Prijava
   

Intervju sa fudbalerom

Festival elokventnosti.

-Nikola, tvoj komentar na večerašnju utakmicu?
-Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 110%, ostavili smo srce na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.

-Tvoj pogled na dešavanja na Bliskom istoku?
-Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 120%, ostavili smo bubrege na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.

-Koliko misliš da su Frojdove teorije psihoanalize uticale na pojavu nadrealizma?
-Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 130%, ostavili smo dvanaestopalačno crevo na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.

   

Oranje plaže

Agonija ležanja na stomaku, na pješčanoj plaži, u razgovoru sa zgodnom djevojkom u bikiniju koja sjedi "po turski" i okrenuta je prema nama.

   

Klaudio Kanidja

Kanidja- druga rec za kokain.

Argentinska fudbalska legenda, svetski poznata po istancanom osecaju za gol, ali i istancanim nosnim kanalima obogacenim kokainom. Davao opake golove punih nozdrva, ali i pored toga ostao ljubimac navijaca, pre svega zbog svojih sjajnih konekcija sa kolumbijsko-argentinskim kartelom koji je uvek imao nize cene belog u odnosu na konkurenciju. Omiljena boja - bela, omiljeni prijatelj - Pablo Eskobar, omiljeni pevac - Kurt Kobejn, omiljeni glumac - Hit Ledzer. Njegove slicice su bile najtrazenije za PAN albume Svetskog prvenstva, i menjale su se po sistemu - 4 slicice bugarskih, rumunskih ili svedskih fudbalera za jednu jedinu, Bogom danu i zlatnu. Slicicu Kanidje.

Voleli smo njegov buntovnicki duh, dugu blajhanu kosu i sjajnu tehniku. Voleli smo ga, iako nismo bili gay.

   

Digao sam ruke od njega

Našao sam djevojku.

   

Starija (neuspela) deca

Odgajanje mladunaca – najobimniji i najiscrpniji sport kog čovek može da se lati. Pa ipak, i ta strmina ima odmorište – prvenac. U roditeljstvu, prvo čedo ti dodje ono što bi se u kompjuterskoj igri zvalo „skirmish“ ili „playground“; a i ne pristupa mu se mnogo drugačije.

Kao što se prvi mačići (i palačinke) u vodu bacaju, tako smo i mi prvonikli ponosi naših roditelja zgodno poslužili da se isprobaju batine (pa po pristignuću sledećeg deteta bace u zaborav), da se leče kompleksi (sviraj harmoniku, treniraj karate, javljaj se komšijama, idi na fakultet), i da se natenaaane usavršavaju roditeljske sposobnosti uopšte. Ali i pored toga, više nam naša mladja i od nas uspelija slika duguje zahvalnost, nego što nam roditelji duguju izvinjenje. Mi li da vam tabamo staze, pizda vam materina balava!

Legenda:
Sima (A) - prvi sin (a jel’ da da je ime za šupka...?)
Neba (B) - mladji mu brat

A.1. Privodim ja (17) 7 godina stariju ribu, pucam od ponosa. Moj prvi put. Nisam lagao za godine, ali je nisam ni pripremio na to da moja majka gleda na mene kao da još uvek imam 12. 04:00h, budi se keva, provaljuje u sobu, riba se pokriva preko glave, u zemlju da propadne, ja nalazim bokserice, pokušavam za početak da izvedem kevu iz sobe, ona poseže za pokrivačem, potpuno sluđena, da vidi ko „spava kod mene“. Čitava scena traje 15 minuta, jastuk i erekcija dva ovna na brvnu, ribin identitet ostaje tajna, keva gleda u prazno mesec dana.

B.1. Skype video call.
Ja: Ćao kevo, šta ima kod kuće?
Keva: Evo, stigla s’ posla, ćale na putu, a Neba (16) ima gore neka posla sa Zoranom...Hehe...
*kroz po metra tavanice čuje se Zorana, urla na bosanskom, bas ritam, dal’ od muzike dal’ od Zorane, plafon se ljušti, keva provlači prste kroz kosu, stresa malter*

A.2. Vraćam se sa splava (18), kako ulazim u hodnik bacam peglu na tri strane sveta. Bude se keva i ćale i zatiču me kako ribam zogerom sopstveni master-piece. Keva plače 2 dana, ćale ne priča sa mnom 6 meseci.

B.2. Stiže Neba (17) sa moto susreta, odlazi na sprat, baca peglu kroz prozor svoje sobe (daleko klonja, jbg...). Ustaje u 14h.
Keva: Mislim da bismo trebali da porazgovaramo o nečemu.
Neba: Daaj, zajebi bre, svaki put nešto da se pravdam, muka mi je više... Idem negde, ne znam kad ću doći.
*keva riba prilaz garaži*
*ćale ne zna da se išta dogodilo, keva dočekuje Nebu u 23h sa gibanicom*

A.3. Saopštavam (19) roditeljima da planiram da radim, uštedim i kupim polovan auto. Slede tzv. dobronamerni saveti. Presuda: GSP, doživotna.

B.3. Neba (18) u petak doćeruje zver na dva točka od 550 kubika i 1800 eura. Pare pozajmljene, odakle da se vrate nema. Keva i ćale psuju i kunu. U ponedeljak keva zove ostale članove moto kluba na pitu i pivo da časti, ćale zavlači ruku u zadnji džep i insistira da se samo najbolje ulje kupuje.

A.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Simo (19), kaže razredna da imaš dva neopravdana u ovom tromesečju... Sve ostalo je *hm* kol’ko tol’ko u redu, ali naišla sam i na profesoricu francuskog, kaže da se ne trudiš kao nekada. Nije pitanje ocene, kako stvari stoje proći ćeš 5.00, ali zar da traćiš potencijal...? I svi ostali profesori misle da možeš više, ja ne znam šta se sa tobom dešava u poslednje vreme. Trebaće ti Simo, za fakultet, što više sada naučiš, manje ćeš na fakultetu!
*divan traje jedno martovsko popodne (već pomeren sat), nastavlja se na rate do prijemnog*

B.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Nebo (17), imaš 4 jedinice.
Neba: Ma nije, prof. deljanja samo devojčicama daje pozitivne, iz tucanja kamena me prof. ne voli, iz utovaranja džakova sam radio kontrolni bolestan, sećaš se, a srpski, pa koi mi to kurac treba u životu!
Keva: Pa dobro, ali u slučaju da se predomisliš za fakultet...
Neba: Jeste, da se predomislim! Život da mi prođe tamo, hoću da radim pošteno, da učim zanat (koji?), da se osamostalim, da budem čovek!
Keva: Pa i to što kažeš...jeste Simo, šta bleneš, Neba je uvek bio onaj vredniji po kući! Tebe smo uvek puštali „jao, pusti Simu, mora da vežba harfu, jao pusti Simu mora da uči za takmičenje iz Starogrčkog...“. Nego, Nebo sine, kaži majci, kako je Zorana?

*Svaka veza izmedju aktera interpretiranih događaja i stvarnih ličnosti je sve samo ne slučajna, i ni jedan događaj nije fiktivan. Mnoge životinje su povređene prilikom nastajanja definicije (e, za to pitajte Zoranu!)

   

Cigareta

Provereno najbolji mamac za autobuse gradskog prevoza.

Čim se zapali, autobus koga nigde nema već 20 minuta, niotkud se stvori ispred tebe.

   

Džek

Nedostižni ideal. Iako, svi smo mi povremeno Džeci i ništa slađe nego kada ti kažu "E, ispao si pravi Džek." Džek sve podnosi muški, uvek je tu da pomogne, žrtvuje se svim snagama za sve koje voli i, jako često, ako je dosledan svojim principima, ispadne i budala, jer ne umeju svi da cene džekovanje. Ipak, treba da budes Džek, pa da proceniš kada je u životu pametnije biti Džek, a kada treba da se jednostavno povučeš i budeš običan i tih.

"Šta si rekao bivšoj devojci? Da je drolja? Zato što neće provesti ostatak života sekući vene za tobom, a? E, a mogao si da ispadnes Džek, i da joj poželis dobrog baju i lep život; vratila bi ti se dok si rek'o piksla, jer svi vole Džeka."

"Isp'o si, brate, pravi Džek, kad si mi uzajmio oni' 'iljado evra, ostaću ti večiti dužnik!"

   

Profesorka informatike

Endemska vrsta po gimnazijama.Završila ETF davno,davno pa u njoj još žive ideali i prvobitni polet informacione revolucije.Iz tog razloga ona ne može da shvati zašto učenicima puca kurac za Paskal i Delfi a pogotovu za Ofis paket.Njeno bubanje za ispite krajem osamdesetih rezultiralo je drastičnom seksualnom apstinencijom koju rado nadoknađuje jebanjem učenika u mozak.

-Gvozdenoviću reci ti nama u čemu je razlika izmedju Integer i Real u Pascal-u?
-Mogu da dobijem jedan pa da igram ICY TOWER?

   

Život preko grane

A, nije lako, brale moj, nemoj niko da te laže. Jeste sve: i 'ladno i vrućina i standard i uređena država, ali nešto fali. Tojest, fali mnogo, stvari za koje nisi ni sanjao da mogu da nedostaju. Ovako to ide, nemoj da bude da nisi znao:

Došao si u inostranstvo, pobegao, spasao se, ej bre, samo nek je glave na ramenima! Srećan si i ne možeš da veruješ da kad na semaforu pritisneš dugme za pešake, zaista i bude zeleno uskoro, u parku klupe i kante za smeće sve u komadu i redovno održavane, a na izletištu u divljini stoji ispravan roštilj spreman za upotrebu! A ulice čiste, ni plastična kesa da proleti kad dune ustoka, stalno idu neki komunalci i briskaju, glade, trljaju i glancaju. Administracija - milina, kancelarije osvetljene, svi nasmejani i predusretljivi, prosto im dođe drago što treba nešto da ti pomognu, a ti ne moraš da ih podmitiš. Gradski prevoz tačan u minut, ako, pak, voziš, signalizacija je perfektna, niko te ne zaustavlja osim ako napraviš prekršaj ili je petak veče pa su zatvorili random ulicu da odrade alko-test. Ti ne veruješ, živiš bajku, štipaš se za obraze, pa i posao si našao, jezik ti dobro ide, konačno te krenulo, batice! Iznajmio si gajbu, frižider je pun limenki piva i škotskih viskija, kupio si komp i instalirao net, uleteo si u polovan auto u ekstra stanju! Kući javljaš da ti se snovi polako ostvaruju, i da ne možeš da veruješ koliko si vremena izgubio u propaloj Srbiji, savetuješ svima da se što pre otisnu u beli svet! Upoznaješ kolege domoroce koji su tako pažljivi, učtivi i kulturni, 'Bečka škola' u praksi. Sa tobom radi devojka koja se preziva na ''ić'' i dok pokušavaš da se predstaviš, ona ti govori da je rođena tu, da ne govori srpski i da veoma žuri na sastanak. Tebi proleti kroz glavu da je sigurno neka naša pokondirena tikva, i ako ti kojim slučajem pođe za rukom da je odvedeš u krevet, trsio bi je 3 sata bez prestanka, čisto iz inata, dok bi sve vreme mislio na brčine Vuka Karadžića i njegovu drvenu štulu, kako bi odložio ejakulaciju.
Onda shvatiš da ti nedostaje neko naš, ko je u sličnoj poziciji, da malo razmenite iskustva i da ti kaže gde ima 'Don kafa' da se kupi, jer ti 'Nes' oduvek pomalo ide na ganglije. I tu upoznaš par likova i nekoliko mladih parova sličnih godina, i oni su se fino snašli, lepo se živi, neki čak nisu bili u zavičaju po 3 godine, niti im pada napamet! Ti ipak misliš da je to malo previše, sva ti je familija tamo, i svi ortaci i bivše ribe, i najbolji burek, i najbolji jogurt, i kevina sarma, i ćaletovo prase pečeno na vinovoj lozi, i sve tako nešto, ali potisneš sve to, jer praviš karijeru i krećeš od nule, imaš perspektivu i može samo da ti bude bolje!
Dok si se okrenuo, prošlo je godinu dana, situirao si se, čak si i kući poslao 300 evrića, veliki su rashodi, ali opet ostane. Petak je, slaviš godišnjicu u dijaspori, sam u svom studiju (čitaj: garsonjera od 17 kvm) uz pesme sa tjuba i čašicu Balantajna, kojeg si kupio još pre 6 meseci, shvatiš da si obišao grad i okolinu uzduž i popreko, da komentari na fejsu aludiraju da smaraš sa slikama i statusima o svom uspehu, i da ti je, iskreno, socijalni život ravan nuli. Ovi ovdašnji su drugi svet, drugačije se zezaju, nemate zajedničke teme, a probao si, nije da nisi, i sad žališ za lovom koju si stucao sa njima u pabu, plaćajući sam sebi piće. Izašao bi malo u klub, u ormanu su iste one stvari koji si doneo, kapiraš da koristiš samo odeću za posao i majice za spavanje. Lista kontakata u mobilnom da se prebrojati na prste i verovatno svi već sprovode svoje planove za vikend u delo, a i ako bi kod nekoga otišao - nisi se najavio. Stučeš celu flašu viskija i otvoriš limenku piva kojoj je davno istekao rok, a na tjubu sad piči Šabanova ''S namerom dođoh u veliki grad'' i pitaš se odakle znaš tu pesmu, ti: roker, erudita, evropejac i intelektualac, a ovamo te steže u grlu da jedva dišeš. Hvataš se za telefon, nije te briga šta košta, keva se javlja i ti spuštaš, jer ne možeš da govoriš od ridanja. Zoveš bivšu ribu sa kojom si proveo 4 godine, ona te najbonje zna i njen buraz ti govori da se ona udala pre 3 meseca i da čeka bebu, i da je već kasno, a on mora da uči. I zoveš najbolje drugove na mobilni, oni te ne čuju, jedan je u kafani, drugi na fudbalu, treći u pozorištu, niko ne može da razgovara sada, a i šta, koji moj, hoćeš, pa tebi je bar dobro, zar ne?
Ne znaš baš kad si zaspao, svetlo je ostalo upaljeno, mamuran si cele subote, lupaš sebi šamare pred ogledalom i kivan si zbog trenutka slabosti. Ipak rešavaš da sutra odeš u našu crkvu, jer Kolo srpskih sestara sprema ručak, a ti si željan nečeg čorbastog. I tamo svi znaju ko si ti, ali se čude otkud tu, pa sam si rekao da si ateista, šta sad? Pališ sveće za zdravlje i za mrtve, miris tamjana te vraća u detinjstvo, prožima te neki čudan osećaj. Posle službe, sediš sam za stolom, simpatične su ti one bakice što spremaju pileću čorbu i mešaju salatu rukama, lepo si ručao i zalio ''Knjaz-Milošem''. U povratku kući pada odluka da ideš na duži odmor u Srbiju, i dok kalkulišeš koliko to može da te košta, shvataš da nećeš to sebi moći da priuštiš, jer si do guše u kreditima, odmora nemaš jer radiš na ugovor, a ni troškovi puta i poklona nisu zanemarljivi.
Odjednom ti puca pred očima da su ti jaja u procepu i da ništa više nije sjajno, ako je ikada i bilo. Od svojih si se otuđio, a da se ovde nisi asimilirao i ne znaš da li bi ostao ili bi se vratio, ništa više ne znaš. I vremenom, materijalno stojiš daleko bolje, a duhovno si skoro bankrotirao, i svaki dalji korak je sve teži i neizvesniji i ne usuđuješ se da išta promeniš, jer može biti samo na gore. Da bar nisi ni dolazio ovamo, ali bi i onda svakako kukao, jer ni kući nikako da krene na bolje. Pa da, ali si kući, svoj među svojima, jok, ajde sad svi da zapalimo preko!
Od tamo te bodre da si pametno uradio što si otišao, dok ti njima govoriš da ne napuštaju zemlju nipošto i ne razumete se, jer je trava uvek zelenija sa one druge strane.

Danas si opet obukao košulju za posao, koristio isti javni prevoz, kupio duži espreso za poneti, stigao na posao i otvorio vesti iz Otadžbine. Odsutno si pogledao prema nebu i prepoznao avio-prevoznika koji vozi u zavičaj. Usresređuješ se na posao.

A zemaljski dani teku...

   

Svi se drogiraju, samo je Lukas narkoman

Obeležen si za vijek i vjekova. Zalepljena ti je etiketa na sred čela po kojoj će te ljudi prepoznavati širom sveta. Čak i kad ne budeš kriv, prst optužbe će biti uperen ka tebi kao glavnom i odgovornom za sve nedaće i neprilike, jer je narodu željan pravde i pronalaženja nekoga za okriviti, ali narod nema vremena da traži novog krivca, pa će se okrenuti starom. A to si, pogađaš, ti.
I ma koliko se trudio da se pokažeš u novom ruhu, negativna aura koju si ranije stekao će ti konstantno visiti nad glavom, ne dozvoljavajući ti da se oslobodiš dosadnih duhova prošlosti.

Saša Popović: Lukas, daj malo kokaina, da se smirim pred emisiju.
Coa Lukas: Jedi govna Sale, znaš da sam prestao odavno sa tim sranjima.
Džej: Ne seri tebra, ciba nam loma lobe da podmažemo otvore.
Lukas: Kažem vam, prestao sam da se radim tim sranjem.
Nada Topčagić: Aha, imaš nešto jače? Može, uz vinjau će odlično da ide.
Lukas: KOJI VAM JE KURAC, JEBENO NEMAM JEBENI KOKAIN!
Lepa Brena: Kakva je ovo galama?
Saša: Šmrkas ostao bez zaliha, krizira.
Džej: Ma kurac ostao bez zaliha, nego čuva sve za sebe, štekara.
Lukas: E, naduvate mi se kare svi. Jeste, ne dam, hoću sve sam da pošmrčem, nikome ne dam ništa! Ništa! Crknite strejteri!

....

Kurir: Drogirani Lukas poručio kolegama da crknu!

   

Hari Poter

Ste čitali novi deo?
"Hari Poter i Nepotrebni Nastavak".

U njemu, više ne tako mlađani, Hari napušta školu i ženi se Hermionom koju redovno bije kad se vrati pijan sa gradilišta gde radi kao šljaker.

Hari (upravo ulazi u kuću pijan): "Ženo, gde mi je kaiš?!!
Hermiona: " NEMOJ HARI, NEMOJ PO GLAVI, AJAOJ KUKU MENE!!"
Hari:"ĆUTI KURVO!!"

   

Osvetni optimizam

Kada uđeš u apoteku, u kojoj ti radi bivša, i tražiš XXL kondome, a oboje znate da ste raskinuli jer ti broj santimetara nije ni dvocifren.

- Jel ti to za dečka?

   

Poklonu se u zube ne gleda

Sugestija ortaka, kada slavljeniku za 18. rođendan poklone sredovečnu Ciganku, pazarenu ispod Plavog mosta.

Al' zato ne grebe dok puši.

   

Siva eminencija

Osoba koja manipuliše manipilatora, vlada vladarem i drži konferenciju predsedniku.
Jedini razlog što sama nije na toj funkciji je što na zadnjem sedištu ima više prostora za baškarenje.

   

Ćoman

Vrsta veoma rasprostranjena u urbanim sredinama.Magarčina koji je sprc'o 30 godina u bulju,kreće se uglavnom na potezu železnička stanica-autobuska stanica,i grbavi se za 20 dingera,a sve pod izgovorom da mu fali za voznu ili autobusku kartu.Naravno,ta kinta završava u njihovim raspalim venama,plućima,a u vrlo malom broju slučajeva,i u nozdrvama(naravno,zbog visoke cene koksa).

-Eee,izviiinii brate,imaš 20 dinaaraaa
-Nemam ništa sitno...
-A brateee,fali mi još 20 dinaaaraaa ѕa vooz... idem kod devojke u Staaaruu Pazoovuu... kreće mi voz za 5 miinutaaa... aaa brateeeeeee

   

Kurčeva ramena

Sve do seksualne revolucije koja je proterala vascelog himena na tamnu stranu vagine, oduzevši mu sve njegove čarobne moći i ustoličila promiskuitet, blud i nemoral sada već kultnom rečenicom "Who's your daddy ?" ove reči su bile poput glogovog koca, srebrnog metka ili venca belog luka, koji su majke koristile da oteraju zle sile od svojih dragih kćeri.

Momak i devojka grebenaju vunu u vajatu.

Milosav: "Molim te, Lenka, Lenčice, dušo i srce ... samo malo ..."

Lenka: "Joooj ... pa ne znam ... karaće me nana ..."

Milosav: "Eto ... samo glavu da prislonim ... mooolim te ... kad te moolim ..."

Nana: (kroz prozorče od vajata) "Ne, ne, Lenka, šćeri moja mila ... nema kurac ramena, ako ga pustiš, munuće ti ga celog ... Tako je i men' komšija Radojica prevario, pa je ćaća mor'o davat' dvije livade više u miraz ..."

   

Džentlmenski priručnik

Biti džentlmen znači biti istinski muškarac, biti Pravi Džentlmen, doći do određenog nivoa ponašanja i življenja koji podrazumeva integritet i zasluženo poštovanje. Nešto čemu bi svaki primerak mužjaka koji je prestao da sisa palac i otarasio se edipovskih želja da sisa kevu trebalo da teži.

Posebno kod nas na Balkanu. A još posebnije zbog postojanja ruralnog mita o Balkancu kao mačo Tarzanu, jebaču i "frajeru", koji inače ne postoji. Ako igde ima manje mačo muškaraca onda je to u našim krajevima, stoga balkanci kao stereotip uopšte i ne postoje. Fejk iskarikirani šovinizam sa primesama pičkopaćeništva se ne računa u mačizam.

Džentlmen nije gospodin, gospodin može da bude svako ko iskešira dovoljno za Hugo Bos odelo ili je spreman da proda bubreg ne bi li mu italijan fegetlija po meri sašio sako i upario kravatu sa gaćama. Da su gospoda džentlmeni, imali bi punu skupštinu istih, ali nažalost ako bi smo skupštinu nazivali po tome ko u njoj obitava, mogli bi komotno da je zovemo i štala.

Pravi džentlmen mora da bude oličenje ravnoteže u svemu. Da balansira na desnoj nozi dok levom šutira kretena u dupe, u jednoj ruci da ima knjigu dok drugom pokazuje srednji prst sistemu, jednim okom da gleda napred a drugim da merka konobaricu. Mora da bude svestrana osoba, sposobna za sve ali ne i spremna na sve. To razlikuje dileju koja pokušava da probije glavom zid od džentlmena koji zaobiđe zid, uzme pneumatski čekić, sruši ga a onda se vrati i pregazi preko njega. Džentlmen u životu radi ono što voli ali time ne ugrožava druge, ne smeta i ne smara o tome. Veoma je važno ne biti smarač, ne dosađivati svojim stavovima kada niko nije pitao za njih, ne drobiti uvek o istim temama i ne siliti sa duhovitošću. To je odlika Pravog i tu se dobro ocrtava ona ravnoteža što sam je spomenuo. Biti nametljiv kada treba ali ne stalno, imati smisla za ofanzivu i defanzivu, taktičnost je džentlmenska vrlina.

Još par stvari moram da spomenen u vezi džentlmenovanja, jedna je veoma važna, a to su žene. Istinski Pravi poštuje žene, tu se razlikuje od Balkanca koji je i dalje zaljubljen u svoju mamu jer ona zna da ujutru voli prženice sa babinim džemom i kafu sa jednom i po kašičicom šećera i najradije bi se oženio mamom ili ženom koja je podobro emulira. Dakle, poštovanje prema ženama je osnova odnosa sa njima. I da se ne shvati pogrešno, da naglasim, poštovanje a ne lizanje dupeta radi dobijanja pristupa međunožju suprotnog pola.
Da bi neko bio Pravi Džentlmen, mora, nažalost tako je, da ima samo jednu ženu. Zašto? To je jednostavno pitanje sa komplikovanim odgovorom. Da bi se razlikovao od ostatka muške populacije i da bi ostao koncentrisan na važne stvari ne sme da landara k'o muda za veprom. Od toga boli glava, nije higijenski a nema ni smisla. Koncentracija je važna jer se tako fokus prenosi na druge važne stvari u životu, a to žena može da postigne sa Pravim. A i super su žene, ponekada daju smisla besmislu, ponekada oduzimaju smisao svemu ali zato uvek, uvek prijaju.

I zadnja stvar u ionako predugačkoj besedi je poštovanje. Poštovanje ne kao usađen refleks učtivosti koji besmisleno podseća na nekadašnje ideale i obrasce ponašanja već poštovanje kao odraz zdravog razuma i kulture. Da dam jedan banalan primer: Uđeš u GSP, sedneš, do tebe dva starca drve o tome kako je omladina iskvarena, drogira se i generalno kurcu ne vredi, onda te jedan od njih pogleda "ustaj konju, ja sam četresšeste bio na radnoj akciji" pogledom. E sada, takvoj bagri ne treba ustati da mu život ovisi o tome, nije lepo biti fin prema debilima koji te bez upoznavanja okarakterišu loše, besmisleno je i nimalo logično. Po meni, ne bi bilo kulturno ustati takvom čoveku jer reakcija na nekulturu treba da bude sam još veća nekultura, bahatost a ni fizičko nasilje ne bi bilo na odmet. Što opet dovodi do jednog obrasca kojim bi džentlmen trebalo da se vodi. Ko tebe kamenom ti njega nikako hlebom nego pištoljom ili bombom. Ne oko za oko nego glava za jednu dlaku sa dupeta. I po meni, to je skroz ispravno i pošteno. A treba da funkcioniše i u drugom pravcu, ko tebi džak oraha, ti njemu dva džaka oraha dogodine kada tvoj orah rodi. Džentlmen je bolji prema onima koji su dobri prema njemu i gori prema onima koji su loši prema njemu.

Toliko.

   

Ber Grils Ultimate Survival

Jako poučni snimci ovog neustrašivog mladića za neke tamo kampere, koji njegove epizode, verovano gledaju na način ''a da ne trepnu'' i maštaju o tome da će nekad biti kao on, Ber Grils. Međutim nama običnim smrtnicima padaju na pamet neke sulude ideje, pa se ponekad javi i sumnja. Jer kao što bi Molder rek'o: ''Istina je negde tamo''.

...Negde u Severnoj Irskoj.
Režija: Ber spremi se za iskakanje.
Akcija!
Ber(iskočio iz helikoptera): Evo nas u gustim šumama Irske, ovde je klima jako nestabilna, u proseku godišnje 367 dana pada kiša. Temperatura konstantno varira, noću pada i ispod nule Ja ću pokušati ovde da pronađem civilizaciju i naravno da preživim.
Stop!
Ber: E, dodaj mi onaj čips, nisam stigao ni koka kolu da popijem jebem ti sunce, šta je danas na repertoaru da jedem.
Režija: Stonoge, mrtvog pacova, i ovcu udavljenu u živom blatu.
Ber: A daj bre je l' niste mogli nesto normalnije da nađete idite u kurac, šta sam pojeo sve u ovom serijalu, neću dočekati drugi.
Režija: 'Ajde sad ide potraga za skrovištem.
Akcija!
Ber: Već pada noć, treba da pronađem sklonište, e eno stonoge bog te, sad ću je smažem. (žvaće i gadi se). UuUu, AaAa ima ukus medveđe povraćke pomešane sa mrmotovom mokraćom, ali ima i dosta proteina.
Stop!
Ber: A u pičku materinu, jebem ti stonogu, želudac da povratim (ispira usta vodom, otvara pivo seda na kamen) Je l' ima neko cigaretu?
Režija: 'Ajde nek' mu neko zapali vatru, pa da snimamo, jeste li doneli mu drva?
Ekipa: Da!
Režija: Idemo Ber
Akcija!
Ber(struže nožem od kamen sevaju varnice, duva, planu vatra): Ovde je noću jako opasno spavati jer tek sad šuma se budi, jednog mog druga su ovde pojeli divlji zečevi tako da moram biti izuzetno oprezan. Dok sam išao po drva, našao sam ovog mrtvog pacova, sad ću ga ispečem i pojedem (jede) UuUu, ima ukus mrtvog pacova pomešan sa mrtvim pacovom, ali je jako hranljivo, a da bih preživeo moram jesti ono što mi priroda daje. Moram se naspavati, sutra me čeka dug put.
Stop!
Ber: O Bože, je l' moguće, pre ću pojesti mrtvog četnika, nego opet pacova, ko se setio da ubaci pacova da jedem pojede mi kurac. Je l spreman šator, hoću da se odmorim i zaboravim ovo. Je l' ostao koji snikers?
Ekipa: Šator je spreman, stiže snikers.
...Sutra.
Režija: 'Ajmo ljudi ovo da završavamo, ubacite ovcu u onu blato tamo, Ber sad ćeš da uskočiš tamo, da malo plivaš i da pokažeš kako se izvlači iz živog blata.
Akcija!
Ber(uskače u blato): Evo gledajte ja sam sad u živom blatu (trte-mrte, kurac-palac, gore-dole, ruka-noga, ovca). Eto tako ćete uspeti da se izvučete iz živog blata. Uzeću ovu ovcu da je jebem, ne da je jedem. Sad ćete da vidite kako čiča guli jarca.(skida kožu sa ovce i otkida parče mesa, meće ga usta, u usta ga jebem) Mmm, konačno nešto lepo za promenu, ukus je predivan, šteta što nemam vremena dispečem, ali nema veze bitno je da unosim jebene proteine. Krzno od ovce poneću da mi ne bude hladno.
(Štrika kroz neke jebene vodopade, doline, planine šume, sreće Batu Živojinović, ubija medveda, žirafu, aligatora, godzilu. Iskače iz šume pravac na asfalt)
Ber: PRONAŠAO SAM NEKI PUT, PRATIĆU GA I PRILIČNO SAM SIGURAN DA ĆU PRONAĆI CIVILIZACIJU!( ne seri da hoćeš, Kolumbo bi ti pozavideo).

   

Pink Panter

Nažalost, trenutno jedina ekipa Srba koja nam može doneti zlato iz Londona.

   

Ravnopravnost polova

Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.

"Marija Ivanović" je ustala jutros. Sela je u svoj automobil koji su izmislili i napravili muškarci iz metala koji su izlili muškarci od rude koju su iskopali muškarci. Nalila je benzin iz nafte koju su dobili i preradili muškarci i odvezla se putem koji su asfaltirali muškarci. Ušla je u zgradu koju su sagradili muškarci od betona koji su zalili muškarci i cigli koju su sazidali muškarci i greje kotlom koji su napravili muškarci pomoću goriva koje su opet preradili muškarci, popela se liftom koji su montirali muškarci. Upalila je svetlo koje su instalirali muškarci, prelila je vrelom vodom, podgrejanom na gasu koji su dobili muškarci, kafu koju su prevezli avionom muškarci sa plantaže koju obrađuju muškarci. Sela je za kompjuter koji su izmislili muškarci, otvorila je program koji su napisali muškarci, ušla na na internet koji su stvorili muškarci i slovima azbuke koju su napisali muškarci ispisala: "Ja sam nezavisna žena, šta ce meni ti alkoholičari"?

?
+153
10
definicija