Prijava
   

Sito i rešeto

Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.

Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:

Anastas Petrović
1900-1998
prošao sito i rešeto

   

Paralelni univerzum

Mesto u ogledalu. Komplement ovog sveta. Što je ovde levo, tamo je desno, što je ovde dobro tamo je loše, što je ovde ružno, tamo je lepo.
Ovo je priča o naizgled normalnoj večeri u naizgled normalnom svetu:

Beograd. 19:45. Dvojica likova sede, cirkaju pivo uz neki kikiriki, na rts-u idu slike nereda po Londonu. Englezi razbijaju izloge, drpaju air max, pale ambasade i mekdonaldse...

-Gledaj koji divljaci!
-Da bre, gledaj kako gori sve.
-Znao sam da su ti Englezi divlji negde unutra.
-Ma da, oduvek su bili huligani, samo je to prikriveno.
-Ćuti, fala bogu pa nije kod nas ovako.

tururuturururu (zvuk iz zone sumraka)

   

Moja bivša riba

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

   

Jakna preko ruke

Stara fora pri otvaranju vrata. Naravno u slučaju da vam zvoni neko nenajavljen, odnosno ne znate ko je.
Lepo pre nego da otvorite vrata uzmete jaknu ili kaput i bacite je preko ruke. Ili još bolje navučete samo jedan rukav.
Ukoliko je neko kome se niste baš obradovali, neko ko smara, onda ste "baš krenuli" a ako je neko ko vam je drag, onda ste "baš stigli".

   

Zbog sira i vojne muzike

Odgovor za besmislena pitanja ili pitanja na koje je odgovor apsolutno očigledan.

Zašto si ugazio u baru?
Zbog sira i vojne muzike.

   

Tečnost protiv pišanja u bazenu

Mitska tečnost koja u kontaktu sa urinom boji vodu oko tebe kako bi svi videli da si pišao i onda bi tebe trebalo da bude sramota.
Naravno ako negde i postoji, kod nas je neće uvesti jer bi svi još više pišali u bazen. Znajući kakvi smo, mi bi verovatno izmisli neko takmičenje u kom bi se merilo ko može najviše da oboji bazen.

   

Sve je propalo, niko me voli i slično

Klasične emo rečenice. Sve ti je crno, nikog nema za tebe, svi su protiv tebe, vene već mirišu na zardjalo gvožđe, suze razdiru četvrt ara crnog kreona, šiške na pola koplja, gotova si dušo, nema nikoga i ničega za tebe na ovom svetu. U duši ti ima radosti koliko obaveštenosti u Koštunici.

(scena pred koncert nekog idi-mi-nikad-mi-se-ne-vrati emo benda)
Koncert otkazan jer je pevač benda stao na puža, slomio mu kućicu i sada se zatvorio u sobu, nikoga ne pušta, čujemo samo jecaje!

(lokalne emo curice) aaaaaaaaaaaaaa neeeeeeeeeee, neeeeeeeeeeeee! Pa ja ne verujem! Jadan! I jadan puž! Pa ovo nije fer, zašto živote, zašto!? Sve nam je propalo opet, ničeg nema više za nas!

Nadrkani lik pored: Ajoj, jebem li vam kevu da vam jebem, evo tebi skakavac, evo za tebe mlada damo sekirica, a za tebe slatka devojčice šuriken, ajde sada lepo vas tri prošetajte tamo u onaj lepi mračni ćošak, i posamoubijajte se, molim vas, jebao vas i onaj gejčić i puž i sve da vas jebalo, ajde razlaz!

   

Ja na njemu prvo primetim oči

Standardna i pomalo simpatična izjava
vrane pre no što krene da kljuje.

   

Naša Krmača

- list sa najvećim (ovde normalne novine obično stave tiraž) u celoj Srbiji.
Krajem devedesetih godina dvadesetog veka u Srbiji je počeo da izlazi list pod nazivom "Naša Krmača". Glavni urednik je bio Petar Lazić. Za list su pisali sve sami biseri, uključujući i Inspektora Blažu.
Po svojoj sadržini najviše je podsećao na list "Feral Tribjun". List se sprdao sa dnevnom politikom i posebno sa Slobodanom Miloševićem. Zato su ga mnogi smatrali "opozicionim", iako je su se posebno slatko sprdali i sa tadašnjom opozicijom, tzv. "impotentnom". List su krasile gomile montaža sa slikama sa porukom, gomila testova u kojima su ovekovečili gluposti ljudi koje su se dešavale u to vreme. List je jedino ima porblem, jer su se gotovo slobodno koristile slike pornografskog sadržaja. Sa druge strane, vodlili su računa o slaganju stalnih rubrika koje nisu trpele na formi iako je list na svake dve nedelje na svoj način izveštavao o dnevnoj politici Srbije.
Poseban detalj je da su novine bile štampane na ogromnom formatu i da posle čitanja ostaju ruke prnjave od boje kojom su štampana slova. Kvalitet papira je takođe bio loš. To objašnjava činjenicu da je neko naložio moju kompletnu kolekciju Naše krmače.
U listu je izlazio i podlist "BRE" koji se kasnije odvojio. Oba lista su se ugasila početkom dvadeset prvog veka. I to negde u vreme kada će se pocepati tzv. "demokratska" vlast Srbije na dve strane. Bojim se da je tu negde i redakcija istog lista pukla na dva dela.

   

Programator

Deo veš mašine na kome se bira program pranja, zbog kog svaka domaćica misli da je programer.

- Programirala sam mašinu za beli veš...

   

Potkivački poluprofil

Veoma popularna tehnika poziranja pred fotoaparatom, kod koje u prvi plan treba da dođe deo noge ispod kolena. Za razliku od takozvanog ''guznog poluprofila'', gde se jasno vidi da se teži isticanju zadnjice, lica i grudi u isto vreme, motivi poziranja u potkivačkom položaju nisu dovoljno razjašnjeni. U svakom slučaju, da bi se ovo bezbedno izvelo, najpre je neophodno pronaći oslonac! To su obično vrata, zid ili neki stub. Zatim se zauzima što bolji položaj za isticanje atributa i savija se noga u kolenu pod uglom od približno 90°, premda nije loše da ovaj ugao (između potkolenice i butine) bude i manji.
Devojke koje pribegavaju ovoj tehnici obično nose štikle, pa se smatra da motiv za ovakvu konjsku posturu leži upravo u egzibicionističkoj nameri pokazivanja fensi cipela, što nas dalje dovodi do zaključka da bi idealan položaj bio onaj u kome bi se pokazale obe cipele u vazduhu primenom tehnika levitacije. Kako je ovo vrlo teško izvodljivo u uslovima jake gravitacije kakva je na Zemlji, u praksi se podiže samo jedna noga.

   

Borci za zivot na fejsu.

Osobe koje su toliko sujeverne i neinteligentne da stvarno misle da ce ih ubiti mrtav/a decko,devojcica,hermafrodit,transvestit,te salju beskonacano poruka i time se bore da ih doticni monstrum ne bi ubio zato sto su procitali neku poruku napisanu od strane nekog dokonog saljivdzije kome pricinjava zadovoljstvo da gleda kako se "borci" pale.

" Bila
jednom jedna devojcica i zivela u malom selu.Poslali su je u ludnicu
jer je ubila celu svoju porodicu.Nakon sto je probala da ubije i
psihijatre odlucili su da je ubiju.Nakon toga ona se zaklela da ce se
osvetiti svakome ko procita ovaj post i ne nalepi ga za 1h na 10
......komentara.Ako to ne uradis ... majka ce ti umreti za 4 sata a ona
ce ti se u ponedeljak u 12:00 uvece polako usunjati u sobu i ubijati te
svojim nozem.Sad si se uvalio i nema ti spasa.nije bitno ako nisi
procitao sve." Uff...al' sam se uvalio...

?
+666
51
definicija