Prijava
   

Čarobna frulašica

Moderna verzija bajke u kojoj devojka koristi zavodljive moći duvanja u frulu ne bi li te oslobodila savremene pošasti-novca.

   

Kulinarske emisije

Na vrhuncu popularnosti, u Srbiji, bile su krajem devedesetih godina prošlog veka i prvih nekoliko godina sa početnom cifrom 2, što je vrlo ironično, budući da je to bio period kada su jedini kuvarski sastojci u Pekabeti i dalje bili so, šećer i žele zeka. Ali dokone domaćice, penzioneri i školarci, koji su po navici i nedeljom ustajali pre 9 ujutru, mogli su da odgledaju par epizoda emisija u kojim Džejmi Oliver, Najdžela Loson i ona kratko ošišana italijanka na Studiju B izvode svoje kulinrsko umeće namenjeno ne tako širokom auditorijumu. Potpuna suprotnost današnjim emisijama u kojima učestvuju kulinarski stručnjaci poput Mikija- kupinara iz Malinova, koji u svojim emisijama uglavnom spremaju varijacije na temu- sarma, pasulj i prebranac, što su jela koja je svaka osoba starija od 13 godina već naučila sama da zgotovi; emisije koje su se na tv kanalima, u zlatno doba tv kulinarstva na našim prostorima, prikazivale uglavnom su podrazumevale da gledalac, ne samo koristi, već ima i pozamašnu zalihu začina poput kardamona, anisa, vasabija i mrestilište lososa iza kuće. Tako je šaka-puna lavande, svežeg bivoljeg sira iz Nepala, čaše maslinovog ulja, krajka bajatog crnog hleba i dve rotkvice postalo salata, dok su glavna jela sačinjavali obroci poput blago pečene prepelice u sosu od đumbira, limunove kore, majorana, šafrana, crnih tartufa i tri neoljuštena čena belog luka. Tih godina Pekabetu i C market postepeno su zamenili Maksi diskonti, Tempo, Idea i razni drugi super, mega i hiper marketi u kojima je čovek konačno mogao da nabavi sve te, do tada strane nam sastojke, koje su kuvari obavezno stavljali u svako jelo. Ali, kao i uvek, Srbi, u inat svima, uvedoše kablovsku i adsl i svoju nezdravu opsesiju kulinarskim emisijama zameniše podjednako opsesivnim zanimanjem za život senica na Animal Planetu, tenis i Noletove dogodovštine.

Aj prijatno i :srrrrk čašica domaće rakijice: uzdravlje

   

Studiranje je najlepši period u životu

Prevara. Obmana. Laž. Ali ne bilo koja laž, to je bezočna laž. Još jedna u nizu stvari koje nam roditelji kažu u cillju prinude na izvršavanje nečega o čemu ne znamo ništa.

Sve započinje ubeđivanjem, u najranijem detinjstvu, da je kisela kašica od kruške, dunje, šargarepe i etanske kiseline avion. A nije. Avion nema ukus ukišeljene čarape.

Zatim nam kažu da je obdanište zabavno. Ali nije. Svi drugari koje si upoznao su većinu vremena bolesni od boginja, šarlaha, žutice ili leže kod kuće sa razbijenom glavom (možda ipak nije bila dobra ideja da se gađate ledenicama ). Svako jutro ista pesma " Ručak za doručak", ali prc. Doručak je kačamak, ručak je pasulj.

Onda slede osnovna- "Osnovna škola je obavezna , svi idu ", ali nije, Bica i Dljeljana nisu morale u školu, i srednja škola- "Upiši gimnaziju da budeš intelektualac", ali ti imaš isti program kao i drugi đaci, samo kod tebe u školi na tuču i ljubljenje u hodniku profesori gledaju kao na smrtni greh.

A onda sledi ovo. U rangu smrtnih grehova, ova laž se nalazi između "Obeščastio komšijskog psa " i "Udario invalida ciglom.Dva puta ".

Početna sreća koju osećaš što si upisao išta ispari onog trenutka kada vidiš da su predavanja od 8 do 20 h. Svakog dana. Sem subotom. Tada je pr(e)davanje u 14 h.
Zatim borba za bodove, dolazak na predavanja, vežbe, optužbe da si lenj, optužbe da si glup, optužbe da si optužen i tako četiri godine. A onda i peta dok završiš sa ispitima.
A kada pogledaš unazad, imaš i šta da vidiš. Šta si uradio? NIšta. Šta si jebao? NIšta. Šta ćeš sad? Na biro. Gotovo da je bilo zabavno poput onog jednog puta kada si izašao na žurku i zaspao ispovraćan pored peći, pa ti je pantalone uhvatio plamen.

Sledeće u nizu su:

Rad oplemenjuje.
Deca su najveće bogatstvo.
"..a dobićete i akcije od po 1000 evra.."

   

Pojesti na silu

Način na koji se hrane džedaji

   

Ma za po kući je dobro

Rečenica koju kažemo kada naiđemo na ne tako kvalitetan, ali ekstremno jeftin odevni predmet. Nije mnogo lepo, nije ni udobno, a ni velicina ti ne odgovara, ali si svestan da za te pare više ni kod kineza ne možeš da kupiš ni fila papuče, pa se tešiš da možeš da ih nosiš u kući.

Baba:"Jelte a pošto su vam ovi duksevi "
Unuk:"Daj bre baba neću da nosim to sa Transformersima"
Prodavačica:"300 dinara, čist pamuk"
Unuk: (u sebi -ma zajebi, nosiću ih na fudbal) "Daj tri komada i ubaci onaj jedan šorts sa moćnim rendžerima"

------------------------------------------------------------------------------------------------

Ceca:"Pa i nije vam neka nanogica, al' može za po kući. Daj dva komada!" (jednu za mene ,a jednu ću da kupim za sestru)

   

Tonska obrada srpskog filma

E sad , kako da počnem osim da kažem da smo mi Srbi takvi , volimo da ostavimo lični pečat u svemu što radimo . I tako , ni tonska obrada nije izuzetak, štaviše ona je pravo ovapoćenje srpskog duha u kinematografiji.U ovom slučaju spojeni su naša tradicionalna ljubav prema muzici i melodiji i težnja da izbegne nametljivost reči . Zašto , pitate se vi ? Kako ? Ne razumem ? E pa lepo . Znate onaj trenutak kad na tv-u nema ničeg , ama ničeg pametnog za gledati (što je u poslednje vreme vrlo česta pojava - al o tome nekom drugom prilikom , a možda ni tada ) i onda ste prinuđeni da sednete i odgledate jedan film naše produkcije . E sad najbolje se ovakva pojava vidi u manje poznatijim filmovima kod kojih je mogućnost da vas bilo humor , tuga , nostalgija ili pak gađenje omete u opažanju ovog fenomena znatno manja. I onda kreće dijalog , gotovo neprimetan , nečujni splet rečenica koje likovi izgovaraju . Taman pomisli čovek : " Gle nemi film" , kada ga preseca muzika u pozadini-atomska bomba rekli biste , ali ne , to je samo zvuk harfe . Zatim opet bujica beščujnih glasova , a zatim pucanj, paljba , eskplozija u filmu , koja deda Radojka , koji od 73-e nije ustao iz kreveta čak ni da piša , već je onako iz navike krenuo u nokšir , e tog istog dedu tera da se stušti niz stepenice sa sve puškom u ruci , a zatim pohrli kroz ulazna vrata , vičući - "Nemci, jebo im pas mater , Nemci , ne pucajte dok im ne vidite beonjače " .

Iskusni ljubitelji srpske kinematografije znaju proceduru - daljinski u ruke i čim krene muzika - smanjuj sa 30-og podeoka na drugi , jerbo će ti neko iz drugog kraja kuće jebati mater što si pustio tu galamu.

   

Mozgolomka

Ustaješ u osam ujutru , grlo ti se steglo ,jedva uspevaš da progovoriš , iskocile su ti žlezde, levo oko ti se zatvorilo , a i jutarnja erekcija je izostala (što i nije toliko strašno ako si ženskog pola ) . Posle kraćeg epileptičnog napada i pražnjenja stomaka u napadu divljeg povraćanja , odlučuješ da odeš kod lekara . Tražiš zdravstvenu knjižicu u novčaniku - nije tamo . Gledaš u komodi - odatle ispadaju sva dokumenta koja si u životu skupio - od tapije za kuću , do tužbe komšije povodom prosipanja kreča u kanalizaciju , zbog prosipanja pokvarenog kupusa u kanalizaciju i prosipanja motornog ulja u....gorepomenuti kanalizacioni otvor.Guraš papire jednom rukom , a drugom vrata zakucavas ekserima koji su takođe ispali iz komode .Hvata te nesvestica , sedaš na krevet , shvataš da si knjižicu ostavio/la kod roditelja, devojke/dečka, prijatelja ili ko god da je već osoba koja zivi u najudaljenijem delu grada od tvog mesta prebivališta ... Panično sedaš u taksi i krećeš . Na pola puta shvataš da nisi zaključao kuću , vraćas se i zaključavaš je. Ponovo sedaš u taksi , a zatim shvataš da si zaboravio novčanik , vraćas se po novčanik . Shvataš da je on u komodi . Razvaljujes vratanca i vadiš sve stvari . Onda ipak vidiš da ti je novčanik u zadnjem dzepu . Zaključavas kuću i sedaš u taksi . Plačes na putu do zdravstvene knjižice . Zvoniš na vrata . Niko ne otvara . Provaljuješ unutra i uzimaš knjižicu i ostavljaš poruku sa izvinjenjem na njihovoj telefonskoj sekretarici. Zatim shvataš da oni nemaju telefonsku sekretaricu . Ostavljaš cedulju na njihovom stolu . Sedaš u taksi i kreceš put bolnice . Dolaziš do šaltera . Sestra je u wc-u . Posle pola sata se vraća , a ti joj iznemogao pružaš knjižicu . Ona odgovara - knjižica nije overena . Plaćaš iznos pregleda i ulaziš u ordinaciju . Doktor te pregleda i konstatuje "blagu" alergijsku reakciju i prepisuje ti lek protiv alergije . Daje ti recept . Silaziš do obližnje apoteke . Apotekarka ti kaze da na receptu nema potpisa ni pečata . Vraćaš se kod lekara , a on ti odgovara da se pregled plaća .Ti mu na to psuješ majku i pokazuješ polu-recept koji si dobio . Lekar nevoljno stavlja potpis i pečat , a ti silaziš do apoteke . Tamo ti kažu da leka nema .Onesvešćuješ se i budiš u sopstvenom krevetu. Shvataš da je sve bio san . Ipak , upišao si se .

U pomenutoj sintagmi "tužba komšije" - ko je koga tužio , ti njega ili on tebe ?

   

Blesavi jedan

Neverovatna sposobnost intelektualno obogaljene devojke da na skup sirokog spektra različitih stvari odgovori dvema rečima . Celo veče si prosipao svoje najbolje fore , citirao Otkrovenje Jovanovo , dubio na glavi(ću ) i pokazao joj svoju sliku na kojoj kraljicu Elizabetu Drugu drpaš za s'su , dok kraj tebe pijani pokojni papa Pavle silji kurblu na novo izdanje " Bukake girls" .Ispričao si joj kako ti se u snu javila Ruška Jakić,jašući naga na pegazu, i kako si odmah zatim prvi put samostalno oprao svoju ispovračanu posteljinu , ali usled traume iz detinjstva , hidrocefalije i preslušanog cd-a jece polniorgan karleuše , dotična uspeva samo da se nasmeši i izgovori "Blesavi jedan " .Postoji samo jedna logična stvar koju zatim možeš da učiniš , a to je da predložiš da se poigrate sakrivanja kobasice :

:u tami disko kluba :

-Izvini imam osećaj da te znam odnekud , da nisi možda manekenka ? (popio si 4 piva . 3 viskija i ,što se tebe tiče , savrseno dobar koktel koji je neko ostavio na obližnjem stolu , pravo je čudo kako si i ovo smislio )
-Jao,hi hi hi , blesavi si , jesam ....
-ma nemoj ? (prilično si iznenađen,pogotovo jer si imao iluziju da se obraćaš njenoj znatno sisatijoj drugarici ) a da nisi možda iz Vranja ? (pu jebem ti sve htedoh da pitam Valjeva )
-Ijuuuu , hi hi hi , jesam ...pa to je neka "preskordicija"...
-A bre ? Ovaj , htedoh da pitam jel dolaziš ovde često ?
-"Zvuči fantastično ali objašnjenje ovog fenomena zaista nisam imala "
:Shvataš polako sa kime imaš posla i krećeš da otkopčavaš šlic unapred ...:
-E aj samo da mi pokažeš gde je klonj...ovaj toalet ...

   

Pravilo Buridanove sise

Objašnjenje činjenice da je jedna sisa uvek veća i razlog ove pojave - zasnovana na primeru Buridanovog magarca :

Buridanov magarac se našao između dva podjednako velika i udaljena plasta sena i ne mogavši da se odluči na koju stranu da krene skapao je od gladi...

Razlog i zašto se za dobre grudi kaže da su ubitačne

   

Ma šta bre ne može

Omiljeni protivargument osobe kojoj ste rekli da je nešto neizvodljivo , da se ne može rešiti , popraviti , uraditi. Najčešće ide po etapama :
Saopštenje da je nešto nemoguće (osoba A) => Neverica i negodovanje osobe B- insert "izraz" here => Insistiranje osobe A => Pokušaj osobe B da reši problem => Neuspeh => Svaljivanje krivice na osobu A

-Ćale: "E sad uzmeš lepo okastu trinaesticu pa zategnes tu gefufnu...
-Sin: "Ma neće , bre , oblajznulo.."
-Otac: "Ma kako bre neće , daj mi to ovamo , ništa ne umeš da uradiš.Ja sam u tvoje vreme mogao volu rep da iščupam...ufff.... mrnjf....neće majku mu ..."
-Sin: "Eto , jesam ti rekao ..."
-Ćale: "Pu šta si mi ovo dao , pa naravno da neće kad si uzeo ovo , aj trči kod komšije pa uzmi francuski ..."
-Sin: -.-' ...
________________________________________________________________________

-Učenici na pismenom :"Profesorkaaaaa treći zadatak ne može da se reši !! "
-Profesorka :"Ma šta bre ne može , Petroviću da si učio sad bi znao da uradiš"
:Na sledećem času:
-Profesorka:"Iju , heheh , deco , hihihi , ja zaboravila da dodam puta 3...hehe...pa nema veze popravićete vi to na sledećem pismenom ..."
________________________________________________________________________

-Domaćica:"Majstore da to nije malo blizu , neće moći frizider da mi uđe ..."
-Majstor : " Ma šta neće ,nije toliki , ući će vam :heheh: ....
:pola sata kasnije :
-Majsor : " E al' su ga slepački uradili , ne može za pola centimetra ...",obraća se domaćici , " sa'ćemo mi tu malo zid da čuknemo :vadi čekić: pa će lepo da stane , neće se ni videti .."
-Domaćica :donosi metlicu i psuje sebi mater i šta joj je to trebalo u životu:

?
+222
10
definicija