Prijava
   

Kamikaza

Japanac zapakovan u bespovratnu ambalažu.

   

Daćete mi jedan ovaj i jedan ovaj

Fraza koju koriste iskusni ali i tajanstveno nerazumni kupci sladoleda na malo,godišnjeg uzrasta od 4 do 8 godina, usled koje prodavci zapadaju neku vrstu kombinacije nervnog sloma i anafilaktičkog šoka.

-Reci mali?
-Daćete mi jedan ovaj i jedan ovaj.
-Koji? Ovaj i ovaj,jel?
-Ne, nego ovaj i ovaj.
-Aha, evo izvoli...
-Nije taj nego ovaj drugi i ovaj...
-Pa evo hoćeš ovaj...??
-Ne nego ovaj...
-Kapri?!?
-Ovaj,ovaj...
-I jebem li ti krvavo sunce u pičku, pa koji, jebo te lebac...eve ti i ovaj i ovaj i ovaj i ovaj...!!!
-Maaamaaaa....!!!!

   

Princes krofna

Plemićka pička.

   

K'o Švabo

Deskriptivan prikaz seksualne moći životnog saputnika.

-Žene ne mogu ovog mog da stavim u pogon nikako, ako me razumete!

-Ja ne znam, ovaj moj radi k'o Švabo, i kad završi vikne: "Švajnštajger opa!".

   

Odsutan kao gitarista Gold Mjuzika

Dok se različiti izvođači menjaju na sceni u studiju on skladno okida žice dotičnog instrumenta na plejbek. Blago njišući kukove u ritmu pesme zamišlja da kara kurve, vuče crte i vozi narandžastog Murselaga negde u zemlji čuda. Ne dotiče ga puno ono što se događa oko njega, osim ako ne izađe neka ful pevačica sa dopičnjakom i još krene da meša, tad mu se i digne kurac malo ali ga brzo prekrije gitarom da se ne vidi. On je odsutan.

-Miloše slušaj, ostalo ti je još malo tog fakulteta, ja sam kao što vidiš završila. Isplanirala sam da ti to sve središ u maju, podneseš zahtev za posao kod mog ujaka u firmi, bićeš primljen naravno, posle toga da zakažemo venčanje za avgust, u međuvremenu ja ću začnem valjda, organizujemo svadbu, oko dvesta gostiju, ti plavo odelo ja plavu venčanicu, predjelo bez kulena, medeni mesec u Austriji, posle kupimo kola Reno Megan beli i preselimo se u novi stan za koji smo podigli kredit.

-M?

   

Torta moje majke

Ja sam tada imao četiri, a Stanica, moja sestra dve godine. Bili smo kao i sva ostala deca, zdravi i pravi, ali smo bili veoma siromašni i jedva sastaljvali kraj sa krajem. Otac i majka su se borili koliko su mogli, bilo je izuzetno teško. Otac je radio po dvanaest sati u željezničari i jedini donosio novac u kuću. Majka ja bila domaćica.

U leto dve hiljade četvrte, brat od strica moga oca je ispraćao sina u vojsku. Pravili su veliku gozbu i mi smo naravno bili u zvanici. Porodica brata mog oca je bila izuzetno imućna, bavili su se otkupom i preprodajom čelika i imali su nekolko luksuznih hotela. Mi smo bili veoma siromašni, ali kod oca i majke je važilo pravilo da se na svako rodbinsko veselje moralo ići. Kao i obično, pripremli smo svoju jedinu odeću, otac se uzajmio za poklon, a ono što je meni kao malom dečaku ostalo urezano u sećanju jeste domaća Žito torta koju je majka uvek pravila za ovakve prilike. Njoj je ta torta bila izuzetno važna. Kada bude gotova, mi kao deca smo gledali u nju kao u neku totem, baš zbog toga što je njoj toliko značila. Ja sam pored nekog strahopoštovanja prema toj torti, iako veoma mali, osećao u isto vreme i žal za majčinim od svakdonevnog rada ogrubelim rukama kojima mesi.

Došao je i taj dan. Proslava kao i proslava. Dolazak, ljubljenje, majka je tortu na ulazu ostavila na platou namenjenom za iste. Našu tortu ostavila je među ostalim, velelepnim kupovnim tortama od kojih je svaka pojedinačno koštala kao sva odeća koju ja i sestrica imamo na sebi. Ostavila ju je bojažljivo posmatrajući je kao mene kod učiteljice kada sam pošao u prvi razred. Ne brinite gospođo uklopiće se. Proslava, proslava, proslava, četristo gostiju, ludnica. Svi skaču vesele se, rsaju. Nas četvoro smo presedeli celo veče. U deset sati se prigušuje svetlo, domaćin najavljuje tortu. Kakvu tortu, pa ovo je ispraćaj a na svadba? Konobar donosi našu Žito tortu i postavlja je na sred sale. Domaćin poziva sve goste da doću i počnu gacati nogama po torti. To su i uradili, četristo ljudi je gacalo nogama po njoj dok se nije pretvorila u krem. Na kraju došao je jedan sasvim mali čovek izvadio kurac i počeo pišati po svoj toj smesi.

   

Bolero

Ono malo govance koje devojke i žene nose na leđima. Velika budalaština. Može biti čak i u raznim bojama, obično ih nose sa nekom teksas kombinacijom. Traže ti i nekad da im kupiš novi.

-Mili oćeešššš da mi kupiš onaj žuti bolero u Zari, m? Onaj što smo videli sinoć?

-A šta ćeš ti meni Marija da kupiš, a šta ćeš ti meni da kupiš?!? M?!?! Znam! Voleo bih da mi kupiš, odnosno da mi VRATIŠ pet godina koje sam proveo sa tobom! Jel znaš! Šta je plačeš? Plači, idi kod tvog tate bivšeg pukovnika pa njemu plači!

   

Žuta minuta

Seks na brzaka u Kini.

   

Nikad nikom nisam rek'o

Svaki veliki junak ima nešto odakle crpi svoju snagu i energiju. Samsonu je to bila kosa, Svetom Savi pčele, Hitler. Ja ne volim pomagati ljudima ali se osećam dobro i dobijem neku vrstu elana kad nikom nikad ništa ne kažem. To sve nosim u sebi i ne volim da opterećujem druge. dobro mi je. Često odem na jedno brdo iznad svog malog mesta u kome živim, gde se nalazi i jedan spomenik neznanom junaku, pa počnem vikati iz sve snage. Vičem jedno pola sata do sat bez prestanka, posle počnem plakati i zaspim u kolima. Spavam do ujutru, ustajanje oko sedam sati i doručak. Razgibavanje, malo vežbi i posle krećem na posao. Na poslu sam do tri sata. Sa kolegama sam u pabu do šest. Popijemo po piće, ispričamo se. Vreme je za večeru. Kupim svoju ljubav sa posla automobilom. Idemo u restoran. Večeramo. Ona mi tu govori neke bezvezne stvari. Ne interesuje me. Konobar donosi račun, i ja ga ošamarim. Kaže mi: "Što ste me udarili gospodine ja ne osećam bol".

Pisano za takmičenje

   

Elmedin Kikanović

Lik u društvu koji ima najviše potkožnih bubuljica u predelu slepoočnice.

-Dobar dan, poslao me nastavnica geografije po kredu!

takmičenje maliker

   

Uz vreću praška

Stepen jeftinoće, dostupnosti i generalno kvaliteta neke stvari.

-Seks sa studentkinjima četvrte godine Agronmskog fakulteta se dobija uz vreću praška, ako me razumeš.

-Razumem te.

   

Vetar u leđa

Jedina stvar koju supružnici dobijaju jedno od drugog u krevetu posle višedecenijskog braka.

2 A.M.

-Trrrrrrrr!
-Milisave, ubio te Bog, probudi me a i uguši me izgleda!
-Molim! A oprosti!

   

Pipači hleba

Hleba i igara, dabome, za vjek i vjekova. Narod voli igara, voli da gleda kako loptica preskače mrežu i kako Ekrem prca Vendi, ali bogami Srbin voli i dobrog i nadasve kvalitetnog 'leba, što je najvažnije. "Dvaput meri jednom seci" je temelj ideologije ove društvene anomalije, mere predostrožnosti su povećane na maksimum. Jebeš mu mater, ko zna, možda ga nisu ispekli dobro, možda je gnjecav, možda je trošan, bakteriološki neispravan, možda su ugradili čipove u njega da mogu da te prate šta radiš pokući, možda ga neka sekta pravi. Nema veze, uzmi ga ti lepo, promandrljaj ga, uzmi mu dimenzije, vidi dal' se poklapa sa sazveždjem Velikog Medveda, ščepaj ga ko gujcu Amber Rouz. Boli te kurac, imaš pravo, ti to plaćaš pedes' kinti, ko jebe ove iza, izvuci maksimalno iz uloženog novca. A ne, ipak je dobro ispečen? PA ŠTA ONDA DRKAŠ TAJ JEBENI HLEB TIM PIKLJAVIM ĆEVAPIMA TRISATA!?!?!?

S.T.R KNIĆ (nedelja, rano jutro)

Gospodja u godinama, još uvek dobrodržeća, poteže rukom ka pultu sa osnovnom životnom namirnicom, vidi da su malo zagoreli, oblizuje se, zavata prvu veknu, taman da je oproba. OPAAAAA! Oseća stisak za mesnatu ruku jači neko ikad.

-(Kroz zube, crvenih očiju i polako): OSTAAAAV TO, OSTAAV TU VEKNU!!!
-JAO UPOMOĆ, JAOOOO, UBI MEEE!!!

Definicija napisana za Mizantropy.

   
   

Vlasnici Fifika

Ne volim miševe, plašim ih se, jebeš mu mater, nikad ne znaš šta će da urade, mali, brzi, vamo tamo, KRK eto ti ih zavrat očas posla. Kapiram da bi se tad komirao. Osim njih u suštini volim sve životinjske jedinke, ipak su i to Božiji rabovi, sa jednim izuzetkom. Kulturalnom tvorevinom dvadeset prvog veka, preuzete mahom sa zapada, a to su Fifike. Osećanja su mi pomešana i mislim da mi se odbojnost prema malim sićušnim stvorenjima projektovala direktno preko gazda dotične sorte. Šta su Fifike? Fifke su male,male,male, male slatke kuce koje svoj životni vek, dok ih ne zatrpaju negde u Milovoj bari, provedu u naručju ili torbi medijskih ličnosti, obično starleta. Paris Hilton, časna sestra Kardašijan, Zvezda Granda, nekak'a na ulici, sve nose po jednu Fifiku, ili dve, kol'ko ko mož da zavati. E PA PIČKA MU MATERINA!!! Nisu dovoljni silikonski implanti u sisama i guscama i gospodar prstenova što voza u Osmici, nego moraju i jebene male tute da vire iz novog Luj Vija, jer je to jebeno moderno! NADUVATE MI SE KURCA! Metabolizam im je verovatno kao kod činčila pa su Armani i Guči puni minijaturnih govana. Nema veze, važno je da Paparaco uslika. MRŠ!

-MACO MORAMO MI UZETI, POD HITNO JEDNOG ČIVAVU, JOVO UZEO NJEGOVOJ STANI!
-MA NE SERI, MORAM UZET NEŠTO JAKO, NEKAKA OVČARA, DA MOŽ VUĆ PLUGOVA!

Pisano za Mizanthropy

   

Noblica

Nobles pičkica.

-Skidaj te patike od milijun evra.
-A nemojte molim vas debeli stariji ciganine, moj tata je..
-SAOROMABABOBABO!
-Evo,evo!
-Ha, kakav noblica. Sad ću ih obuti i pravac kući na seks sa članovima svoje porodice.

Pisano za takmičenje.

   

Da se vi školovani šta pitate

U meri kojoj pečurka znači Mariju, stajling Zvezdama Granda i Ajronmenu onaj metalni kurac u grudima, nešto najbliže fejtelitiju koji zadaje Liu Kang u zadnjem delu poznate sage. Sentenca čijim izgovaranjem mediokritet upada u katarzu i orgazmičnost koje je najpribližnije stanju nakon sabijanja bombe pred Miletovim dućanom ili bambusanjem žene o "Mitrovini".

-Rako da ti pričam, ček da pivo donesem prvo.
-Može, suv sam ko dren!
-Evo saću.
-Lepo si pokosio dvorište.
-Ma to Darinka tandrljala nešto pre nego što su dolazili ovi iz suda.
-Koji?
-E to sam hteo da ti pričam!
-Ja!
-Znaš li onda kad sam se tužio s Milošem oko one medje?
-Znam bre!
-E on zvao tamo iz Austrije, sad je on tamo znaš, ove njegove i reko da odu u sud da dodju ovi otud da uknjiže, duvedu u katastar i to.
-Dobro?
-I sad navodno ja uš'o parapetom dvaes santima u državno.
-Ono parče onde jel?
-Jes! I oko toga nastala furija.
-Ih sad!
-Da vidiš, došli ovi. Ja razapeo onu baštensku stolicu uz'o pivo i čekam, seo po sred dvorišta i gledam. Njih dvojica doterali se u odela neka, dobra kola, ko da nisu geometri, ko da ne nose letvu, knjige neke nose i to. Javiše se oni meni, ja otpozdravih, oni nešto pričaju, gledaju, nišane, i na kraju vele da moram da rušim parapet.
-I jebem ti sunce!
-Ja reko mert'e, zašta su vam te letve! Uzeše oni da mere.
-I?
-Dolazi onaj pirgavi jedan, kaže: "Gospodine izvinite mi smo pogrešili vi ste ovo legalizovali" , a meni to kum Rale smutio lane, njegova svastika tamo radi pa ona.
-Sposoban bre Rale, nisam znao.
-I ja ti pridjem kod njih na kraju reko': "Znaš šta, da se vi školovani šta pitate ovaj narod bi se sav satr'o i mršte mi iz avlije dok nisam zvao Darinku da donese vile da vas izbušim ko sir!"
-Nisi valjda tako?!?!
-Jesam, odoše k'o popišani! Da vide kako je kad selo bije po ušima, e! Oš još jedno pivo?
-Može! Lud si Jovo svakad bio.

   

Ručni sat

Vremenska jedinica za davljenje Štrumfa.

   

Reprezentativni kalibar

Tetka namenjena slavlju nakon povoljnog rezultata reprezentacije na medjunarodnim takmičenjima. Pored brlje i kiselog kupusa neizostavni totem srpskog domaćina.

-Žigara moooooj Žigara! DUDUDUDUDUDU! Jebeeemo Farska Ostrvaaa! DUDUDUUDUDU! Pucaš li komšoooo,ne čujem! DUDUDUDU!!

-Pucam koneee...DUDUDUDUD...pucaaam!

   

Devojke koje su članice plesne grupe Simjonov

Sačinjena mahom od mladih devojaka, ova plesna grupa je poznata po pojavljivanju u emisijama Grand produkcije. Kao propratni deo izvedbe neke od Grandovih zvezda, oskudno obučene, pripadnice ove skupine se često mogu videti kako uvijaju svoje nutricionističi izrezbareno telo na melodiku Bokija Miloševića i Mikice Kurtovića ili kako skladno mešaju na sceni zajedno sa Tomom Blek panters dok izvodi neku od ciganskih pesama. Aplaudiraju na Đošine pošalice i hvataju se za ispod ruke sa Nemanjom kad krene da peva neke vlaške oslobodilačke. U suštini bole ih kurac, rade za platu od petiljada evra. Ima tu i nekih starijih devojaka oko tries, tries dve godne.

Boki Milošević: "Mala odi da mi pogledaš klarinet nešto neće da svira, xexe".

#545
+5805
249
definicija