Prijava
   

Fuškavac

Fuš šuškavac.

-Đe si uzeo taj fuškavac, khm šuškavac?
-Kod kineza, što? Vidi se?
-Ne.

   

Fudbalski spektakl

-Znaš li ti sine kad je ćaća igrao za FK Polaznik iz Vrbasa?
-Ćale, taj klub ne postoji.
-Ti znaš, balavče jedan! Hoćeš da čuješ priču ili ne?
-Naravno da hoću.
-Eh...

Bilo je to davne devedes' treće. Igrala se prva liga Vojvodine. Polaznik je tokom cele sezone bio u dnu tabele. Takva je bila situacija sve dok trener, ser Mihail, nije otkrio mladog talenta, khm... mene.
Igrao sam treću postavu, tačnije, bio zamena ukoliko se neko iz druge povredi. Na nečiju nesreću, a moju tada sreću, to se i dogodilo. Petar Janković slomio je nogu na utakmici protiv Radničkog iz Kruščića. Dobio sam priliku da pokažem šta umem. Zaigrao sam u prvoj postavi!

Sudija je svirao početak utakmice. Lopta mi je istog trenutka došla do nogu. Teren je bio toliko veliki da sam shvatio da je ovo zapravo jedna veoma laka igra. Poigravao sam se. Davao fantastične pasove, asistencije, a na toj tekmi pala je i petarda. Postigao sam pet fantastičnih golova. Tri solo prodora, jedan iz slobodnjaka i jedan glavom. Talenat je otkriven!
Ređale su se pobede. Moj tim je dostigao drugo mesto na tabeli. Ja postao novi Ćavi ekipe, dobio desetku i kapitensku traku. Ali sledi ono najslađe. Derbi!
Vojvodina nam je bežala bod, a bilo je to zadnje kolo u ligi. Svi smo bili uzbuđeni, a od mene se najviše očekivalo, što je, jelte, logično.

Počelo je! Njihovi igrači bili su tako brzi, eksplozivni, uigrani, a mi... mi smo bili još bolji na čelu sa mnom. U prvih deset minuta ništa se nije događalo, ali onda fantastičan špic iz, kako vi klinci kažete ''Voše'', zabio nam je golčinu sa trideset i kusur metara. Podržavao sam saigrače, govorio im kako to nije ništa, al' do poluvremena smo dobili još dva komada. Bilo je 3:0 za Vojvodinu.
U svlačionici trener nije imao šta da nam kaže, shvatio je da nismo na njihovom nivou, a ja sam baš mislio suprotno.
Počelo je drugo poluvreme, šutnuo sam ljutito loptu sa pola terena i pogodio prečku. Mnogi su se smejali, ne sluteći da je to zapravo bio tek početak pretnji.
U sedamdesetom minutu rezultat je bio isti. Kao da sam se samo ja trudio. Lopta je došla do mene, a u glavi mi je bilo ''Sada je tvoj trenutak'', i bio je! Sa lakoćom sam prešao tri igrača i fantastičnim lob-šutem savladao golmana. 3:1! Navijači su se digli na noge i sada je sve imalo smisla. Sledeći napad dosuđen je slobodnjak za FK Polaznik, ne moram ni da ti pričam da sam bio strelac tog gola. 3:2!
Stadion je goreo i čekalo se samo na gol izjednačenja. Bio je devedeseti minut, Vojvodina je igrala bunker, a sudija produžio samo 60 sekundi. Svi smo bili u napadu. Njihov golman ispucao je loptu do kraja šesnaesterca, a tamo je stajao čovek koji je bio najgora pretnja po njihov gol. Izvanrednim volejem sam zabio loptu međ' dve stative i odveo naš tim do produžetaka. Igralo se na zlatni gol.
Kada je počeo prvi produžetak išli smo samo na jedno, da što pre damo gol i odemo putem šampiona. Dao sam pas mom kumu Miloradu, on je przinom vetra proturio loptu do aut linije i ubacio u šesnaesterac, direktno meni na glavu. Dok je lopta bila u visu, razmišljao sam da li da postignem gol za pobedu ili da odložim Milenku. Opredelio sam se za drugo. Grudima sam spustio loptu Mićku, pravo na nogu, a on nas profesionalnim šutem odveo na prvo, šampionsko mesto. 3:4! Sve je bilo kao u bajci, a prase koje smo uveče jeli bilo je toliko slatko, valjda zbog pobede...

-Sine, ti to spavaš?!

Definicija napisana za takmičenje ''Lovačke priče''

   

Tri muve jednim udarcem

Bio je decembar. Vraćao sam se sa treninga. Napolju je bilo i previše hladno za jednog desetogodišnjeg dečaka, pogoto ako nije sirovina u njegovoj generaciji, što ja naravno nisam bio. Sneg je vejao, a ja sam se kretao brzinom puža. Kolena su mi klecala, što od hladnoće, što od raznošenja na kondicionalnom treningu. Obukao sam dva para običnih i jedne vunene čarape preko njih, al' nije vredelo, noge su mi bile zaleđene, sve do trenutka za koji nisam ni slutio da će se ikad u mom bednom životu dogoditi.

Na jednom mračnom ćošku ukazao mi se gadan prizor. Tri starija momka mučila su dečaka mojih godina. Srce je počelo sve jače i jače da mi lupa. Približavao sam im se. Šta uraditi? Pomoći vršnjaku ili samo ignorisati situaciju? Kada sam došao do njih, kao da se nešto probudilo u meni. To nisam bio ja!
''Ostavite ga na miru!''- promumlao sam. Pogledali su me gorko, a glas iz mojih usta bio je sve jači i jači. ''Pustite ga il' ću vas obesiti za muda!'' bila je sledeća rečenica, koju sam inače pokupio od ćaleta. Počeli su da se smeju i da mi se približavaju, onako ko u filmovima. Tada sam shvatio da zapravo imam muda! Nije me bilo strah od ta tri drkoša! Poljubio sam krst koji mi je visio oko vrata i zaleteo se.
Prvom sam pocepao arkadu, počeo je da beži vikajući ''Mamaaa!''
Drugi me je dosta zadržao. Rvali smo se. Ispala mi je patika. Valjda zato što su mi se noge oznojale zbog silnih čarapa. Uzeo sam patiku i pogodio ga po sred nosa. Pao je.
Treći je očigledno bio najveći mudonja. Izvadio je onu gvožđuriju, valjda su ga zvali neki bokser, nebitno. Setio sam se da mi je ćale poklonio kopačke iz njegove mladosti, imale su gvozdene krampone. Izvadio sam ih iz torbe i rekao frajeru ''Sad smo kvit, pucaj!'' Krenuo je na mene brzinom svetlosti. Dobio sam udarac u glavu, pao sam. Ležeći u snegu, primetio sam na prozoru obližnje zgrade tri devojčice iz četvrtog tri kako posmatraju ovaj nemili događaj. Kao da su mi dale snagu. Ustao sam i nabio sam drkošu kopačku u usta. Kad sam je izvadio, ispalo je i nešto belo sa njom. Valjda zubi, ne znam.
Sva trojica su plakala, a tri lepotice su se smeškale kraj prozora. Bio sam njihov heroj!

Onaj mučeni vršnjak mi se kroz suze zahvalio. Namignuo sam mu, iako nisam znao, i uputio se ka kući. U glavi mi je samo bila ta scena, bio sam premoćan! Ali to nije sve.
Šetajući, čuo sam kako me neko doziva: ''Pero!'' Okrenuo sam se. bile su to one tri devojke sa prozora. Pozvale su me gore i tu su ubijene još tri muve.

Telefon mi je zvonio bar dvadeset puta. Znao sam da je otac, al' sam takođe znao da će biti veoma ponosan kad mu kažem da sam premlatio tri nasilnika i da sam pojebao tri najlepše devojčice iz škole.

Definicija napisana za takmičenje ''Lovačke priče''

   

Svitac

Buksna u mraku.

-Đe ste?
-Samo nađi svica i znaćeš.
-Vidim vas! AAAAA!
-Čujemo te.

   

Kreće se

Košta toliko i toliko.
______
*Izraz koji se koristi isključivo ukoliko znamo više cena određenog ili jednostavno nismo sigurni što se tiče iste.

-Ljudi, 'očemo skoknut do onog Hotela?
-Što?
-Ima neka rasprodaja, a moram uzet' nove tike za fudbal. Pocepah sve čarape zbog onih, majku im jebem.
-Bio Mićko jutros, kaže da se kreću oko tri crvene, pa ti vidi.
-E jebiga, platu spiskao na kocku, mora nešto jeftinije.
-Ja ti rekoh, a ti idi sam pa vidi.
__________
-Matori, koliko je?
-'Iljadu.
-Mnogo bre!
-Za tebe devetsto, ajde.
-Pa znaš li ti šta ja mogu kupit za te pare...
-Koga boli kurac?! Ako hoćeš kupuj, ako ne mršći odavde! Ove kugle se kreću od dvadeset eura pa naviše, a ti meni tražiš da ti spustim još. More marš bre!
-Jesi tvrdoglav, evo crvene.

   

Kengurka

Jakna sa velikim džepom preko stomaka.

- Daj upaljač.
- :vadi iz džepa, daje:
- Zaboravih tablete za smirenje!
- :vadi iz džepa, daje:
- Hvala, al ne mogu bez vode, jebiga.
- :vadi iz džepa, daje:
- Opa, zahvaljujem, buraz! Korisna ta kengurka, a?
- Kako ne, o'š da vidiš babu kako se smestila?

   

Ne bih da te uvredim

Reči posle kojih možete očekivati oštar napad na vašu ličnost, ponos ili šta već.
Sagovornik je spreman da vam saopšti nešto zbog čega treba da vas je sramota; nešto što je krio duže vreme, a možda i kraće ukoliko je osoba bez dlake na jeziku.
Čućeš pravu istinu o onome za šta ti misliš da je idealno i čime se donekle ponosiš.

Što je najgore od svega, bićeš uvređen.

-I? Šta kažete, kakva je?
-Ne bih da te uvredim, al' mene bi bilo sramota da hodam nešto ovako.
________
-Kakav je ručak dragi?
-Ne bih da te uvredim, odvratan.

   

Kuče

Pandur novajlija.

-Skokni na fucu popodne.
-E jebiga, idem na sud.
-Što buraz?
-Ma neko kuče me zaustavilo pre desetak dana. Naš'o mene staroga mačora da fata na fazone ''zaobilazili ste na punoj''.
-Pa što zbog toga na sud?
-A morao sam da mu podelim par roditeljskih, da ga naučim da takvo ponašanje ne dolazi u obzir. Pogotovo pred nama, da kažem iskusnim momcima.
-E neka si mu pokazao! Neka se prazni na onim novopečenim vozačima, tog su ranga majku mu.

   

Ne znam jesam li joj prvi

Znam da nisam, al' me je iz nekog razloga blam da to i kažem.

Odgovor mnogih pripadnika muškog pola kad nađu ženu svog života, imaju seksualni odnos sa njom, a onda se suoče sa jednim, za njih veoma zajebanim pitanjem: ''Jesu li joj prvi?

Naime, svojim hvalisanjem u početku, uspeo je da dokaže da će taj odnos potrajati. Uspeo je i drugima da utuvi u glavu da je smuvao i poseduje samo takav komad, da mogu slobodno svi da mu pozavide. Lepa, pametna, zbodna đevojka. Ima li boljeg?

Ali! Poenta priče je da je hvalisanje i ceo uvod u onakav rasplet koji donosi pitanje bio to da je dasa celu ljubavnu priču vodio na to da je baš on taj koji je otvorio katanac lepoticine pičkice. On je bio taj koji je probio paučinu u njenom međunožju, ali opet, iako svi njegovi slušaoci ne znaju da li je to istina, nešto mu ne da da to potvrdi onim najprostijim rečima: ''Jesam, bio sam joj prvi'', jer nije.

-(...) Znači ljubili smo se do jutra, a onda sam se naravno bacio malo u akciju i eto ti. Nađoh ženu svog života! Danas smo se čuli, idem kod nje na kafu oko trojke, na kafu hehe.
-Au Mile, ti se baš skrasio, a?
-Nego šta sam brale. Joj kakva je, ne može njen lik da mi izađe iz glave...
-Nego Mile..
-Reci?
-Jesi li joj prvi brate?
-Ne znam brate. Al' znaš kako je predivna. Ona kosa, oči, usne...
-Aha.

   

Bumbari

Igrači Borusije.

-Jesi igrao šta?
-Metn'o crvenu na Bumbare, trebalo bi da dođe.

   

Drapalica

Sve čime možeš počešat' leđa.

-Sine, dodaj ćalcu onu drapalicu.
-Koju?
-Onu na stolu pored telefona.
-Ćale, to je daljinski.
-Samo daj i ne jed' govna puno, vidiš da je tekma gusta, a ja nervozan.

   

Oprema

Rizle, flop i sve ostalo neophodno za motanje džoksa.

-A evo i našeg prijatelja koji nam diže raspoloženje. :vadi ket:
-Fino!
-Vadi opremu.
-Au...
-Nemoj mi reći da si zaboravio!?
-Da! I to na kadi, a rekao ženi da sam prestao.
-Au...

   

Čuo si me

Uradi ono što sam ti rekao iz ovih stopa. U suprotnom će biti posledica.

*Govori se ukoliko sagovornik ćutanjem pokušava da izbegne svaki vid komunikacije o zadatoj temi ili ako isti pokuša da skrene sa teme.

-Stanislave, operi suđe!
-...
-Čuo si me!
-Dobro draga. :ustaje:
________
-Miroslave, kad će pare?
-Pa znaš kako je Gvozdene, kriza jebote...
-Ne zanima to mene. Hoću svoju lovu u roku od pola sata!
-Nego, jesam li ti pričao ja za onog malog što je pretukao one kriminalce?
-Čuo si me.

   

Porasti

Postati teži od ćaleta.

A: Milioš, drago mi je.
B: Pa ja sam te nosila u naručju kad si bio veličine hleba, pička ti materina! Baš si porastao, je l' da Svetozare?
C: Porastao? Ne, ne. Samo se utovio k'o bravčina. Ima više kila od mene.
B: Nemoj tako, baš je zgodan dečko.
C: Sad shvatam zašto si se udala za debelog Simu.

   

Rekviziti

Sve čime se može otvoriti neko.

-Halo?
-Kumašine!
-Reci Mirko.
-Obili mi trafiku!
-Jesi video ko je?!
-Jesam.
-Spremi rekvizite, stižem!

   

Taj ručak ima ime

Utešna rečenica koju žena izgovara u svoju odbranu kad napljuješ bljut koji je napravila.

-Šta je ovo koji kurac?! Nema ni ukus ni miris, a i ovratno izgleda!
-Ej! Izvini molim te, taj ručak ima ime!
-E vidiš, nisam ga upoznao do sada. Daj platu da odem po pljesku.

   

Izletelo mi

Ono što izgovaraš kada skontaš da je prethodna rečenica loše uticala na sagovornika.

-E, a da se ti i ja malo pojebemo, a?
-Mooolim?!
-Izletelo mi.

   

Kako sam proveo letnji raspust

''Proveli smo leto, zajedno smo bili, šetali kraj mora i sanjali snove, al' more k'o more, nemirno i plavo, kao kosa tvoja, kao oči tvoje...''

Bio je to dan kada sam se vraćao iz škole, poslednji, najbolji dan. Išao sam ulicom uzbuđen što ću naredna dva i po meseca provesti sa prijateljima i porodicom. Mirisalo je cveće i sve je bilo kao u raju. Gledao sam leptire kako veselo lete i zabavljaju se u poslednjem danu svog kratkog života. Pčele su letele sa cveta na cvet, baš kao moja drugarica Vera. Moj put do kuće izgledao je kao u snu, sve dok nisam došao do pešačkog prelaza. Čuo sam sirenu, ali nisam mogao ništa da učinim. Veselog dečaka udarila su kola.

Sledećeg dana probudio sam se kraj dve bake i osobe koja mi je promenila raspust. Zavijena u zavoje, izgledala je predivno, što govori o tome kakva se lepota krila iza tog belog prekrivača. Bila je to žena mog života!
Iako smo bili u bolnici, dalo se za primetiti da se rađa jedna velika ljubav. Naši pogledi sudarali su se kao ja sa kolima onoga dana. Osmesi su nam se prelamali kao moja rebra i noga onoga dana. Sve je bilo tako božanstveno!
Nije mogla da priča, nisam znao zašto. Kasnije sam čuo da nas je zadesila ista nezgoda. Bilo nam je suđeno!
Delili smo banane i sokove koje su donosili posetioci. Zezali se sa infuzijom i pravili lažne uzbune sve dok jednoga dana nije preminula bakica pored nas jer sestre nisu stigle na vreme. Baš kao u onoj priči sa drvosečom i vukom, koji ga navodno napada.

Pre mene se oporavila. Od tada nisam čuo za nju. Preselila se u inostranstvo i sada ima odnose sa prebogatim Francuzom. Pokušao sam da je zaboravim, ali malo teže je išlo... Moj raspust bio je predivan za mene, ispunjen s ljubavlju kao i prelepim trenutcima provedenim u sobi broj 37.

Proveli smo leto, zajedno smo bili, ležali u krevetima i sanjali more, al' snovi k'o snovi, nestvarni su bili, kao kosa tvoja kao oči tvoje...

Definicija je napisana za takmičenje ''Pačija škola''

   

Lek za oči

Reklame koje se emituju tokom poluvremena bilo koje utakmice Jelen Super lige.

   

Načeti

Otvoriti nekoga.

-Sinoć bila ludnica u gradu, a?
-Ma jašta. Onaj mali Petrović načeo Simketa bokserom i tu nastala tučnjava samo takva.
-Neka, valja se malo.

#159
+20741
998
definicija