Prijava
   

Aktivizam

Revolucionarna borba za pičke i kriptoreakcionare u duši. Pošto je marksizam-lenjinizam ocrnjen kao domazet posle svih sranja iz prošloga veka, revolucija ima jedan izrazito negativan prizvuk. Uz to, sve te stvari za koje su se zalagali revolucionari su iz današnje omladinske perspektive ili glupi i nerealni ili loši. Zato sada buržoaska omladina i ona malo starija svoj buntovni duh ispoljava kroz aktivizam. I pošto lično nema nekih egzistencijalnih, a realno ni moralnih problema, bavi se uglavnom trivijalnostima i stvarima koje ne postoje, bezbrojnim ljudskim polovima, zaštitom prava hipstera u vojsci, ukidanjem rijaliti programa i Srbima južno od Ibra.

Oni što se bore za čišćenje deponije po imenu Velika Morava i da se ljudi ne tretiraju kao sirovina su u glavnom skrajnuti jer ono, je l' bitnije da voda bude nezagađena ili da GEJPEDER IZ SAVAMALE RODOM IZ SVRLJIGA MOŽE U STUDENTSKOM INDEKSU DA STAVI DA JE DŽEDAJ PO NACIONALNOSTI I DA JE PO POLU AUSPUH!?

Januar 1929. godine:
-Drugovi, kralj je uveo diktaturu, naši drugovi su pali, spaljuju nam ilegalne časopise i sputavaju put našoj revoluciji. Moramo nastaviti bez obzira na pritiske vlasti.

Avgust 1950. godine:
-Jesmo li se za ovo borili? Je l' ovo jednakost i sloboda? Da nam funkcioneri sednu na mesto bivših kapitalista, e pa neće moći, da nas sto puta stave na Goli otok.

Jun 2017. godine:
-Gospodine, šta mislite o borbi za LGBT prava i prvoj predsednici vlade homoseksualne orijentacije, podržavate li aktivizam koji se ovih dana širi?
-Mene su jebali kralj Aleksandar i Petar Živković u dupe kad sam rekao da princ Đorđe nije peder i da bolje da je on postao kralj, posle sam bio revolucionar ali su me tukli udbaši jer sam im verovao ono što su ranije pričali za Staljina i držao njegovu sliku...
-Ne razumem?
-Ni ja, dok ne dobiju kurac ili po pički, sve je to za sise, nema tu akcije...

   

Dan 'De

Trenutak koji sve iščekuju. Za moguće velike pobede. Ali taj dan nije sve pripremljeno kako treba, te se pitaš "'De sad?". Zato Dan 'De je l'?

13. novembar:
-Maćori, 'de ćemo za Novaka?
-Kao prvo sram te bilo s tim slengom od pre Vučića, a kao drugo, jebeni je oktobar, si lud?
-Mirko, 13. je novembar, piše gore na vrhu primera definicije.
-Molim? Kako god, Gavro, još je rano za to, imamo brdo vremena...
29. novembar:
-Maćori, 'de ćemo za Novaka?
-Jebote Novak Đoković Pjerom u dupe, danas je Dan republike, bando reakcionarska, kakva bre Nova godina...
25. decembar:
-Maćori, 'de ćemo za Novaka?
-Kaže se Krist se rodil, katoličkoluteranskokalvinističko-pseudoortodoksni je Božić, imamo još šest dana da smislimo, do tad bukvalno mogu da nađem lek za sidu i čukljeve na nogama...
31. decembar:
-Mirko, 31. je, danas je Dan 'De?
-A u pičku materinu, idemo kod mojih na 'ladan pasulj i Brenine filmove.
-I ove godine?
-I ove.

   

Sve je to škola života

Rečenica koju je Miki Rubiroza izgovorio Banetu Bumbaru, koji je kao i obično u dotičnoj seriji Grlom u jagode, ispizdeo što je ispao balavac, što naravno ne može ostati bez komentara. I to tako. Na finjaka. Neću ti reći bilo šta pogrdno, neću ti reći da si glup, nego ću da te podjebavam i reći ti tu mudrost sokratovskosrbijansku - sve je to škola života.

Svako društvo ima Mikija i Baneta. Svako vreme, svaka država, svaka struktura, svaka Šotrina serija i tako do beskonačnosti. Evergrin rečenica, primenljiva danas kao i onda kada je serija bila kul, a scena kada Bane Bumbar lupi devojci šamar na sred igranke potpuno okej.

-Tebra, kako je prošao vrk end čravl za sirotinju u Napulju?
-Bilo je sve super dok lokalnim dunsterima nisam rekao da je Maradona narkoman pa me pretukli kaiševima.
-Nema veze, sve je to škola života.

-Tata, ostavio me Slavko.
-Pa što, sine?
-Ne znam stvarno, bilo nam je divno, samo me je nazvao i rekao mi da ga je baš briga za biljke, dabogda sve crkle i da ne želi da gleda kako pčela dolazi na tučak svaki bogovetni dan u botaničkoj bašti, da smaram sa botaničkom baštom i da on hoće moj tučak a ne tučak sumatranske kale.
-Sve je to škola života.
-Ne rauzmem?
-Al' razumem ja Slavka.

-Gospođo Mej, bombaš samoubica se razneo u Mančesteru na koncertu neke pop-zvezde.
-Imigrant?
-Zapravo ne, rođen je u Londonu ali je poreklom iz Libije. Nikad nije bio tamo, tek kad smo smaknuli El Gadafija počeo je da ostvaruje veze sa maticom, pretpostavljamo da je u dousluhu sa nekim ekstremistima koji drže određene položaje u Libiji.
-Hmmm rođeni Britanac libijskog porekla se vezao za novouspostavljene bande u Libiji posle zbacivanja diktatora? Eto, moj Džonsone, sve je to škola života.
-Je l' to znači da se ne mešamo više u unutrašnja pitanja drugih država i da su koreni terorizma mnogo dublji?
-Jebem li ga, bombardujte El Asada, nek vidi narod da preduzimamo nešto. Šta je najgore što može da se desi?

   

Mrav

Jedinica za merenje pacifizma i tolerancije.

-Tuženi, teretite se za ubijanje dvesta trudnica sa Kosova i uništavanje Zida plača ispred doma Narodne skupštine, šta imate reći u svoju odbranu?
-Gazio sam muve, buba-švabe, leptire, pčele sam ubijao hemijskim oružjem iz Kirgistana, ali mrava nikad ne bih, niti sam ikad, zgazio.
-Gospodine Haradinaj, presuđujemo da ste nevini!

   

Spreda post, otpozadi vaskrs

Ako nas istorija, maćeha života, bilo čemu uči to je da je čovek uvek bio sirovina životinjskih nagona. Uvek je gledao za atributima plodnosti, još od Vilendorfske venere, preko svršavanja po skulpturama Afrodite ili Niki Minaž. Tako mu je i lepota lica bila krajnje nebitna ako ima dobrog mesa. Jebi ga, nije svako lep, šta sad, ali bitno da se može dobro jebat.

Tako su i Vizantinci, to jest Romeji, potomci starih, učenih i bolesno perverznih Rimljana imali svoj sleng za ružnu ali zgodnu pičku. Naravno, u duhu vremena, ako je neka riba avion ona je - jelte - vaskrs! A spreda je, kada je vidiš, pravi post. Bolje je sudržavati se. Ali zato kad se okrene navali na vasrkšnji has i rasturi je od života da tri dana ne ustaje.

Porfirna palata, Carigrad:
- O hristoljubivi i milostivi care, vratih se iz samoproglašenog carstva Trapezuntskog, od fejl vanabi Romeja koji jedino grčki što pričaju i to kao paori oni najgori, znači užas, kaže mi neki hartofilaks tamo kao fazon ne kaže se Paralija nego Praleja, ja kao matere ti ne seri tamo mi je...
- Dobro je, Nićifore, o'ladi malo, šta bi sa Velikokomninkom?
- Videh je, moj mili care. Lepo me primiše, dobra im je gajba, ja rekoh imate li koju princezu za izvoz, oni mi doveli tu neku što je još ostala, kaže pokupili sve Đenovljani i Iverijci. Kažu evo vodi ovu caru.
- I kakva je?
- Znate kako, uzvišeni care, prvo je gledam, mislim se nije mi jasno što je ovako velika fama oko tih trapezuntskih princeza. Razroka, zubi slabi, nos kao u Rinotmeta, a obrve kao u Murzufla. Ja već mislim Đenovljani i Iverijci uzeli sve što valja. Ja taman da ih oteram sve u kurac kad se mlađana okrene...
- I šta onda?
- Vidim ja da je spreda post, a otpozadi vaskrs. Bogme, bulja joj kao Aja Sofija, i noge i ostalo sve u fulu skroz, nije ni čudo što ih zovu Velike Komnine. Jes da nije Zoja Karbonopsina, ali će zato da štancuje naslednike k'o iz pičke!

   

Vodaju se k'o bitoljski slepci

Stariji izraz korišćen kako u BJRM tako i u Srbiji. Ko se to voda poput bitoljskih slepaca? Recimo momak i devojka koji nikako da se venčaju dok ih familija pljuje zbog toga, a oni će ostati van institucije braka sve dok ga on ne izvadi prekasno ili ona namerno kaže da je popila bebi pilule a nije. Jebi ga, slepci, potucaju se kao neka nezrela dečurlija a nikako da se skuće i postanu nezreli matorci.

Okej, sve je to okej, ali što baš slepci iz Bitolja? Pa što se toga tiče, postoji jedna priča:
Bilo jednom jedno carstvo. I carstvovaše njime care Samuilo. Beše golema snaga u cara Samuila, ali zaratiše care Samilo sa carem Romeja Vasilijem. I tako biše bitku jednom davno (1014. godine) i porazi Vasilije silnoga Samuila. A od vojske Samuilove Vasilije načini slepce te im oči iskopa, a svakome stotom ostaviše po jedno oko da vodi ostale. I tako ih poslaše care Vasilije njihovom caru sakate, uboge i slepe...

Tu ćemo stati. Ova nakaradna povorka je ostavila dubok trag među življem, što je ostavilo traga i u mestima tipa Slepče u BJRM, a i u ovom izrazu o kojem govorimo. Tako da iako Samuilovi vojnici nisu bili geng beng koji nikako nije hteo da se prihvati bračnih dužnosti, ideja i sećanje na slepce iz bitoljskog kraja je ostala sa malo izmenjenim smislom.

-Sine, do'jder vamo.
-Reci, ćale.
-Kad ti planiraš da ženiš onu tvoju?
-Kao prvo, "ona moja" ima ime i zove se Gordana. Kao drugo, još nisam ni fakultet završio, rano mi je da se ženim.
-Kao prvo, zabole me kako se zove, što se mene tiče može i Gordan da bude, otkad si bio na spontanom skupu građana podrške Vučiću ništa me više ne može iznenaditi - bolje sin peder nego SNSovac. A kao drugo, majmunčino, to što ti još studiraš ne znači da je rano jer već dvanaest godina obnavljaš drugu godinu na Učiteljskom, pa ubij se. Ja sam u tvojim godinama već bio apsolvent.
-Dobro dobro, ćale, ali ne vidim što si toliko navalio da se ženim? Jesi li mi ti prvi govorio da je žena đavo?
-Eh, pa to ti je spinoza, sine.
-Misliš simbioza?
-Ne pravi se pametan, nego ženi ono tvoje devojče, vodate se k'o bitoljski slepci, treba meni rodbina da pije krv na svakom povećem skupu što "moj Milan ne'e se ženi, da nije bolestan" i slično. A i baba Dragojla je rekla da ako ne doživi praunučad neće više slati pare iz Švajcarske, pa ti vidi, ili se ženi ili se uhvati za ruku sa ovim Sirijcima pa se teraj sa njima, možda se i udaš za nekog šeika.

   

Pojesti motku

Dobiti batine. Ne bilo kakve, od tipa ćaleta kad mu na kasetu finala lige šampiona u Bariju presnimiš "Moćne rendžere", ili kad se posvađaš sa ortacima oko četnika i partizana. Ne, pojesti motku znači najebati. Najebaćeš tako što će neko da te polomi kao Šešelj onog lika iz emisije pre dvadeset godina.

-Matori, rekao sam ti da mi se uopšte ne sviđa ovaj Novi Sad.
-Je l' zbog ravnice?
-Šta si ti jebote, divokoza? Mi smo iz Koteža, o kakvom usponu ti pričaš?
-Pa u čemu je onda problem?
-Već smo sreli tri Novosađana, dva imaju naglasak kao Dodik, a treći je latentni Bosanac.
-Sereš, brate, mnogo gledaš onaj "Državni posao". Glupa je serija skroz, ne volim kad je toliko kratko da ne mogu da se ubace reklame u sred epizode, nije mi to to.
-Kakve to ima veze?
-Pa oni stalno pričaju o tome, pa si utripovao da su u Vojvodini sve dođoši.
-Ja sam mislio da ih ima puno u susednoj nam Borči, ali ovo je već farsa. Nema više ni "sigma" od "Srpske Atine".
-U a ti si Perikle nadahnut helenskim duhom iz Koteža, šta?
-Ne, brate, nego ako na Železničkoj stanici na sred hola pevaju ode Žareta i Gocija u homerskom heksametru, deru se kao da su na Manjači kad pričaju sa tobom na metar i po razdaljine i izgledaju kao vukiji iz "Ratova zvezda" znaš koliko ima sati.
-Ma daj, preteruješ. Mislim, jeste da sam sam sebi povratio 'usta kada sam ih čuo kako pevaju one pesme, ali mi smo samo sticajem okolnosti naišli na takve...
-Dobro, ako meni ne veruješ ti lepo idi do njih pa ih pitaj gde ima ovde da se kupi dobar burek sa sirom, pa ćeš onda pojesti motku 'mesto bureka.

   

DŽihadinka

Brada džihadinka, negde poznata i kao balijevka, je oblik ili vrsta brade koja mnogo liči (ili jeste) kao one što nose, pa, muslimanski teroristi, konzervativni Arapi, mudžahedini i generalno ta sorta. Radi se o tipu malja na licu gde su jake crne dlake najgušće i najduže u predelu vilice, optimalno sa slabim zulufima i često bez brkova, a ako ih ima onda su to nausnice.

Na globalnu modnu scenu stupa na široka vrata za vreme Arapskog proleća, mada tragovi se mogu pratiti sa kontinuitetom od 70ih i 80ih godina prošlog veka, mada su njeni tragovi vidljivi još od 622. godine posle proroka Ise. Naravno, najveća popularnost ovog masthev eksesorija je od prošle godine na predelu Levanta i Sirija odakle se nezaustavljivo širi.

-Dobar dan, profesore.
-Dobar dan. Je l' prvi put izlazite?
-Da.
-Vaš indeks moliću.
-Izvolite.
-Hvala. Samo sekund... Pa ovo niste vi na slici.
-Jesam, ja sam.
-Niste. Ovaj čovek ima više od trideset godina i bradu jaču nego moja strina iz Brinja, a Vi izgledate kao da vas je tek stigao pubertet i imate lice bez ijedne dlake... Šta Vam dođe Biba Struja?
-Ne ne, profesore, to sam ja nego sam se u međuvremenu obrijao.
-Hmmm jao vidi stvarno! Izvinite, moja greška. Mada čovek na prvi pogled nikad ne bi rekao...
-Razumem. A šta ćete, tad je bila moderna džihadinka.
-Molim?
-Pa da, brada džihadinka, pošto takvu nose džihadisti, razumete, fazon?
-O hahahahaha razumem. Da, vidi stvarno, kao onaj mali iz Rožaja što mi prodao zimske gume. Duhovito, kolega, sviđa mi se to, tako treba pred ispit. A ne da se userete pa ćutite k'o mula, njih ne volim, ili one što ćute a samo sise nabiju, mada su mi one okej ako ne vise mnogo. Nego kako rekoste da se zovete... Ček-čekajte, kolega Fuadkapetanoviću, kakve to vadite žice i kablove, šta Vam je to oko struka?
-ALAHU EKBER!!!

Fakultet kao i trafika pored su srušene u eksploziji, a lokalna pekara je morala da se evakuiše. Studio B je stigao pre vatrogasaca i policije pa su morali da smaraju prolaznike šta misle o Beogradu na vodi. Ministar Stefanović je izjavio da ovo i dalje ne znači da Srbiji preti opasnost od terorista i da smo spremni, samo neka dođu; ministar Gašić nije osećao odgovornost jer je otišao na more na Palić; predsednik Nikolić je greškom odlikovao rahmetli Fuad-kapetana umesto pokojnog profesora; a muftija Zukorlić je organizovao prevoz za hadžiluk na liniji Novi Pazar - srušeni fakultet.

   

Mendela

Kaže se za lika koji je bio dosta po ćorkama. Nema gde nije bio, od Niša pa do Sombora, što reče Mlađa kad je još krao šakom i kapom (a nije završio ni u jednom od vaskolikih hapsana). Podlaktice su mu ižvrljane zelenom bojom, neke žvrljotine starije neke novije, pod većom kocentracijom se nazire da piše "Smederevo '93" ili šta slično. Bolje se snalazi u zatvoru nego na slobodi. I ne samo da se bolje snalazi, već je toliko uvežban da za njega opasnosti u kazamatu nema.

Izraz je, naravno, došao od skoro preminulog, prvog demokratski izabranog predsednika Južnoafričke Republike - Nelsona Mendele. Da li mu je na tricepsu pisalo "Johanezburg '67" ili nešto slično, ne zna se, ali da je dosta vremena proveo iza rešetaka, to stoji.

-E, matori, hoćeš sa mnom i Obradom ovih dana u gej klub?
-...
-A?
-Janko, imaš li nešto da mi kažeš pre nego što u "Vostoku" izađe naslov "Srbski junak ubio buljaša na pravdi Boga"?
-Molim?
-Hmmm krenućemo Milovom deduktivnom metodom...
-To ne postoji.
-Kako god. Dakle: da li te privlače osobe suprotnog pola ili si jebena pederčina?
-Brate, ja sam oženjen.
-To ništa ne dokazuje. Ima neki lik sa Plitvičkih jezera što je bio najbolji na Sinjskoj alci, jes da je Hrvat al' junačina (verovatno je srpskog porekla), oženjen, trinaestoro dece, kad ono! Ispostavi se da on voli kad mu neki vojvoda pogodi alku u sridu...
-Ne ne ne ne, ne razumeš. Obrad hoće da otvori kafanu. Izašao napolje, nema šta da radi, a dobio neko nasledstvo od tetke sa Midžora.
-To mora da je velika kinta.
-Elem, neki lik prodaje lokal gde je sada gej klub, pa hoće da idemo s njim da vidimo prostor, pošto se razumemo u ugostiteljske objekte.
-Čekaj, mi se razumemo?
-Da.
-O čemu ti pričaš, ti držiš farmu golubova koji ne lete?
-Ma ne to, nego najviše vremena provodimo po raznoraznim birtijama, u tom smislu.
-Aha, onda okej. Nego... Je l' nije Obradu malo frka?
-Ma jok, obećao sam da ćemo po nekad i platiti ono što popijemo.
-Ne, ne to. Nego kako ga nije strah da ide tamo? Mogu ovi da ga...znaš?
-Šta?
-Pa ono, brate...da ga pogode u sridu da se tako sinjski izrazim...
-Ma daj, pa šta je tebi, Obrad je jebeni Mendela. Njemu bi guzica ostala netaknuta i da ode tamo na promociju sapuna. Jes' da mu je trebalo dugo da nauči, ali znaš kako kažu naši stari - vežba je majka znanja!

   

Iskopaću ti oči

Najveći kompliment koji je srednjevekovni ili nešto mlađi arhitekta ili slikar mogao da dobije od poslodavca za svoje delo.

Venecija, XV vek:
-Dužde, evo završen je astronomski časovnik, baš onako kako ste tražili, trgovci i svi koji budu videli ovo božansko delo biće očarani njegovom lepotom.
-Oh, daj da vidimo to, Đan Paolo.
-Kako Vam se čini, dužde, verujem da će biti dostojan Grada Sv. Marka, za ne?
-Da da...ima kazaljke...hm i u boji je, baš kako sam tražio...
-I? Konačan utisak?
-Ma opusti se, Đani, što bi rekla moja žena kad me vidi u postelji sa sluškinjom: oči ću ti iskopati!
-M-molim?
-Umberto, drž' umetnika da ne pobegne, treba da zaštitimo autorska prava!

   

Uvaljati u govna

Poniziti nekog do kraja. Toliko ga poraziti da više nikad ne ustane. I tu se ne završava, nego ga šutiraš dok leži. Ni to ti nije dovoljno, pa ga onda uvaljaš u govna. I tada pobeđuješ. Tada znaš da si bog!

-Tebra, si smuvao onu malu sinoć.
-Aha.
-Reče mi Steva da je bilo gusto, kaže došao neki lik da je zbari pre tebe.
-Ma da bre. Ha, budala! Ja taman krenuo ka njoj, kad on već stigao. I ja stojim iza i slušam, on joj priča kako je ona za njega otelotvorenje Venere, da ima oči boje vena boje Dunava, i da niko nije znao za Francuze k'o ona, šta ja znam šta je kenjao...
-I?
-Ništa, ja došao i uvaljao ga u govna. Dok je pričao o nekoj plafonskoj ljubavi ja stavio ključeve od audija na astal, a u pičku materinu. Mala me uhvati za ruku i mi odosmo, a ovaj ostao da leži u govnima, jebo ga plafon da ga jebo plafon...

-Joksime, jesi položio onaj zajebani ispit?
-Jesam, matori, sedmica bre!
-Svaka čast, kako bilo?
-Ma uvaljao sam ih u govna! Nema kome nisam popušio da bih položio. ...bukvalno. Od dekana do onog debelog što radi u skriptarnici. U inedksu ne piše da sam oralno polagao hehe.
-Tebra, ne kapiram onda kako si ih uvaljao u govna?
-A ne njih, nego ove ostale šabane što su učili. Pogotovu ove fufe što se oblače k'o fukse.

-Vlado, hoćemo balfu?
-Ne!
-Usr'o si se, pičko, a? Nemaš muda? Pojela maca? Plašiš se da te opet ne uvaljam u govna kao prošli put, je li?
-Tebra, to se kaže figurativno, a ne stvarno da me oboriš u kereći izmet i razmazuješ kao prošli put!
-Ko gubi ima pravo da se ljuti, ko te jebe kad ne znaš da igraš.

   

Da li ti znaš da..?

Dešava se, eto, ponekad, da se vodi neki razgovor na neku temu. I bio on nebitan za aktere ili ne, desiće se nekome od njih da se seti jedne nebitne činjenice koju je čuo, jednom, negde... I paf! Tu on ispada poznavalac svega, britanika u telu balkanike, iako je to možda samo pročitao u Zabavniku, Trećem oku ili čuo od Mikija Baronije. Ali radi se o pravom podatku! Činjenica! Retko poznat fakat! Ako su ostali bili u stanju da shvate (ili ne shvate, ali se prave da jesu) ovu izjavu kao argument, ali bitno da skontaju da je uopšte argument, onaj koji ga je izbacio doživljava orgazam jačine između svinjskog i onog muslimanskog u Dženetu, pogotovu ako je eklesija utvrdila da je u pravu.

-Brate, koliko me nerviraju ovi Makedonci!
-Što?
-Jebote, svaka utakmica ili šta već, navijači se oblače kao Makedonci pred bitku kod Gaugamele. Mislim kontam ja sve to, ono, i Arapi u Egiptu stavljaju krunu gornjeg i donjeg Egipta na glavu da liče na faraone zbog turista, ali ovo je već kič postalo. I ne samo to! Oni se ZAISTA lože da su sinovi Aleksandra Velikog. Ej! To ti je tačno da se...
-Čekaj bre, Nenade, gde si se zaleteo kao Bukefal na arapsku kobilu? Da li ti znaš da su Makedonci Srbi?
-Pa da, sa govornata manata hehe.
-Ozbiljan sam, Nenade Grdanoviću. Ne mislim na ove pseudomakedonce i srboizdajnike, već na antičke Makedonce. Oni su bili Srbi!
-Molim?
-Da da, isprani moj mozgu zapadne istorije. Aleksandar Makedonski, ili bolje rečeno po njegovom srbskom imenu Lesandar Karanović, je bio jedan od najvećih vojskovođa ikad! Makedonci su bili Srbi, tako da kad se oni sad oblače u Makedonce zapravo se oblače u stare srbske uniforme koje su nastale još hiljadama godina u nazad u Vinči, znaš?
-Iskreno, nikad nisam čuo za ovo...jes' da sam iz istorije u školi naučio samo par bitaka i drugo zasedanje AVNOJ-a, ali se ovoga zaista ne sećam.
-Šta da ti kažem, neobrazovan si.
-A u koju si ti školu išao?
-Vuna-art. Ovo sam čuo na Palmi+.

-Tata, želim da treniram fudbal.
-Molim, Tijana?
-Dobro si me čuo. Hoću da krenem da treniram fudbal.
-A što ne završiš fakultet prvo? A i mislim se, ćero, u tvojim godinama fudbaleri završavaju karijeru, jedino Van der Sar ne, ovi ostali da...
-Tata, ti si jedan običan muški šovinista! Te udaj se, te nauči da kuvaš, a sad ne smem ni sportom da se bavim jer nisam završila fakultet!?
-Pa samo kažem...
-A samo zato što sam žensko! Je l' fudbal zabranjen lepšem polu?
-Ma kakav bre lepši pol, hoću samo da...
-Da li ti znaš da su još u XVII veku u Škotskoj žene igrale fudbal, i to tako što su u jednom timu bile udate a u drugom neudate i...
-E gusko jedna, pa nisu to žene bile već muškarci, nego kod njih i oni nose suknje! Ma idi, jebe mi se, vidim ja sad da ti i nisi za škole... A evo otac da ti kaže, ja ću da ti platim da pređeš da igraš za udate, samo da mi ne skačeš više po ganglijama!

   

Serjože

Papučari. Kućni ljubimci svojih žena koji ih sve slušaju. O čemu se radi?

Pošto su braća Rusi podigli revoluciju i počeli da se kolju međusobno, onih 3 miliona bjelogardejaca i crvenih koji nisu poginuli a još uvek su vikali "ZA CARA I OTEČESTVO", otečestvo više nije bilo bezbedno za život. Zbog toga, oko milion i sedamsto hiljda Rusa napušta SSSR i odlazi u slovensku državu čiji je monarh bio izraženi antikomunista - Kraljevinu SHS.

Nije svih dva miliona došlo ovamo, ali veliki broj jeste. To su bili sve učeni ljudi, profesori, generali, arhitekte, pravnici kao što su Ostrogorski, Vrangel, Krasnov, Solovjov itd. Učeni ljudi. Najlepši, što se kaže, krem ruskog društva. E sad, odlika tog krema, te buržoazije, je da su muževi dosta popustljivi prema svojim damama. Papučari su.

Pošto je to prosečnom Srbinu, a i onom neprosečnom, bilo smešno, jer je on ženu mlatio za svaki hladan ručak (sem u pripovetkama I. Andrića gde je žena jedino dominantna a muž serjoža uvek!) pogrdno je ruske izbeglice, koji svoju ženu barem nisu tukli, nazivao "serjožama". Doduše, serjože su jak trag ostavile na jugoslovensko građanstvo...

Kraljevina Jugoslavija, Beograd 1933. godine:
-Milutine! Milutine!
-Šta je, ženo, Bog te ubio?
-Jesi li zaboravio?
-Suludo je da me pitaš jesam li zaboravio jer da jesam, ne sećam se... Šta jesam li zaboravio?
-Oh, Milutine, pa dogovorili smo se da idemo u Zagreb god gospodina i gospođe Krolovec, gospođa Krolovec ima inače divne bunde po najnovijoj modi iz Francuske...
-Hajde bre, ženo, kakav bre Zagreb, u stranci nam je totalno rasulo, čak nas i Levi zemljoradnici stižu, eej! A ja još da idem u leglo HSSa, nikad!
-Srbijanska seljačino! A zar kralj nije onomad ukinuo politiku?
-Joooj Sale, što nisi ženama jezik ukinuo kad već mozga nemaju!?
-Zaista si prost... Inače, Lav Papučkin svoju Olgu vodi na sve modne izložbe u Jugoslaviji i Olga je već dvaput bila u Zagrebu. Ugledaj se na njega, ruski gospodin a ne ti, gejak najobičniji koji je juče došao u Beograd i misli čim je ministar postao i cilindar na glavu turio da je svu pamet ovog sveta popio.
-Ha, serjoža jebeni, nije ni čudo što su ih sovjeti onako najurili kad su svi imali muda k'o ribizle! Vidi se da je pravi Lav - šepuri se nešto a žena je ta koja je pravi gazda u kući!

   

Od Beča pa do Stambola

Na celom svetu. Naravno, ovo danas ne važi osim ako nisi turski šaner s ove strane Bosfora. Ali nekad, dok su Srbi još bili pod turskom i austrijskom vlašću, dijagonalne granice sveta su bile Vijena i Istanbul. Šta Srbin zna šta je svet? Pa zna, Beč i Stambol! Dobro, postojala je i Rusija (veliko bre to čudo, ko će te razmere da pojmi!), ali ko je tamo išao sem izbeglih ustanika koji traže azil i Jovana Rajića i ostalih prečana i nemačkara? Prava Srbenda zna da ako nečeg nema od Beča do Stambola, pa to ni ne postoji.

Sama fraza je ostala sve do danas, ali je mnogo više bila u upotrebi ranije...dosta ranije. Sada se češće misli na Balkan i okolinu, ali opet kao da je to cela vaseljena.

-Matori, dobra ti jaša, gde si je uzeo?
-A, šta kažeš? Prava koža!
-Ozbiljno?
-Dobro, nije baš prava, ali vidi, nema koji ti zeleni ne bi poverovao!
-Do jaja je. A gde si je uzeo, kol'ko si puk'o?
-Ma džabe, tebra, uz'o mi teča u Bugarskoj.
-E jebi ga...
-Šta je sad?
-A ne volim nešto Bugare.
-Koji si šovinista.
-Ne mislim na Bugarkinje nego na Bugare, a Bugarkinjama svaka čast.
-Pa šovinista u smislu da mrziš druge narode i te spike.
-A to. Ma ne mrzim ja Bugare, šta ti je, za mene su svi ljudi isti. Jedino mislim da su oni nekako manje vredna bića koja troše kisonik i obalu Crnog mora, eto samo to. Pa tako i ta jakna, šlj je to kvalitet, mejd in Dragoman, znaš kako je, nije baš popularan brend.
-Daj ne seri, Zlatko, nema bolje jakne za ovu kintu od Beča pa do Stambola! Gle, imam i džep sa unutrašnje strane!

   

Vozio bih s njom bajs

Krajnji stupanj lepršave zaljubljenosti. Jebi ga, svakom se desi da otkine nenoromalno na neku ribu. Ali, umesto da te kao svakog pravog homo sapiens masculinuma prođe posle dve nedelje neprestanog bacanja majmuna u nesvest uz najprljavije misli, ovde je nešto drugo u pitanju. Naime, kad si je video, nije ti prva pomisao bila kako skačeš po njoj kao divokoza po Jastrepcu. Ne, ova vila (počećeš da koristiš takve i mnogo gore nazive za nju) te je zasenila drugačije.

Fina devojka, studira neki zajeban faks ali je uvek nasmejana, ne kuka kako joj je mnogo zajebano i da bi bolje prošla kao pevaljka na ibarskoj, dobra prema svima. Voli da se druži sa decom, a nije ni svesna da ovi malo stariji pavijani šamaraju budalu i da im je ona "prva" dok se uče novome zanatu.

A ti. Pa, ti već maštaš kako s njom voziš bajs na Adi i kako se posle slatko zajedno smejete dok se grliti i ljubite na klupici. Naravno, ove misli čuvaš od ortaka da ne bi dobio status pizde u društvu, što je i normalno, pa kad je vidiš prokomentarišeš "jebo bi je" ili nešto slično, a zapravo bi samo vozio bajs. Naravno posle vožnje bi je jebao, ali onako, iz ljubavi.

-Tebra, što si toliko smoren u poslednje vreme? Ne pričinjava ti zadovoljstvo ni kad naprednjacima što vrbuju ljude na ulici kažemo da je Vučić kurčić i arapska kurva pa njima kreće srce da preskače, šta je s tobom?
-Reći ću ti ali nikome da ne kažeš?
-Glasaćeš za URS?
-Ne bre. Mnogo je ozbiljnije od izbora.
-Odlaziš da se boriš na strani Tatara na Krimu?
-Ne. Brate, sviđa mi se jedna riba, onako baš baš.
-Ih pa nije strašno. Da ti se sviđa neki frajer, to bi već bio problem. Mada ne mora da znači, sad ispadaš hrabar i šta ti ja znam ako hoćeš da primaš u rč. Što jes jes, ja ne bih smeo.
-Ali opasno mi se sviđa.
-Kapiram te. Meni se tako sviđala ona slepa Milisavka sa šestog sprata, imam fetiš na te sa posebnim potrebama...
-Ne ne, ne razumeš... Ja...ja bih vozio sa njom bajs...
-Aaaa o tome se radi. Reci mi: da li je umesto obučenu kao amazonku zamišljaš u nekom širokom džemperu kako sedi u svojim rozim čarapicama na kauču dok te šašulji dok gledate prenos Šešelja.
-Da! Mislim...sve sem ovoga za Šešelja...
-Kako god. To ti je normalno, veruj mi.
-Pa šta da radim?
-Pa pazi, uvek ti ostaje Desanka da ti pročisti glavu...glave, kako god.
-Ali...ja bih hteo da budem sa njom?
-I ja bih sa Šešeljom, ali ne daju smežurano kengurovo mudo Kevin Parker i ostali dušmani. Sa takvima ne bude ništa, kad ti ja kažem. A ako ti je toliko do bajsa, voziću sa tobom, samo da opet sprdamo vučićevce.

   

Možda je po dedi dobio ime

Racionalno objašnjenje zašto se neko zove, recimo, Gojislav, Panajotije ili Milić. Ko bi pri zdravoj pameti i čistoj svesti svom detetu dao takvo ime? Druga je stvar sa Nićiforom Nićiforovićem kome su ime dali maštoviti roditelji da mu se slaže u prezime. Ovde je slučaj imena koje je retko i na Atosu ili u slovenskom plemenu pre 1300 godina. A nema veze sa prezimenom! Da bi sam sebi objasnio ovu pojavu, onda pomisliš: čekaj, možda...možda mu se deda zvao Leonit pa su sad njemu dali to ime.

-Matori, upoznao sam Kusturicu pre neki dan?
-Sereš? Jeste li pričali možda o osnivanju Šljunkograda, ako niste, prodajem ja neku zemlju kod Kolubare...
-Ma ne bre sa režiserom, sa Kusturicom mlađim, Emirovim sinom.
-Aaa pa što ne kažeš. Ja taman mislio da vidimo da zaposliš preko njega neke cigane iz kraja kao statiste. Ima jedan mali Šefket, talentovan, kad te laže i priča neku priču dođe ti da mu daš čak pola soma. Nego, nisam ja ni znao da on ima sina, kako se zove?
-Stribor.
-Molim?
-Stribor, S-t-r-i-b-o-r, Stribor Kusturica. Svira zajedno sa ćaletom u onom pseudo-Zabranjenom pušenju.
-Čekaj, čekaj, zar se tako ne zove slovenski bog vetra? Nije valjda Kusta opet promenio veru pa preš'o u slovenski panteizam? Ono fazon da se skroz vrati korenima i te priče.
-To je bre Stribog, moronu, ovaj se zove Stribor!
-Moraćeš to malo da mi pojasniš jer ne razumem potrebu da se neko zove Stribor...
-Pa otkud znam, možda je po dedi dobio ime...
-Pa da je po dedi verovatno bi se zvao Murat ili Bajazit ili šta ti ja znam, tako da ta priča ne pije vodu. Jedino ako je mislio na pra pra pra pra dedu koji se doselio sa Slovenima na Balkan, e onda okej.

   

I konj je fin pa ga jašu

Ugledna devojka iz Kruga dvojke. Ima plave loknice i plave oči, uvek osmehnuta kao Toma kad mu nešto pričaju a on ne razume, zgodna, ali uopšte nije provokativno obučena već više kao Sloboda Mićalović Ćetković u onim retro serijama. Redovno se javlja komšijama, čak i onom ludom Zdravku što gaji gusenice u sandučetu i uvek je spremna da pomogne bilo kome u zgradi.
Ako bi trebalo da se napravi poštanska markica koja bi simbolisala finoću, sigurno bi uzeli njen lik.

Ipak, kada padne noć, princeza baca svoje insignije i oblači kostim Ketvumen spremna da se krvnički kresne sa Betmenom. Može i sa Robinom, bitno da ima akcije i oblačenja u super heroje. Posle se naravno prca i sa svim Marvelovim i Bonelijevim junacima, ali kakve to ima veze, ona je i dalje fina. I dalje će ustajati slepim trudnicama sa Kosova u autobusu i davati stare stvari deci ometonoj u razvoju bez roditelja. Jer - i konj je fin pa ga jašu.

-Matori, kako se zove ona slatka plavušica lepršave kose što mi svaki put omami osmeh na moje momačko lice?
-Koja bre?
-Ma ona guzata što je uvek obučena kao moja sestra što ide u treći osnovne! S tim što se ona već šminka i ima profil na fejsu a ova jok.
-Čekaj, otkud znaš da nema fejs kad ne znaš kako se zove?
-Pa uzeo sam neku knjigu "Sva srpska muška i ženska imena" u šest tomova i kucao svako ime pa gledao da li će mi ona izaći, i zamisli, ništa!
-Kako god, to ti je Jagoda Mališić, studira medicinu.
-Oh kako je to humano! A i samo ime govori o njenoj slatkoći!
-"Slatkoći"? Od koga si to pokupio, Ljubivoja Ršumovića?
-Baš je cakana devojka...ima da je smuvam. Naravno, ako djevi ne bude bludno da uđe u intimnu vezu sa osobom suprotnog pola.
-Djeva je već razdjevičena više puta nego majka devet Jugovića, ta je više kurčeva primila nego Beč cigana.
-Ne govori tako, grešniče, za jedno tako fino biće kao što je ona!
-Pa i konj je fin pa ga jašu! Devojka ima neke fetiše sa lekarskim mantilima i onim štapićima za grlo, pričao mi Borko, nije mesec dana mogao da sedne.

   

Mutimir

Lik koji nešto muti. Muljator. Čovek gori od bugarske verzije Del Boja.

Ono što je karakteristično kod Mutimira je slovenski duh koji izbija iz imena što dosta daje na nekoj narodnosti. Slično je izrazima "domaćin", "majstor" ili "kum" u poglednu zvučnosti i tonaliteta u kojem se izgovara.

-Mlađane, je l' se sad dolazi kući?
-Izvini, mama.
-Ma šta bre izvini, mamu ti jebem, već je i Milka Canić rekla laku noć! Pretrnula sam od stra'a, eno otac ti se napio od sekiracije.
-Ali zar ne kažeš da se tata napija jer je prokleti kurvar i alkoholičar?
-Od koga si to čuo, oca ti jebem pijanog? Hoćeš sad da dobiješ po turu? Gde si do sad?
-Zaigro sam se sa Anom u parku.
-Pa dobro bre, sine, još je rano, tek ti je osam godina...
-Molim?
-Je l' ste bar koristili zaštitu?
-Ne razumem te, Ana i ja smo se igrali sa jednom macom.
-He, nemoj mene da mažeš, sine, ko da ja ne znam kako se vi igrate sa macom, tako smo tvoj tata i ja sa mojom macom, al' da ne pričam sad o tome...
-Dobro, mamice, izvini molim te, neću nikad više!
-Nego šta nego nećeš...a...a šta ti je to u rukama?
-Koje?
-Hajde, Mutimire, ispruži ruke da vidim šta ti je to.
-Pa, ovaj...to je Mića, maca iz parka.
-E pa sad ćeš da vratiš Miću u park da ne bi i ti s njim tamo prenoćio. Za sve je to kriv tvoj otac, koji te je kurac i vodio u zoo vrt, eto mu sad nek čisti mačija govna, ja neću sigurno...

   

Nemačkari

Verovao ti, dragi čitaoče sa Vukajlije, ili ne, ali u jednom periodu srpske istorije Srbi su dolazili iz Namačke da žive, ali prvenstveno da rade, ovde u majčici Srbiji (ne iz današnje Nemačke pošto kao takva nije postojala, već iz zemlje gde su živeli Nemci, dakle Austrije). O čemu se radilo: pošto je Srbiju činilo 99,99% nepismenih čobana morao je neko i da radi. Ne naravno kao seljak ili nešto slično već su nedostajali činovnici.

Prečani koliko god bili školovani u Monarhiji teško su mogli doći na neku višu poziciju jer su se prvo zapošljavali Mađari i Nemci, pa Česi i Poljaci, pa onda Hrvati i tako jadni Srbin nije mogao zaraditi za životi. Tu na scenu stupa Kneževina Srbija koja je bila gladna školovanih lelemuda koji će primati platu da ne rade ništa i povremeno lupe koji pečat.

Dakle, kada se usled nacionalne selekcije diskriminišu Srbi obrnuto proporcijalno gastarbajterima su NEMAČKARI. Ljudi iz inostranstva, iz Jevrope, za razliku od Srbije koja je više ličila na džunglu. Naravno, srpski seljaci a i oni koji to zvanično nisu bili nisu voleli nemačkare. Nemčkari su bili pristalice prosvećenog apsolutizma dok je Srbima sve bilo vražje što dolazi sa Zapada...ovog puta sa Severa.

1856. godine u Beogradu:
-Dobar dan! Je l' ovde more za vojsku?
-Molim?
-Ma bre pitam te je li ovde onoj za vojsku?
-Koje?
-Pa dobio sam juče pismo. Mislim nisam ga ja dobio, ja sam bio u njivu, Vukosava ga primi juče od poštara...
-Slušajte: ne zanima me šta je vaša frau primila od poštara, samo mi kažite zbog čeg ste došli ovdi?
-Pa piše ovde da treba u nekakvu vojsku didem bre!
-Pa u čem je problem?
-Ma koj će bre Krstimira dodvodi u vojsku preko 'artije, šta je s vama?! Knjaz lično da diže na kuku i motiku ovo ostalo sikter ćete od mene da dobijete!
-Dajte to da vidim. Pa ovo nije za vojsku. Ovo vas tuži nahbarn da ste ušli međom u njegov plac.
-Jao bre Janićije jebaću ti mamicu za ovoj, em što si me tužio za moju zemlju, em što ni je pogrešno pročit'o!
-Gospodine morate platiti!
-Šta bre da ti platim, sikter tamo!?
-Pa za usluge koje sam vam pružio...
-Ma bre jesi ti kršten? Nema bre decu da 'ranim, vidiš kakvo je stanje, sve po srpskom seljaku udarilo! Odakle si ti nesrećo kad ne osećaš sirotinjsku bedu?
-Iz Sremskih Karlovaca!
-Ijuuuu nemačkar! A vidim ja nešto čudno pričaš, odugovlačiš ki ovan kad mu stružu jajca! Ti si našao meni da govoriš nešto, unuku moravskih ustanika?!
-Sikter, gejače jedan! Zbog takvih kao što si ti nikad nećemo ući u Jevropu!
-Ma kakva bre Jevropa, nama će da dođe Carska Rusija da nam pomogne! Već se priča kod nas u čaršiji da će da dođe car Aleksandar da nam pomogne oko Kosova i nezavisnosti od Stambola, neće nas više turski zulum da trese!

   

Ruski roman

Debela svinjčuga među literaturom. Bilo šta što je u pisanoj formi što ima više strana nego knez Miloš vanbračne dece ili Srbija datuma za EU. Nije bitno da li je to recept za posnu prasetinu na čileanski način ili spisak žrtava u Velikoj Ivanči, ako ima kilometar strana može mu se dati epitet "ruski roman".

Soči 2014. godine:
-Zahare Petroviču, šta se to dešava, kakva je to bila pizdarija danas u parku?
-Inspektore Dernski, jedan civil je hranio golubove.
-Da li je imao dozvolu?
-Nije, inspektore.
-Hmmm...kako se zove, je l' već optuživan?
-Nije, inspektore. Zove se Abdul Jakubov, radi kao pekar u Sočiju već šurnaest godina.
-Musliman neki?
-Jeste, inspektore, Čečen po nacionalnosti.
-Pa što odmah ne kažeš, Zahare, nabijem te na kurac?! Taj ko zna šta sprema, verovatno hrani golubove nekim psihoaktivnim supstancama pa će da seru radioaktivna govna ili šta već! Aaa zabiberiću ja njemu čorbu, ima da mu napravim dosije k'o ruski roman, neće moći ni sebe da hrani a kamoli leteće pacove po parku!
-Razumem, inspektore!
-Hehe ne zovu mene džabe u službi Tolstojevski.

#241
+14700
462
definicija