Prijava
   

Minut ćutanja

Ono što usledi kad se vratiš uveče kući iz teretane i saopštiš svom čoveku da te bole noge i dupe.

...kažeš iz teretane dolaziš, je l'?

   

Povratak na velika vrata

Povratak u velikom stilu. Nakon pada u ambis zaborava, koji je dubok toliko da je nevidljiv za ljudsko oko, vraća se nazad iz provalije kao federom Pere Kojota da je izbačen u stratosferu.
Povratak bilo čega, osobe, modnog stila, muzike, ma bilo čega što je bilo prežaljeno i davno zaboravljeno, a sada je opet tu, što bi Mile Kitić rek’o, jače nego ikad.

- Opet roze? Dokle ćeš na svake dve godine pokušavati da profuraš u kraju taj fazon? Samo te ismevamo svaki put kada probaš. Čak su i pederi prestali da je nose pre par godina.
- Samo se vi smejte, ali ciklama, jer ovo nije roze, trenutno je ponovo hit u svetu. Mel Gibson je im’o ciklama šulju na dodeli oskara sinoć. Ciklama se vraća na velika vrata.
----------------------------------------------------------------------------------------------
- Jesi vid’o izbore, a dečko?
- Na žalost, jesam.
- Kažem ti ja. Niko debelom ne može ništa. Premijer bato. Vratio se na velika vrata.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Neću i gotovo.
- Ajde bre u kom si fazonu?
- Nema šanse. Nisi podšišan. To nije higijenski, a i smeta mi.
- Je l' si čitala ti novine ovih dana? Svi muškarci se vraćaju u, kako sada zovu, il natural fazon. Evo Bred Pit prvi.
- Nije tačno. Bred to nikada ne bi uradio Anđelini.
- Ma šta joj ne bi uradio? Kaže ona da uživa kada je škaklja po obrazima malo. Izjavio Bred da ne stigne ni kaiš da raskopča. Šuma se vraća na velika vrata.
- I kod žena?
- A ne. Kod žena je i dalje aktuelan il glans fazon. Više sreće u sledećem izvlačenju.

   

Garsonjera

Automobil u kom, hteo-ne hteo, izgledaćeš kao neki pripadnik seksualne manjine i jedini automobil za koji postoji lista opravdanja zašto ga treba uzeti, a i pored toga devedeset pet posto stanovništva bi radije išlo peške. Smart.
Izraz nastao kao poređenje sa najmanjom vrstom stambene jedinice.

- Šta ti je budalo, što se smeješ toliko?
- Ma nećeš verovati. Ladno Peca smarao neku njegovu bivšu devojku na ulici i to je baš onako momački smarao. I ribi valjda više prekipelo, pa je zvala svog sadašnjeg dečka da dođe, a Peca zvao mene i Đoleta kao podršku ukoliko ih bane više. I ladno mi došli tamo, a ona priča o njenom dečku kao da je nastao ukrštanjem Brus Lija, Tonija Montane i Rokija jendvatričetripetšes. Znači mašina za ubijanje. I sad mi stojimo čekamo da dođe taj polu-čovek-polu-sudnji dan, kad ono vidimo niz ulicu piči neka garsonjera. Po njenoj faci odjednom izvalimo da je to taj lik sa ortakom. Znaš koliko smo se smejali. Ja mislim da ne postoji smešnija stvar od dva kao opasna ortaka koji se mršte iz garsonjere.
- I šta je bilo na kraju?
- Ma ništa, nisu ni izašli iz, da kažem, kola, nego ona kao nadrkana sela njegovom ortaku u krilo i odoše. Kaže Peca da se odljubio u momentu kad je vid’o tu pišijadu, a nismo ih prebili jer smo se smejali sve vreme.

   

Staničina usluga

Situacija u kojoj te nakon duže vožnje, BusPlus kontrolori izbace iz busa, čime ti čine uslugu, da na stanci zavariš pljugu dok čekaš sledeći.

   

Vara ženu

Muškarac, jer vazda to muškarci rade, koji čini jedan vid prevare, a da nije niti pogledao drugu pripadnicu njima neprijateljskog pola.

U pitanju je, tako da je nazovemo, video prevara, to jest gledanje zajedničke serije skidane sa neta malo unapred, a bez ženinog znanja.
Naravno, do toga dolazi najčešće zbog toga što se žene stalno prenemažu, pa ih te boli glava, te imaju posla po kući, pa samim tim tempo gledanja je sporiji od onog koji bi muškarac želeo.

- Je l’ se na poslu gledaju serije, a?
- Ma nemam puno posla matori, pa reko’ da bacim ždrak na jednu, dve epizode.
- Ček ček, pa zar ne gledaš ti “Voking Ded” sa ženom ono beše?
- Ma gledam, ali mnogo to sporo sa njom ide. Odgledamo pet epizoda nedeljno, a mene, brate, zanima ‘oće li više naći tu Sofiju u šumi, jeb’la ih Sofija.
- Ne valja ti to što varaš ženu, ako te provali najeb’o si. Seti se kako sam ja proš’o sa “Brejking Bedom”.
- Ma opušteno, bolji sam ja glumac od tebe. Iznenadim se i kad treba i kad ne treba.

Nedelju dana kasnije:
- Marko, ‘ladno je Sofija sve vreme bila u ambaru!
- Iju, ne verujem.

   

Bolje kurac u ruci, nego pička na grani

Stara narodna mudrost. Dobro ajde, stara pominje goluba i vrapca, ova je novija, ali je potpuno u govoru zamenila staru i na vrlo slikovit način objašnjava da je bolje da ne rizikuješ previše i budeš sa obe noge na zemlji, zadovoljan onime što si napravio, nego da letiš u visine, pokušavaš da uhvatiš neuhvatljivo, pa na kraju izduvaš.

Naravoučenije, bolje ponekad i omlatiti desankom, nego ostati potpuno suva kurca, jer juriš neku koja je brža od tebe.

Čita: Šta radiš to Tarzane?!
Tarzan: Ovaj…..ništa, ništa, pravim statički elektricitet…ovaj…..samo mi ispalo ovo sranje ne znam gde je….
Čita: Da, da, a ja sam sisao vesla. Ladno šamaraš majmuna, da se tako nepovoljno po sebe izrazim.
Tarzan: Ma nije nego…
Čita: Ajde, ajde, normalno je to, nego otkud ti to da radiš, najveći baja u šumi, mož’ koju god životinju ‘oćeš, a tu je Džejn, odlična riba?
Tarzan: Ma nešto sam zasr’o i sada me Džejn kažnjava tako što sedi gore na grani i ne da mi pičke dok se ne popnem kod nje, a od kad sam slomio nogu, ne mogu da se pentram dok ne zaraste.
Čita: Pa što ne kažeš tako, ja već pomislio da si skrenuo.
Tarzan: Ma jok, nego kontam bolje kurac u ruci, nego pička na grani.

   

Šta zna klinja šta je dinja

Izjava koja se može čuti onda kad klinac u društvu starijih pohvali neku sisu koju oni ne odobravaju ili kada se nije oduševio sisom koju su oni pohvalili.

- Jal bre, priženi li se onaj tvoj mali?
- Ma kak'i! Naš'o mu ja neku malu, tamo iz mog sela, znaš kak'a je, zdrava, rumena, jaka, onako baš jaka, znaš, prsata. A ovaj moj ništa, kaže previše je jaka.
- Ta idi begaj, šta zna klinja šta je dinja. Musav je on još.

   

Sekundarna egzotika

Ma kakav Rudolf, Džejmi Oliver, Kičen kanal i tako ti kurci palci. Kakvi crni začini tipa pero od levog papagajevog krila, koren novozelandske visibabe ili bubreg od podvodnog leptira.

Tu nema E od egzotike kada se pogleda šta se može naći na našim trpezama kad se jedan dan ne kuva, nego se prazni iz frižidera ono što je kuvano prethodnih dana. Da se ne baci.

- Au kevo mrtav sam gladan. Šta ima za klopu?
- Tebi i bratu sam napravila špagete, ali nisam preliv nikakav jer ima sarme, pa napravite špagete sa prelivom od sarme, ja ću da pojedem one kobasice od srede, samo ću umesto krompira da jedem onaj pirinač u vinu što je ostao od pijanog šarana, a otac neka pojede pihtije od slave. Jesu malo propale ali nek stavi samo parmezan na njih i neće se primetiti uopšte.
- Ček da rezimiram. Špagete sa prelivom od sarme, kobasice na pirinču sa vinom i pihtije sa parmezanom. Kevo prevazišla si samu sebe.

   

Mobilna paranoja

Zvono mobilnog telefona. Početak panike za naše matorce koji su još uvek uglavnom nenaviknuti na tekovine tehnologije i tu kreće nekoliko sekundi ozbiljne smetenosti sve dok ne uspeju da ga prvo nađu, a onda pogode zelenu slušalicu za javljanje. Sve to naravno sa facom izbezumljenom kao da je đavo našao njihov broj i zove ih da potvrde rezervaciju.
Nakon toga tek počinje šou. Povišen ton, maltene dranje, šetanje levo-desno po celoj kući, zasedanje na raznim mestima, ustajanje, utišavanje okoline besnim pogledima, čak i ako ljudi okolo šapuću. Haos.

- Dejane, ajde mi otkucaj poruku jednu samo. Kum mi čestitao Božić pa da mu odgovorim.
- Au bre, stalno me smaraš, nauči više.
- A saću baš sa šezdeset godina da učim. Otkucaj. Je l' ti treba broj?
- Ne treba, odgovoriću samo na njegovu.
- Evo ta, ta. Sa tom lepom pesmicom i pahuljama, ta.
- Šta da napišem?
- Pa napiši….
RUŽICE, RUŽO, RUŠKA, ZRELA SI K’O KRUŠKA, SVE ZBOG……
- Ko je sada to?
- Nemam pojma neko te zove.
- Pa javi se.
- Šta imam ja da se javljam, tebe zove neko.
- A ko me zove?
- Ma nemam pojma, evo ti telefon.
- Ko li je, majku mu?
- Pa šta čkiljiš u njega, javi se više, neće zvoniti do naksutra.
- ALOOO! EEEEEE MAROOOO! PA EVO SEDIM SA SINOM….
- Jednom ću ti otvoriti ulazna vrata tako, ima do Zemuna da stigneš.

   

Bošsačuvaj

Nema šanse da si nešto tako pomislio ili uradio. Ni u ludilu. Ma ni na kraj pameti ne može da ti bude.

Izraz koji se koristi kada smatraš da nešto nije tvoj nivo i da tako nešto ne bi uradio ni pijan, ni drogiran, a ni pijan i drogiran u isto vreme. Jednostavno, nisi taj tip čoveka koji radi takve stvari.

Ili se možda samo praviš?

Nebitno. Koristi se u oba slučaja i označava da nešto nije tvojih ruku, nogu, mozga ili bilo čega drugog delo.

- Kakve su ti to mrlje na trenerci?
- Koje mrlje?
- Te bele tu.
- Nemam pojma.
- Je l’ si ga ti to drk’o malo, a?
- Bošsačuvaj, to mora da je od ručka nešto.
- Jeste, sigurno. Ćufte u paradajz sosu ostavljaju bele fleke. Daj to na pranje konju jedan, po ulici mi ideš takav.

   

Ček ček

Skraćenica za čekaj malo koja se, iako se dva puta izgovara, računa kao skraćeni izraz zbog toga što se veoma brzo i odsečno kaže zaustavivši nekoga ko priča u mestu.
Često se koristi kada se preleti nešto jako bitno, da bi se vratio na to i pozabavio se time.

- Ej matori, odakle ti?
- Iz bolnice. Bio Dekija da posetim.
- E da, čuo sam. Opalila ga struja dok se kupao, jedva živ ostao. Je l’ istina to?
- Ma da bre. Dobro ga je oprljila. Imao je sreće da mu je keva ubrzo naišla i našla ga u kadi.
- Jebote, mogao je da umre čovek ladno. Je l’ svestan?
- Jeste, probudio se. Zamisli kevin šok. Kaže žena kada ga je ugledala, a dimi mu se kosa, gaće, jakna, umalo se nije šlogirala. Sva sreća brzo je…
- Ček, ček. Kakve gaće? Kakva jakna?
- Pa nemam pojma. Kupao se u gaćama i kožnoj jakni. I ne, nisam ga pitao, ne, ne želim da znam zašto i da, nije normalan.

   

Zabrazditi

Veoma duboko zaglibiti u neki problem ili ogresti u nešto što ne valja za tebe ili druge, jer ovaj izraz se ne koristi u pozitivnim situacijama, već samo u onima koje su loše i negativne.

Izraz koji se koristi za one situacije kada je neko suviše nemaran i tvrdoglav da stane na vreme, nego ne staje dok se ne zakopa do glave.

- SAD! Drž’ ga Petre. Voime Oca, Sina i Svetoga Duha….
- Šta radite to bre?!
- Polivaj ga ženo, polivaj!
- Je l’ ste ludi vas dvoje?
- Izlaz’ Sotono, izlaz’ Sotono!
- Ma pusti me bre ćale, koji ti je đavo.
- Vidi ženo, Đavla spominje, priziva ga u pomoć.
- Ostav’ mi sina đavole.
- Alo ljudi, jeste li vi normalni?
- Sada da uzmem ovu sliku da je zapalim.
- Čekaj bre, ne diraj mi omot od Sepulture, alo ej!
- Sine znamo da si duboko zabrazdio u sekte, ali rek’o nam popa da te polijemo svetom vodicom, slike đavola da zapalimo i da ćeš biti dobro.
- Ma kakve sekte, ja slušam metal pa se tako oblačim. Nisam u sekti.
- Boktemazo ženo, ovo je gore neg’ što smo mislili. Kroz metale mu priča. Prisloni krst na njega, osećam kako se bori.
- Kažem ti ja Petre, ne šalji ga u Beograd da studira, a ti hoćeš doktor da bude. Eto ti ga sada.

   

Ti

Najobičnija lična zamenica, koja ima još po koju ulogu sem te.
Najčešća dodatna uloga je kada njome dobijemo trenutak vremena da smislimo još efektniju uvredu izgovarajući je makar tri puta ispred iste, dodajući time na jačini uvrede makar duplo, a pri tom ne ostavljajući sumnju kome je upućeno.

- Što je lako čuvati decu od tvoje tetke. Uvek lepo legnu u devet da spavaju i celu noć prespavaju, a da nas ne cimnu. Valjda će naša deca da budu takva.
- Ma kurac su oni dobri. Uvek im ja sipam malo rakije u mleko i izmrvim po jedan bendžos. Zato kuntaju tako.
- Ti, ti, ti, kretenu jedan poremećeni, odlazim odmah! Idiote!

   

Oštećen

Budući stanovnik Lazine ustanove.
Nit' je za u društvo, nit' za u prirodu.
Čovek sa ozbiljnom falinkom u mozgu, koja ga sprečava da se ponaša normalno i u skladu sa određenim pravilima ljudskog ponašanja.
Jednostavno, lud čovek.

- Mater im jebem u pičku bezobraznu!
- Ej, ej, ej, stani bre. Kome to?
- Ma ovim gorilama unutra u Sava Centru. Gađ'o sam Dejana Cukića cipelom, jer smrad nije 'teo da mi otpeva Muštuluk! Izbacili me k'o kera, a punu cenu za kartu sam pljun'o! Ni cipelu mi nisu vratili, hodam bos po kiši sad! Govna jedna, sve ću ih tužiti! Pu! JA SAM OŠTEĆEN ZA KARTU, PESMU I CIPELU!
- Jesi buraz, oštećen si. Veoma. I to još od rođenja.

   

Po’ slovna pratnja

Adekvatnije tumačenje naziva za devojke koje uz određenu nadoknadu prate poslovne ljude po raznim sastancima i putovanjima, gde je njihova uloga da se samo smeškaju i obavezno ćute, jer su uglavnom u pitanju devojke koje su u toj meri inteligentne da ne znaju ni po’ slova da izgovore.

- Ej što nisam neki budža, pa da imam svoju firmu, samo bi vukao sa sobom one dobre ribe svuda.
- Ma koji će ti bre one kurac. To po’ slova ne zna da izgovori.
- Ne treba ni da izgovara, već imam kući jednu koja zna celu azbuku i previše je koristi.

   

Ravno nuli

Nema šanse.
Zapravo, možda i ima, ali isto koliko šanse ima da iz prve skineš odgovarajući prevod za film.
Pa se ti sad nadaj.

- Marko, moramo da smislimo šta ćemo da kupimo dedi za Novu godinu.
- Vidi, šanse da deda poživi do Nove godine su ravne nuli. Nego daj da mi za te pare kupimo jaču grafičku za komp.
- Konju!

   

Sve si elegantniji

Kratkotrzajna prozivka za sve one izrazito debele ljude koji vole za sebe da kažu kako su samo elegantno popunjeni.

- Debeli, je l’ dolaziš kod mene kasnije?
- Nisam ja deb’o, neg’ sam elegantno popunjen.
- Jeste, u pravu si. I zahvaljujući pečenjari “Slavonac” i pekari “Gak” svaki dan si sve elegantniji. Nego jel dolaziš kod mene kasnije?
- Mhm. Samo da jedem.

   

Ne znam ko je to

Blaga sprdnja sa nekim kada te pita da li poznaješ neku osobu, znaš neko mesto ili tako nešto slično, a sastoji se u tome da ga malo izvozaš pre nego što mu na kraju baciš jedan spust u vidu negacije, taman kada očekuje da potvrdiš da znaš i kada bi on rado nastavio svoju priču ili se obradovao tvojom informacijom gde se nalazi dotični.

- Đole, 'si vid’o Pecu? Hitno mi treba.
- Kog Pecu?
- Pecu bre. Iz plavih zgrada. Znaš ga bre sigurno.
- Peca, Peca, Peca, aaaa fudbaler onaj, crni, mali.
- Da taj.
- Što su mu na sestri svi skinuli mrak.
- Da bre.
- U plavim zgradama živi, u dvajestrojci.
- Jeste bre.
- Što su ga uhapsili jer je neku babu ubacio u kontejner.
- Taj, taj.
- Onaj što je lagao kako mu ne treba alarm jer ima kanarinca koji ga svako jutro kljucanjem u stočić pored kreveta, tačno u osam budi za trening.
- E taj Peca.
- Ne znam ko je to.
- Ma jedi bre govna seljaku jedan.

   

A i ja pitam gluposti

Konstatacija koju izrekneš odmah nakon što postaviš pitanje koje je potpuno nepotrebno i dobiješ odgovor koji si već unapred znao, usled toga da se radnja za koju pitaš svakako non-stop ponavlja i šanse da je odgovor na tvoje pitanje negativan, ravne su nuli.

- Dušo, daj mi dvesta kinti za pljuge.
- Opet?! Pre sat vremena sam ti dala za cigare.
- Pa ovaj, kren’o ja u radnju i usput svratio u kladžu, odigr’o tiket i sada nemam za pljuge.
- Ti i tvoja kladionica, glave ćete mi doći. Hoćeš dobiti makar nešto?
- Ma pao sam već. Igr’o Juve da će dati dva gola u prvom, a oni mrtva puvala, nula-nula.
- A i ja pitam gluposti, kad si pa dobio. Idem ja da ti kupim cigare, ima dve kladionice pre radnje, nema šanse sa parama do nje da stigneš.

   

Treba mi za selo

Opsesija uglavnom ljudi u kasnim srednjim godinama i penzionera, da ništa nije za bacanje i da se sve može koristiti do iznemoglosti, ma koliko odrpano, pocepano, ružno ili pokvareno bilo.

Naravno, pošto mlađi ljudi vole prostor i veoma lako se odriču tih nepotrebnih stvari, prostim bacanjem u kantu ili oko kante, da se počaste Romulanci, stariji moraju to da iznesu iz kuće i ne postoji bolje mesto za to nego kuća na selu ili neka vikendica.

Jednostavno, ništa nije za bacanje.

- Ks ks, Nikola.
- Dobro veče komšija Rade, kako ste?
- Tiše malo. Dođi ‘vamo.
- Izvolite komšija.
- Pogle’j onaj tepih tamo.
- Koji tepih komšija?
- Onaj u kontejneru. Perin sin ga bacio malopre, a može da se iskoristi. Samo ga opereš i k’o nov je.
- Pa ovaj, možda je kupio neki moderniji malo, pa šta će mu onda ovaj stari.
- Pih moderniji. Ma nema on pojma. Ajde da mi pomogneš da ga iznesemo iz kontejnera, ogroman je.
- Pa šta će vam?
- U selo da ga odnesem. Ovde ne smem da ga držim, jer ako Pera dođe na kafu i vidi tepih, zajebavaće me da kopam po kantama. Brzo sad, da nas ne preteknu Mandovi. Oni k’o senzor da imaju kada se nešto veće baci u kantu.

#47
+40592
366
definicija