čuju preko Skajpa.

-Roflsaurus nubaro, gasi to, viš da ti guta net k'o Neo tablete!
-Čekaj, da se skine ovo, da stavim na aploud...
-Jel me drkaš? Čekaj da proverim, ne, ne drkaš mi...Jel me drkaš?! Šta si naivan, koji kurac?
-A, ne, ne. Mora nešto da se vrati. E, evo ga. A sad, siding...Hm, 7 godina 4 meseca i 16 dana...Pa, imam vremena...
-Odo da skuvam kafu.

   

Celonoćno bdenje

Blažena karakteristika izabranih pojedinaca. Da bi opstao celu noć bez bacanja u horizontalu, makar i na mlakih 30 minuta, a da ujutru ne izgledaš kao vanbračno dete Frančeske Skjavone i Ljutka iz ''Snežane i sedam patuljaka'', zahteva više truda nego neka haj grafiks-seckanja bez-onlajn pucačina RAM memorije, i više snage od one proizvedene u turbinama Đerdapa.
Kljukanje namirnicama našpricanim glukozom je bukvalno preduslov cele situacije. Ako nemaš šećera, idi žali se na drugi šalter, jer će oči da ti rade sklekove celu noć, dok ne budeš ličio na azijsku tok-šou voditeljku. Uzimajući u obzir trenutno ekonomsko stanje u državi, dva Snikersa,Jafa i Smoki bi trebalo to da pokriju, i da ostave mesta da poharaš frižider k'o Huni istočnu Evropu.
Ukoliko je žrtvovanje dana za noć odrađeno radi akademskog unapređivanja, malo je reći da će kazaljka da ide sporije od daunlouda fajla na utorrentu sa malo sidera i ličera, i sadržaj literature će biti direktno proporcionalan želji za toplim jastukom. Kako se gazi dublje i dublje u mračilo, osećaj iznemoglosti i rešenosti sa sudbinom raste kao Super Mario kad pokupi onu malu LSD pečurku, i počne da skače po kornjačama tehnikom trokoraka.
Motoričke funckije kaskaju za mozgom, praveći od tebe zombija prirodnih nauka, sa pogledom providnijim od plastičnih štikli pornićarke na omotu filma kod lokalnog dilera.

Kafa se hladi na prozoru. Treća večeras. Knjiga na krevetu, sveska na podu, i ja s njom. Dal' da se dižem, ili da kampujem ovde, dok me neko ne podigne? Šta sam uopšte učio dosad?...E, sunce izlazi...
-------------------------------------------------------------------------
Za većinu je dan tek počeo, a za tebe je uveliko gotov.

   

Obnovili smo celu azbuku!

Kratak odgovor na pitanje: ''Kako je bilo sinoć sa onom?'', aludirajući da skače po napravi k'o ženski džokej na konju.

-I?Pričaj!
-Pa brate, nisam očekivao sve što se desilo. Prvo ga je odradila svojski, al' onda kao da smo se vratili u prvi razred!
-Šta bre?Opet je vadila sline iz nosa i dizala dva prsta na svako pitanje?
-Ma jok, nego se igrala s' njim k'o da je od gline. Počeli samo sa I, al' onda je počela da ga vaja S, mislim da mi je zakačila neku venu ili nešto, jer mi je posle rekla da sam se onesvestio tad i počeo da trabunjam nešto o Mortal Kombatu i sutliji. Pa posle toga,bate,kad sam se budnuo, kaže ona:''Saću ti napravim G od ovoga, čitala sam negde da je dobro za metabolizam!''
-Auu,i šta bi?
-Ništa. Bacio sam je sa mene k'o hrpu stare odeće sa kreveta na stolicu, i pokupio se iz trenutka. I on je otiš'o u J.

   

Razmišlja u kutiji

Sušta suprotnost osobe koja razmišlja izvan kutije. Četvrtina osmine jedne funkcionalne jedinke. Ostatak na tanjiru čovečanstva. Nekreativna, monotona, bleda senka od čoveka. Prost činilac. Kvark u masi jedinjenja.
Psihički i mentalno ograničena na četiri parčeta kartona zalepljena zajedno, ovakva osoba je na nivou gluposti ekvivaletnom levelu heroja ugroženog divljeg nolajfera u Vorld ov Vorcraftu. Izvajan od lenjosti i sveopšteg bola u bilo kom predelu tela za neku situaciju, sa prstohvatom brze internet konekcije, prirodno okruženje mu čine zamagljeni sobičak sa spuštenim roletnama dok god sunce obasjava njegov prozor, par slušalica koje mu je pazario ćalac za verovatno više kinte nego što će on ikada zaraditi, i parče papira na kojem je prvi i jedini put ikada napravio nešto iole kreativno: nacrtao je rč, a svi su mislili da je to sunce.
Iako koristi samo pokrajak sobe u kojem je kevina stara,ali pouzdana Pentium trojka na četvorku, dovoljno jaka da pokrene dva programa i Gugl Hroum, bez pada sistema, sa kulerom glasnijim od industrijskog filtera, i hard diskom punim .jpg i .zip folderima(ćale voli da skida zipovanu pornjavu, da uštedi čovek), njemu ne smeta da zapali jednu ispred monitora koji svetli k'o dekoracija na kući za Božić.
Ideal mu je da što duže može odloži osnovne fiziološke potrebe, i iskombinuje to sa što većim vremenskim razmakom između dva ljuštenja oklopnika. Jedini pritisak koji je ikada neko izvršio na njega bio je kada ga je neka debela, džangrizava baba zgazila u javnom prevozu, i sjebala mu malić i domalić. Akademski, zna da izgovori tu reč i nije siguran, ali sumnja da negde u sobi ima knjigu koja u naslovu ima reč ''akademski''. Ili beše ''makedonija''. Nije baš najbolji sa pamćenjem, nemojte mu zameriti.

Stajanje u jednoj mirnoj tački, bez prestanka. U tome je najbolji. Zen život. Dosadan i spor, ali zen. Ali opet, on o ovome svemu nema ni pojma.

   

Samo oštro,kao ugao od 30 stepeni!

Stav u životu arogantnog matematičara.

   

Parada prinosa

Grupa ljudi koja ponosno nosi plodove dobre žetve kući, svojim porodicama.

   

Otići oflajn

Napustiti mesto dešavanja radnje. Oguglati konverzaciju k'o promiskuitetna osoba rinfuz odnos. Postati neranjiv i nezainteresovan prema okolnim dešavanjima.

-Desi Nihate, nema te k'o pravopisa u banderaša! Kakoe čoveče?
-Burada neler oluyor?
-Šta pričaš bre čoveče, koji ti je...Ja sam, Stevo jebote!
-Ben anlamıyorum,ben anlamıyorum!
-Koji k...Koji mu je brate?
-Ma ćuti, neki rođak mu otiš'o oflajn pre neki dan, valjda živeo u Turskoj čovek, i sad da ga ispoštuje i proprati dušu u onaj svet, priča samo turski, koji je inače naučio u serijama. Ah, turski, tako lep jezik...
-Za Alaha! :Nihat se zaleće na svog dojučerašnjeg druga, obara ga na zemlju i započinje takozvani ''gled'o sam na TV-u jednom, nisam siguran kako se zove, ali sam prilično siguran da mogu da ga izvedem na tebi'' zahvat.

   

Trgnuti se

Ispasti iz monotone kolotečine svakodnevnice. Prekinuti neodoljivu cikličnost dosadnog života. Cimnuti se iz sna, nazad u realnost. Skočiti sa voza koji ide u jednom pravcu, ka propasti. Pocepati sigurnosni omot običnog života, i napraviti korak ka nečemu nepoznatom.

-Trgni se Karenjina!

-Trgni tu loptu mali, nije ti ovo mini golf, da je peckaš po terenu!

-Trzaj dušo dublje, da vrištim k'o Šarapova posle duple servis greške!

-Pu, pu, trgni se s mesta!

   

Živim za dan kada...

Inspiraciono-motivaciona izjava zaplašena sveže obranom nadom iz bašte težnje. Mlađi brat izreke: ''Nada zadnja umire''. Skup reči koje izgovaraču podaruju određeni balans sreće i strepnje, sa daškom optimizma.
''Tu je uvek sutra''. Tako kažu. Ako to propadne, prekosutra bleji sa vopsom i pričama o nekom sledećem vikendu kada se ''dešavaju stvari''. To se čeka. Ti posebni dani. Kada se sve poklopi i anuliraju se muke spoljašnjeg sveta sa endorfinom unutrašnjeg sistema, ostavljajući vas u zen položaju, sa glupim smeškom na faci, i odgovorom: ''Srećan sam čisto onako''.
Poklopile se planete, i sede Venera na glavu Jupiteru. Iskulirala, tako kaže. Smorila je ova predviđanja nebeska i astronomska. Kaže, sve je to počelo još prvi put kada je čovek postao nezadovoljan sadašnjom situacijom, ali je bio previše lenj da bi nešto uradio. I onda je izmislio tu rečenicu. Nekakav način odbrane od spoljašnjih uticaja, i kvarenja subjektivne slike. Pokrije se ćebetom providnih obećanja, ušuška se, i ne menja ništa.

Živim za vikend!
Živim za dan kada ćemo biti jednaki!
Živim za dan kada ću moći da nosim čarape i sandale, a da ne budem kritikovan od strane mojih vršnjaka!
Živim za dan kada će nekrofilija da zaživi!

Ili, jednostavno, živim za Dan kada, koji se održava svake godine na različitim lokacijama po svetu.

   

Svi iza jednog, jedan za drugim

Način na koji se pita za odlaganje kontrolnog i način na koji se izlazi nakon upisivanja.

   

Izasranik

Egoistični izaslanik.

   

Nauči me!

Sarkastično-ironična reakcija čoveka koji ''zna znanje'' na skvičanje zelenog i nezrelog početnika.
Odraz ponosa napumpanog znanca kome su muda previše do grla da prihvati da nume da se snađe.
Prirodni refleks pri bilo kakvom prigovoru od strane drugara kada se radi nešto oko kuće. Ili bilo šta do čega drže i malo ponosa.

-Jel možeš da mi očistiš komp,reinstaliraš vindous, pobrišeš sve nepotrebno, krekuješ ovaj Nitvor Spid, pejstuješ ono tamo ovde, kopiraš ovo ovde tamo, ispeglaš mantil za praksu, napuniš dezodorans znojem čistokrvnog planinskog kamikaza-ovčara, napraviš kratkometražni film o brazilskim favelama i farbanju metalne ograde tehnikom ''obloži, pa duni'', isheklaš hekler, i rešiš teoriju kvadrature kruga? Ako ti nije teško.
-Aje mogu. Za tebe sve. Aj počeću sa reinstalacijom kompa.
-Jesi siguran da zna...
-Nauči me, molim te! Sad se pomeri malo iza, planinski kamikaza-ovčar ima izrazito dugačak domet pipaka.

   

Srebro mamino

Sinonim za manje voljeno dete od strane majke. Znači ono drugo više voli. I ono je zlato.

i to keva e!

   

Otkrovljenje

Uragan u urbanom naselju.

Odoše nam kuće!

   

Bend sa jednim hitom

Skupili su se kao pet Moćnih Rendžera. Različiti karakteri, u svima gori želja za uspehom. Provode dane i noći u podrumu roditelja jednog od članova, i troše olovku i papir k'o Amerika naftu. Posle mučnih godinu dana, uspeva im. Trenutak je došao. Njihov album je debitovao na 7. mestu na listi, i popeo se na 1. mesto za 4 dana. Njihovih 5 minuta.

Vrte se na lokalnom radiju iz sata u sat, na svim top listama. Daju intervjue k'o faks mašina ispite, srču red-bulove i slažu osmehe na frekvenciji svake moguće TV stanice. Fanove pridobijaju brzinom svetlosti, pa na treći. A i oni manje snalažljivi se ne libe da ispljuju kintu za njihov najnoviji vrldvajd super singl, da imaju o čemu da pričaju sutradan na ''socijalnim'' mrežama. Sve ide u njihovu korist, pare nagrću k'o fanovi Hari Potera na potpisivanje nove knjige, problemi su manji od ožiljka posle skupe plastične operacije, i živi se do sutra. I tako perpetual.

I onda, prc!

Bude se jednog jutra svi zajedno u hotelskoj sobi. Novčanici prazni, kartice izmaksirane, svi tetovirani. Pale TV, i ne mogu da se načude čuda: Njihov znoj i krv je zamenila neka nova tralala-šalala pesmica uz koju ne možeš da odoliš, a da ne zviždućeš i tapkaš stopalom o parket.

Depresija. Stanje raspada sistema. I pretnja od totalnog gašenja.
Šta ćeš, gde ćeš, ulazi u limuzinu. Menadžer na spid dajlu, šta se dešava. Panika. Ništa, ajde u studio, da se okušamo ponovo. I ponovo. I ponovo.
Ništa. Ič. Mašta je isplovila zajedno sa onim jutarnjim ritualom iznad wc šolje, i kreativnost je izvršila samoubistvo kad je videla s kim se druži.

Bend počinje da se raspada. Vraćanje u svakodnevnicu je nikad gotov proces. Pojedinačni problemi polako isplivavaju slobodnim stilom. Moral opada, a sa njim i njihov ranking na čartovima širom sveta. To nije ono što su hteli. Svako vuče na svoju stranu. I živi se za sutra.

Totalna nesloga. Turneje neće biti. Oprema skuplja prašinu u studiju na vrhu zgrade u centru grada, i zgužvani papiri sa lirikama dopunjavaju dekor stana glavnog pevača. Bend je istorija. Menadžer traži nov posao, i šljaka kao dostavljač pljeskavica u rodnom gradu.

I njihova pesma se ponovo vrti na radiju, u čast benda koji je tako kratko trajao i dosegao zvezde.

   

Pa nećemo tako da se igramo!

Zajedljiv subjektivni komentar na trenutno stanje situacije i neravnopravan položaj učesnika iste. Ponovno uspostavljanje statusa kvo. Vraćanje na nulu. Rikverc.

2067. Fudbalska utakmica između Internacionalne Federacije Predjela i Polufederalne Republike Zakuske. Neredi na intergalaktičkim tribinama doveli su do prekida utakmice na 15 mikrona. Po nastavku, došlo je do sukoba na terenu. Idemo uživo sa lebdeće kamere broj 4 na terenu:
-Kamuvba: Ak jadre birs fkh! Kono veria dk!
-Juan: Tu sred gkon palid! Ja ja tiken pand!
-Sudija: (pa nećemo tako da se igramo!) Kavumba, Juan, gerti! (mene ste našli..) Evo tebi jedan crveni, pa ćeš da...au jebote, zaboravi da oni ne znaju...khm,khm..a ko me ter'o da učim ovaj novi jezik...Adre oun bdj dhusg! :pokaz ka svemirskoj svlačionici-separeu-dnevnoj sobi-sauni:

   

Vuk samomotnjak

Lik koji sam mota i vari buksne.

   

Hitlerovac

Prst koji se stavlja ispod nosa u slučaju iznenadnog nadražaja.

   

Ima osećaja za ritam

Reči kojima se udara temelj i podloga i pravi se četvorospratnica neizvesne budućnosti. Svako dete kome su uopšteno podareni prsti i koje je bilo u stanju da razlikuje onu visoku ''ting!'' od niske ''dng!'' note, sa iole malo smisla za okruženje, na muzičkom stalno crtajući violinski ključ pravilno, bilo je krunisano novim modernim umetnikom koji će naterati i Sajmona iz britanskog ''Idola'' da mu namigne i potapše ga po leđima i omađijati Ljutka iz ''Snežane i sedam patuljaka'' da skakuće bezbrižno uz njegove kompozicije. U kasnijim godinama možda i osmisli svoj sopstveni muzički pravac, dok bude bacao peglu sa tri drugara ispred Doma Društvenih.
Bilo da je u pitanju svetski prvak u simultanom sviranju iscepanih papirića takozvanim ''pffft'' stilom, koji uveče u svojoj sobi aktivno persira svojoj svesci sa notama i pije energetska pića sa usnom harmonikom, ili malo dete koje izbacuje pesak sa lopaticom i kanticom prisećajući se u glavi početka saundtreka Simpsonovih, ekstatičnost pri krunisanju ovakvih vunderkindova je na visokom nivou.
Kako od sredine, kako od porodice, ovakve četvorotaktne individue dobijaju dnevnu dozu najčešće naivne i bezopasne podrške koja ume da proteče krvotokom, i stimuliše ih na slobodno stvaranje pod dejstvom mašte. Ali, ako u jednačinu ubacimo preambiciozne roditelje sa neostvarenim mladalačim snovima o sviranju solaže na krovu solitera u dvanaest popodne na radni utorak, ili o otmenom pipkanju vrhovima jagodica crno-bele tipke klavira ispijajući brendi na dvoru princa Edvarda, pomešanu sa konstantnim zadirkivanjima vršnjaka i pitanjima: ''Jesi ti siguran da nisi gej?'', dobijeni rezultat može biti gori i neprijatniji od prdeža tokom jednominutnog odavanja počasti žrtvi koja je umrla od gušenja toksičnim gasovima.
Svaki pokušaj održavanja i napredovanja u učmaloj sredini je nemoguć. Zato se ovakve osobe sele, kao ptice kada odu u toplije predele. Tamo se osećaju sigurnije i lepše im je zato što po prvi put u životu mogu da kažu koji instrument sviraju i da pritom ne gledaju u cipele, očekivajući neko podjebavačko pitanje ili sarkastičan osmeh. Ali, samo oni retki uspeju da uopšte i progmize dotle. Ostali samoproklamovani Betoveni i Mocarti se utope u idilu života, ubeđujući sebe da se ne bi snašli u muzičkim vodama.

''Od svojih skromnih početaka na maloj plastičnoj klavijaturi koju sam mu kupila sa 3. rođendan, pokazivao je interesovanje za muziku. Čak mu je i baka rekla da ima osećaja za ritam. Muž i ja smo ga poveli sa nama na ''Noći poetike'', znate, to je kao mala grupica ljudi koja se okupi i čita se poezija uz blage tonove klasične muzike u pozadini. Bio je podosta ravnodušan po tom pitanju. Nismo ga prisiljavali. Potom smo ga vodili na časove da nauči da svira na par instrumenata, najviše mu se sviđala gitara, znate, pa smo mu kupili jednu lepu, braon. I sam je išao na časove. U početku. Kasnije, ne znam tačno šta se desilo, ali izgubio je interesovanje. Muž i ja smo ga terali, ali nije hteo. Evo, sad ću da ga pozovem, ispričaće vam on sam.''
-Danijele, dolaz' 'vamo, deda snima neki video o porodici, dođi da staneš malo pred kameru! Idi umij se malo i plakni se ispod ruke!
-Kevo, ne sad! Oću da oborim rekord na igrici, ajde mamu ti pucaj ga...Ne bre! Ajde, ajde...
-More dolaz' 'vamo, da ne ulazim tamo, da te prebijem, lenjivče jedan!
-Ne bre!
:okreće se ka kameri: Saću ja da odem do podruma da donesem gitaru, osvestiće se on do tad...

#489
+6649
118
definicija