Prijava
   

Poslednji okrajak

Nešto najslađe na svetu, jer svestan si da posle toga više nema, natopljen je slašću i životom skoro kao prvi a nekima, bome, čak i više od prvog. Iako možda deluje tako, nije nikakva slučajnost što svi znaju kako u podne čovek hoda na najmanje nogu a ručak se možda i deli s prijateljem, dok se doručak i večera nikome ne daju.

- Irumahile, izviđači javljaju da se banda Orka šunja u blizini naših granica. Kanda ne smeraju ništa osobito pogano al eto skupilo nas se par voljnih da im svejedno jebemo milosnu, pa reko da pitam i tebe jesi li raspoložen za malo rekreacije.
- Pa ne znam baš, Falfafane, imam tu neku poemu na kojoj radim, epopeju štaviše, što sam planirao svakako da završim do kraja veka. A vidiš, rezbarim lagano i ovu statuetu 'dvojica u ekstazi', nema smisla da je otežem jače od, recimo, dvesta-trista godina pa je red da navalim ranije.
- Što si takav, mače? Ako utrošiš najbolje godine života na jebene statue šta ćeš da radiš s preostalih deset milenijuma?
- A i to što kažeš, za koju stranu se ono hvata sablja?
______________________________________________________________________

- Maršale d'Epere, upravo je stigla depeša iz Pariza! Ofanziva je odobrena!
- Merveilleux! Da sam morao da popijem još jedan ouzo vratio bi ga pošiljaocu. Okupi vojsku da im saopštim dobre vesti!
- Iz ovih stopa, đenerale.
...
- Braćo i saveznici! Došlo je vreme da se obračunamo s mrskim švapskim okupatorom i povratimo šljivike i livade koji su vam oteti!
#Too brate! #Uraa! #Srbija do Tokija! #Ubi Bugarina!
- Ali polako! Visok moral nije zamena za red i disciplinu! Pas du tout!
- E jebaji ga, pa šta ćemo sad?
- Bez brige, vrhovna komanda u saradnji s ekspertima iz Pariza udruženim snagama došla je do najboljeg načina da nateramo neprijatelja da jede kolače!
U kratkim crtama ide ovako - pošto ovde imamo dosta veterana kojima realno nije ostalo još mnogo pa nemaju šta da izgube, njih ćemo da stavimo u prve redove da svojom herojskom žrtvom uteraju strah u kosti neprijatelja i pruže svetli primer mlađima! Liberté, égalité, fraternité!
- More, šalji ti babu svoju u prve redove, ja što sam stariji život mi sve draži!

   

Kur-ljudi

Na dalekom istoku lepe nam Srbijice, gde peču paprike, kuvaju ajvar i biju se zbugari, kur-čovek (mn: kur-čoveci) bi bio onaj koji, kratko rečeno, nije ni za na kurac da ga natakneš, kratkouzlazno na podebljanom. Ređe može da se upotrebi i za ženu koja je možda pomalo i odviše popašna na dobar kurac.

Kur-ljudi su nekada bili retki dok ih danas, sasvim moguće i veoma nažalost, ima i daleko van dozvoljenog procenta per capita. Mnogi za to krive činjenicu da su kroz istoriju mnoge slavne ličnosti upravo bili kur-ljudi vaspostavljeni među zvezde igrom slučaja ili sumnjivim spletom okolnosti. Dobar primer bi bili slučajevi kao što su mongolski imperijalista Kurblaj Kan, turski vlastelin i ratni zločinac Kurčuk Alija ili čuveni lokalni oligarh Kur-Janja.

- Ajd Jeco, ne budi ti zapoveđeno stavi jednu tursku, crko s nogu.
- Sedi, sedi, oma dođe.
- Nego, de ti je onaj tvoj što ti povazdan tu oglođava kauč? Pustila mi sudopera pa bi vala mogao malo i da bude od koristi.
- Za dlaku si ga omašila, eno tek što ode po neki leba s kurkumom.
- A ti ga pustila nakon svega onog što se desilo kad ste onomad išli s njima u Zlatne Prasce na more?
- Bič pliz, dobro sam ga izmorila sinoć, i da mu zatraži ne bi imao šta da joj da.

   

Asimilacija

Proces usvajanja kulture i običaja zemlje u kojoj migrant žarkom željom ili silom prilika provede duži vremenski period.
Podložni su joj skoro svi tipovi migranta - kako migrant vulgaris tako i Emigrant ili Imigrant ali najopasnija je ipak kod podvrste Omigrant koja teži da obrne pun krug i vrati se u domovinu, šireći u njoj štetne uticaje iz tuđine.

Jedina vrsta migranta koja je imuna na nju je Amigrant koji ustvari i ne ide nikuda već hrabro ostaje na svojoj zemlji čak i po cenu toga da se s njom zauvek sjedini.

- Dobar dan, dame i gospodo. Nalazimo se u hangaru 144 Beogradskog pristaništa gde već duži vremenski period grupa nevoljnika s Bliskog istoka čeka svoju priliku da se otisne dalje na put. Pokušaćemo da stupimo u kontakt s jednim od njih... dobar dan gospodine, kojim dobrom?
- Dobar dan i vama. Eto, muka me je naterala, pobegao sam da spasim goli život.
- Razumem, kako se zovete i odakle dolazite?
- Ime mi je Ahmed Ibn Fahlan i dolazim iz Sirije.
- Recite nam kako živite ovde, ima li nekih problema?
- Eto, nije ni tako loše, nego što me ubi ova promaja u hali. Nisam video svojim očima ali kažu da je Nusret iz hangara 112 preksinoć zaboravio da pritvori prozor i zaspao, evo baš ovako, i probudio se s ustima, da prostite, na dupetu.
- Strašno, zaista. Primate li ikakvu pomoć od države?
- Redovno nam donose hranu i piće, nekad odeću i ćebad ali i druge stvari.
- Kao recimo šta?
- Eto baš nedavno dobili smo dve kutije magneta za frižider 'Beograd na vodi'.
- Jesu li vam bili od neke koristi?
- Onako. Prednji deo je od stiropora su pa smo ih dali ludom Ibrahimu da se zanima da ne bi digao nešto u vazduh.
- SPORT ZA ZUBE! SPORT ZA ZUBE!
- E, u redu je Ibrahime, samo opušteno! Šta sam ono počeo, da, magnetit je krt i ima solidna balistička svojstva pa ga lomimo i stavljamo u...
- Fascinantno. Hvala vam na razgovoru, a naš generalni sponzor 'Pekara Halal' poslao vam je ovaj paket da se počastite.
- Blagodarim, podeliću ga s mojim sabor... saputnicima, šta je u pitanju?
- Deset kilograma prvoklasnog bureka sa sirom, najboljeg u gradu a i šire.
- ...
- Ne brinite, naš sponzor koristi isključivo guščju mast...
- Burek je samo s mesom! ALAHU AKBAR!
- VAISTINU AKBAR!!!

   

Eksponat šolja

WC šolja s onim zgodnim zaravnjenim delom iznad odvoda na koje možeš lepo da složiš govno i diviš mu se, ili ga natenane proučavaš.

- Dobar dan doktore, evo, doneo sam uzorak.
- Pa što toliko, pobogu, rekoh samo malo da otkinete.
- Neka, doktore, ima se, može se. A i sad mi je zgodno otkad imam novu šolju pa ne moram više da zajmim od komšije meredov.
- Dobro, nema veze, nego zakasnili ste danas malo pa neće moći isti dan rezultati.
- Ma došao bi ja ranije nego primetio sam bio nešto čudno, kao neki crveni listići a ne sećam se da sam jeo išta crveno otkako smo pre par dana potrošili ajvar pa sam se iskreno malo prepao, znate, nisu šala ni tumor ni hemoroidi.
- Naravno, šta je na kraju bilo u pitanju?
- Zovem ja ženu a ona takođe nema pojma pa sam već bio malo uspaničio, nego setih se da pitam kuma jer sam preksinoć bio s njim da posedimo malo, reko možda se on seća.
- I šta je on rekao?
- Pa ništa, bili smo to veče kod Miće Epruvete na gajbi i popili malo jače pa sam zaboravio detalje i lepo me podsetio čovek da nam je u neko doba nestalo grickalica pa smo uzeli da mezimo lakmus papir.

   

Potreban nam je čovek kao vi

Ironičan korporativni odjeb, kupi prnje i polazi.

- Momci i devojke, danas smo se sastali kako bismo osmislili novi slogan za naš udarni proizvod, a to je Twix. Prisustvo u svesti potrošača nam je minimalno, prodaja opada, deca mešaju rum i guaranu, moramo da smislimo nešto novo.
- Mislite da izbrejnstormujemo?
- Jeste, Maksiću, eto baš to sam hteo da kažem samo ne tim rečima, hvala ti što si me podsetio šta sam doručkovao. Znači, slogan - 'Jedan za mene, jedan za tebe' je bajato, a 'jedan za mene, jedan za babu' nikad nije ni bilo popularno, treba nam nešto novo, nešto sveže, nešto egzotično.
- Pa ja ne znam, ništa mi ne pada na um.
- Ni meni.
- Brejnstorming, brejnstorming, brejnstorming...
- Okan' se te mantre Petroviću, vezaće ti se to malo jezika u čvor. Ajde-de ljudi življe malo, moram da imam bar idejno rešenje za večeras.
- Evo imam ja nešto, egzotično je, pomalo neočekivano ali udara pravo u želudac.
- Pa reci Maksiću, boga mu poljubim.
- Evo - 'jedan za mene, jedan za ježa'.
- ...
- Mladiću, kako bi vam se dopalo da budete naš novi regionalni menadžer? Potrebni su nam ljudi kao vi.
- Stvarno? Ne znam baš, ali ako vi mislite...
- Siguran sam, krenite iz ovih stopa u kadrovsko, tamo će vam objasniti postupak.

   

Navodni poslanik

Lik koji obeduje u skupštinskom restoranu.

Izvinite gospodine, ali dosta je padobranaca u poslednje vreme pa sad služimo samo one koji prebace dvaes iljada u pasijansu.

Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato

   

Devojke koje brzo trče

Nešto što nikako ne bi trebalo voditi u šetnju planinom gde bi moglo da bude opasnih životinja, recimo na Jahorinu.

- Čujem, ideš s Majom na planinarenje?
- Brate, dobro čuješ, idemo u planinarski dom "Međedović" u Ribniku na nedelju dana. Znaš što će da bude gotivno, preko dana šetnja šumom, posle domaći kajmaksiršunkarakija a uveče vino i topla vatrica pa, hehe, u krpice. Ma šta da ti kažem, ima da bude za priču unucima.
- Šetnja šumom, a? A ako naiđete na, recimo, međeda? Toga tako ima kolko oćeš.
- E sad, jebemliga šta će ona da radi al ja begam.
- I ostavljaš Maju da je međed siluje i proždere?
- Pa, da.
- Daj ne zajebavaj bre, vidi na šta ličiš, trista kila imaš a ona em je ko čigra em svako jutro ide na trčanje oko bloka.
- Dobro, možda bi morao prvo da je klepnem motkom po nozi, polomim joj skočni zglob recimo... al nema da se sekiraš, umakao bi ja.
- Ne znam brate, to mi već malo jajarski.

   

Gastronom

Istraživač univerzuma van onog sopstvenog, smeli kartograf koji s koferom u jednoj ruci, mistrijom u drugoj a paradajzom u trećoj skenira neizmerno evropsko sazvežđe u potrazi za znacima boljeg života.

   

Sve ili ništa

Poslednji, očajnički pokušaj spasavanja makar časti u trenutku kad situacija dođe do gaća i košulje.

Protivnički tim vodi pet-nula, petarda je izvesna ali taj jedan gol u mreži čini se u tom trenutku velik kao planina, kao cilj ka kojem treba usmeriti svo svoje znanje i moć, pa i položiti život ako treba. Bulvaj kreće iz svog šesnaesterca, skida pancir i šlem dok mu kiša pljušti po nezaštićenoj glavi. Ide laganim hodom ka protivničkom golmanu dok oko njega nadiru horde neprijatelja, svestan je da nema šta da izgubi. U daljini prepoznaje svoj cilj po Rogovima Moći, baš kako mu je stara proročica predskazala. Poslednjom snagom, Bulvaj podiže svoj teški mač i jurnu mu u suret...

- Gospodine ministre, kako objašnjavate ovaj talas dodatnih dažbina na osnivanje preduzeća, kao i povećanje poreza i doprinosa na zaposlene?
- Kako da vam objasnim... eto, znate li šta radi Dragiša iz dragstora na ćošku kad otvore tempo ili merkur u kraju?
- Ne znam, prosvetlite me.
- Umesto da spusti cene, on ih digne još više.
- Hmm, nisam ekonomista ali stvarno ne vidim računicu...
- Računica je prosta, Dragiša zna da nije konkurentan ni po kom osnovu i da niko kod njega neće kupovati iz zadovoljstva, ali bar ima da odere ko mačke one koji moraju.

   

Ljudska blizina

Nekada davno, neki osobito mudar ili preterano besposlen lik bubnuo je kako je čovek u osnovi društvena životinja. E sad, kao što je slučaj s većinom mudrih misli, u pitanju nije bilo ništa novo. Međutim, oni oko njega oduševili su se elegancijom te izjave u toj meri da je koncept preživeo do dana današnjeg u teorijama priučenih psihologa, trećerazrednih spisatelja i kafanskih filozofa.

Interesantno je da je svima njima zajedničko izostavljanje ključnog dela - "u osnovi". A to znači 'ne uvek', možda čak ne ni svaki dan... a možda ni svaki mesec. Jer ljudska je blizina kao lek, valja, al samo u pažljivo odmerenim količinama.

- Gad demit, koga to moje oči vide! Jesli li ti to, Majk, kojote stari?
- Nego šta sam, Džejk, tvoru jedan olinjali. Sedi da popijemo po viski.
- Može, može, nikad odbio. Pa čim se baviš, stotinu mu dabrova? Kako posao?
- A eto, malo je opasno ovih dana kako su Sijuksi na ratnoj nozi, al opet ne mogu da se požalim, samo za jedan put koji napravim od Karson-sitija do Dentona zaradim koilko za čitavu godinu skupljanja vaški po kakvom rudarskom gradiću.
- Pazi skalp stari moj, nije naivno, a iskreno bilo bi mi krivo da ukrasi nekom crvendaću ratnički pojas, dobar si čovek iako si trgovac.
- Reci to onom Čirokiju što mu jutros uvalih obataljenu vinčesterku i dve kutije kuršumi za dvesta dabrovih kožica.
- Hohoho, odro si ga ko risa, al dobro, ko mu je kriv što je indijanac.
- To što kažeš, al opet bi mi ga malo žao pa sam mu poklonio i češalj da sredi to malo kose što je ostavio na glavi i neke đinđuve za ženu.
- Eto, reko ti ja da si duševan.
- To sve gore neko gleda, stari moj. Nego, sviđa mi se ovaj tvoj gradić ovde, deluje baš mirno i pristojno.
- Da znaš, otkad me prekomandovaše ovde preporodih se. Ovo ti je ranije bila mala stanica za trgovinu krznom a i sad pretežno svraćaju traperi iz okolnih brda i pristojniji indijanci. Ma milina, kad se sretnu posle godinu-dve u planini zagrle se ko najrođeniji i plaču jedan drugom u bradurinu od sreće, onda se zavuku u salun pa tako zagrljeni piju, pevaju i pričaju lovačke priče do jutra.
- Idila božja kakvih mesta ima. Evo sad sam baš došao iz Tutanj-sitija... ma koji siti, to ti je jedan rudarski gradić gore kod trase union pacifika, rupčina najobičnija. Oni nesrećnici tamo čitav dan nabijeni u tunelima ko usoljene srdele, udišu ono što onaj ispred njega isprdi, ma oči bi jedan drugom iskopali kad izađu. A kad dođe platni dan - odma trk u kakvu buvaru s kockarima i raspusno ženskinje a jutro ih pola dočeka u šancu s čizmama uvis.

   

Zaljubljen

U gradu zaljubljen je onaj koji osmehom pozdravlja znane i neznane pa u bašti kafane uzdiše nad muškatla-poezijom koju potom noću pod prozorom čita ili sedi na istom pa je sluša. Istinski blagosloveno biće.

Na selu je zaljubljen čovek četvrti, dodatni stepen gradacije na skali smotan - smotaniji - smotan u tri pičke lepe materine, što bi preko bare rekli of d čarts. Dibidus neuračunljiv lik, opasan po sebe i okolinu.

- ... Stojadine, ovo više ne može ovako, ja mislim da se naša Smiljka zaljubila.
- Stvarno? Nisam primetio.
- Pa kad povazdan buljiš u te tvoje novine, umotali te u njih dabogda!
- E kad budeš znala oće li Amerika udariti na Rusiju...
- Jebli te i jedni i drugi, slušaj ovamo. Jutros je pošaljem po kupus, ona donosi paradajz - dobro, desi se svakom, nije strašno. Ajd i što je krenula motorkom da trese šljive, pogreši čovek a i vazda je bila malo smotana na tvoju familiju...
Al kad je pošla da pomuze bika mesto krave vidim ja - naša se Smiljka za-lju-bi-la.

   

Dodatne funkcije

Moderno doba pokazalo je da u okrilju kapitalističkog raja, u hladu barjaka zdrave konkurencije, propadaju samo oni koji nemaju konkurentan proizvod. Neki to postižu upotrebom jeftinih materijala i robovske radne snage, neki elegantnim dizajnom i kvalitetom papreno naplaćenim, a neki, opet, dodatnim funkcijama kojima se niko pre njin nije dosetio.

Te funkcije variraju spram proizvoda i ciljne grupe, ali sve imaju jednu zajedničku osobinu - na prvi pogled deluju neverovatno korisno.

... London, Februara 1940.
- Dame i gospodo, izuzetno smo ponosni što možemo da predstavimo najnoviji proboj na polju vojne tehonlogije, revoluciju kakvoj nije bilo ravne još od pronalaska baruta, genijalnu inovaciju koja će britanskom vojniku boravak na frontu učiniti prijatnim kao letovanje u Dorsetu... bez daljeg odlaganja, predstavljamo vam... čaj-o-matik M40! Multifunkcionalni gorionik koji će našim tenkovima dati dugo željenu funkciju kuvanja čaja, dosta je hrabri britanski vojnik kuvao čaj u rovovskom blatu na dimljivoj vatrici od lišća banane i kamilje balege dok na njega jurišaju jedva naoružani domoroci!
- Sjajno, Vilkinse, odista sjano. Nego, da li će taj dodatak uticati na borbene sposobnosti tenka?
- Nikako, gospodine ministre, uređaj je vrlo kompaktan a potrošnja goriva u odnosu na potrošnju samog tenka zanemarljiva.
- Onda imate moju dozvolu da uvedete ovu novinu u naše oružane snage. Neka britanski vojnik sa šoljicom vrelog čaja u ruci juriša u nove pobede!
#tako jee! #pljespljes! #aplauuuz!
_____________________________________________________________________

... Negde na severozapadu Francuske, Maj 1944.
- Herr Unteroffizier, imam da prijavim sumnjive kretnje s protivničke strane.
- Govori, samo brzo, još malo pa će direktan prenos iz Rajhstaga.
- Jawohl, Herr Unteroffizier. Evo pogledajte sami, čim je odzvonilo pet sati sve što nosi uniformu sjatilo se oko onih sumnjivih brdašaca iza prve linije.
- Hmm, biće da im je to menza, ali ko još stavlja menzu na prvu liniju tamo gde možemo da je gađamo. Možda je kakva Streich, podvala, šta ti veliš, Hans?
- Velim da im roknemo po Zwei Granaten iz haubice u svaku od tih gomilica, ko im jebe mater... Schweigen, počinje govor!

   

Spustiti na svoj nivo

Bio jednom jedan pevac, ali ne onaj o kojem lascivno pevaju panonski govnari, već pravi pevac. Ipak, ni taj pevac ne beše običan, bio je neobično krupan, srčan i drčan pa je ubrzo, oštrim kljunom i mamuzama suvereno vladao čitavim atarom. Toliko je neustrašiv bio da je jednom iz kokošinjca uspeo da otera džinovsku sovu buljinu, pa čak i jastreba što mu je na njegovom rođenom bunjištu napao omiljenu koku.

Naš narod lepo kaže "u dobru se ne ponesi", al jebiga, pevac se poneo i tako ponesen bojnim uspesima i divljenjem ostale živine skočio na krov i dreknuo koliko ga grlo nosi "Ja sam najjači pernati stvor pod kapom nebeskom!" Sad, takva notorna budalaština možda je jednom i mogla da mu prođe, jer svakom se desi da nekad izvali glupost. Međutim jok, umesto da se preispita malo, pevac je to ponovio, i jednom, i dvaput, nakon čega pred njega sleti krilat anđeo i veli "Vidi perja, šta ćeš sad?"
Razume se, svako normalan tu bi video da je vrag odneo šalu pa se pokrio i mudima po glavi ako uši nema, međutim pevac poče "Kako si ti pernati stvor ako imaš perje samo na krilima?" Anđeo se na to nasmeši i izraste mu perje po čitavom telu. Kad pevac to vide, reče "A nećemo tako, ti očigledno možeš da menjaš oblik, šta ako se pretvoriš u štogod što nije pernato tokom borbe?" Anđeo se opet nasmeši i dade svoju moć promene oblika gusanu da je pričuva...
I tako dalje, da ne dužimo priču nepotrebno, nakon što su svi njegovi uslovi zadovoljeni, pevac je zasluženo dobio po pičci. Čiča miča i gotova priča.

Tako da zapamti mladiću, ne spuštaj veće od sebe na svoj nivo, postoji razlog zašto su tu gde jesu. Jer ako se nađu u ravni s tobom to ne znači da ste barabar, to znači da mogu slobodno da te spičkaju, bez truna samilosti, griže savesti i osude okoline.
Međed nije mačka, pa taman i jeo iz kontejnera.

- Čujem, Mare, opasna salaukovina pala sinoć, mali Krle dobio po tamburi?
- Dobro čuješ, bio ja tamo od početka. Šteta samo što ih nije dobio ranije od nekog slabijeg, otkad je počeo da pimpla neki kik-boks opasno je pustio muda.
- I, šta je to bilo?
- Ko što reko, pustio mali muda, ne znam koji mu je bio da oplete po skinsima a tamo u ćošku sedi Kiza s verenicom.
- Auuu, mali nije čitav, mislim dobar je Kiza ko da nije Kiza, ako me razumeš. Al opet ne da nije pametno da ga diraš nego...
- E baš to, svi znaju da je duša od čoveka, reko bi monah od Budizma da mu obučeš one njihove haljine a ne naci. I tako, uzo mali "Skinsi su ti pičkice kad ih nema bar dvaes na gomili" i sve tako u tom fazonu.
- Ajoj...
- E, Kiza ga sluša, sluša pa kaže "Mali dođi vamo, tu stani, na ovu liniju u stavu mirno. Oćemo sad napolje da mi pokažeš kakve su to skinsi pičkice?"
- A on?
- U kafiću muk, svi slušaju a mali se malo usro, nije mislio da će ovaj da ga diže al opet misli izvuće se na foru. "Ja bi, al šta ako izvadiš ćakiju?", veli, "Znam da imaš".
- Jebem ti budalu. Da je rekao samo "Izvini Zoki neću više nikad, šalio sam se" ovaj bi ga pustio garant. Čujem, voli da kenja ona njegova mala kad joj zapadne da mu čisti krv i creva s cipela pa nije zgodno.
- To i ja kontam, al malom steroidi mozak popili. A Kiza po-be-le-o, vadi skakavac, vadi bokser, stavlja na sto "Evo i mobilni ću da ostavim da ne misliš da ću njim da te kundačim".
- Gotovo...
- Jašta, uzo Mića za šankom unapred da zove hitnu, al čekaj sad, malom đavo ne da mira. Veli "A cokule? Ja sam došao u patikama".
- Uf uf uf...
- Mića prekida vezu i traži broj pogrebnog, Kiza ćuti a više nije bled nego zelen ko gastoski merdža. Skida jednu cokulu pa onda drugu, šutira obe u ćošak tako da je vrata od klonje odvalio, onako bos vata Krleta za šiju i izvlači na ulicu.
- A tamo?
- Ma crtani filmovi boktejebo, Svrabiša i Češko šou, pola nas nije smelo da gleda. Eno ga mali visi na aparatima, konzilijum još ne zna ni s koje strane bi krenuli da ga sastavljaju.

   

Kivijak

Eskimska mušmula. Pravi se od sveže ulovljenih njorki zašivenih u trup foke i ostavljenih šest meseci do godinu dana u led da natenane fermentišu. Za to vreme unutrašnjost njorke se u potpunosti pretvori u kašu koju svaki čistokrvni Eskim najradije jede o svadbama ili kakvom drugom veselju.

- Ajde sine, upreži kerove, idemo po kivijak za sekin rođendan, dolaze i kumovi a kum nije dugme, red je da se počasti kako priliči.
- Znači, idemo do Generalove radnje?
- Ne baš, idemo tamo na pola puta do rupe za foke broj šest, videćeš.
...
- Evo nas, sine, vidiš tu kod ove stene što liči na irvasa u teranju, e tu je još moj otac zakopavao kivijak a tu ćeš i ti da ga zakopavaš kad mene ne bude. Ako dobro onjušiš može da se oseti miris tradicije kako probija kroz led. Evo ti lopata, samo pazi, kad udariš u mekano odmah zadrži dah dok se ne raziđe.
- Meni je već malo muka...
- A šta si ti mislio svilenko? Da fokin leš od godinu dana miriše na ulje od bakalara? Aha, evo ga, nije bilo duboko.
- Puuu, a joj majko moja ala bazdi, i šta sad?
- Vidiš, prvo rasporiš foku, ovako, izvučeš par njorki a ostatak vratiš i foku ponovo zašiješ, valjaće kad deda mraz svrati na kafu s kivijakom.
- Pa gde je sad ovde kivijak?
- A jebem te smotana, gledaj sad vamo. Odgrizeš krajičak, ovde kod trtice, stisneš njorku... puna usta kivijaka, evo ti, probaj.
- Uf, nešto nisam gladan.
- A šta bi ti, mušmule?
- Pljuc, kah...
- Ne pljuj koščice pizda ti materina, to je dobro za varenje.

   

Žene astrofizičari

Pogana sorta, zahvaljujući neverovatnoj opširnosti svog naučnog polja sposobne da ćaskaju o nebitim stvarima čak i dok naoko razgovaraju o poslu.

- Mileva, aj leba ti slupaj mi časkom onaj proračun orbitalne deklinacije za Mars.
- Ok, biće za pola čuke, nego kako je ono bilo preksinoć?
- Misliš što smo privele onu dvojicu? Da ti kažem nisam očekivala kosmodrom, delovali su mi ko osrednji bolidi. A i ti si prva birala, onaj moj ispade neki Merkur i još pegav ko Sunce, ma nikakav kad povučeš paralaksu s onim tvojim Jupiterom.
- Kad ono?
- Kad ono lik drži astrografiju u prstu a koristi ga kao geološku sondu, kad je krenuo da mi habluje veneru - kao da mi se crna rupa otvorila, reko daj ga sad il mi se ne vraćaj ove galaktičke godine.
- A on?
- Krenuo prvo laganim Milankovićevim ciklusom nekih desetak minuta pa onda iznenada ubacio u treću kosmičku brzinu i BUM - supernova! Mlečni put. Mrak.
- Io!
- Još kako, gledaću da to ponovimo još ove rotacije, nego, kakav je bio onaj tvoj?
- Ma pusti, ja reko crveni džin kad ono beli patuljak.

   

Lovačke priče za decu

Nekad, dok sediš sam, u tišini, i ispijaš jutarnje pivo ili večernji špricer, ako si osobito dobrog pamćenja prisetiš se priča koje su ti kao švrći pričali otac, majka, deda, baba ili omiljeni rođak kojeg valjda svako dete ima. Te priče su, strpljivo i s ljubavlju smišljane, bez izuzetka nosile neku svoju mistiku a osobit doživljaj davao im je trenutak u kojem su ispričane. A pričale su se u društvu obično, što većem to boljem, i dok vi deca slušate razrogačenih očiju i otvorenih usta odrasli bi se zagonetno smešili dok kartaju šaha, baš kao da iz tih istih priča izvlače neke svoje, vama još uvek neispričane i neshvatljive.

Imo sam strašnog pevca...

- Mama, ispričaj mi opet kako si na radnoj akciji našla pitona u šatoru.
- Opet? Pa pričala sam ti je prekjuče.
- Moolim te, mama, evo biću dobra.
- Dobro kad si zapela, eto, priča kaže sledeće... bilo je vrelo letnje veče a u šatoru vlažno i zagušljivo, u tišini se čuo samo hor cvrčaka s obližnje livade. Kako sam se silno umorila od celodnevnog posla zaspala sam blaženim snom, kad li u neko doba osetih blago komešanje pored sebe...
- Jao!
- Pa šta ti je sad? Pričala sam ti ovo to puta i znaš šta će da bude.
- Znam, ali ovaj deo je uvek tako uzbudljiv.
- Kako da ne, i tako kao što rekoh osetih neko komešanje, otvorih oči, kad ono - ogroman piton pored mene, ukrutio se i gleda. Od silnog uzbuđenja nisam mogla ni da pisnem pa niko nije ni došao da proveri šta se dešava, bila sam mu prepuštena na milost i nemilost.
- Pa šta si onda uradila?
- Prvo što mi je palo na um, ščepala sam ga obema rukama što sam jače mogla, tako sam ga stisla da je zastenjao.
- I onda?
- Onda smo počeli da se rvemo, piton je još uvek bio neiskusan ali oboje smo zato bili mladi i puni snage, bila je to borba do poslednjeg daha. Rvali smo se tako i tumbali naokolo dok u neko doba ne videh da sam ostala bez spavaćice, nekako mi se zakačila za neki klin i ostadoh ti ja tako gola ko od majke rođena.
- Au, strašno!
- Ipak, bila je to srećna okolnost jer mi je spavaćica samo smetala, čim sam mogla normalno da se krećem, ugrabila sam priliku, objahala ga i čvrsto stegla nogama, više nije mogao da mi umakne.
- I šta je onda bilo?
- Videvši da se našao u nebranom grožđu počeo je da se grči i đipa ali to su bili njegovi zadnji atomi snage. Bio je moj, drmusala sam ga nemilosrdno sve dok mu na samom kraju pena nije krenula na usta, a onda je klonuo i umirio se.
Borba je bila svršena.
...
- A, mama?
- Reci, dušo?
- Šta da radim ako ja jednog dana isto nađem pitona u šatoru?
- Samo opušteno i pusti da sve ide svojim tokom, snaći ćeš se već.

   

Društvance

Mala, mala, mala, grupica iz kraja. Ne zove se ekipa zato što njeni članovi nemaju osobitih dodirnih tačaka osim činjenice da su ga svi ili skoro svi pipkali na istu vaspitačicu a sada snimaju loše reklame za još lošije pivo.

Nema tu zajedničke ljubavi prema fudbalu, basketu, reketu ili lakim opojnim drogama, jer društvance je šaroliko. Tu se s jednakim žarom druže propali pesnik koji povazdan citira Puškina pa plače za ljubavlju iz mladosti što mu je zapalila za Kanadu i lokalni pijanac koji se u slobodno vreme bavi automehanikom radi zabave i profita.

Tu se ljudi dobro znaju pa nema ni laži ni prevare, zajedno su jer drugo nemaju kuda.

- Ovo je moja ekipa. Tu je Gile koji me je na leđima izvukao iz krkljanca kad su ono tokom polave rasprodavali raskvašene patike na sajmu, a ovo je Ćoškara, lik kojeg udaramo jagnjećom bešikom po glavi kad smo tužni ili nam je dosadno.
- Ne seri? Mogu da probam?
- Fala bogu, evo, raspameti se.
- Ahahahaha... pazi brate što je dobar osećaj, neeevera!
- Ehem, znači mi ti se znamo od najranije mladosti, evo vidiš ovaj Mile ovde i ja smo praktično nerazdvojni, s njim sam još kao mali gmizavac prvi put razmenio pelene, roditelji nikad nisu znali koji se tačno od nas dvojice usrao.
Šta da ti kažem... ovo je ekipa za koju živim.
- Kakvo društvance, jebote.

   

...mon

Dodatak nadimku omiljen kod mlađe omladine ogrezle u istočnjačkim crtanim filmovima o štokakvim trtemrtemonima. Na sreću, čak i njima je jasno da je to totalno lejm pa je upotreba ograničena na dežurnog smarača kojeg svako društvance mora da ima, a čiji je glavni zadatak da projektuje na stvarnost svoje bolesne fantazije.

Kamo lepe sreće da se mali Adolf igrao sam.

- E, evo ga i Miša.
- Uuu, Mišomone! Šta ima brate?
- Keva ti mišomor, znaš!
- Nije mišomor brate, MišomoN.
- Aj ne primaj se više s tim, vidiš da nikom nije zanimljivo. De je Raša?
- Nemam pojma, rekao je da stiže za minut
- E, eno ga gore kod trafike. Rašomoneee!
- Tiše smaraču, oćeš da misle kako smo svi nenormalni? Rale, bre, jesi reko da dolaziš za minut?
- Ma eto me, došao bi ja ranije nego kad sam prolazio ispod stepenica vidim gore stoji Mica iz trafike u onoj njenoj suknjici pa sam se malo zadržao. Šta ovaj krele blene tako, koji ti je šabane?
- Nemam pojma... imam neki čudan osećaj da sam upravo izvalio nešto mnogo dobro ali ću tek mnogo, mnogo kasnije da skontam šta.

   

Seosko računanje vremena

Za razliku od grada u kojem tvoje aktivnosti diktira radno vreme nadležnih ti ustanova, na selu početak tvog dana zavisi samo od toga koje je godišnje doba. Ustaneš jedno sat vremena pre zore taman da doručkuješ i popiješ natenane kafu i rakiju, šeretski se osmehujući kad čuješ kako se pevac dere iz petnih žila misleći da bez njega ne mogu izaći ni sunce iza brda ni gazda iz kuće. Jutro je, Džone.

- Poranio Kraljeviću Markoo, prije zore na petnajes danaa ♪♫♪... ustaj sinovac sve ti buve iz ćebeta jebem, idemo u vinograd.
- Mrmflj... šta je ovo tri sata, jebote ko još ustaje u tri ujutro?
- Onaj koji je legao u sedam, a ne u jedan kao ti, aj oblači se, pojedi nešto i idemo, vinograd ne spava.
- Evo, evo...
- Dorotije, šta ga zajebavaš sveca ti, kad smo mi ustajali u tri da idemo na njivu?
- Neka, neka. Žalio mi se Jova da su ga skopali kakvi sektaši, neće ni da uči ni da radi, a kenja povazdan o nekom životu u armoniji s prirodom pa ga je poslao vamo da mu odradim prezentaciju. Kad ga ja propustim kroz šake ima da uči ko Tesla.

   

SF žargon

Po nepisanom pravilu B produkcije, što zajebanije i besmislenije termine natrpaš u svoju SF epopeju, to je manja šansa da publika primeti da ti je komandni most intergalaktičkog kruzera napravljen od kartona za jaja ofarbanih metalik lakom za nokte.

- Kapetane, otkazuje levi amortizacioni dispenzer, gravitacioni cunami je prejak!
- Samo mirno, preusmeri dvadeset posto snage u propulzioni dinamo ali pazi da endoplazmički poliuretan ne pređe dozvoljeni nivo.
- Nemamo dovoljno snage, fotonski superčardžer radi punim kapacitetom!
- Preusmeri napajanje sa perifernih pseudoinstalacija na primarne, moramo se izvući!
- Kapetane...
- Šta je sad Ilia, da nije možda riknuo i eksplozivni svemirski modulator?
- Molim?
- Nije bitno, reci?
- Marg iz sektora za ekspulzionu dezinfekciju čeka na interkomu tri, kaže da je hitno.
- O majko galaksijo, šuma gori a vuki se češlja... Marg? Roniks ovde, reci?
- Kapetane, ono govno opet neće da upali, čim pre nam je potreban kvantni insinerator i ekipa sanitetskih eskalatora u punoj zaštitnoj opremi.
- Koje govno?
- Oprostite, galaktički oligomineralni vakumski neutralizator otpada, šaljite pomoć hitno, preljeva!

#413
+7912
285
definicija