Prijava
   

Upisivanje na drugi faks

Predskazatelj skorašnjeg odlaska iz Srbije.

- Još kol'ko do kraja?
- Do kraja čega? Književnost ode, ostade još ceo faks, juče upisala Menadžment.
- Aaaa stvarno? Znači, uskoro viza pa letimo?

   

Koncert u ponoć

Ili nakon ponoći, ili celu noć. Znate ono kad smo bili deca pa bio koncert u podne i onda čučiš ispred televizora i izigravaš majmuna neartikulisanim pokretima, ili roditeljima skačeš na glavu pitanjima - a kaće crtani? Sada isto to radiš, ali ispred vrata komšije koji uveliko upražnjava, ako imate sreće, operu ili bumbarov let, ili ako ste nešto galaksiji nažao učinili, onda farmu, Daru Bubamaru i ostale domaće životinje što kriče. Elem, da bi situacija bila zanimljivija, koncert u ponoć je propraćen povikom drugih komšija ili komšinica, policijskom patrolom, ili pokušajem fizičkog okršaja među susedima.

- Komšinice, pa opet Vi?
- Jeste. Ja. Da li biste mogli da budete ljubazni, dragi komšija, i utišate radio?
- Radio? Ja nemam radio!
- Dobro, onda televiziju!
- Aliii nemam ni televiziju! :zličasti kez:
- Dobro, čoveče, pojačali ste nešto šta god da je to, utišajte!
- A što? Je l vam smeta?
- Ma ne, ne smeta mi! #$%$#&%#!!!!!
- Dobro, utišaću.
Tišina pola sata, a onda čekić po stanu landara.
Zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr
- Oooo, komšinice, pa šta ja sad?
- Lupate! Udarate u zid! Probudili ste me, ne znam gde se nalazim, mislim neko obija stan!
- Jaooo, ovo je miran kraj, ne bi se to dogodilo tek tako...
- Ma je l? Miran kraj? Miran? Gde miran? Otkad ste vi ovde.........
- Ali, ja sam malopre ustao pa krenuo da opravljam po stanu, što spavate do kasno?
- Zato što slušam operu do jutra!
- Aaaaa, pa lepo, kulturno se uzidžete!
- Kulturno ću da te vozdignem uskoro!
........ (Iz iskustva znam da će se nastaviti)

   

Kamen

Osoba koja te gurka ko ona violetna krava u reklami, al' ne da se ovajdiš i omrsiš brke već, nasuprot, radi ogrešenja. To je onaj kamen što ti se zakači oko vrata i uporno te tera ispod vode, na samo dno dna... dok ne ispustiš dušu - ne ostavlja na miru, prava baba Mora koja stiska i guši dok ne crkneš. Jebeni kamen. Udara i udara. Bez osmeha, bez emocija, bez čovečnosti.

- Ijao ide onaj debeli Kamen saće da nas udavi, kad se zakači ne mož' ga otreseš, spasa ti nema, skreni levo levo levo LEVO dok nas nije snimio!

   

Samo još ovo da ti kažem

Aman, ženo! Aman,ženo, dosta! Objasnila si mi Darvinovu teoriju evolucije, pročitala dnevni, mesečni, godišnji horoskop i po stoti put sam čuo šta piše u knjizi života za Lenku, Stanku, Ranku. Rekla si mi dva puta da se preko plota čula sektaška muzika i da je Milena izjutra došla i kukala nad nepravdenim životnim putevima. Znam šta si jela i koliko puta si pikila kakila tuširala i kave popila. I šta još?! To žena, kad krene da priča...to mož se poludi! Aman.

- Ajde, bejb, čujemo se sutra, moram da idem da spavam, sutra radim od 5 sati...
- Samo još jednu stvar da ti kažem!
- Koju stvar?
- Paaaa zapravo su dve stvari!
- w&qqq&rt#ds#&&#!

   

Anomalije prepisivačke škole

Interesantne činjenice koje ćete naći i koje nalazite samo u skripti. Dakle, prepisivački rad učinio je svoje, sa kolena na kolena iliti, bolje rečeno, iz lakta u lakt, od učenika do učenika, studenta do studenta, šakom i hemijskom, ili u ovim novim generacijama kompjuterizovanim, kuc po kuc, skripta poprima drugačije štivo od onog početnog. Dešava se da ne obraćate pažnju na sadržinu, mehaničko bubanje pa kud puklo da pukne i pukne, na ispitu kad profesor ne preferira mehaničko ispitivanje.
I da, pogotovu su zanimljiva ona štiva koja su komentarisana od strane pojedinica, čime je ukazano na grešku a i sama skripta učinjena zanimljivijom.

- Pero Slijepčević je išao mnogo dublje od Skerlića.
- Kako to, kolega, mislite dublje? Gde dublje? U pećinu?
------------------------------
- Bodgan Popović je bio izvrstan etičar (umesto estetičar).
------------------------------
- Isidora Sekulić je volela da pati, volela je patnju, mučenje bol! (dodato: ah, ta mazohistički nastrojena Isidora!)
------------------------------
- On nije bio sasvim svoj (Budi svoj! Sprite!)
------------------------------

   

Blokautovanje

Udruživanje depresivnih osoba, okupljanje radi kukanja nad sudbinom ili čisto gledanja u jednu tačku i lutanja... Svi zajedno, a svako tuđ, na svoju stranu, za svoje kormilo koje tone. Udruživanje radi gajenja zemlje iz koje biljka neće nikad nići. Teški slučajevi pakla. Ljudi između dva sata - jedan kasni, drugi žuri. Nikad neće stići. Pesnici mračnih ideja i širokog srca koji ne umeju da se zabavljaju uistinu... Smrtno ozbiljni... Prazne godine kruže i kruže... U raskoraku. Više ni sam ne znaju ko su... K'o beton tvrd im život, mladi, a sedi...
Odavno mrtvi, samo to niko ne primećuje.
Samo posmatrači života koji ide i nosi sve pred sobom.

- Alo bre, de ste? Celi dan vas tražim?
- Na keju, blokautujemo, svrati...
- Kako bre blokautujete, a Block Out se raspao...
- Pa i mi se raspadamo. Svrati...

   

Priča se

Po selu se svašta zbiva. Pritom, kad kažem selo ne mislim selo u pravom smislu te reči. Mislim ti ja tu i na velika sela i ona mala i ona unutar pojedinih persona koji ne mogu da izađu iz svojih taraba, ali zato u tuđe i te kako zvirkaju i zevaju i ne samo u tarabe komentarišući njihove nijanse, već i u avlije pune raznolikih zbivanja. I tu opet, ne mislim na avlije ograđene samo tarabama u tom smislu, već i na avlije unutar pojedinih persona. Elem, "priča se" je prvo što čovek izgovara kada krene u svoju pripovedačku avanturu koristeći se mnogobrojnim stilskim figurama među kojima je najizraženija upravo ona što preuveličava ko mikroskop. Jedinka postaje onaj materijal na mikroskopskoj pločici izložena mnogobrojnim napadima zenica posmatrača što ne uviđa realno stanje stvari već ide u krajnost krajnosti, ako tako mogu da se izrazim. Priča se odvajkada i priča pretvara u fantastiku idući od usta do usta ko buksna uvijena u rizlu na koji se lepi pljuvačka svakog buksnomanijaka čineći priču masnijom, strašnijom i privlačnijom za javnost.

Prva usta - Jeste čuli da se Zora vatala sa Stankom?
Peta usta - Jeste čuli da je Zora izgubila devičanstvo?
Šesta usta - Jeste čuli da je Zora Stanku dala u drugu?
Deseta usta- Jeste čuli da se Zora pojebala sa pola sela?
Sedamnaesta usta- Jeste čuli da je se Zora pojebala sa pola sela i morala da ode u drugo selo i tamo upoznala Stanka s kojim se smuvala? Jadan ne zna šta ga je snašlo.
Pedeset i peta usta (Stanku)- Jesi čuo da je Zora kurva?

   

Jedan čovek

Iks individua koja nosi ožiljke neiskustva te o njoj osobe što kukaju kano kukavica nad sudbinom sviju nas govore opominjajućim glasom odvraćajući ljude od zla posla, od pokreta, od rada koji su voljni da učine propagirajući buđavljenje kod kuće jer je tamo najsigurnije utočište. Govori se da je ta persona, o jadna persona, sve i svašta preživela! Duga je lista rana kojima je podlegla pri pokušaju da izađe iz stana u svet!

- 'Ćeš na paintball? Idu Mile, Slavko, Zoran, Goran...
- 'Si ti normalna?
- E, što?
- Pa jedan čovek tako išao! I em što je imao modrice, em ga je najebao skroz kad ga pogodili u oko! I onda su ga vodili u bolnicu i tamo je operisan i u suštini je O.K. ali, ne znam da l sad dobro vidi na to oko...Pojma nemam, nemoj da ideš! Šta sve može da ti se desi! Nisi ni svesna!
- Važi...
------------------------------------------------------------------------------
- De ćeš s tom jabukom?!
- Pa da je zagrizem! Jede mi se...
- Ni slučajno! Jedan čovek tako probao jabuku da zagrize i zamisli mrdnula mu se vilica i on se ugušio! Ne znam tačno kako se to dogodilo i gde, ali najebaćeš skroz ako mnogo otvoriš usta, što je ne nasečeš na komade i tako sitne jedeš?! Sigurnije je!

   

Pesme Vlada Georgijeva

On njoj izjavljuje ljubav, ona se izmiče i lažljiva kučka odlazi ostavljajući rupe u njegovom ranjenome srcu željnom ljubavi, ah, ah, i sreće! Iliti on o njoj ništa ne zna, ona je anđeo, ljubav, i tako dalje, patetično traži imena kojima da nazove svoju ljupku milu draganu! I sve to uz srceparajući ritam koji dovodi do letargije bola! Sve isto, a samo malo drugačije. Zato je i lako napraviti mešavinu pesama, a da one ne izgube smisao, ako smisla uopšte ima...

Anđele, anđele
istina nije da nešto krijem od tebe
pogledaj me, pogledaj me
Kad vino popijem razum izgubim
sve zaboravljam i ništa ne vidim
i tebe dodirnem, drugo ime dozivam
pijan ti dušu otvaram
Jer ja ne mogu da živim u laži
ako to možeš ti samo mi kaži
da mi nismo mi i da to nije to
ti imaš vremena, a ja ga ne bih trošio
Nisam ljubomoran, nisam
ali hoću da znam
jesmo li jedno za drugo
ili prolazna stvar
Ako pogledaš drugog
drugu pogledaću ja
sve što možeš ti
mogu i ja
Znaj
ljubavi svakoj dođe kraj
kad dvoje loši postanu
prijatelji teško ostanu
Zbogom ljubavi
odlazim i reći ću ti što
stoput si me
navela na zlo
ženo bez himena!

   

Čovek i po

Likčina! Čovek koji je toliko dobar, tolerantan, optimističan. Čovek koji je tu uvek kada ti je loše, diže te iz mrtvih, čovek koji jednostavno ne poseduje mane, i čovek koji te jednostavno oduševljava u svakom smislu.

- Dakle, razredni nam je legenda. Pričao je sa mnom o svemu. Reko sam mu i što sam kidnuo, i da me nervira ovaj iz mate i da mi se sviđa Sonja i sve, sve sam mu reko. Lik je toliko genijalan da me je skroz skapirao, popričao sa mnom i pomogao mi. Znači, on nije čovek, on je čovek i po!

   

Medveđe rukovanje

Osobina muškaraca da iskazuju svoju snagu na nejakim ručicama slatkih devojčica. Prilikom pozdravljanja slomiti joj sve kosti kako bi se dokazao. ("Znaš, ja sam ono ovo jako opasan tip, moji mišići su superkulekstra i taj fazon. Pravi sam međed.") . Devojkama, naravno, jedino preostaje da ih izbegavaju uveliko, da im se javljaju iz daleka i mašu uz smešak ( koji u suštini znači "Brže bolje nađi sklonište"). Međutim, postoje i one devojčice koje itekako znaju da uzvrate, milo za drago, što bi se reklo, i takođe međedovim rukovanjem ostvaruju kontakt, ali ne s desnicom ni levicom muškarca kojeg sreću, već sa onom njihovom, takozvanom srednjom ručicom.

   

Iz kuće izašao bez doručka?

MOLIM?! Pa je l' ti znaš koliko je to nezdravo?! 'Ajd što je nezdravo, nego što je gore no nezdravo? Lepo je meni govorila moja baba: ''Sine, snaga na usta ulazi, zato trpaj sve što ti dođe ruke i ubacuj u usta! Da ojačaš, pile babino! I bez doručka vrata ne otvaraj!'' Ako kojim slučajem pomisliš...POMISLIŠ samo da izađeš bez doručka, negativne sile će se okrenuti i na leđa sesti, a onda ti vidi šta ćeš s njim. Nema mrdanja. To ti je što ti je. Prizvao si zlu kob!
Mnogi su tako izašli bez doručka, i...i eto, hodaju na glavu, ne vide na daljinu, ne vide na blizinu, ne znaju da pričaju kako treba. Mnogima je tako autobus zakasnio, znam, pričali su mi! Dobijali su kečeve, padali ispite, ostavljali ih momci, devojke, pa opet momci, pa opet devojke... dešavala su im se raznorazna sranja u životu i oni su pokušali sve to da spreče. Jeste, probali su...i jeli! Redovno jeli. Izlazili punih usta. Ali kasno. I sad ti, vidi šta ćeš i kako ćeš. Ali bez doručka NIKAKO! To ti moja baba kaže. A onda to ne priča zbog sebe...

   

Ja ovo ne pričam za sebe...ja sve to već znam!

Rečenica koja je roditeljima glavni motiv u skoro svim svađama iliti propovedima. Naime, ovi stariji sveznalci, puni iskustva, zaslužni su za naše rođenje (otuda i ona česta podsećanja na taj nemili čin Ja sam te rodila!), a onda su i prolazili gde mi sada prolazimo, i znaju svaku putanju, svaki znak, svako skretanje! I iz tih razloga, oni, dakle, imaju pravo svog sveta, da prosipaju svoje mudrosti pred nama, i govore šta kako gde zašto i šta nikako!
Ovu rečenicu upotrebljavaju i profesori, kada primete da su vam misli odlutale i da već dugo ne pratite njihova izlaganja. Vraćaju vas treskom sveske o sto ili dnevnika, udarcima ključeva ili krede o tablu ili dranjem, nakon čega sledi, opet beseda o pravilima ponašanja u školi, a onda opet ova čuvena rečenica! (Znate li vi išta drugo da kažete?!)

- Anđelkoviću, šta bleneš kroz prozor? Je l ti slušaš o ćelijama kako su one osnovne jedinice građa i funkcije svih živih bića? Ja ovo dva puta ne planiram da ponavljam! I da znaš, sve ovo ja znam! Ne pričam to za sebe nego za tebe, počni da slušaš! Sledećeg časa pitam!

   

Kokodakanje

Pod kokodakanjem se podrazumeva govor, ali ne bilo kakav govor, već poseban, govor kokošaka, jelte. A pod kokoškama se podrazumevaju osobe (obično ženskog pola, mada se dešava da i muškarci pošašave) koji se skupe na jednom mestu i krenu sa iznošenjem istina, polustina i neistina. Ono što je, takođe, njihova odlika, jeste činjenica da one često govore uglas, tonom koji je preglasan i za čoveka kojemu su bubne opne oštećene te se dere dok priča i traži od tebe da ti isto učiniš ponavljajući mu sto puta jedno te isto.
Kada sretnu svoju žrtvu dotadašnjeg ogovaranja, jedna kokoška se njoj približava, kako bi dobila informacije iz prve ruke, dok ostale sa blagotelećom facom kao neprimetno, posmatraju iz daljine gestikulaciju i čulje uši da što više informacija prikupe.
Naravno,kako su kokoške pomalo glupe (tražim oproštaj od životinja, ja ne vređam njih, vređam sortu ljudi) onda ih je lako prevariti i dovesti njihov mozak do usijanja i pada sistema.

Kokoška: Ćaooo, gde si ti? Šta radiš? Šta ima novo? Kako ti je momaaak?
Žrtva: Evo, ništa, radi se. Pa i on raducka...
Kokoška: A vi niste zajedno?
Žrtva: Otkud ti to? Zar ne vidiš da sam trudna? Vidi mi stomak!
Kokoška: Hm...pa ravan ti je stomak. Nisam znala...ne vidim...
Žrtva: Pa ravan, jeste, i ne vidiš jer nisam! Šta tebe zanima moj stomak? Ja tebe za tvoj ne pitam ništa! Da možda ti nisi u drugom stanju, vidi koliku si trbu izbacila?!
Ko ko koko ko ko da!

Kokoška: I koliko ti je ostalo do kraja?
Žrtva: Do kraja čega?
Kokoška: Pa fakulteta.
Žrtva: A to...još mnogo, što?
Kokoška: Pa koliko je to mnogo?
Žrtva: Paaaa, ja cenim mnogo malo.
Kokoška: Mnogo malo? Kaži broj!
Žrtva: 666!
Kokoška: Mislim na broj ispita...
Žrtva:Izvini, ja mislila na broj koji ti piše na čelu, stavi šiške, primećuje se iz daleka.
Ko ko koko ko ko da!

   

Pinokio

Lutka od čoveka. Lutak, tačnije. Prelepo izgleda, ali je drven. Uštogljen, slabo pokretljiv. Sve mu je nelagodno, sve mu nekako smeta, ni u čemu i ni na čemu se ne oseća udobno, dobro...

Al' zato mu bar nos raste...a kakav nos, takav...drven!

   

Razvijen ko šahista

Jedini sport kojim se bavi je,možda, šah. Loptu u životu nije uhvatio, ni teg podigao. Jeste pametan, ma genije...ali kondicija...užas! Ruka ko batak, i to ne noja.. Skoro pa nesposoban. Ne ume ni da hoda kako dolikuje. Potrčaće na sv. Živka, a jebaće... jebaće?

   

Stariji sam!

Argument nad argumentima kojem pribegavaju mnogi stariji ljudi kada izgube moć nadmudrivanja. Dakle, rasprava traje i traje i traje i kada vam se smeši pobeda oni kec iz rukava - stariji sam. Tu se sve završava. Kraj.
Ako je on stariji - onda sigurno znači i da je pametniji jer je zaboga iskusniji!

- Ali nije tako! Zemlja se vrti oko Sunca, ne Sunce oko Zemlje!
- Čekaj bre, ko je ovde stariji?! Ja sam stariji, i ako sam stariji znači da sam i pametniji i znači da imam više iskustva i znači da sam više knjiga pročitao i ako ja, kao stariji kažem da se Zemlja ne vrti oko Sunca onda je tako! Ščuo?
- Ali, mi smo...
- Rekoh li da sam stariji?
- Dooobro!
------
- Kako se to Sunce vrti oko Zemlje? Šta smo učili na prošlom času? Evo tebi jedan! Ništa nisi učio!
- Ma šta ti znaš, meni ćale reko da je obratno, a on je stariji od tebe znači i pametniji znači da ima veće iskustvo znači da je pročitao više knjiga i na kraju, znači da se Sunce vrti oko Zemlje. Ha!
- Evo ti i opomena.

   

Mara milosnica

Kurtizana, žena koja ima redovna primanja. Devojka koja ide k'o kofer od muške ruke do ruke, ili od skuta jednog momka do drugog, pružajući ljubav, otvarajući im svoju dušu ali ne i samo nju...
Ona ne traži ništa zauzvrat, svi se njome služe bez milosti, kače je svuda, rade joj svašta, umaraju je na raznorazne načine, i njoj opet nikada dosta...ona iznova i iznova daje sebe voleći svakog na isti način, najviše.

- Koja ti je ova Ana? Arči bateriju na tvom telefonu brže no internet. Svaki sekund nova poruka. Što ti malo nju, ovo ono? A? Viš da navalila ko smrt na babu!
- Ma, ćuti. Naporna mi je ko tesne gaće, a ni bicikl na nju ne bih naslonio. Još pričali da je nezasita Mara milosnica, a i prava zla maćeha. Jok, jok, to se ni ne gleda.
- Koji si ti marmelada, izbiračice jedna! Ko da ćeš da je ženiš! Pošalji je slobodno kod mene. Vodiću je u mrak da joj pokažem neke vežbice za bolji stas.

   

Napiši ti knjigu o tome

...to će biti neki novi pravac u naučnoj fantastici. To što je tebi palo na pamet, veruj mi, nikom nije i nikad neće. Slobodno, piši knjigu, a možeš i neku studiju. Biće sigurno bolja od ovih koje pišu oni profesori mrdr. A mogao bi i pesmu! U stihovima! Da se rimuje. Doći će ta tvoja ideja baš do izražaja! Piši, šta god oćeš, samo, molim te, ko boga te molim, prestani da melješ o tome! I kad nisi tu, čujem tvoj glas i te priče, teorije zavere, tajne ovih preuzvišenih, stavove... Idi, kreni odmah, da ne ispare te genijalne misli i ne vraćaj se!

   

Ispariti

Nestati sa lica zemlje. Otići u nepovrat. Pretvoriti se u Ništa.

:otvara frižider:
- A fanta isparila, a?!
- Jok i nije, tri dana te nema kod kuće, šta si mislio? Da ćemo da je pozlatimo?

#351
+9729
113
definicija