Prijava
   

Slušač muzike na mobu bez sluški

Pre jedno 5-6 godina, kada je tehnologija pojeftinila i postala dostupna širokim narodnim masama i time im, kao što uvek biva, pružila mogućnost da ispolje svog unutražnjeg jašara na jedan potpuno novi način, na ulice Beograda, zamazane šlajmom iz koječijih usta, po prvi put je zakoračio predstavnik nove i dotad nepoznate vrste - slušač muzike na mobu bez sluški, čovek koji širokogrudo deli svoju muziku sa svojim voljenim sugrađanima, odbacujući koncept slušalica kao isuviše sebičan. Bez obzira gde se nalazio, na ulici, u prevozu, u školi, u kraju, kod kuće, na njegovom satu je uvek vreme za puštanje zike na mobilnom. Površni posmatrač bi zaključio da on toliko voli muziku da jednostavno nije u stanju da iskontroliše svoju želju za puštanjem i slušanjem iste bez obzira na to što od didžej opreme ima samo telefon, ali površni posmatrač bi pogrešio, kao što uvek greši jer je površan, a pravo stanje stvari se nikada ne može sagledati tek tako, površina se uvek mora zagrebati da bi se došlo do srži problematike, inače se ne izvučeš.

Slušač muzike na mobu bez sluški ne voli muziku. Ne da ne voli muziku, on zapravo ne voli ništa, on ne oseća strast ni prema čemu, životu pristupa krajnje površno, nikada ne oseća duševnu glad i želju za nečim novim, nikada ne oseća ništa sem jebenog životinjskog nagona ka jelu, piću, spavanju, kenjanju, pišanju, jebanju i slušanju lakih nota u pozadini, lakih nota koje predstavljaju tako prikladan saundtrek njegovom plitkom, protraćenom životu čije bede nikada neće biti ni svestan, jer nikada ga ništa neće nagnati na neko iole ozbiljnije razmišljanje. On će uvek biti zadovoljan sobom, tako sit nahranjen mrvicama, ispunjen neispunjenošću, bez ikakve naznake onog proganjajućeg osećanja da je nešto propušteno, da nešto tu ne štima. To je čovek koji na matursku ekskurziju u inostranstvo kreće ne da bi video čega sve ima tamo i šta će sve proći usput, nego da bi se sa srpskom zastavom slikao ispred Koloseuma. To je čovek koji kad uzme da drka kurac, on ne da ne pusti normalan pornić, makar preskočio uvod i predigru i, ne ubacivši se u celu tu priču, odgledao poslednjih pet minuta tokom kojih izblajhana pornićara uz široki, lažni kez prima par snopova svrša na dva plastična balona prikačena na svoj grudni koš, slušač zike na mobu gleda jebene kamšot kompilacije sastavljene od snimaka u trajanju od po minut-dva, i ceo posao obavi već tu negde na sredini drugog, dok rava stenje u fazonu „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, brzopotezno, mehanički, bez trunke pravog uživanja, vođen ničim drugim do težnjom za udovoljavanjem svojim telesnim nagonima. To je čovek koji kad ogladni, uzme i obari viršle, iako bi uz desetak odsto više truda mogao da ih isprži u tiganju i pojede nešto što za promenu nema ukus kao jebena plastika. To je čovek koji skida najnoviji deo „Paklenih ulica” sa neta, i to ono sranje snimano DV kamerom u nekom bioskopu u Kataru, odgleda ga i biva oduševljen onim što je video, jer mislim brate „Paklene ulice 6”, do jaja film, kako nisi gledao batice, Vin Dizel, besna kola, drift, spojleri, sve! On na volpejperu moba drži sliku zajebanog hromiranog zmaja koji se uvija oko jin-janga, u folderu „slike” ima podfolder „motori” u kojem se obavezno nalazi slika drečavo zelenog japanca sa „agresivnim repom” na čijem sedištu sedi riba sa jeftinim kvarcovanim tenom i cignaskom trajbal tetovažom iznad ogromne mlitave bulje, zatim podfolder „ribe” gde su obavezne raskrečena Sandra Afrika, Megan Foks i Pamela, i naravno neizbežni podfolder „Srbija” odakle na njegovo duhovno zdravlje motre ispikselizovani Draža, Ratko, Lazar i neki rendom manastir kojeg ni sam bi umeo da prepozna. Kada traži ribu, njemu nije bitno da li ona miriše na čistotu, diskretno i nenapadno, ali istovremeno ženstveno i omamljujuće ako dovoljno obratiš pažnju, ili pak na kakofoniju kvantaške pijace samlevene u konzervu jeftinog spreja, pomešanu sa ustajalim smradom cigara i piva. Bitno mu je da ima sisu.

Muzika koju slušač zike na mobu sluša bez sluški mora biti prilagođena jeftinom kineskom zvučniku od 0.2 vata u njegovoj novoj Nokiji koja ima „tako dobar zvuk” koji košta više od čitave garderobe njegove keve koja šljaka u propaloj državnoj firmi, a to svakako nisu progresiv rok ili stoner dum. On sluša samo komercijalni krš haus koji je čuo na radiju, mutiranog hibrida hip hopa i RnB-a sa ovonedeljne MTV-jeve top liste, zatim isto to ali u sobnoj produkciji njegovog ortaka iz Vrčina, i naravno turkoidno treš zavijanje uz zurlu i šargiju, ali ipak ne toliko turkoidno da mu ekipe u istočnim pregrađima Istanbula ne bi skinule jaknu. Tu se najbolje ogleda njegova ispraznost i njegov besmisao, jer on u prvi plan stavlja svoj odnos prema muzici o kojoj zapravo pojma nema jer mu nikada nije palo na pamet da je istraži malo na svoju ruku, van okvira koje su mu nametnuli mediji i bliža okolina, makar u granicama tih žanrova na koje se ograničio. On nije tru rejver, nije tru reper, nije tru šaban, on je od svega pomalo a istovremeno ništa do kraja. Audio fajlovi u njegovom telefonu imaju naslove u formatu „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, a za ID3 tagove nije ni čuo, jer on ne voli muziku dovoljno da bi je uredno organizovao, ne zanima ga baš toliko. On ripuje pesme sa Jutub klipova u niskim bitrejtima, baca ih na mob, na ekvilajzeru svaku frekvenciju budži do maksimuma jer mu je ortak rekao da se tako jače čuje, stiska plej, a mob stavlja u džep ako je napolju isuviše hladno ili ako mu trebaju slobodne ruke. Muzika mu je samo neophodni bekgraund nojz, jer kad je tišina, ume mozak da se poigra sa čovekom, ume da dâ sebi slobode i odluta tamo gde ne bi trebalo da odluta.

STAVI JEBENE SLUŠKE I IZVUCI SE!

   

Usamljenost

Kad nemaš sa kim da razmeniš svoje misli.

Usamljenik može biti i sam ili čak imati nekakvo društvo oko sebe (blebetanje, prazne priče, kurtoazni razgovori...)

   

Emilio Paskući

Mag tipovanja fudbalskih rezultata italijanske lige koji se uključivao u emisiju "Sportska prognoza" koju je vodio Jovan Memedović pre više od decenije.

Salernitana - Kaljari. Salernitana igra u dobroj formi, golman se oženio, ali i napad Kaljarija se raspucao, dakle tu imamo 1 ili 2.

Empoli - Atalanta. Uprava Empolija smenila je trenera zbog kresanja centarforove žene, ovaj se razveo, ali neće igrati na sledećem susretu, dok odbrana Atalante ima proliv, pa je trener primoran da izvede omladince, dakle tu troznak, 1 0 2.

Kremoneze - Milan. Fizioterapeutkinja Trestine uhvaćena je na gomili sa igračima u karantinu. Trener koji je ljubomoran što devojka nije pozvala njega, odlučio se da protiv Kremonezea izvede podmlađenu ekipu. Priča se i da je Berluskoni tu umešao prste, čak zalazio i u fizioterapeutkinju, dok se sa metuzalemima iz Milana u poslednje vreme ne zna, tako da bih ja i tu odigrao troznak, 1 0 2.

   

Humor u tehničkoj školi

Oružje, koje u pomenutim obrazovnim centrima, poseduje veću snagu od iranskog nuklearnog projekta. Ima moć da od totalnog idiota napravi idola banderaško /mašinskog okruženja, ili pak nekoga ko je spreman da radi popularnosti i stabilne egzistencije, spusti sebe na nivo totalnog idiota. Kako se u tehnikajama skuplja po vrednosti ocena sortirana poslednja stranica dnevnika, ili pak ljudi nadprosečne inteligencije, koju bi mogli da iskoriste jedino ukoliko bi svet bio sastavljen u binarnom kodu, formula je jednostavna "budi šaban". Osoba, bar za nijansu jača na jeziku, na kontu "Bagzijevoj kevi smrde čarape" ili "kako sam prdno, k'o kad ćelavi Kinez udari u gong" fazona, može sebi stvoriti hordu pobornika, koji bi za njega izginuli k'o Spartak za slobodu robova. Osnovna pravila za zabavljanje okruženja su: gledaj da što više prozivaš druge, pogotovu one koje okruženje ne vari, ne pominji ništa što je normalnom svetu smešno, jer ćeš navući mržnju na sebe, i osnovno, što debilnije i banalnije to bolje.

Na račun opaski " Došina keva u prkno se seva" ili "Gle Žigu, ladno ima rupu na bulji", trošenje sopstvenog novca na cigarete je nepotrebno, biće ih u izobilju, na svakom odmoru, u svakoj prilici, jer ljudi ne vole filozofe, ljudi vole Čkalje, lude i klovnove, a iza maske klovna, tuđi žetoni su na strani stola, onoga ko se dobro pretvara.

Luda: E, brate, imaš nešto belo na kapuljači. E, gle, ladno mu neko svršio na kapuljaču!
Lik: Beži bre, koji ti kurac?
Banderaši: HAHAHAHAHA, svršio mu neko na kapuljaču. LOOOL tebra, hahahah, zovi Gojka Sisu da vidi, hahahha.

Istoričarka: Dakle, šta se to desilo nakon Dušanove smrti?
Klovn: Pa sa'rana, pevala Vesna Zmijanac umesto popa.
Banderaši u glas: Hahahah, Pero care! LOLČINA, hahahaha... NAPRED RAD, JUNAJTED FORS!!!

Razredni: Biće ipak ekskurzija, otišao sam do agencije. Bio sam kod Kaće, i rekla je...
Klovn: BIO SAM KOD KAĆE, I REKLA JE DAĆE!!!
Banderaši: Ahahahahaha (pada oluk od količine buke) HAHAHAHAHAHHA, Pero legendo! Hahaha, koji kralj ovaj Pera. Evo brate cigara, evo nemoj Fast, evo Davidof. Hahaha (tapšanje po ramenu).

   

Sito i rešeto

Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.

Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:

Anastas Petrović
1900-1998
prošao sito i rešeto

   

Srbija

Kakva je da je, moja je, bolju zemlju nemam, niti bolju tražim.
Kad mi dođe kraj biće mi čast da me ona pokrije.

   

Programerska ljubav

Taj petak je otišao na friends of friends LAN party. Njegov smartphone je detektovao njen bluetooth signal sa druge strane chatroom-a. Imala je sladak avatar, poveći facebook profil i čvrstu desktop pozadinu. Bila je toliko dobra da je svaki njen nalog bio hotmail. Poke-ovao ju je i ubrzo su njihovi periferijali počeli da komuniciraju na zajedničkoj magistrali. Like-ovao je to što je ona LOL-ovala na svaki njegov comment.

Svi su već bili p2p i srkali su bandwidth dok se nisu overclock-ovali. Otišli su na njen homepage jer se on nije sećao svoje IP adrese. Unzipp-ovala je njegov floppy i google-ala dok se nije upload-ovao. Skrolovao je po njenom sajtu dok nije vrisnula Yahoo! Bio je presrećan kad je ubacio njegov dongle u njen splitter. Čak se i setio da safely remove hardware pre nego što je postovao po njenom kućištu. Išli su restart više puta dok njemu više nije mogao da se digne sistem.

Ujutru je shvatio da nije stavio WPA zaštitu na svoju wifi mrežu. Redovni pregled je otkrio da je zakačio virus, a njegov AV mu je predložio da je remove-uje iz contacts list.. ali on nije mogao tek tako da je uninstall-ira iz srca. Zato ju je kontaktirao na private da da proveri compatibility.

Pitao ju je da ulože u jednu stabilnu mašinu, a ona je rekla da njoj ne treba veća konekcija. On je rekao da nije znao da je ona shareware, a ona mu je predložila da furaju neko vreme open source. On je rekao da nije navikao da deli USB port sa drugim user-ima, osim ako ona nije u fazonu da pozove ortake na MMORPG.

Ona ga je report-ovala kao spam.

Od tad ponovo guli joystick samo na single player.

   

Ima sira na kurcu za dve Šopske

Gadljivi moralisti, mršte! Ovo nije definicija za vas. Ovaj nesvakidašnje raspamećujući izraz polako ulazi u širu upotrebu kako bi opisao osobu koja ne drži do lične higijene ama baš . To su oni likovi koji vas zapate bazdom kad prođu pored vas na šurnaest metara, poput baba i penzionera koji smrde na amonijak iz urina koji nekontrolisano luče u svoju garderobu. Isto tako samo još trijes puta gore. Otprilike kad se pomeša smrad kineskih patika sa smradom penzosa i kontiša dobijemo osobu koja vonja na jarčevinu na kilometar. Jarčevina, podglavićni kajmak, iliti "sir sa kurca" onako ustajala oseti se i kroz pantalone, a najčešće su to ganci koji recimo sede pored vas u busu, pa onda ustanu a ono sedište počinje da isijava radijaciju koja se prenela iz njihovih štrokavih gaća na isto. Ne d'o bog nikom da oseti, ali ima nas koji smo ne malo puta bili svedoci tog miomirisa pogotovu u GSP-u. Od danas, u kafani samo jedem kupus salatu...

- Brate, Mare se ne kupa nedeljama, a kuka kako ne može da skine đanu. Kreten, nije prao ni kobas, makar paušalno, sad ima sira na kurcu za dve Šopske. Može komotno da se zaposli kod Pece Trovača u kafani.

-Tajfajzen!

   

Pijanstvo u promilima

0,5-1 ‰-amater nivo
Ovo je više brukanje nego sto se može nazvati pijanstvom.Popio si dva piva, uhvatila te murija, kukaš kud ne popi bar više.Mnoge bi bilo sramota da im u prijavi piše samo 0, 6 ‰npr
1-2‰ medium
Nivo rezervisan za pubertetlije-početnike na punoletstvima.
Dvojica se vraćaju zagrljeni:
-Doootakooo sam dnoo životaaaaa!!!Brateee koji si ti car!Svi ostali su pičke al ti si moj brat, nisi sisa kao oni !E zato te volim, zato ovo moramo da ponovimo!Sad ću za mog brata da okrenem znak stop kontra!
2-3 ‰profi
Nivo karakterističan za svadbe i ispraćaje.
U restoran od nekud valcer hodom ulazi upišan lik.Polako mu odbijaju poslušnost osnovne motoričke funkcije.Služi ga još samo ruka kojim gura hiljadarke pevačici u sise dok desnim okom amblenduje šurnjaji.Mlada i mladoženja su odavno u drugom planu.Deca ga snimaju telefonom za you-tube.

preko3,5‰ master
Starog oca u 4h ujutro iz sna je probudilo neko melodično zviždanje koje se ponavljalo.Ustaje uplašeno, odlazi do dnevne sobe gde zatiče sina jedinca kako sedi na laminatu pored svoje povraćke:

sin:Pa de si bre Mr Proper zovem te pola sata!?Aj ne bilo ti zapoveđeno, počisti ovo da ne vide matori.Ja odo da prilegnem malo nešto sam sav ko kurac!

   

Rekvijem za sleng

Skontali se lik i riba, tipa, likuši vruća guska, ortaku arno pevac. Ma, šta pevac, močuga, bre! Nisu dugo rivali indo, granje nije moglo sa se đena nigde, lerdi iz kbloa pao u muriju, sve što su mogli da grunu bila je jedna pljaga, a kako su bili na Kališu, zbog durova su morali da je iscimaju po vojnički. Izdeliše tad prvu pljugu, a jedno o drugom ništa nisu kontali. Cava je bila Plazma devojka, a ortak običan nolajfer. Cimaju oni tako pljagu, jer nisu imali šket za džidžu, a lerdi odavno ne daju na ler, samo kažu : "Aj, paljba, ne rasmajte nas". I tako uz partizansku pljugu krene opuštena spika između dvoje mladih.

-"Ej, ribo, mogli smo na jedan kviki do moje gajbe, ali ono, fazon stara mi je ćeri, pa znam ne kako ćemo da se izakcijamo. Maš li ti neku kombinaciju?"

-"Divi, batana, kako da ti žemka... nije to toliko ni tnobi, mis'im, malo sam dobila, imam goste, kapiraš? Ne nosim tangu, furam danas zlatne gaće. Smor, znam, ali šta da radimo. Đaš mi se jako, u fulu. Možda smisliš neku drugu kciju, za neki drugi dan, taj rad?"

-"Ma... šajslu sad. Đaš se i ti meni, želim da ovo bude više od oplodnje ili blajva, tiću samo, hoću da te vodim, tipa na neku žuraju, tipa platimo ufur, izvršimo upad, ne budemo padobranci, a ako idemo na psidžu pašće i neka zgutancija, ono kao.... Žemo?

-"Eh...šta me piruetišeš sad, fazon nećeš samo moje telo, ti bi i ono tipa neku vezu? Mis'im...ako je to taj zon, to je skroz okej, ali da mi ipak potpišemo neku ćagu?"

-"Taj rad, može, poliva! Potpisujem, zato što vidim da si kul cava i nisi pasuljara sa štajge. Kulja si od svih cica koje sam zbario."

-"Ta priča, macane. I za tebe bi se reklo da kad uđeš u klub ženama gaće same spadaju. Nisi tulav, kul si, furaš bušmanke, imaš đuntu, faca si, ako ne tripujem. Aj' se zavetujemo, opušteno."

Okrenuše se oko sebe, videše parče smrdljivog Papirusa, na kom sa jedne strane pisaše nešto glupo. Toliko Glupo da je bio potreban Talenat da se to napiše. Srećom, druga strana beše prazna i napisaše na njoj nepoznate reči svoga zaveta.

Međutim, cimanju nikad kraja. Manta su se izložili kad par šištavaca počeše spiku sa njima. Neki pajdomani, tek pušteni sa mardelja.

-"Alooo, mačko! Šta trašiš na Kališu sa tim dukatlijom? Divi Gavajo, kakav je, raspad. Đido čavko da ti pokažem svoj Veliki Mali Prst! Đido, uzi ga, loma ga uzi, mojne da si cava!"

Plazma devojka se prepade, ypita lika : "Ko su ti ovi pajseri?"

-"Ma, gde znam, neki raspadi, stipu idiJote, najobičniji pinđiviši, nisu mi ni do kolena, palimo nazad do grada, inače ću da ih pobacam kao Dankan Ferguson Pola Insa u šesn'esterac!"

-"Ti si divan, moj si heroj, tipa, gotiva si i limvo što smo se skontali. Bajdvej, kako se zoveš, uopšte?"

-"Džimi".

-"Merci".

-"Blagodarim".

...i odoše u noć...

Snimi ih u mraku jedan čilager, što je tuda često garao đuntu, znali su ga od ranije, tipa Nostradamus iz kladže, ali kul matorac. Buđavi stade i tipa, krene sa zajebancijom : "Alo, klinci, pa gde ste fazon vas dvoje, lipate gajbi, a? Da vas ovaj vaš Čiča što nije u vaservagu baci ćeri? Ajte, ajte, ima mesta, jedan se digo,aaa hahahahaha,hahaha!"

Nasmejaše se i oni sa Nostradamusom, čilager odvrnu do daske na plejeru "Def Lepard" i iz đunte se čuo veliki hit :

"SLANG with me, I don't wanna get my hands dirty
SLANG with me, I just wanna get soakin' wet
SLANG with me, I don't wanna get my hands dirty
All I ever wanna get is SLANG"

Baci Čiča njih ćeri, usput dobaci malom da je on dečko lampa, ako ispusti ovakvu cavu, nije ljadro, fino dete, ima torima oko za takve stvari. Rastaše se...

Pesma "Def Leparda" probudi u njima želju za slengom, za žargonom svetim, poželeše da odu na Rečnik slenga, da vide ima li tamo nešto za njih, ali jebeš ga...Tamo im jave da je ta pojava odavno endemska, ali nije zaštićena, na tom mestu nađoše sve sem presvetog žargona, razočarani nastaviše da pevuše refren "Def Lepardove" pesme, oboje se nađoše na stihu "I just wanna get soakin' wet", pogledaše se, videvši da je sleng mrtav, jer ga oni koji su trebali nisu sačuvali, misli im skrenuše ka krevetu... A šta je tamo bilo dalje, da li mu je dala plinaru ili samo blajv, nikada niko neće saznati, iako će svakog na Rečniku Slenga to interesovati više nego zašto smo dozvolili da ubijemo sleng.

   

Bilijarski sto u americkim filmovima

Obavezan,ali obavezan detalj u svakom niskobudzetnom filmu americke F produkcije koji drzi do sebe.Sama njegova pojava je vec jasan nagovestaj da ce u sledecih 10sekundi doci do polomljenih ruku,nogu,fraktura lobanje,zuba izbijenih martinelom,udaraca u mosnice,uvrnutih ruku i ostalih nasilno izvedenih deformiteta.Naravno,ono sto prethodi genocidu je ulazak glavnog baje(koji je inace sasvim slucajno bivsi marinac) u lokalnu birtiju,u nameri da se raspita o svojoj otetoj cukunbabi/zaovi svoje komsinice/pasenogovom suraku.Enterijer doticnog objekta je vec klasika,nekoliko likova za stolom cepaju pivo,alkos koji je zaspao za sankom,znojavi sanker koji brise sank prljavom krpom,junosa koji proklinje dzuboks jer mu je progutao dolar,neizostavni seoski smekeri koji igraju bilijar i ozvucenje sa koga cepa Jack McRedneck sa svojim novim hitom "Town girl".Nekoliko nervoznih pogleda,jedno "Ne volimo takve kao ti ovde",par razbijenih flasa,sevaju nozevi,mlati se stapovima i spektakl moze da pocne...

Steva Galebovic sa svojim kompletnim opusom,Mark Dakaskos i ostali...

   

Ulični pas

...Odlazim u "Rupu" u jednom trenutku, u narodu poznatiju kao "Akademiju", mnogi je zovu i "Džamija". Treba da se nađem sa ortacima. Kasnim. Ne zatičem ih sve, srećem druge, i sa njima blejim. Pada ponuda za privatnu žurku i odlazim. Žurka privatna ko žurka, grljenje, ljubljenje i smor na kraju.
Izlazim.
Krećem peške kući, nije da je blizu, ali prija mi šetnja po snegu koji je prekrio grad. Ubrzo potom srećem džukca na ulici koji mi posle jedno 200 metara prilazi. Pada nepoverenje i strah sa obe strane. Prilazim mu prvi, i oslovljavam ga sa:
De si pas.
Pada njuškanje i postajemo prijatelji.
...
Prati me putem na takvom odstojanju da taksisti koji prolaze pomisle da je moj pas i da nisam pijana budala koja pešači bez keša jer nema isti, već neko ko šeta psa po komšiluku. Počinjem da gotivim psa zbog toga.
Prolazimo kroz teritorije zajedno koje nisu naše. Smanjuje odstojanje između nas.
U jednom trenutku, pas skreće, odlazi i ja pomislih: Hvala ti psu na društvu, i nastavljam dalje. Stiže me posle dva minuta.
Nastavljamo ćutke dalje put.
Postaje mi glupo što ga toliko cimam da mi pravi društvo i minut nakon što sam to pomislio on staje i ja mu govorim da ide "kući". Pas staje i okreće, pomišljam u sebi opet hvala ti na društvu. Nepun sekund nakon toga, opet me stiže. Opet ga mazim jer nemam kako drugačije da mu se zahvalim.
Stižemo do mog ulaza.
Mazim ga poslednji put, osećam gnedlu u grlu i odlazim. Zatvaram vrata ulaza psu pred nosem. Krećem par koraka i zastajem. Stojim tako nepomičan par sekundi i vraćam se i otvaram ulazna vrata.
Pas, koji do tog trenutka bio ispred isti se pomera par metara. Pokušavam opet da ga pomazim, kao da želim da se izvinim i zahvalim u isto vreme.
Pas se sklanja, bukvalno kao da mi govori: Izdao si me i ako to ničim nisam zaslužio.
Sve fekalije, govna i prolivi Univerzuma slivaju se po meni.
Pokiso, ponovo zatvaram vrata ulaza.

Čovek je davno shvatio da mu je pas najbolji prijatelj.
Shvatio je to zato što nijedan čovek na svetu ne može ukazati drugom tako bezkompromisno poverenje, koje i ako je stečeno za minut do smrti neće biti dovedeno u pitanje.

   

Oskar

Lik koga glumi Ognjen Amidzic,na taj nacin kako peva,prica,pokrece telo ismeva mentalno zaostale osobe.

   

Vakcina primljena u JNA

Najveća misterija nekadašnje nam vojske. Niko nije znao pouzdano njen sastav ali se pouzdano znalo da je štitila od svega i svačega. Prepisuje joj se magično dejstvo na telo koje posle primanja iste postaje nesalomivo i otporno na sve spoljne i unutrašnje opasnosti. Prestankom obavezne vakcinacije u vojsci , ista propada do dan danas.

Ćale , nemoj da jedeš tu paštetu, stoji tu tri dana, verovatno je pokvarena!
Ja sam primio vakcinu u JNA i od tada nikada više nisam imao stomačnih problema. Varim i kamen.
---------------------------------------------------------------------

Dezinfikuj tu ranu, majke ti, neću posle da te vodim kod lekara!
Ćuti bre mali, ti da me učiš! Pa ja sam primio vakcinu u JNA,ona je za mnogo gore stvari, a ti oćeš da dezinfikujem ovu ogrebotinu.

   

Isprskaj nas, čiko!

Ono što je grupica razdragane dječice rekla pedofilu s vodenim pištoljem prije nego što je nastao haos.

   

dekadencija

Košmar usnulog satiričara u kome petice prelaze iz dnevnika u brushalter, posetioci iz Luvra na YouTube, a mesto mudraca citiraju se pijanci iz Jagodine. Vidjenje anatomije po kome vrat služi da glava gleda na dole, a ne da je pomera da bolje vidi. Tobogan hedonizma podmazan novcem koji se završava u bazenu svakodnevice. Neka ga neko probudi već jednom, ne mogu više!!!

   

Što je ovo .....Oče Makarije.

Rečenica koju kažem najboljem ortaku (očekujući poznati odgovor) kad zajedno ugledamo zgodnu ribu.

   

Majka

Ono što je kilogram za težinu, metar za dužinu, to je majka za psovke. Mjerna jedinica, takoreći.

- Ćale, skinuo sam pet 'iljada s kartice. Trebalo mi neku malu da izvedem u Kristal...
- Ma, PET 'ILJADA TI MAJKI BEZOBRAZNIH!!!

   

Kamen u bubregu

Sizifova so na ranu.

   

svirajka

muski polni organ, penis, splovilo...

...a u naseg Rajka, golema svirajka...

#52
+37217
1180
definicija