Prijava
   

Jesi li nekad sa mnom poginuo?

Pitanje koje se upućuje ortaku koji se pored ostalih koji razvaljeni spavaju, usro' što ćes da voziš pijan i nagovara te da idete taksijem.

-Daj brate što se zajebavaš, bolje da uzmemo taksi nego da voziš takav, popio si tri četvrt Rubenštajna...

-Šut' pičko, jesi li ti nekad poginuo sa mnom ?

-Pa...ov... nisam...

-Ne ser' onda i bež' na zadnje sedište !

   

Ellukovanje Turgenjevine

Kobjašnjavanje izraza upotrebom disleksičnih komentara. Mala greška u slovima, a veliki korak u razvoju novogovora.

   

Veran kao konj

Epitet koji muškarac dobija nakon preživene prve decenije braka, kada zvanje psa više nije dostojno za ovakvu legendu.

   

fest

Žestoko, jako, mnogo, kvalitetno. Potiče iz Kikinde (četvrti reon).

Ko puši Best jebe se fest.
Njena mama se jebe fest.
Fest ga je uradio. (primer: popravio je automobil, uredio stan itd.)

   

Bosog bi izuli

Spletkaroši, pijavice i usisivači novca bez trunke stida i morala. Najgora sorta beskičmenjaka obraslih u pohlepu i alavost. Iskusno odrađuju svaki moleraj. Sposobni da iscede džep pun paučine koji poslednje novce pamti još za vreme Tita.

- Dobar dan.
- Dobar dan.
- Mi smo iz DRSLMSBS.
- Iz koga čega?!
- Iz Demokratsko Radikalne Socijal Liberalne Motorcangle Salama Banana Stranke.
- Da, učini mi se poznato.
- Sakupljamo novac za kampanju i pomoć pingvinima bez noge.
- Pingvinima?
- Da. Gadno je kad vidite da ta divna stvorenja nemaju nogu. Pogotovo levu.
- Gde da vidim?!
- Nemojte da ste na kraj srca. Treba i kitove vratiti u vodu.
- Ko će mene da vrati na posao bre?!
- Ako pomognete našu kampanju, mi vam to nećemo zaboraviti!
- Pa ne znam baš...
- Vidite onaj trotoar?
- Da.
- Mi smo ga preuredili. Sad možete bezbedno da hodate po njemu.
- Ali ... Imao je ogradu.
- Otkrili smo da ta ograda može fino da se utopi za novac i naš fond za pomoć zbrinutim bogatašima.
- Kakav fond?!
- Humanitarne svrhe gospodine, humanitarne. Nego, da li bi ste potpomogli našu kampanju?
- Novcem?
- Jok, prženicama.
- Nemam. Ne možete bosog izuti!
- Imate li taštu?
- Imam.
- Pet hiljada i više nemate.
- :daje novac: Koga nemam?

   

Bi se i kurca napušio

Najbolji mogući odgovor ženske osobe na mušku konstataciju tipa da mi je tvoja glava, pa da se odmorim k'o čovjek.

   

Gde pevaš večeras?

Pitanje koje upućujemo osobi za koju u toku razgovora utvrdimo da ipak ima jako sličnu inteligenciju kao zadnja garnitura Grandovih zvezda.

- Vidiš, ovde ću lepo da sklonim ovaj noseći stub i tu da uradim knauf... Razumeš?
- Šta ćeš da skloniš?
- Pa ovaj glupi noseći stub, gle' što ružno bre! Razumeš?
- Je li, gde pevaš ti večeras, reci mi?

   

Kap po kap

Tako devojke pišaju u gostima. Čisto da ne biste pomislili da vam je pukla cev.

   

Prst na obaraču

Sumrakom je dobovala sitna, dosadna kiša, a negde u daljini hor pijanih glasova se nadjačavao sa harmonikom … “Ko to kaže, ko to laže, Srbija je maaaala” … Eee, moji vi … meni je prevelika večeras, mišja rupa da mi je …

Prošlo je tačno šest meseci otkad sam otišao u rat i tri otkad sam se iz njega vratio. I dva otkad si mi rekla da je među nama gotovo. Da ti ne pada na pamet da ceo život dvoriš bogalja. Bogalja ? … Taj te bogalj voleo, i još uvek te voli … Da, ali si i go kao taj pištolj za pasom što nosiš, rekla si. Pištolj ? … Eh, da … stara, verna “tetka” šćućurila se u futroli k’o da zna da je oružje poraženog ratnika. Otkopčah lagano dugme i kundak odblesnu mutno u odsjaju prozora. Pomilovah ga, a zatim se šaka uvežbanim pokretom savi oko njega i povuče napolje.

Sedam na stolicu, stavljam cev među kolena i repetiram. Leve ruke nema da mi pomogne, opravdano je odsutna … na mrtvoj straži podno metohijskih planina. Ustajem i ponovo zauzimam busiju kraj prozora. Prst je na obaraču, prinosim cev slepoočnici. Dodir hladnog čelika i kože aktivira kaleidoskop pred očima.

Trčimo po pljusku, mokri k’o miševi, do spasonosne nadstrešnice lokalnog autobuskog stajališta. Da, pratim te kući. Da, nemam jebena kola. Ali sam srećan dok ti kosu sušim maramicom. I ti si srećna. Ili mi se učinilo ? Češljaš mi kosu prstima dok brbljaš nešto veselo, od čega ni reč nisam upamtio. Šteta ...

Nakon što te bus odneo video sam te samo još dva puta, ako ne računam snove i slike sa tvog venčanja koje su mi poturene na uvid uz pogled ispod obrva i tek ugašen osmeh oko usana. Likovali su lokalni zvrndovi, mislili su da ću da ridam, šta li ?

A onda, vidim moju sestru kako me grli i plače ljubeći prazan levi rukav moje košulje, uz „samo kad si mi se živ vratio“. Plače seja jadna, a ne sme da mi kaže da se otkako sam otišao, u tvoj život uvukao nemir, a s njim i on – Elmer Davež, lokalni „milioner“, koji doduše ne poseduje palatu i jahtu, ali je njegov „diskretni šarm buržoazije“ učinio tvoju „nepodnošljivu lakoću izbora“ još lakšom. Luksuzna kuća na periferiji ili podstanarstvo ? KušEMdasi ili gradski bazen ? Toyota Land Cruiser ili Taxi ?

Ali ne, dušo, čaršija se večeras neće osladiti našom pričom. Znaće, ako povučem oroz, da to nije zbog sakatosti, posttraumatskog stresnog poremećaja ili kukavičluka, već zbog nas dvoje.

Zbogom „tetka”. Dosta je bilo.

* * *

Svratih pre neki dan do vaše radnje po neku robu. Miholjsko leto. Elmer za divno čudo beše uslužan i nenadrkan. Sa zadovoljstvom konstatovah da bi mu kapica rabina dobro stajala na dobrano proređenom skalpu i da će mu ogledalce uskoro biti obavezan asesoar kad pođe na pišanje.

A onda si se odnekud pojavila ti, vodeći klince za ruku. Kratak osmeh očima i konvencionalno „Dobar dan“, tek toliko da preparirani ništa ne primeti, ustostručili su vrednost moje odluke da spakujem „tetku“ nazad u futrolu pre deset godina.

   

Izbirač naiđe na otirač

Kada shvatiš da te je pojelo vreme. Kada se standardi ruše kao domine u nizu, a iste, sada utehom zamagljene stvari, vidiš na potpuno drugačiji način. Ne posmatraš više istim očima.

Nekada je, po tvojim standardima, bio mnogo debeo - sada je samo prava muškarčina, a ne neki tamo mršavi Kilavi Radovan.

Nekada je bio ćorav - sada naočare samo doprinose njegovom sofisticiranom stajlingu (još kad obuče ono sivo odelo, ma pravi intelektualac!).

Nekada je bio samo golja i običan prodavac auto delova, nesposoban da napravi nešto više od svog života – sada je čovek koji se bar trudi da pošteno zaradi, a ne kao neki kriminalci i propaliteti, koji idu linijom manjeg otpora.

Nekada je bio previše glasan i neotesan (www.seljačina) – sada je samo pravi porodičan, što bi se reklo, narodski čovek, a ne kao neki tunjavi advokat ili arhitekta.

Nekada je bio hipohondar – sada je odgovoran čovek, koji vodi računa o sebi, da bi još dugo bio sposoban da radi i izdržava svoju porodicu.

Nekada je bio dlakav kao majmun – sada je muževan, a ne kao neki izdepilirani metroseksualac.

Nekada je bio ružan i glup, a sada je verovatno poslednja šansa. Nekada je bio “Ma ne bih sa njim nikada u životu!”, a sada … Sada “To je čovek mog života!”

   

Srbijo, Srbijo, suzu sam pustio

Osećanje čoveka rođenog u Srbiji, stvoreno godinama obećanja, pocepanih gaća, kompromisa, Grand balerina, skorog ulaska u EU, gdržavnih granica koje su svaki dan bliže njegovoj kući, „pošteno zarađenih“ BMW X5-ica sa bukvarski obrazovanim spodobama unutra, slavljenja onih koji su zaslužili samo: "pu, stoko!" od nadrkane babe u prolazu, FT1P, činjenicom da će mu trebati pasoš da poseti rođenu babu i dedu sa Kosova, traženja veze za posao od 200 jevreja... Bez psovki, besa,žalbi, jer ne zna koga bi psovao, na koga bi iskaljivao bes (jer je previše ljudi koje bi rado zadavio) i kome bi se žalio - samo tihi konstantni bol i potajna nada za boljim sutra. Životari umesto da živi, uživajući u malim stvarima, jer u velikim ne može. Jedini svedok tog osećanja je povremena skrivena suza.

-Tata, što brišeš oči?
-Ma zaljutila mama ovu čorbu,razvalila je. Ajmo ja i ti malo napolje...

   

Dan zena

Isto sto i Noc Vestica, samo sto je dan.

   

Člankovita glista

Ime: Člankovita glista; Porodica: Zmija; Familija: Aurora Borealis;
Svaka člankovita glista, dakle i ja, sastoji se od 64 članka aproksimativno. Nisam sigurna da znam šta znači reč aproksimativno al mi bilo lepo da je metnem ovde. I svaki članak ima ima tačno određenu funkciju, osim nekih koji su tu čisto bezveze.
Udžbenik iz biologije za 6. razred kaže sledeće, citiram: "Iako deluje nezamislivo, člankovita glista se prilagodila kretanju bez nogu, i to veoma lako čini." Kurac moj lako. Zahvaljujući jednom jebenom mišiću u 17. članku i metodi: *zgrči telo - opruži telo*, uspevamo nekako da se krećemo kroz ovaj život pun čemeri i boli.
Sve je u životu prolazno moj druže
I ljubavi i tuge i svi srećni dani
Sad kada je nema neka plaču ruže
Ko uvelo lišće na jesenjoj grani...
Ja se izvinjavama na ovoj digresiji, pukla me emocija. Da nastavim. Uvreženo je mišljenje da smo mi potomci zmija, guštera i čega sve ne, no jasno je ko dan da su to fabrikovane insinuacije naših arhineprijatelja, belih nosoroga.
Svi ste u školi učili da slonovi svakog proleća odbacuju surlu, a da li ste se ikada zapitali da je možda surla ta koja odbacuje slona i evoluira u neko drugo biće, biće oslobođeno materijalnog. Ruku, nogu, ušiju, očiju. Da, i reproduktivnih organa, no ta trivijalnost nam ne predstavlja smetnju prilikom seksa. Sada se verovatno smejete i pitate kako glupava člankovita glista može da vodi ljubav? Pitajte svoju ženu, ona se nije bunila.
Vas, ljude, verovatno zanima kakvo mišljenje mi, člankovite gliste, imamo o vama, ljudima. Kako bilo, ja vas delim na dve vrste: na one koji imaju potrebu da nas gaze svojim pseudopodama i one koji nas iz nekakvog milosrđa, il šta ti ja znam, na našem putešestviju od tačke A do tačke B, bez greške vraćaju u tačku A. Uh, kako mrzim ove druge. Zar je toliko teško pogledati gde nam je usmeren prvi članak (upadljivo svetliji od ostalih), i preneti nas u tom pravcu?
Rekli su o nama:
"Jasno je da je tajna i bit svega saznajnog u sledećem pitanju. Gde je kraj onoga što člankovita glista kao takva jeste, a gde početak onoga što člankovita glista nije."
Kornelije Kovač, gitar hirou turnir - delta siti 2008..
"To ne beše glista, nit to beše zmija. Već sve deo do dela. Doista čudno. Čudo?"
Poslanica Nazarećanima, treći psalm 12:44

To sam u najkraćim crtama Ja, člankovita glista. Ili sam beše člankoviti crv? E da ga jebeš...

   

Imbecil

Osoba koja ti, nakon pitanja "Gde si?" i tvog odgovora "U busu sam, tu sam za pet minuta", kaže da požuriš.

Šta da uradim? Da proturim glavu kroz šiber, proderem se Jabadabaduuuuuu i zaverglam nogama?

   

menjam ženu

menjam kanal

   

Dečko sa ulice

Lik koga forenzičari stružu sa asfalta nakon skoka sa zgrade.

   

Imaš to kod kuće

Rečenica koju je moja keva redovno izgovarala u prodavnici kad sam ,kao mali, svaki božji dan tražio svakakve atačmente na redovnu kupovinu, zbog koje sam je mrzeo. Danas to isto kažem svom sinu kad mi traži Ben Tena sa zlatnim orguljama i magičnom trenerkom ili šta već.. Naravno, nema to kod kuće.

   

5 saveta kako postati seoski jebač

Postati iskusni seoski jebander nije uopšte lak put, niti je toliko prosto kao što se misli. Zavesti domaće seosko žensko čeljade koje ce pristati sa vama da zalegne u obližnji senjak mogu samo sofisticirane lole sa čitavim nizom prefinjenih i usavršenih osobina, dugo vremena sticanim po seoskim slavama, zadušnicama, a i prenesenim usmenim predanjima sa kolena na koleno. Ukratko, instant tutorijal koji će vas preporoditi u arčitelja mladih seoskih mačketina, u istetovirani lik na njihovim jedrim guzovima i simbol seoske švaleracije da se priča po prelima u narednih trideset godina se sastoji u sledećem:

1. Psihološki stav: Zajeban. Namrgodi se koliko možeš više, seoski jebač nema mesta u srcu za emocije i tugaljivosti. Arči pogledom, pogledom koji govori "žiranti za mene vraćaju kredit, ali bole me kurci, i to ne obični kurac, nego kurčevina". Pljuj na asfalt, bogtejebo! Rakni zelenu šlajmaru, da se razbije o pod kao žele zeka, seljančice to vole. Nikad ne reci ženi da je voliš, umesto toga pitaj je kakvu štalu ima, hoće li njen stari da ti prepiše traktor i priključke, da li joj baba ima kakvih dukata u miraz, nemačku penziju.... Budi jeben da bi one bile jebane. Izlazi po seoskim diskotekama. Nemoj da se smeješ, razbij nekome glavu na početne stihove pesme "Da li da li, da li u galami...". Seljančice to vole. Školu i umetnost ne spominji ni za živu glavu, seljančice bi ti pre nekrofiliju oprostile, bogtenejebo. Seljančice to ne vole.

2. Fizički izgled: Pusti stomatič, uredno ga upakuj u neku Guccxi majicu, sa zmajevima, da svi misle da je pristigla Kineska nova godina. Bilduj, svaki dan. U saksije izlij beton, pa bilduj. Radi hiljade i hiljade sklekova i trbušnjaka. Kupi AirMax trenerku, i izlazi u njoj u
seoski disko, i nemoj imati drugih trenerki osim nje, nemoj ih navlačiti niti ih kupiti. Kupi najbolji telefon, da bi prošao što jeftinije, kupi neki kradeni iz Nemačke. Zaturi ga za pojas. Pribavi fensi torbicu za pod pazuh, u nju natrpaj sijaset kurtona, da se zna da arčis. Seljančice to vole.

3. Motorizuj se: Bez ovog ne možeš biti seoski jebač. Kupi golfa trojku. Crnog, kradenog. Nabudži ga. Stavi mu spojlere, pojačala od 13 hiljada vati, da budeš glasniji od vašara u susednom selu. Što više nalepnica nakači, tu ne možes promašiti jer važi maksima "što više to bolje". Otidji kod komšije Joce Kezmice da ti zatamni stakla za dvadeset evra. Peri auto svaki drugi dan. Spavaj u njemu, živi u njemu. Opremi muzički asortiman, kupi kompilaciju Grand hitova za pičke, DJ Krmka i Seju Kalača za tebe i ekipu.

4. Pristup i prilazak ženskoj: Izbaci kurčinu kad joj prilaziš, utegni tu tvoju nabildanu seksi gusčurdnu u AirMax, podigni trenerku do sisa, da se bolje istaknu. Klati se kad joj prilaziš, namrgodi se, pljuni na pod, prethodno se napij neke šećeruše. Kad pričas sa njom, gledaj u druge pičke. Očaraj je pristupom, evo nekih oprobanih recepata: "Šta je, mala, šta 'oš, a? Jesi zaljubita u mene a, il da te išamaram malo odma', a?",
"Meščini da je tvoj ćaća nama uoči Ilindana pek'o rakiju, a?", "U, jebemtiljeb, ali imaš sisu, mogla bi mleko u zadrugu davati". Nećeš promašiti. Štipni je za dupe predsvetom, najedi se luka pred izlazak. Zagalami, podigni ruku. Istuci nekog cvikeraša, koji je otišao iz sela da studira negde i da se pravi bolji. Seljančice to vole.

5. Ostali saveti: Da si se namirisao Malicijom, mislim da nije potrebno napominjati. Otiđi sa njom na svadbu, napij se da te svi vide, i na kraju traži od nje da te tako pijanog nosi kroz šator. Time ćeš skupiti poene kod seoske ekipe i mlađanih pičića. Zarakijaj se sa njenim starim, pričaj o silaži za bikove, kako je prošli put za Ilindan pala kiša a trebalo kupiti seno, kako cena prasića ovih dana nikad nije gora... Videće da si čovek na mestu. Oženi se, napravi svadbu da je nema u tri susedna sela. Varaj ženu dokle god može da ti se diže. I kad ne može više, opet je varaj. Seljančice to vole.

Srećno u pičarenju, neka te kurton čuva, a pesme Mileta Ignjatovića prate!

   

Povukla rodna gruda

Možeš da isteraš mene iz sela, ali selo iz mene, nikada.

I zato nikada neće bedni Čivas da mi bude bolji od domaće rakije. Nikada neutralna pavlaka sa 0.0001% masti da mi bude bolja od kajmaka. Gorgonzola sa plemenitim sranjima koja se zelene nikada neće da zameni sir što ga pravi baba. Nikada neće da mi bude draža pačja džigerica od jagnjeta sa ražnja. Ni jedan Kjanti ne može da se poredi sa domaćim vinom iz pradedinog bureta. I nikada ni jedan klub sa takozvanim "kvalitetnim pičkama" neće da zameni kafanu sa konobaricom koja ima velike sise i jednu kraću nogu. Da ne pominjem makijato i tursku sa ratlukom.

Jebiga. Nije to pitanje kvaliteta, već porekla. Hteo ne hteo uvek će da mi bude draže ono uz šta sam odrastao. Nema tu nekih komplikovanih i zamršeniš psiholoških sranja, jednostavno tada nisam mislio ništa kao som jer problema nisam imao. Tako da me ti mali detalji vrate u to nekada, kada je život bio lakši. Nije da je sada težak, ali baš je bilo lepo ne misliti ništa. Čini mi se da sada kapiram one što kmeče za Brozom, jeb'o ih on u dupe komunjarsko.

Nije to patetika, nostalgični proser uz peti vinjak, srpsku zastavu i četničke pesme dok u pozadni Žika Seljak nagovara mlade bračne parove da prodaju tetkinu garsonjeru i vrate se na selo, to je samo realno stanje stvari. I mislim da ne važi samo za mene, seljaka, nego za sve. Verovatno nekome smog Londona nije isti kao onaj u Beogradu ili nekome možda nedostaje pančevački zagađen vazduh. U suštini gde god da si rođen to će te pratiti dok si živ. I to je to, povuče me rodna gruda u svačemu. Više volim da kroz prozor vidim brda i planine nego ravnicu, svaka reka po nečemu liči na Moravu a svaka šuma podseti na Šumadiju.

*Inspiracija.

   

Kao da živim sa dve veverice

Ono što pomislim kada vidim moje matorce dok vade pare iz najgorih štekova po kući.

-Ćale daj neku kintu, nije još stigla plata, a ona sijalica na ulazu crknuta već dva meseca.Neko će vrat da slomi dok se ovi sete da je zamene.A i rukohvat na stepeništu samo što ne odleti kada dune vetar.
(odlazi u kupatilo, skida poklopac sa bojlera i izvlači štek)

-Kevo daj pare da idem na pijacu, žurim na posao.
(zove me da pomerim komodu, nakon što sam je dislocirao, keva skida parket lajsnu, vadi dva komada parketa i ukazuje se kasica prasica)

#47
+40595
366
definicija