Prijava
   

Arminovih 5 magičnih stepenika

Legendarni kladioničarski sistem koji je osmislio genijalni kockarski um Dr. Armina van Burena, holandskog svestranog umetnika i sastavljača tiketa sportske prognoze.

Sistem je vrlo jednostavan: kreće se sa sto dinara, sastavi zicer par za kvotu 2,10 (onih 0,1 za čast radniku/ci), kada taj tiket prođe, sastavlja se novi zicer par sa istom kvotom, ali na njega ovaj put ulažemo dobijenih dvesta dinara. To se radi uzastopno 5 puta, a onda se pravi pauza za bahanalije, a i legenda kaže da kladioničarski bogovi obaraju 6. put, bez izuzetka.

Naravno, kako se Dr. Armin rukovodi onom Vorena Bafeta: "Dont kip ol jur egz in van basket", on takođe poseduje i 0,000001 deo jednog bitkoina, dve akcije sajta vukajlija.com, kao i još nekoliko kriptovaluta, te nalogom na njujorškoj berzi preko kog zarađuje na razlici u ceni kostolačkog uglja pre i tokom grejne sezone, takođe i klikće na reklame, te na osnovu svega ovoga zbirno on mesečno povuče čak i do 270 dolara, što mu omogućava lagodan život u roditeljskom stanu na Železniku.

   

Monitor

Za sve one, koji se ni malo ne razumeju u kompjutere, preča stvar od kućišta.

   

Poslednja konzerva paštete

Najveća spona prijateljstva na fakultetu, ono što se pamti ceo život. Keva poslala par komada da se nađe kad, ti kreten, daš sve na cirku i kurve pa onda sa najboljom ortakinjom deliš poslednji lim iz ormara. Ona ostaje za ceo život, ona je veliki brat. Ne cimaš je za sex, čuvaš je, vodiš je na pivo i gledaš fudbal sa njom.

Posle par godina od svršetka studija, ona ima posao, ti rokaš sa bendom, čujete se tu i tamo, i uvek se setite tih 5 sati ujutru i te poslednje konzerve i smejete se svemu kao da je bilo juče.

Onda prođe dvadesetak godina, ona izgradila karijeru, ti se oženio, jbg naterala te rodbina, bilo ti je "vreme", i opet se čujete dvaput godišnje, smejete se svemu, ćaskate o Pirovim pobedama, sve se nekako dogovarate da se vidite ali nikako da nađete vremena jedno za drugo, ali vas naravno i dalje vezuje nostalgija prema bezbrižnim danima studiranja i cilindričnom parčetu lima koje će da vas proganja dok ste živi.

Onda posle jedno 30 godina, pakuješ sopstvenog klinca za fax, naviru ti uspomene i negde iskopaš broj telefona pa je pozoveš. Posle cela dva zvona čuješ ushićeni ženski glas pun entuzijazma:
"Šta ima seko, je l' si živa?"
"Evo kotrljam, ti?"
"Ma evo pakujem ovog mog seronju za fax pa se setih one ratne konzerve, i tako..."
"Slušaj KONJINO!!! DA SE NOSITE I TI I KONZERVA I PLATON U TRI LEPE PIČKE MATERINE !!! ČEKAM TE CEO ŽIVOT DA SE SMISLIŠ I SAD IMAM 15 MAČAKA, PRIBOR ZA HEKLANJE I JEBENI ARTRITIS. JEBI SE BRE MAJMUNE, JEBALA TE KONZERVA!!!...... tu tu tu tu tu tu tu tu......"

Naravučenije - kupujte paštete u crevu, em su jeftinije, em ne simbolišu radni vek od milion godina koji na kraju samo zarđa.

   

Trolovanje Jahve

Trolovanje trola. Jedini način da pobedite
trola je da budete bolji trol od njega.

Poseta Jehovinog svedoka u popodnevnim časovima
odmora ne mora se nužno završiti loše.

ZVRRRRRRRRRR!!!

(:zvono me dekoncentriše, bacam fleš samom sebi, ginem ja i pola moje ekipe:)

- U kurac!

ZVRRRRRRRR!!!!

- Evo, bre, u pičku materinu....

(:geganje do vrata, otključavanje, otvaranje vrata:)

- Dobar dan! Izvinjavamo se, znamo da danas ima puno različitih religija...
- ?
- ...i sa svih strana, u modernom svetu, čovek je bombardovan informac...
- Ček, ček, stani. Ko tebi treba?
- Ja sam želela malo da porazgovaram sa vama. Verujete li vi u...
- Izgibe mi ekipa, igramo o 20 evra.
- Verujete li u... molim?
- Kažem 20 evra. Nije to mala para, zar ne?
- Nije, nije... nego htela sam da porazgovaram, ako imate samo malo vrem...
- Imam vremena, kako ne. Ja sam inače vrlo nezaposlen čovek, imam baš puno vremena. Vi, kako ste?
- Dobro sam, hvala... moglu li da uđem, ako imate malo vremena, neću dugo.
- A ti si ceo dan već na nogama?
- Da, pa malo da sednem kod vas, samo par reči oko religija tih....
- Kod mene se izuva.
- Aha.. pa nije problem...
- Jeste. Ceo dan si na nogama, osećaće se.
- ...
- Ma šalim se ja. U neku ruku. Kako god, bolje da pričamo ovde, nered je u kući.
- Pa dobro... evo samo, da vam dam ovu knjigu...
- Igraš kanter?
- Izvinite?
- Koja ti je to knjiga?
- To je naša knjiga, gde ćete naći istine o...
- A kanter?
- Izvinite?
- Kanter. Kanter Strajk.
- Nisam čula...
- Terori i kanteri, dve ekipe. Pet igrača u svakoj ekipi.
- Ne, stvarno ne znam...
- Nije problem, objasniću. A ta knjiga, šta ti je to?
- Ah, pa da, htela sam da vam dam knjigu baš, tu ćete naći sve istine o...
- Hedšot.
- Izvinite?
- Najbolje je kada gađaš u glavu odmah, to kažem.
- Možda da dođem ja drugi put ipak... šta mislite?
- Izvoli, ja sam uvek tu. Posle ću ti objasniti bani-hop.
- Doviđenja....
- Vozdra.

   

Hajduci

Ajduci se vraćaju, kao što se bili Hajduci pre sto godina. Sad se vraćaju Hajduci. Hajduci su postali u hajdučkoj dolini. Dooolina, hajdučka dolina gde hajdukuju i pobegnu u šumu. Eeee, znači Hajduci su postali. Znači postali - to su, oni su narod! Hajduci su narod.

Jedno drugoga džanderišu, jedno drugoga skidaju golog, jedno drugoga- to su Hajduci, znate? Uzmu sve i svašta rade. Prema tem, to su Hajduci mnogo opasno koje nastala svet i zemlja. Hajdučka.

To su Hajduci koje napadamo. Džendarišu, aaa... poneveravaju... divlji. CENE DIŽU, skidaju narod! To su Hajduci. Završili smo sa Hajducima.

U celini i celosti. Zeleno. Nadrealizam.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------

Žika Obretković daje zdravicu... Na Bulevaru.
Svim našim lepim prijateljima,
Našim drugovima.
Našim saradnicima. Žika zdravicu.Novogodišnju.
Srećna Nova Godina, sa vinom,
Pečenjom, sarmom, ćurećinom i pićem...
Sve raznovrsno.
I mlade ženske...

   

Vranjanac kanteraš

Čovek kome je dozvoljeno da psuje po raznoraznim srpskim serverima, samo zato što program za cenzuru ne učitava neku vranjsku tipičnu psovku, za psovku...jer: ili je totalno loše gramatički napisana, ili je totalno nepoznata iznad reke Rasine.
Inače ovo je savršeni Monitor Šou za nekog ko gleda Vranjanca kanteraša kako igra tu istu igru. Jebi ga, volimo da smo seljaci.

*umesto Vranjanac, može i južnjak...

- A mamence vi ga selsko!

- Prdnete mi na kur...

- Kosku ti nemijenu...

- Kude ste bre na B, raskrivim li vi žljebine selske...ne vi je ovoj Ranutovac!

- Bulutine botinska, butnem li ti ga u dno grbinu kude ti se koža sabira, kude si zazevaja, pal puce!

   

Vrtlog Bespuća

Ah! Život, tuga, čemer. Nesreća, sivo nebo: kiša sipi, dijete plače, majka vadi poslednju mrvu hljeba iz vunenog džempera i pruža je djetetu koje je nespretno ispusti i mrva pade u mračne ponore rijeke pod njima. Ah, groze! Ali nastavismo da hodamo u ovom mraku, u ovom božijem paklu, po ovoj zemlji Srbiji, po našoj miloj majci, po našoj zajedničkoj humci.

Jedan kikot, drugi urlik, treći bezvučni šum grlenih struna. Osta samo bat koraka u kljakavom drumu. Ah kakvo beznadje, kakva samo bol u svakom koraku. Mekan topot cipela bez đona. Bijela koža polubosih stopala nestaje u treptaju sa dodirom blata u toj prebrkanoj fuziji. I ja hodah sa njima nekoć, a evo sad sjedim tu na panju i gledam ih kako odmiču. Ja sam se nahodao, ja sam moja stopala raskrvario, ja sada stopalima mislim. Hodao sam i ja kao i oni nekoć, dok su ovi panjevi svi još bili borovi. Prošao sam toliko puta kraj njih i gledao kako umiru.

Da, to je krug. To je nesavršeni krug, broj koji god. Ne nedostaju mi oni koji odlaze, ja znam da će oni doći, iako će doći drugačiji. To bi bilo kao da nedostajem samome sebi, a to nije istina. U ovom lavirintu, u ovoj košnici, u ovom kosmosu u glavi, ja jasno vidim kako dolaze galopirajući. Taj futuristicki galop završava se pucanjem mrežnjaca kada im oči udare u mene. Njihov Godo sada čeka njih. Ah, takva li su vremena došla.

'Vode, vode...' Nemam vode! Ko je meni vode davao? Šta mi je htjela voda? Više smo prosuli drhtavim koščatim rukama. Sve dadosmo ilovači. Vode, nemam. Nemam ni hljeba, ni soli, ni vina. Imam samo žeđ da vam dam. I vučje očnjake. Idite, krvnici, mučenici, dođite, gdje ćete? Ubijte jos to malo vremena, ubijte praskazorje idući mu stalno iza ledja. Idite gladni i bosi sa trnjima pod noktima...

Oh! A, ja bih vam ruke dao, ja bih od srca otkinuo. Al' uzaludno, ah ništavno je. Dao bih vam sve, samo za parče puta. Ali nema puta, samo vrtlog sa nama na dnu kao talogom. Priznajmo: rođeni smo mrtvi u ovoj šolji kafe, u oblaku i čitavog života samo padamo, sužavamo krug. Naš je hod spirala ka dnu koje na kraju zacrnimo kad ispopadamo jedan na drugog. Sada čekamo da neko zabode želju u nas, kroz nas...

Kao crvi u cistama, gmižemo priljubljeni, a opet daleki, ograđeni tvrdim prozirnim opnama u kojima se ne možemo skriti. Na kraju nas svakog čeka po neki panj, i svaki panj čeka na nekog od nas. I sve sto ostaje u ovom vrtlogu bespuća je taj topot koraka i kiše koji mijesi zemlju, topi je i otvara, sprema je za nas.

   

Rječnik jedne dame

Milozvuk iz usta gospodične lišen onih riječi na P, a pogotovo one riječi na K. Sve je tu - i izbor riječi, i dikcija, i odgovarajući ton. Govor učen odmalena, pod budnim okom majke koja nije žalila šolde za najbolje učitelje kako bi ovladavanjem dobrim manirima poskupila (ovde ide ona riječ na P) čednost mlade dame. Kroz odrastanje, ambiciozna majka se javlja kao glavni korektivni faktor vraćajući kćerku na kolosjek posle svakog i najmanjeg verbalnog ispada. Rezultat takvog odgoja je nadmena gospođica koja nosom kao leđnim perajem morskog psa para oblake i izuzetno teško ju je deflorisati. Al' zato govori k'o da golub guče.

- Treći put izlazim i matori jebač me opet obara, a sve sam znala! Ne znam više šta da uradim! Jedino još mogu probati da mu popušim...
- Kćeri, to nije rječnik jedne dame. Došla nam je tetka u posjetu.
- Oprostite. Ljubim ruke, tetka!
---------------------------------------------------------------------------
Salcburg, 28.07.1786.god

"Draga moja Konstanca,

Vi ste mi najbolja prijateljica, a osjećam potrebu da se nekom povjerim o događaju koji se desio nedavno. Naime, šetajući vrtovima našeg dvorca sa g-dinom Volfgangom osjetila sam neku iznenadnu prisnost, na šta me je on položio na pokošenu travu izvadivši svoju enormnu muškost. U vrtlogu strasti, dok me je uzimao, osjećala sam da se nalazim na sedmom nebu, zaboravivši početnu bol. A, onda me je okrenuo na bok i bezobrazno me uzeo straga, nanjevši mi neopisivu bol i neobazirući se na moje molbe da prestane. Od tada ne mogu da smislim muškarce, a ni hranu. Kada će ovo da prestane?

Zauvjek Vaša,
Ana Marija"

Beč, 30.07.1786.god.

"Draga moja Ana Marija,

Hoćete da kažete da Vas je otkinuo od kurca?"

Salcburg, 03.08.1786.god.

"Svakako."

   

Klik-klak

Onomatopeja slobode u širokim boksericama.

   

Sintetika

Najpribližnija zamjena za pravu stvar.
Trip svijeta u kojem danas živimo. Jebena Matrica stvari koje nas okružuju i služe da zavaraju naša čula. Zatvor za naš um. Imamo čitavu plejadu stvari koje služe da zaobiđu stvarnost u kojoj osjećamo bol zbog koje znamo da smo još uvjek živi.

Više ne jedemo zdravo, zašto, kada imamo sintetičku Abecedu vitamina u kapsulastom i šumećem obliku. Više ne kušamo, jer imamo sintetičke zaslađivače i aromatore da okusimo sve egzotične ukuse. Više ne mirišemo feromone, zašto kada imamo sintetičke mirise svih opusa da nam uzbude maštu uspavanu sintetičkim seksom iz pornića. Mada više se i ne jebemo, jer imamo sintetičke kurčeve da zadovolje dame podmazane sintetičkim vlažilima, i sintetičke pičke da izmore sintetičku erekciju kurca izazvanu tabletama. Imamo sintetička druženja i sintetičke prijatelje da zadovolje naše potrebe za komunikacijom i siocijalizaciom. Više ne razmišljamo, jer imamo smartfonove i smartkompove da to rade za nas. Više ne odlučujemo, jer imamo sintetičke kutije i ostale medije, da to rade za nas. Više ne živimo...

2147. godina.
Posljednji ljudski mozak bez čipova u sebi, sjedi u svojoj lobanji i tiho umire, jer je izgubio svoju svrhu...

   

Reper

Ciganski naziv za metalca.

   

Od lepe reči do batine

Ako imate mladjeg brata ili sestru koji su tek upisali osnovnu i nervoznog ćaleta koji pokušava da pomogne detetu da ne zaostaje za drugom decom (ne bilo u redu sa takvim genima, je li), imali ste prilike da vidite kako ćale seda za sto držeči se poslovice lepa reč i gvozdena vrata otvara, a završava sa omiljenom roditeljskom batina je iz raja izašla.

Ćale dolazi sa posla mrtav umoran, pohasa nešto na brzaka, isere se i taman upalio eurosport i otkopčao prvo dugme na pantalonama, kad dolazi ćerka 1. razred osnovne, sva skrušena nije uradila domaći iz prirode i društva. Ništa ustaje ćale zakopčava pantalone, gasi evroligu i vata se knige.
- Dobro Miličice moja sad ćemo mi to da sredimo, prosto ko pasulj. Šta vidiš na slici?
-mmmm,oooovaaaj, pa nebo, životinje, drveće...
-Dobro a šta je sve to?
-(Blene u plafon)
-Šuma, Milice, šuma. I ko živi u šumi?
- Paa šumar.
- Ma koji bre šumar, od životinja ko živi?
- Lav, jelen, slepi miš...
-Ma gde njih nadje, na slici te pitam šta vidiš? Šta je ovo ovde?
-Zeka.
-Zeka jebem mu mater. I šta radi zeka?
-Sedi.
-I? (Već mu iskače vena)
-Pa gleda.
-More pička ti materina ja da arčim 8 sati da bi ti jela leba, a ti ne možeš da vidiš šta radi jebeni zeka, jede govna eto šta radi!
u tom trenutku banjava žena:
- Nemoj Milorade molim te!
- Mrš u kuhinju sad ću sve da vas pobijem, jebo vas zeka da vas jebo!

   

Č i Ć

Dva slova koja slično zvuče i čak se i slično pišu na latinici. Toliko su slična da neki koriste samo jedno od njih i ne dolazi ni do kakve zabune. A šta bi bilo kada bi moćni ljudi primetili ovo rasipanje? Kada bi nas naterali da izaberemo jedno slovo i koristimo samo njega do kraja života? Da li ste se nekada zapitali koje slovo biste odabrali? E pa, ja jesam. I shvatio sam da izbor uopšte nije tako lak kao što izgleda.

Da krenemo od očiglednih stvari. Č zvuči mnogo bolje nego Ć. Jednostavno, Ć je nekako mnogo siktavo slovo. Skoro kao ono srnogorsko Š. A s druge strane, Č baš ima dobar zvuk, nekako muški se čuje, skoro kao Dž. (Mislim da mi je Dž omiljeno slovo, kolko to dobro zvuči, bruka. Buregdžinica recimo, strašno kolko dobra reč.) Mada Č za razliku od Dž ima i neki šuntavi prizvuk, još kad pomislim kako ga neki ljudi izgovaraju, onako kad se čuje pljuca u slovu, strašno. Znači nije ni Č savršeno, al nekako, meni je bolje od Ć.

Dalje, pogledajmo koje slovo izgleda bolje na papiru. Č izgleda kao 4, al ne ovo 4 nego ono 4 kako ja pišem, što izgleda kao Č. A Ć liči na Đ. Tako da nijednom ne ide originalnost u prilog. Ali Ć je ipak poboljšanje u odnosu na Đ (previše zakrivljeno za moj ukus) dok je Č isto kao i 4. A i kad bi Č i Ć bila jedina slova koja postoje, opet bih rekao da je Ć bolje, Č je mnogo nemaštovito.

I sada, najvažniji deo, onaj deo zbog kog je izbor između Č i Ć stvarno bitan. Ko govori samo Ć? Huligani, lokalne šatro-mudonje, i Hrvati. Hrvati su u EU, a i pored toga njima sigurno neće uvoditi sankcije jer nikad ne najebu. (Ovo sam tek sad izvalio, brate oni su ko Salatić iz osnovne. Svi najebu samo on ne. Jednom sam čak dobio ukor zbog nečega što je on rekao. Jebeni Salatić.) Dakle, ostaju samo huligani i lokalne šatro-mudonje što je u suštini isti kurac. I mislim da je nemoguće odlučiti se samo za Ć i ne upasti u ovu grupu.
Oćeš da ti polupam glavu dećko?
Alo, pićko, tebi prićam!
A Č? Ko govori samo Č? Debele babe. Isključivo debele babe.
Hočeš kolačič?
Što si se učutao?

I sad se vidi. Ne biraš samo između dva slova, ti biraš da li ćeš da postaneš debela baba ili navijač. Ja ne bih voleo da budem nijedno od ta dva, ali ako nam uvedu sankcije odlučujem se za debelu babu. Navijači su govna, a i ne mogu ja onako da pričam ceo život. A debele babe koje govore samo Č su nekako dobre, nisu to one ceger babe što te munu laktom u rebra da pre tebe uđu u bus. To su više babe što sede kući, piju kafe s komšilukom i prave vanilice. A i Č bolje zvuči, jebeš mu sve. Čao.

   

Vrhunac lenjosti

Kada vam je kursor miša na start meniju (dole levo), a želite da zatvorite aplikaciju klikom na "X" (gore desno), a vi ne pomerajući nijedan deo tela zovnete ćaleta da dođe iz druge sobe da vas zaljulja ne bi li se kursor i "X" poklopili.

Sin: "Ćale! Dođi opet da me zaljuljaš nisu mi se poklopili strelica i iks!"

Ćale: "Ratosava, mislim da je krajnje vreme da ga otrujemo!"

Sin: "Tataaaa!"

Ćale: "Stižem sine! Sad će i jedan sokić mama da ti napravi, sigurno si ožedneo!"

   

Kokos

Misteriozni prašak iz daleke zemlje koji lasica i zec kupuju od veverice i konzumiraju na žurkama. Veverica je potrošila sve pare sa žiro računa, pa mora jadna da se snađe da prehrani sitne veveričiće. Ali avaj! Zli Aca Lukas jaše džinovskog leptira i preti da im otme kokos i nacionalnu tv frekvenciju!

Veverica sa tavana progovara:
-Ja sam mala veverica i pravi sam zvrk, Lukas ide, šmrče kokos, svi u šumu trk.
___________________________________________________________________________
Tako je veverica još jednom spasla celu šumu, a lasica je vevericu u znak zahvalnosti zaposlila kao degustatora žira u jednoj renomiranoj kanadskoj firmi.
Veverica je ubrzo zatim na samitu degustatora žira - žiranata - u deblu severnoameričke sekvoje osvojila prvu nagradu za životno delo i zlatan panj u obliku žira, donaciju junaka turske hit-serije, Kivanča Tatlituga.

   

Šiptari

Energent u doba Aleksandra Rankovića.
Ako deda zbori istinu.

Ja:Si vido Mančester što izgubi od Čelzija?
Deda:A?
Ja:Mančester?
Deda:Ranković?
Ja:??
Deda:Opasan je bio Ranković jeb'o majku...da vi'š ti kad sam ja radio dole na Kosovu pa nestane struje a Ranković odma' 200 Šiptara založi jeb'o majku ihihih...

   

Činjenica da ne želiš poparu

Činjenica da ne želiš poparu je sama po sebi irelevantna. Dobićeš poparu, htio ti ili ne, ko te jebe! Nadam se da ćeš ubuduće naučiti da cijeniš i uživaš u istoj, jer od sada pa na dalje biće ti servirana, evo, već za par minuta ćeš dobiti porciju! Uživaj u popari!

Pitaš se zašto ti se servira popara? Začepi i jedi.

Možeš li da dobiješ sladoled umjesto popare? Ne. Naravno da ne možeš. Ali, možeš serviranu porciju popare nazvati imenom nekog sladoleda ako ćeti biti lakše, kako god. Možda i dobiješ sladoled, ako budeš dobar. Ako bolje razmisliš, popara je više nego bolja od sladoleda.

Popara izgleda :Bljak:! Boli me kurac, ima da jedeš i da plačeš od sreće. Vidiš onoga klinca preko puta, on je treniran od strane spartanaca, kasnije je bačen među japanske šinsengumi vukove, vidiš kako već stasava u vitog jelena? E, popara to omogućuje. Jedi poparu sine, uživaj!

   

Guza

Nešto mnogo lepo, kad je lepo.

   

Kušač Purca

Degustator purca, iliti mužjaka purice, tj. ćurke

Koji si ti kušac purca!

   

Zemljo Indijo otvori se progutaj me

Bio čest kevin izraz kad me vidi kad dolazim iz grada...

...zato sam se odselio

#297
+11849
303
definicija