Prijava
   

Drvenisati se

1. Osoviti se na noge iz sedećeg položaja, uspraviti se.
2. Ukrutiti se u seksualnom smislu - imati erekciju.

"Drž' se mala, za kaiše, dok se đedo drveniše ..."

   

Trolokaust

Virtuelni genocid nad onim članovima sajber zajednice koje smatramo evridž komentatorskim sužnjima MI, uticajni internet spisatelji.

Moje skromno mišljenje je da primer zaista nije neophodan.

Definicija je pisana za takmičenje TDZP.

   

Balša

Sretoh ga pre neki dan u prolazu. Prva pomisao mi beše: "Kakav jebeni Bilbo Bagins !!!" Ista šulja, iste lone, isti oker somotni sako sa "modernim" pečevima na laktovima, ista zurka i kljun, isti komando hod i samouvereni pogled matematičkog genija neajnštajnovske provenijencije.
Vizuelni atak na moje ganglije beše prejak i neokorteks mi zabagova, a malo zatim kreira sistem ristor point na početak četvrte godine gimnazije.
Stojim i čitam spisak profana za tu godinu. Skoro sva stara ekipa je tu: Žana Valžana, srpski, Marija Sajlans-deco, engleski, Žika Ratus, bios, Žile Infuzija, fizika, Kaća Crnogaća, hemija ... Nedostajao je samo Gligor Logaritam, matematičar, Bog da mu dušu prosti. A bio dobar čovek. Ko li ga je zamenio, pitao sam se. I onda – paf ! Na dnu liste stajalo je – matematika: prof. Balša P !
Ime je samo po sebi bilo iritirajuće, a pojava me je dotukla.
"Dobar dan svima, ja se zovem Balša P. i ove godine predavaću vam matematiku" zaplovio je njegov više bari nego ton kroz učionicu, izazvavši masovno lučenje vlage kurava iz razreda. Sreća da razredne dukatlije ne mogu da vlaže inače smo komotno mogli šampinjone uzgajati bez puno ulaganja. Razred mi je, inače, bio kalambur svih vrsta i podvrsta meštana, a ja možda jedini cinični kreten, tako da sam ovako nešto i očekivao, ali ipak sledećeg časa je izrekao rečenicu koja mi je pomerila centar za ravnotežu, a kao što će se ispostaviti, i ono što se zove profesionalno opredeljenje.
"Uzmem ja, gospodo, juče, jednu od mojih mnogobrojnih zbirki zadataka da zavirim šta to mladi Belgijanci rade, i nađem ovaj zanimljiv zadatak ..."
"Mladobelgijanci ?!? ... Vau, kako kul ..." – pomislih.
Od tada sam njegove časove provodio u sejf-modu, prepuštajući retikularnoj formaciji da vodi brigu o onome što ljaljani zovu pažnja na času, istovremeno zabavljajući mozak situacionim analizama:
- vozim cisternu ledeno-hladnog Knjaza kroz Saharu i nekako ne primetim nasmrt žednog i iznemoglog Balšu kako kraula kroz pesak ... i jebiga.
-ložim Balšu da se sviđa profesorki geografije, zvanoj leponoga Beti, koja nije brijala noge otkad je Cobi uveo višestranačje u Srbiju, inače deklarisanoj lezbači
-Balša celiva mošti svetog Vasilija, a ja mu zveknem cajper i on upadne u ćivot ... Ne, ne ... to je ne kul.
-gagujem Balšu na maturantskoj ekskurziji da bi prestao da hrče (heh, nemoguća misija – pa ko bi njega vodio na ekskurziju ?!) ...
I tako ...

- Batice, šta ima?
- Ništa, tebreks. Upisao sam faks.
- Elektrotehniku ?
- Ma nee, filološki.
- Što to bre ?
- Zbog mladobelgijanaca.
- ????
- A i nije bilo mesta na sociologiji.
- Koji dakbe, a ?
- Taj stil, matori.

Definicija napisana za takmičenje TDZP.

   

Mladi ljudi

Kad napuniš 18, razviješ potpuno novu vrstu emocija koja se zove “humoralni bes“. (Za vas nepismene i neobrazovane, ne humor u smislu ha-ha, nego humor u smislu tečnost, životni sok, što je i osnovno značenje ovog helenizma koji se odomaćio u našem jeziku).
Znate kako ste se nervirali kad vam neko otme omiljenu igračku ili kad vas vaspitačica u vrtiću natera da pojedete bljutavu restovanu šargarepu ?
E, zamislite taj bes, samo u ovom slučaju izazvan krucijalnim stvarima: „Romario smuvao ćerkinu drugaricu ? Besan sam! Kako ga nije sramota ? Otac može da joj bude! Ne mo'š više videti kurac na TV 1000 ? Besan sam! Pa koga oni zajebavaju ? Kako ja da naučim da jebem ?“

Ako si bio bubuljičavi pubertetlija, postaješ rošavi punoletnik, kompleksaš.

I, ironično, dok se žališ na to kako Romario jebe tvoju vršnjakinju, istovremeno ga šiljiš na tek propupalu 14-togodišnju komšinicu kao deo krize sunđer doba. Ah, kriza sunđer doba. Period kad shvatiš: „Sranje. Jaja su mi veličine nara, a kurac mi svu krv popi k'o sunđer.“ I zato impulsivno kupuješ sve XXX novine i iznajmljuješ sve ... ne, ne DVD-je, jer kako da instaliram plejer u WC-u ? Tvoj rezon je: „Moram ga šiljiti bar pet puta dnevno jer ne želim da me prevremena ejakulacija sjebe kad dođe vreme za to. Uh, kad će već jednom to vreme ?“

Ali to vreme nikako da dođe – a da se ne lažemo, teško da može da dođe kad si asocijalni autistični mizogin – tako da jedini način da dođeš do jednokratne kopulacije sumnjivog kvaliteta jeste da platiš kurvu. Ali, odakle ti lova frajeru ? I tu se krug zatvara.

Ako si muško, kriza sunđer doba te prođe za godinu-dve-tri-pet. Pomiriš se s tim. „Neću jebat' nikad“, kažeš sebi i nastaviš dalje, sve dok se, tamo negde tokom faksa, debelguza štreberka „smiluje“ na tebe i tvoj pogled odbačenog šteneta pekinezera. Ako si žensko, kriza sunđer doba ne postoji za tebe jer te još od malena nauče kako se pada na leđa, a suknja zadiže visoko. Biraš kome daješ svoju rođenu pičku, kome sise, kome ruku, usne, a kome ništa.

Ovo je period kada misliš za sebe da si oštrouman i vickast, a u stvari si glup kao batina. Mržnja prema autoritetima, tek rođena u tebi postaje veoma napredno odojče. Na sve dobronamerne savete se brecaš, podižeš ton i u nedostatku validnih argumenata treskaš vratima. Buncaš u vlažnim snovima.

Kukaš i bogoradiš nad svojom zlom sudbinom, a nisi svestan da provodiš najbezbrižniji period svog života.

Takmičarska definicija za Tvoja definicija zvuči poznato

   

Jes' to mangup matere ti ?

Stara sarajevska "fraza prije zgaza". Obično se čuje kada neko toliko kenja, svira kurcu, džekira se i jede govna, da počne opasno ići sarajevskim mangupima na nerve.

Kada se čuje, za onoga kome je upućena je već kasno, i batine su sigurica.

Od 12.01.2015. više nije u upotrebi. Sada vele: "Jes' to Čarli, matere ti ?"

Sarajevska autobuska stanica, red za karte na jednom šalteru se otegao do studentske. Lik u narandžastim farmerkama, koji je prvi na redu prebira po novčaniku tražeći sitan novac za kartu, simultano kucka sms, a u ušima mu sluške. Igranka kreće.
"Alo, ba, šupak, vid' koja raja čeka, kupi kartu i razligu ..." - dobacuje momak par metara iza njega.
"Vid' ga, Tita ti, pa on kucka poruke. Pa mami svojoj kuckaj ..." - veli drugi koji je izvirio iz reda. "Ahhijoooj, a vid' mu žutih tola, aaaaaaaa, biće belaja ..."
Momak se i ne osvrće, jer zbog sluški i ne sluti šta mu se sprema. Treći iz ekipe prilazi mu probijajući se kroz gužvu, učtivo pardonirajući ljude. Konačno sa nekih pola metra uočava slušalice.
"Pa ti i muz'ku slušaš ?!? (skida mu slušalicu iz jednog uva) A jes' to mangup, matere ti ?"

   

Fekalni autobus

Proizvod eminentne slovenačke firme poetičnog imena –Creina iz Kranja. Jasno je ko dan da je Creina u stvari staro-keltsko/romansko/jebemligačije ime za Kranj, ali su mudri Slovenci vešto izbegli da metnu sadašnje ime grada u naziv firme. Pa gde to ide da piše KRANJ na cisterni za gnojevko, kako Slovenci inače zovu cisternu govnaru ?

Srbi vole da kenjaju, bukvalno i figurativno, a čišćenje govana vole slabije, naročito svojih. No, svaki trwe Srbin, čak i onaj „urbani“, koji misli da fi 110 kanalizacionih cevi znači 110 inča, pa mu se „zaleti ruka“ da skeletne ostatke upravo pokrkanog pileta ili druge sitne marve ekspeduje u wc-šolju, zna šta znači kad septička jama preljeva i kada treba pozvati baticu što vozi drečavo crvenu cisternu prikačenu za traktor(najnovija serija cisterni za gnojevko proizvodi se u metalik sivoj boji (prim.aut.), al’ jebeš ga, što bi Srbin bac’o tol’ke pare, kad i stara još služi („sam’ zameniš gibljivo crevo i teraaaj !!!“) ... Dobro, pušta malo na spoju, al jebi ga, niko nije savršen.)

Delom zbog rečene srpske nesklonosti, ili bolje rečeno gadljivosti prema čišćenju govana, a delom zbog najteže srpske boljke – besparice, batice koje poseduju crvene cisterne su pravi raritet, te u pojedinim ruralnim sredinama imaju status polubožanstva. Taj status im čak obezbeđuje i tu privilegiju da sadržaj svojih cisterni nekažnjeno prosipaju po njivama iako je to zakonom zabranjeno, ali đubar je đubar, zar ne ? ... Ne.

I još nešto: pored toga što ćemo, ako želimo u tu Evropsku uniju, morati da menjamo zakone i navike, moraćemo menjati i nazive. Cisterna govnara – Kreina je jako ružan izraz, teško prevodiv osim ako ne konsultujemo Vuka Draškovića. Fekalni autobus je u skladu sa evropskim vrednostima. Bukvalno i figurativno.

Bračni par iz Češke, u sastavu: mlada mama sa dojajnom sisom toplesicom, bezlični mladi tata, siseless i jajaless i dosadni crvenokosi, krajcovani desetogodišnjak letuju negde na CG primorju. U smiraj dana (kad je malo za'ladilo) gazda apartmana gde su odseli angažovao čoveka s Kreinom da mu isprazni septičku jamu. Na zvuk traktora, mama Čehinja je nezainteresovano podigla pogled sa knjige koju je čitala na tremu, složila gadljivu facu i nastavila da čita. Ali, ne lezi vraže. Dosadni klinja koji se dotad igrao s nekim kučićima počinje da opskakuje oko cisterne zapitkujući čoveka koji posluje oko nje:
"Prosím, pane, co to je ? Co to je ?"
"A cisterna za govna, što bi drugo bilo, jadan ne bio ?" - iskovreži se delija na njega, ubaci kraj creva u septičku jamu, pritisnu dugme kompresora i ode da spere smrad 'ladnim nikšićkim pivom.
Kako nije razumeo odgovor, klinja počinje da doziva majku, istovremeno ljuljajući crevo cisterne tamo-ovamo:
"Mamičko, mamičko, co to je ?"
Ponavljao je to sve dok majčino ignorisanje nije popustilo, ali je nažalost popustio i spoj gibljivog creva i cisterne, baš u momentu kad je konačno rešila da odgovori sinu:
"To fekalni ..." :klinac sav prekriven govnima: "... autobus. AAAAAAAAAAAAA !!!"

   

Starlet O'Smara

"Umetnički" pseudonim Stanije Dobrojević.

Novinar: "Nole, reci nam, u kakvim si odnosima sa Stanijom Dobrojević ? Je l' te smara ?"
Nole: "Starlet ? O, smara, smara ... :dramska pauza: ... U stvari, da ti pošteno kažem, jeb'o sam ja to, saaaamo tiću, molim te, ubiće me ona moja ..."

   

Babina dolja

Mesto odakle, pouzdano, dolazi kiša ili bilo koji drugi atmosferski kijamet.

"Šta misliš, hoće li biti kiše danas ?"
"Hoće sto-posto, vidi kako se nebo namrčilo tamo od babine dolje ..." :pokazuje u pravcu crnih oblaka:
"A da neće grad ?"
"Ne znam, ne crni joj se dolja baš za grad, ali videćemo ..."

   

Dermokratija

Državno i društveno uređenje čija je osnovna karakteristika to da država dere i kožu s leđa svojim građanima.

Derma (grč. δέρμα) - koža.
Kratiti - skraćivati sečenjem ili istanjivanjem.

   

Incestuozni osećaj

To je ono kad ti žena nakon seksa kaže:

"Pa što ga obrisa o zavesu, brate mili ?"

   

Sluta slutava

Ne, nije ono što ste odmah pomislili. Nema nikakve veze sa američkim sleng izrazom "slut" koji se polako i ovde odomaćuje proporcionalno stepenu potonuća majke nam (ga) Srbije u glib.

Sluta slutava je pežorativan izraz za osobu (pol nebitan) koja je svojim postupcima ili češće izrečenim rečima nešto (obično loše) naslutila i doslutila.

Kod dežurnog čika doce uspaničeno uleće bračni par, više noseći nego vodeći, presamićenu i bledu svoju šesnaestogodišnju kćer.
Majka: "Doktore, molim vas pomozite joj, boli je stomak i stalno povraća !"
Doktor: "U redu gospođo, neka vaša ćerka legne na krevet i oslobodi stomak za pregled, a vas dvoje, molim vas, sačekajte ispred vrata ..."
Majka: "Ali zašto, molim vas ?"
Doktor: "Radi objektivnosti nalaza, gospođo ... Deca su sklona da prećute neke stvari ako su roditelji u blizini."
Otac i majka izlaze u čekaonicu. Majka krši ruke i othukuje, a otac mrzovoljno gleda u natpis "Zabranjeno pušenje".
Nakon dvadesetak minuta, čika-doktor izlazi pred njih.
Doktor: "Gospođo ... i gospodine, ne postoji drugi način da vam ovo kažem, ali ... vaša ćerka je trudna ..."
Majka(zgranuto): "Hiiiiiiiiiiiiiiii ..... pa kako ? .... od čega ?"
Doktor: "Od kuuurca, gospođo, od kurca ... Konsultovao sam i kolegu ginekologa, zato je sve ovo ovoliko potrajalo ..."
Majka: (plačući se obraća mužu) "Kukuuuu, crni Milisave, šta sad da radimo ? Ju,ju,ju,ju ..."
Otac: (iznervirano) "E, eto ti, sluto slutava, a pre neko veče si me udavila s pričom kako jedva čekaš da postaneš baba, e, eto ti sad pa budi ! Kako si je leeeepo vaspitala, mamu vam bre jebem, obema !!!"

   

Zakon spojenih sudova

Zakon fizike koji je gospod Bog nekako prevideo kada je onomad od Adamovog rebra stvarao Evu. A da nije, žene bi danas bile srećnije, a bogami i prema muškarcima predusretljivije. Jeste da bi plastični hirurzi izgubili klijentelu, al' ko ih jebe ionako su prebogati.

U slobodnom prevodu na dinaroidni srpski zakon glasi: "Đe u žene ima mnogo sisa, a malo guzice, samo stisneš i sve dođe na svoje mesto. Važi i obrnuto. Tamo đe ima puno i jednog i drugog, ili pak nema ni jednog ni drugog, tu je doktor Colić. "

   

Prislon

Forenzičarsko-balističarski termin koji često možete čuti u TV serijama tipa Mesto zločina, Bounz i sličnim. Označava situaciju kada su usta cevi vatrenog oružja prilikom ispaljivanja hica bila u neposrednom kontaktu sa delom ljudskog tela pogođenim metkom na osnovu čega forenzičari/balističari izvode mnoge pametne zaključke, a pogođenom je svejedno jer je "metak iz prislona" u većini slučajeva smrtonosan.

"Ej, sve mi je jasno - i da si neodgovorna konjina, i da ti higijenske navike nisu jača strana, ali ... objasni mi, molim te, kako si uspeo da gaće koje sam ti kupila pre dve nedelje pocepaš baš na ovom mestu ?" :protura prst kroz otvor veličine petodinarke u projekciji otprilike analnog otvora:
"Jebiga, maco, znaš, nekako mi nije bilo kulturno da prdim pred tvojom majkom, kad nam je bila u gostima onomad, pa sam morao iz prislona iiiii ... jebiga, barutni gasovi su učinili svoje, eto !"

   

Kumunizam

Oblik društvenog uređenja u kome vladaju kumovi.

Sve zemlje bivše Jugoslavije.

   

Zrno graška iz profila

„Izvoli, draga, posluži se ...“
„Oh, šta je ovo, slatka moja ?“
„Ah, to je specijalna salata po receptu koji sam pokupila pre neko veče u onoj emisiji „Ciklonove kućne čarolije“. Gostovao mu je neki Francuz, joooj, znaš kako je seksi lik ... a specijalitet se zove „Coup de grâce“. Ubija koliko je dobar, a Francuz reče i da je dobar za ... hihihi ... znaš ... ono ...“
„Hihihi ... Kako ? Ku d - ... ma nije važno. Negooo, lepo si ovo napravila, prosto mi žao da načnem, vi’ kako je lepa kupa ... a šta je ovo, je’l ovo grašak ? Aaa, nemoj mi reći da si slagala zrno po zrno, pa sve do ovog na vrhu kupe ?“
„Jeste, to je grašak, slatki, mali provansalac takozvani, spolja, a unutra još ima i kukuruza šećerca, marinirane šargarepe, leblebija, pavlake, majoneza, ma svašta ... Samo se ti služi ... He, he ...“
„Hoću ... Evo, počeću s vrha, bojim se da ne srušim kupu ...“

(dva sata kasnije)

„Auuu, kono, kako sam se lepo najela ... jedva dišem ...“
„Mmmm, daaa ... Hajde ti sad lepo kući, pa onako s vrata spopadni onog tvog mužića. Videćeš, he, he, provansalac čini čuda čak i u ’ladnoj vodi ...“
„Ma nije kući, jeb’o mu pas mater, javio se da će doći kasno, na nekom seminaru je .. muška posla, alii, sačekaću ga ja, he, he ... ’Ajd’ uzdravlje!“
„Uzdravlje, kono !“

(još dva sata kasnije)

„Uuuuh, što me zabole stomak ... nisam trebala jesti onoliko onog graška ... moram u WC ... Aaah! Ouuurgh! Šta je ovo ? Ghaaarglj, krk, krh, kvak, žljok .... Blaaaaargh! Arrrrgh !“ ... TRAAAAS !

Ta-naaaa-tan-tananana – heeey - ta-naaaa-tan-tananana – ta-nan-ta-nanana - ta-nan-ta-nanana – ta-naaan – You don’t get fooled again - ta-nan-ta-nanana - ta-nan-ta-nanana ta-nan-ta-nanana - ta-nan-ta-nanana – uajaaaaajgh

Inspektor Smorejšio Kenj bio je izrazito mrzovoljan. Žena mu prethodno veče opet nije dala, jer se najeo nekog graška s teletinom koji je ona skarabudžila pa je celo veče prdeo kao konjuždrina, što mu je gospođu izrazito nerviralo pa ga je povrh svega proterala u kujnu da spava na prokletom jednosedu na rasklapanje, venčanom daru njegove tašte.

I dok je bezvoljno vukao dupe na posao, mlateći usput glavom kao konj na prazne jasle, zazvonio mu je mobilni. Sa druge strane linije bio je njegov pomoćnik, Perica Debilko.

„Šefe, imamo situaciju ovde ... Dođite odmah u ulicu Sofije Bipkuše broj 26. Ouva !“

Uleteo je u prvi taksi i ubrzo je bio na naznačenoj adresi. Ispred oronule četvorospratnice čekao ga je Perica, dok je nekoliko policijskih patrola pokušavalo da drži pod kontrolom okupljene znatiželjnike i novinare iza žuto-crne trake razapete po okolnom drveću.

„Šta se ovde dogodilo, Debi-li ?“ – voleo je da pecka svog pomoćnika.
„Gospođa Dobrila Salatić, 36 godina, udata, bez dece, pronađena je mrtva u svom stanu na trećem spratu. Ležala je u gomili sopstvene povraćke i krvavog proliva. Telo pronašao muž pokojnice kada se kasno sinoć vratio sa nekog seminara.“
„Heh, seminar ... Ili je išao neđe da loče ili da kara, ili i jedno i drugo ...“
„Nije, šefe, ima potvrđen alibi ...“
„Je li telo već odneto u prosekturu ?“
„Jeste. Telo u prosekturu, a uzorci u lab.“
„Odlično. Imamo li nekog očevica ?“
„Gospođa Spajić sa drugog sprata tvrdi da je videla žrtvu kako izlazi iz stana preko puta oko osam uveče, kada se vratila iz šetnje. Vreme događaja smo rekonstruisali na osnovu toga što je bakica izjavila da je žurila kući da gleda „Sulejmana“. Samo što je ušla u kuću, čula je glasove na hodniku, pa je zirnula kroz špijunku.“
„Ko živi u stanu preko puta ?“
„Izvesna gospođa Ubavkić, 34 godine, bankarski službenik, raspuštenica, bez dece. Izrazita lepotica, ako smem da primetim, šefe.“
„Hmmm, raspuštenica, veliš ? To je stavlja na listu prvoosumnjičenih ... Idi ti u centralu i pripremi sve za brifing kad se vratim, a ja ću porazgovarati sa gospođom Ubavkić“ – reče Smorejšio. „A možda mi se i posreći“ – pomisli u sebi.

(nekoliko sati kasnije u sobi za brifinge forenzičara)

„Šefe, sve je spremno za brifing. Dok vi razgovarate sa ostatkom tima ja odoh da časkom prelistam našu bazu podataka i internet. Možda iskopam nešto.“ – reče Perica izlazeći iz prostorije.
„OK, ljudi, šta imamo zasad ? Laboratorija za uzorke ?“
„Uzorci uzeti sa lica mesta ne pokazuju ništa specijalno. Povraćeni sadržaj je čista želudačna kiselina, a u izmetu se nalazi enormna količina krvi“ – javi se gospođica Dosta, doktor biohemije.
„Znači, ništa. Autopsija ?“
„Žena, tridesetih godina, izrazito gojazna za svoje godine, prava mašina za govna“ – uz suv osmeh, reče Mladen, specijalista sudske medicine. „Na telu nema tragova nasilja, a analiza krvi pokazuje povećano prisustvo kolhicina, leka koji se koristi za lečenje gihta, pa sam pomislio da se možda, predozirala. Međutim, uvidom u zdravstveni karton gospođe Salatić, utvrdio sam da nije bolovala od gihta. Onda sam pomislio da se možda najela livadskog šafrana, poznatijeg kao mrazovac pa sam analizirao sadržaj creva, međutim ništa sem ovoga: zaglavljeno u debelom crevu pronašao sam jedno nesvareno zrno graška koje je imalo tragove kolhicina u sebi. Dakle, ubistvo.“

(u međuvremenu, u stanu gospođe Ubavkić)

Gospodin Salatić i gospođa Ubavkić leže zagrljeni i razgaćeni na njenom ogromnom francuskom ležaju. Gospodin Salatić puši postkoitalnu cigaretu.
„I dalje ne mogu da verujem kako si se lako rešila one moje debele kučke ...“
„He, he, ljubavi moja, sad si samo moj ...“ – predući odvrati ona.
„A kako si se dosetila ?“
„Pa ljubavi, znaš da je moj bivši bolovao od gihta. Sve što mi je ostavio bilo je tih nekoliko kutija Kolhicina. Kada sam pročitala uputstvo samo sam sabrala dva i dva.“
„Ma kontam, ali kako to da se ti nisi otrovala, kad kažeš da ste obe jele tu salatu ?“
„He,he, složila sam grašak u obliku kupe i samo sam to zrno što će biti na vrhu ostavila da celu noć stoji u vodi u kojoj sam rastvorila celu kutiju Kolhicina. Znala sam da je đembela pedantna i da neće roviti po salati već da će uzeti baš sa vrha.“
„Hahahaha ... Ooooo, Lukrecijo moja, ljubim ti oko pametno! Dođi opet malo dâ čika u goozoo, m ?“
„Joj, ljubavi, je l' može kasnije malo, umorna sam. Znaš, morala sam da dam i onom blentavom inspektoru Smorejšiju, kad je dolazio da me ispituje ... Ne ljutiš se, je l' da ?“

(u međuvremenu u sobi za brifinge forenzičara)

„OK ljudi, idemo dalje. Profajleru, da li je ovo zrno graška uvršteno u profil ubice ? Šta kažu tvoje profajlerske knjige ?“ – upita Smorejšio.
„Jesam šefe, uvrstio sam ga. A što se tiče profila, otrov je žensko oružje tako da sam sto posto siguran da je ubica žena, a potencijalni motiv ljubomora. I to je sve što bih imao da kažem o tome“ – profajler je delovao neispavano.

U sobu sav zadihan uleće Perica Debilko.
„Šefe, šefe, pronašao sam trag !!! Sajt „Vukajlija“, čiji je vlasnik izvesni Kaizen, na upit „zrno graška“ izbacuje preko dvadeset rezultata. Kaizen je ubica !“
„Perice, sine, oduvek sam sumnjao da ti je prezime ustvari oznaka za koeficijent inteligencije, a sada sam apsolutno siguran u to. Debilu, alo, ubica je žensko ! Ž-E-N-S-K-O !!! ... Osim toga, Kajzen ne postoji, niko ga nikad nije video ... I ajde sad razguli, donesi mi profil ubice.“
„Da, šefe, odmah, šefe“ – Perica izlete iz sobe i minut kasnije se vrati noseći fasciklu.
Smorejšio je zgrabi i poče nervozno da pretura po dokumentima. Na kraju izvrnu fasciklu i protrese je.
„Pa šta je ovo Perice, Boga ti poljubim ? Gde je zrno graška iz profila ?“
„Mis'te ono malo zeleno, šefe ?“
„Da ! Ono malo, zeleno !!!“
„Pa ouvaj, ja ... ja .. ja sam to naš'o pored kompjutera šefe dok sam listao baze podataka, i ouvaj, ja sam to ... pojeo.“
„Ti si šta ?!!!“
„Pa šta ću šefe, bio sam glaaaadan ...“
Smorejšio ščepa Pericu za vrat.

Odjavna špica

Definicija je pisana za takmičenje "Pačja škola", a scenaristi "SISAJA" nek se jave Kajzenu oko eventualne saradnje, a ako ne, neka sisaju - bolji sam od njih.

   

Pičkiliks

Svako muško društvance ima po jednog. Iako izraziti nejebač ima patološku potrebu skupljanja svih mogućih sex - related informacija o svim iole poželjnim curicama ,koje će, zna on, kad tad (nekome)zatrebati, a njemu, makar malčice, podići rejting u društvu u kome je uglavnom predmet podsmeha. Snouden i Asanž su za njega amateri.

"Fi-fiiijuuuu ! Opa, ćao ljudovi. Je l 'zna neko od vas ko je ova mala bičarka što sad prođe ovuda ? "
"Ne znam, brate, al' idi ti kod Koleta, eno ga tamo, sedi s onim klincima i igra Yu-Gi-Oh, i odmah ćeš znati i ko je i šta je, i daje li u goozoo, i da li guta ili samo blajvi, voli li trojku, četvorku ili možda čak i suncokret ..."
"Eee ? Tako mali potkovan ?"
"Kažem ti, pravi pičkiliks!"

   

Čovek, kako to gordo zvuči

„Ne dozvoli da ti kukavičluk obraz uzme i ...“

Koliko god se trudio nije uspevao da se seti ostatka đedove rečenice na rastanku. Odneo ju je vetar s Gučeva, a sakriše je talasi valovite Drine. A s one strane Drine, nikad lepše i zelenije nego tog leta, činilo mu se, udarila sila i aluždija, da pregazi, otme i satre sve što mu u životu beše drago.

I zaista, hrabrosti mu nije manjkalo. Onomad, u pomamnom jurišu na Kosanin grad, tamo na vrh Cera, sam zarobi celu posadu jednog austrougarskog topa. Carski soldati se dadoše u beg, ali ih jedno njegovo resko: „Stoj ! Ne mrdaj !“ ukopa u mestu. Beše začuđen otkud to da ga razumeju, sve dok jedan od njih ne promuca: „Nemoj, brooto, mi smo naši ...“ Ubrzo saznade da su golobradi momci, njegovi vršnjaci, mobilisani tamo negde u Bosni da služe bečkoga ćesara. I sažali mu se srce ratničko, te ih sprovede u komandu. Malo zatim, Obilićeva medalja za hrabrost zasija mu na grudima. Lično mu je vojvoda Stepa prikopča na šinjel. Srce ovoliko, hoće iz grudi da iskoči. Požele da je soko, da poleti sa vrh Cera i sleti u Tičar-polje da ga vidi đed.

A onda, ratna sreća se okrenu. Počeše ogorčene borbe, ona sila i aluždija se učetvorostruči, Austrijancima se priključiše Švabe, a pomoći niotkuda. Saveznici izdadoše, seme im se iskopalo dabogda. U jednom od brojnih povlačenja i pregrupisavanja, nađe ga sestrino pismo i ubode ga u srce poput tesaka. Jedina beše preživela kaznenu ekspediciju. Tri dana se krila u seniku i gledala šta joj neljudi od čeljadi po avliji čine. Đeda su, veli, vezali za onu staru krušku u dnu bašče, i živome mu kožu drali, a onda rane solili govoreći: „Na, stoko srpska neslana !“ Krv mu jurnu u lice, damari u slepoočnicama zatutnjaše silovito i on gorko zaplaka. Žeđ za osvetom razdirala mu je utrobu, ali čak ni kasnije, kada su mu zarobljenici padali šaka nije imao srca da se iživljava nad vezanim ljudima. „Dajte mu pušku, ili tesak, pa da se poćeramo“ - govorio je ostrašćenima koji su ga nagovarali na zlo onom čuvenom srpskom „ko se ne osveti, taj se ne posveti“.

Potrgane deliće uspomena, pokušavao je da prikupi i dok se gladan i skoro bos, promrzao, probijao kroz bestragije Albanije. Pomisao na slobodu i povratak u rodni kraj davala mu je čudnu snagu da istraje. Ljudi oko njega su jedan za drugim padali, zaspivali u snegu, da se nikad više ne probude. A on je grabio i grabio dalje. Ka spasonosnoj obali velike plave vode, koju su zvali more, a koju on nikako nije mogao da pojmi. Zar ima i veće vode od njegove Drine ?

Iz razmišljanja ga trgnu skoro nestvarna scena – mala čobanska koliba na osamku, izgledala je napušteno. Ni ljudi, ni marve. Na maloj drvenoj polici pored vrata čučala su tri ražana hleba. Glad u njemu probudi zver i on bezglavo jurnu da je, konačno, utoli. Navali na prvi hleb kao vuk, a ostala dva htede da smota u torbak. Arnautski plotun nije čuo. Oseti samo da ga nešto žarnu po leđima, i da mu se nešto toplo i masno i lepljivo sliva niz prsa.

„ ... i ne dozvoli da ti guzica glavu uzme ...“ – kao tupi odjek dopre mu do svesti završetak đedove rečenice, tren pre nego što mu oči zauvek zgasnuše.

Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola.

   

Laktarijum

Deo akvarijuma u kome obitavaju napredne ribe.

“Brate, pogodi ko dolazi na žurku ?”
“Ne znam, ko ?”
“He, he, … Anđelka …”
“Sti normalan ? … Znaš da se ložim na nju još od srednje. Pa neću znati gde da gledam celo veče, sem u njen dekolte. Oči će mi izvadi ova moja …”
“Samo se ti pobrini da nju na vreme liferuješ kući, a Anđelkicu ću ja smestiti u laktarijum zajedno sa Micom, Cicom i Cacom. Poslaću joj onog smarača Vladu Sisoja da joj pravi društvo. Dečko smara za sve pare, a bogami i veličinom sisa može da joj parira. Kad je bude dovoljno smorio, tamo negde iza ponoći, ti nastupaš. Šta kažeš, a ? “
“Kažem da si jebeni genije !”

   

Kako sam proveo letnji raspust

Evo jubilarni deseti put pišem ovo sranje. Kako deseti ? Pa lepo, u prvom osnovne ne znaju svi da pišu pa učiteljica ne zadaje ove gluposti, drugi sam preskočio jer su me upisali direkt u treći, a na početku četvrtog zaglavim bolnice sedam dana, pa me to sladunjavo govno - o mirisu mora i borovine, ukusu sladoleda i prvog poljupca, te prelepim pejsažima nekako mimoišlo. Hvala Bogu. Bljak !

Oduvek sam mrzeo ta prenemaganja i zato sam svih devet puta udarao u istu žicu, onu patriotsku, pišući o poseti srpskom vojničkom groblju u Solunu, Zejtinliku. I uvek je upalilo. Ovaj put znam da neće, jer internet patriote nisu nastavnici srpskog. Štaviše, neki nisu ni išli u školu. Stoga prelazim na plan kodnog imena O'PRO (Ozbiljno proseravanje).

Ja volim leto. Ali ni leta nisu više što su nekad bila. Vruće, bre, jaje na čelu d’ispečeš. Sve poslove van kuće da si obavio do deset ujutro, pola jedanaest plafon. Donesi ’leba i uz ’leba, a piva kupi za nedelju dana. Zašto ? E, čuš zašto ... Pa mini market prekoputa ne drži alkoholna pića zbog blizine škole, a do „Rode“ imam dva dana jahanja. Škole ? Kakve škole kad je raspust ? E jebiga, zakonodavac nije spominjao raspust. Nema piva – kraj priče !
I tako, smrdiš danima između četiri zida od deset ujutro do šest naveče, vrtiš internet stranice turističke ponude destinacija na koje nikad nećeš otići, teško uzdahneš, napozdravljaš se familije kompletnoj „under construction“ vladi i okreneš se najbližem „inostranstvu“.

Crna Gora ? Si, senjor Dačo ...

Šušanj ... Od ponude ti već šušti u ušima ... Šest eura krevet ... Znaš da je ponuda šit, i tačno znaš šta možeš dobiti za taj šit, al’ ideš, ko ga jebe ... Po povratku ćeš ionako, kao pravi Srbin, prijateljima reći da si bio na Ibici, ali su ti, k'o kad si rođeni baksuz, i fotoaparat i mobilni telefon upali u more. Bed lak.

Povratak u zonu rijalitija je brutalan. Nova školska godina kuca na vrata, deca ’oće sveske, knjige, rančeve, krpice, žena krpice i ondulaciju, auto ’oće registraciju, ide ti slava ... Pa - slava mi, ako dočekam sledeće leto.

Pisano za Pačija škola.

   

Spin

„Ej, komšo, si čuo novosti ? U novi serijal „Farme“ ulazi onaj Zmaj od Šipova ...“
„Šipuga ...“
„A neee, nije Šipuga, nego Šipova. Ti bi kanda trebao da ispereš uši, a ?“
„Izvini komšo, ja sam ti malo nagluv od devedes’devete, puk’o mi tenk pored uveta, jebiga ...“
„Aaaaa ...“

Jooooj, batali komšija. Mrzi me da ti objašnjavam da svojom tobožnjom nagluvošću vešto prikrivam averziju prema armiji takvih kao ti, uhvaćenih u plišana gvožđa modernih mekorukih satrapa, trgovaca ljudskim dušama, koji pod svojim čudesnim plaštom demokratije kriju hiljade šarenih laža. Vade ih vešto kao mađioničari zečeve iz šešira, često i po nekoliko istovremeno, i vrte ih pred vašim zatupastim nosevima, dok vam se zenice šire u naletu adrenalina, a donje vilice su u silaznoj putanji ka podu uz obilnu produkciju pljuvačke.

Spin.

Jeste, šašava tuđica je (opet) „zalutala“ u srpski iz engleskog. Spinovati – vrteti. Ma šta vrteti ? Svrdlati, burgijati, štemovati i klamfati. Koga ili šta ? Pa naravno – lobanje krajnjih korisnika, samo ovaj put nema onoga „End user licence agreement“. Dobro, za prodaju magle i nije potreban.
Ne volim spinovanje bilo koje vrste, osim možda kad komšinica preko puta spinuje guzicom prostirući veš obučena samo u tunikicu. Ne želim da znam šta je gospodin XY rekao svojoj gospođi XX prilikom brakorazvodne parnice. Mi bolji jaja (što bi rekao jedan Šiptar s kojim sam služio JNA) da li gospodin YY dobro ili loše „meće“ izvesnoj starleti, kao i da li su izvesnoj gospođici prilikom operacije "slepog creva" odstranili i kurac. Čibe, bre !!!

„Khm, khm ... Nego, komšo, si čuo da Srbija dobija od Rusije MIG-ove ?“
„Čuo sam, komšo, samo se nadam da te neće zvati da ih opereš ...“
„Ma ’de ja, ja sam bio pešadinac ...“
„Aaaaa ... Dobro, komšo, piši onda kući po odelce ...“
„A ?“
„Palim ja, izvini ...“

Definicija je pisana za Mizantrophy.

#418
+7835
125
definicija