Prijava
   

Ženska ljubaznost

Uvod u žensku neljubaznost.

- Mužuuuu, a jel bi hteo molim te da skokneš do prodavnice i uzmeš šećer u prahu, m?
- Ali ja sam u kolicima već 15 godina i nemam ruke, ne mogu d...
- JEDI GOVNA PEDERU ceo dan čistim, a ti po jebeni šećer ne možeš da siđeš! EVO SAMA ĆU EVO!

   

Gratis pare

Kinta koju dobiješ preko očekivanog okruglog iznosa u menjačnici prilikom menjanja strane valute. U glavi većine je ionako jedan evro jednako "tu negde oko stotke, pa do stodeset najviše".

- Izvol'te evrove.
- Jel svih 50?
- Ne, 3 zamenite, a 47 mi vratite.
- ???
- ??? Pa vaistinu 50.
- E pa izvol'te - tačno pet 'iljade šestro četres pet.
- Opa, šesto kinti gratis, do ja-ja!

   

Sportski komentator

Jedno od uber kul muških zanimanja kojim približno 97,69 % muškaraca ljubitelja sporta ne bi imalo ništa protiv da se bavi. Jer šta kurac, šo da ne, kad može Gojko Andrijašević sa glasom zbog koga ti TV miriše na vinjak posle odgledane utakmice, možeš i ti. Vesti na netu čitaš toliko da znaš svaku transfer špekulaciju, svaku povredu, a sa menadžera totalno slučajno znaš i prvi tim Granade.

Još ako te ukenja pa te šalju da izveštavaš sa lica mesta iz Londona, Pariza ili bar Bukurešta, puna kapa. Putovanje i zajebancija. Staviš laptop ispred sebe i razbacuješ se informacijama. Rezultati Arsenala iz sezone 1997/98. Poslednja pobega u gostima sa više od 10 kornera. Poslednji put kad je Venger jeo punjene paprike za ručak pre utakmice.

Nažalost, ali s obzirom na to da u našoj zemlji postoji ukupno 10 komentatora koji su u međuvremenu proučili pravila, istoriju i filozofiju tenisa, stonog fudbala i kriketa kako bi mogli koji dinar više da uzmu, male su šanse da ćeš se ostvariti u ovoj profesiji.

Zato je tu uvek maltretiranje ortaka.

- IIIIIIiiiii evo nas, čuveni "El Klasiko"! Sa jedne strane Mesi, sa druge strane Ronaldo, svi pod dirigentskim palicama naša dva stratega, Vojina Dušanovića i Živka Miloševića... Biće ovo...
- Idiote umukni, ili pusti muziku, ili Džona Čempiona, glava nas zabole od tvojih komentara.
- BOLJI BIH BIO OD OBOJICE ONIH PEDERA SA EUROSPORTA ŠTO NAVIJAJU ZA LIVERPUL, JEBITE SE!

   

Vrućina u sred leta

Sudeći po reakcijama rodbine, slučajnih prolaznika, taksiste i radnice u dragstoru, najveća misterija našeg naroda koja izaziva reakcije veoma slične iznenađenju putara kada u sred januara na minus deset padne tri metra snega. Plus 35 je temperatura koja, sudeći po našim sunarodnicima, ne postoji nigde u svetu. Upravo zbog toga je televizija dužna da obavesti idiote, da neko kojim slučajem ne izađe iz kuće u dva popodne i legne na beton ispred zgrade namazan zejtinom.

Slučajno nemoj iz kuće da izađeš, javili danas da će 36 da bude, tako nije bilo odavno, još od pre tri dana i plus jeste tako bilo celog prošlog leta, ali jebiga, daj da te podsetimo obavezno. I ponesi obavezno balon vode ako treba da se osvežiš ili vratiš nasukanog kita u život.

Ideš na basket u šest popodne? Pa jesi li ti žvakao baterije, ima triespet stepeni, a ti ćeš loptu da bacaš u koš? Sedi kući i kukaj da je vrućina, jes da si puko dvesta evra na klimu koja može da o'ladi manju sportsku dvoranu, ali nemoj da je uključuješ stalno nego jednom na svakih sat vremena je pusti da drnda tri minuta i onda gasi jebote patak, promaja i hladan vazduh, ima leđa da ti se ukoče i nokti na nogama da ti okoštaju.

Znači danas su javili da će da bude 37, to je već mnogo zajebano, ceo stepen više nego juče, javili na TV-u da ne izlaziš iz kuće osim u slučaju preke potrebe, dakle jedino ako ti fale pljuge ili kredit za mobilni.

Javili u petak četrdeset (magična brojka) stepeni! I to isto nikad nije bilo osim prošle nedelje i ceo prošli avgust. Zapravo, nije ni 40, nego je 57 stepeni, lože nas ovi sa dnevnika da ne paničimo, da ne počnu penzioneri da se tuširaju slučajno, ili kojim slučajem da otvaraju prozore u busevima. To bre tako nije bilo, to je od bombardovanja, genetski modifikovane hrane, iluminata i broja 11. Sećam se 1834. kad su leta bre bila do 25, a uveče još prohladno pa izađeš u treši u grad da se ogrneš kad za'ladi.

Mrš bre u pičku materinu.

Podnožje planine Ahagar, južni Alžir:

- Mustafa, javiše na TV-u da će danas 39 da bude.
- Muhamede, boli me patka.

   

Vengerovka

Jednobojna dugačka zimska jakna koja obuhvata sve od kolena do pola lica, sa kragnom koja liči na ono sranje što stavljaju nekome kad prejebe vrat. Izuzetno pogodna za sve ekstremne vremenske uslove, od Himalaja na 8000 metara nadmorske visine do premijerligaške utakmice.

Ime dobila po matorom pedofilu i ljubitelju francuskih petnestogodišnjih crnčića, Arsenu Vengeru.

- Dobro bre Dušane, pa jesi li ti normalan, šta će ti ta vengerovka, ima 15 stepeni napolju???
- Ma vetar neki bije majke mu ga, a i kiša će izgleda...

   

Ban Ki Mun

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija. Verovatno ima neku zajebanu diplomatsku ulogu, ali za sve nas sa jeftinijim kartama, on je "onaj lik što izražava zabrinutost". Internacionalna rial lajf verzija Svetlane Bojković.

"Ban Ki Mun izrazio zabrinutost povodom situacije na severu Kosova."

"Ban Ki Mun izrazio zabrnutost povodom nedavnog sukoba u pojasu Gaze."

"Ban Ki Mun izrazio zabinutost povodom pretnji Severne Koreje da će da baci atomsku bombu na Južnu Koreju i pritom sravni pola Azije sa zemljom."

"Ban Ki Mun izrazio zabrinutost povodom nestanka VC papira u njegovom toaletu i smatra da bi to pitanje trebalo hitno rešiti, jer postoje naznake da će morati do večeri da iskenja jutros pojedeni pirinač sa karijem."

   

Navijanje za lokalni sportski klub

Pojava koja se javlja:

1. Usled osećaja pripadnosti lokalnoj sredini i posedovanja stavova da bi svako trebao da navija za klub iz rodnog grada usađenih od strane dede ili ćaleta koji navijaju za lokalni Napredak/Radnički/Slobodu/Proleter i slične sportske zaostavštine komunističkih imena (5%), i:
2. Usled nezadovoljstva rezultatima nekada omiljenih Zvezde/Partizana, tj. usled bola u kurcu da te više podjebavaju zato što su "tvoji" popušili od osrednje francusko-alžirske ekipe ili amaterskog skupa irskih konobara. A i ta prva liga sve nameštaljke i beogradski klubovi, šta kurac. (95%)

- Si gled'o juče kako smo nabili Neku Tursku Košarkašku Ekipu Sa Imenom Sponzora Koji Je Dao Najviše Kinte?
- Mhm. Dobar sket bio.
- Ček bre, za koga ti navijaš ono, a?
- Za Radnički.
- Znači za Zvezdu, a? Hihihi
- Ne, za Radnički. Ono, oduvek. Deda igr'o levog beka u vreme Dragana Pantel...
- BUŠI ZVEZDU CIGANSKE PIČKE NANANANA ZAŠTO ĆUTITEEE!

------------------

- Ja navijam za FK Omladinac iz Malošišta, pradeda mi iz tog kraja, a to tako treba. Mislim, svako treba da navija za tim iz svog grada, i to tako. Nema veze što sam do juče navijao za Partizan, OMLADINAC OLEEE! MALOŠIŠTE DO ČAPLJINAC!

   

Parodiranje klozetarske umetnosti

Iliti podjebavanje pubertetske klinčadije i njihovih patetičnih umetničkih radova u vidu slike iz kupatila pred ogledalom, sa dorađenim stihovima Marinka Rokvića jarko ružičastom bojom u peintu. Takav vid humora se na listi najgorih internet fazona nalazi odmah iza klipova Ivanovićevih recitovanja viceva, i skečeva Borisa Bizetića snimljenih u domaćoj radinosti pa okačenih na jutjub. Ogleda se u tome da se konj od 25 godina, prosvećen svojim dugogodišnjim iskustvom obitavanja po uberkul internet sajtovima koje mu daje pravo da se smatra duhovitim, slika pored bojlera, kade ili bidea, u prilogu sa ispupčenim usnama po uzoru na današnje učenice starijih razreda osnovne škole. Posebnu sortu predstavljaju likovi koji toliko veruju u produhovljenost svog smisla za humor, da takve slike stavljaju kao profilne slike na društevnim mrežama, zajedno sa komentarima prožetim znakovima tipa "<3", nejasnim kosookim japanskim emotikonima i natpisima tipa "Mogu da me pojebu, ali ne mogu da me pojebu". Na taj način postignuto je nešto što se vekovima smatralo nemogućim, a to je da se napravi parodija nečega koja je zapravo retardiranija od originala.

Najlakše je zajebavati one koji su previše glupi/nezreli/neobrazovani da provale da ih podjebavaš. To uspeva i mojoj babi Mirjani kad o parče konopca veže onaj kartonski deo što ostane kad potrošiš rolnu toalet papira i loži mačora Žuću da ga juri po dvorištu.

   

"Ne veruj nikome" likovi

Teoretičari zavere. Likovi iz tvoje okoline koji ti zajebanim pogledom u zajebanom ambijentu zajebanim glasom zajebano pričaju o tome kako su svi ljudi bagra, kako svi samo gledaju kako da te zajebu i kako ne treba da veruješ ni rođenoj kevi da te je rodila. Zvezda vodilja im je bolno iskustvo iz prošlosti kada su od nekoga bili prevareni. Od tad žive u ubeđenju da je sve oko nas laž i da će na ovom svetu opstati samo oni koji ne veruju nikome.

U celoj gluposti svoje životne filozofije zaboravljaju osnovnu stvar: Zašto bih ja njima verovao kad mi kažu da ne treba nikome da verujem?

- Slušaj mali, da ti kaže bata Žarko nešto. Od kad me ona raspala dronfulja ostavila... :zajebano uzimanje dima: ... provalio sam da svi samo gledaju da te izdrkaju i ostave. Verovao sam joj, ej... Verovao sam joj k'o majci rođenoj, a ona me tako ostavila... Nikome ne veruj, da ti kaže bata Žar...
- Ajde bre Žare ne kenjaj, stariji si godinu dana od mene, nemoj meni da prodaješ te Al Paćino fore. Idi kući otrezni se. I da mi vratiš onih sto evrića, inače dolazimo Joca Štangla i ja u ponedeljak, ješčuo?

   

Prvi tempo

U odbojci, akcija kad tehničar na brzinu i kratko podigne loptu, najčešće srednjem blokeru, a ovaj je na prvu prikuca u polje protivnika. Dobro poznata svim domaćim ljubiteljima reprezentativne odbojke po čuvenim kombinacijama Grbić-Gerić i Grbić-Mešter.

U basketu, taj izraz označava situaciju kad neko dobije bananu, i to ne običnu, već onu pri kojoj se divljački upotrebi najveća moguća sila, lopta završi ili na drugi kraj terena, ili bude prikucana uz tablu.

- Ajde, dodaj! DODAJ! Pa ne sam...

:pljušti banana ispod koša, lopta odlazi na drugi kraj terena:

-PRVI TEMPO SINE, ĐULA MEŠTER!

   

"Kako je do jaja taj život" tip serije/filma

Iliti: "Kako je do jaja da živiš sa cimerima, ideš svaki drugi dan na žurke, praviš ludnicu sa cimerom po stanu, radiš neki prosečan posao, ali se zato zajebavaš do jaja i uživaš maksimalno u životu" fazon serije/filma.

Svako ko je bar jednom bacio oko na serije tipa "Prijatelji", "Vesele sedamdesete" ili "Stažisti" pomislio je na tu bolnu činjenicu da ne živi u zemlji tipa SAD i da nema šanse da unajmi ni stan od 70 evra koji deli sa udovicom ratnog veterana, kamo li jednu od one dve stančuge koje dele junaci iz "Prijatelja". Da, realnost je prilično zajebana, pa osim toga što ne možeš da priuštiš stan u kome lagano može da se opiči fudbal 5 na 5, tvoji prijatelji verovatno nisu superopičene kopije Džoija, Rejčel, Rosa, Čendlera i Fibi. Daleko su veće šanse da ti inače treba sat vremena da ih nateraš da odu s tobom do grada na pivo.

Kul muzika iz sedamdesetih isto otpada. Jedini podrum koji možeš da nađeš je onaj u zgradi u kojoj živiš gde bi ti se šetali pacovi po glavi dok pokušavaš da duvaš sa ortacima.

Realnost nastavlja da ubija finanskijski. Ako živiš u Srbiji, a pritom imaš tu sreću da živiš sam u svom stanu (a nisi oženjen/udata), pare ti sigurno ne ispadaju iz guzice. Tako da, o putovanju na lađenje jaja do Las Vegasa možeš samo da maštaš. Čak teško da i finanskijski možeš da izdržiš da svaki dan piješ kafu u najgorem kafiću u gradu, kamo li da nađeš neki domaći "Central Perk" i da tamo blejiš ceo dan.

Generalno, teško da sve to i u "obećanoj" Americi možeš da priuštiš bez 10 sati dnevno na poslu. Tako da, morala bi guzica da ti bude uključena u struju i da se konstantno biješ nekim energetskim pićima da bi imao život interesantan kao oni. Teško da imaš najinteresantniji posao na svetu kao junaci iz "Stažista", pa da se zezaš po bolnici ceo dan sa najboljim ortakom. Ako živiš u majci Serbiji, a u tim si godinama, verovatno tegliš gajbe kod privatnika ili kelnerišeš u kafiću da bi napokon ušteteo 80000, da platiš jebenu školarinu i napokon upišeš tu treću godinu.

Nadaj se da ti je život dovoljno kul, pošto njihov možeš da živiš samo dve epizode dnevno na TV-u. Osim ako ne skineš seriju sa neta, al' džabe, nema ništa od kul gajbe, zaboravi.

   

U sledećem trenutku se budiš u Albaniji bez bubrega

Odgovor na 90% ideja kako da se na sumnjiv način dođe do zarade, iliti, do kinte. Kako je prosečan građanin Srbije prinuđen da često smišlja nove načine kako da dođe do kinte, često u planove uleti i neka polu-legalna ideja.

- Brate, pazi ovako, smislio sam način kako da dođemo do kinte da ove godine odemo na more.
- Pazi, ako i dalje smatraš da je dojajna ideja da otimamo babama torbe kad izlaze iz pošte, ja u tome ne učestvujem!
- Ma jok bre, gledaj ovamo: Pera Čekić ima nekog ortaka koji može bez problema da nas ubaci da za njega vozimo neku gudru. Mislim, nije to mnogo, par desetina kilograma odvezemo do administrativnog prelaza sa Kosovom i posle...
- ...I posle se budiš u nekom podrumu u predgrađu Tirane, sa ožiljkom od kurca do miške i bez bubrega dok te neki Fatilj gleda i razmišlja da li da te proda Bugarima ili Turcima. Mrš bre!

   

Debeli ljudi i "Neka, neću ja ništa"

Da se razumemo odma', razume se da neki ljudi imaju problema sa metabolizmom, krupnim kostima, sporim želucem (ili brzim, kako god) i sličnim stvarima, ali po nekoj slobodnoj proceni možemo reći da je razlog za gojaznost 90% ljudi zapravo neumerenost u hrani i piću, i to pogotovu u ovom prvom. Dakle, pasuljčina za večeru, kilo 'leba dnevno u proseku, hasanje mesišta iz kuvanih jela kao da sutra ne postoji, gazirani sokovi, masne pljeskavice sa gomilom priloga i slično. Vole ljudi da jedu, jebiga.

E sad, svako od nas je milion puta u životu prinuđen da jede "u javnosti", sa ortacima i ortakinjama po raznim pljeskavdžinicama, picerijama, kafanama i ostalim ugostiteljskim objektima namenjenim strikno za žderanje. Oni koji su na svoju liniju ponosni, ili ih za nju boli uvo, u toj situaciji ješće kao što to i inače rade. S druge strane, oni koji od razgovora o svojoj težini beže k'o Velja Ilić od hrane koja ne sadrži barem 50% masti, u tim situacijama uglavnom glume nezainteresovanost ili pak striktno odbijaju hranu, ispadaju licemeršine nivoa Pižona kad kaže da je sam sastavljao spisak za prijateljsku sa uvek neugodnom reprezentacijom Sao Tomea i Principea.

Aj ovako, vraćaš se s društvom sa svirke, ili sa bilo kog provoda koji je zahtevao makar minimalnu fizičku aktivnost u vidu klimanja glavom. Umorni ste i gladni, pa je red da se u pola noći bane u neočekivanu posetu nekoj random pljeskavdžnici. Normalan, umoran čovek će tom prilikom u cilju zadovoljavanja sopstvenog želuca uzeti nešto tipa "gurmanska pljeskavica punjena rolovanom piletinom i umotana u slaninu, pa sve to u kajmaku". Debeljan će tom prilikom odmahivati rukom uz: "Neka, nisam gladan, neću ja ništa..."

Ej bre!

Kao da ostali ne znaju da jedva čeka da dođe kući i napravi kajganu od 10 jaja sa kilo mesišta i zbirnim brojem kalorija koje dupliraju onih 2000 dnevno što stoje preporučeni na flaši koka-kole. Kao da smo jeli stiropor pa mu/joj verujemo dok nam priča da mu/joj je taj mali ponfri sasvim dovoljan za večeru, dok kevi kuca poruku da greje suljpa.

Naruči ono što će da te zasiti i na šta si najveću balu pustio gledajući meni, nemoj da glumiš Dr Filguda k'o da svi ne vidimo da ni sam ne znaš gde da smestiš tih 20 kila viška.

   

Preživari događaja

Grupa ljudi, deo tvoje okoline koja je sa tobom provela određeni deo života, taman dovoljno da zajedno proživite neke interesantne trenutke. Naravno, nije problem u tome, već je problem u njihovoj konstantnoj želji da vam te trenutke prepričaju, kao da niste tu bili, i to uz ono čuveno "Jel se sećaš/sećate...".

Likovi kojima je vrhunac humora konstantno prepričavanje ortakovog ukenjavanja u gaće na času u trećem osnovne i koji vam rado po sedamdesčetvrti put pričaju to, sa istom uživljenošću u priču kao da niste već sedamdestri puta slušali isto. Znate im svaki događaj iz detinjstva napamet, jer su bili raspoloženi bar 20 puta da vam prepričaju kako su sa osam godina komšiji zapalili kola i kevi polomili omiljenu vazu, pa im je ćale polomio guzicu od batina.

Nema im kraja sreći kad se nađu u novom društvu, pa počnu da prepričavaju događaje koje ste naravno vi već čuli desetak puta, ali ćete morati opet da slušate kako preživar tu istu priču priča omađijanim cavama u pokušaju da izmami koji osmeh i impresionira ih.

Preživar: ...i tako krene matori komša Raja da juri mene i ortake, i mi 'de ćemo, na trešnju koja je visoka jedan metar! HAHAHA!
Publika: Hihihi..
Preživar: I onda...
Lik Koji Je To Slušao Dovoljno Puta Da Zna Svaki Detalj Sa Pauzama Za Vece: Acko, mislim da su tu priču slušali, prič'o si već...
Preživar: Ma pusti da završim.
L.K.J.T.S.D.P.D.Z.S.D.S.P.Z.VC: Tri puta jebote... Sad će deo kad vas je komšija Raja obarao motkom.

-----------------------

- E, jel se sećaš kad smo u prvom srednja Mare, Sale i...
- ... ti i ja ukrali gajbu piva i iscevčili je na ploči kod mene.
- Odakle si znao?
- Pričaš tu priču svaki put kad se uvatiš za pivo, smore.

   

Ja sam dao prvu u roku

Životna priča večitog studenta. Priča između čijeg je početka i kraja smešteno nekoliko reformi visokog obrazovanja, promena vlada, predsednika i minimum dva svetska prvenstva u fudbalu.

Kako je njihovo čedo posle mukotrpne četiri godine završilo napokon tu srednju školu, ćale i keva nalaze se pred teškim izborom: Da pronađu neki posao svom sinu (ili ako je žensko, da je brže-bolje udaju) ili da ulože stotinak hiljada i upišu na fakultet. Budžet je omanuo, jer kombinacija spremanje prijemnog + toplo junsko vreme dušu dalo za basket + ortaci bez ikakvih ideja, ambicija i planova ipak bila prevelika otežavajuća okolnost kako bi se faks upisao na teret države. Dakle, ili da ćale i keva pljunu kintu, ili kafić/mešalica/karijera tegljača gajbi u lokalnom Maksiju. Klinja je čuo kako je taj studentski život mnogo dobar, te bi valjalo probati to, učiće on, časna reč.

Uz pretnju roditelja da će ga se odreći preko novina i dati kod gazda Rajka da klincima iz kraja pumpa lopte i gume na biciklima ukoliko njihovu krvavo zarađenu kintu baci na kocku, alkohol i pičke, novopečeni student odlazi u veliki grad. Pritisak uradi svoje, i on po prvi put u životu, stvarno uzima knjigu u ruke.

I paf! Desetak meseci kasnije, on indeksom maše ispred rodbine i gleda da naplati svoj mukotrpni rad. Godina je čista k'o suza. Mamin sin! Ćaletov ponos!

Sledi leto koje za cilj ima da se nadoknade sve žurke propuštene pod "E ne mogu moram da učim, znaš kako se nakupi, a neću posle da učim ceo dan kad je ispitni rok" izgovorom, što će reći, par vrelih meseci alkoholisanja, bludničenja i generalno, gubljenja vremena.

I tako je počela druga godina. Oktobar je naš student započeo sa par procenata alkohola u krvi i zapažanjem da je daleko zanimljivije da ti se u glavi vrti od alkohola nego od neprekidnog učenja. Novembar, decembar, januar, februar, mart, pa u glavi opet februar (klasično gubljenje u vremenu i totalna neorjentacija kada je datum u pitanju), pa nekako tako do jula. Bilans: Litri popijenog alkohola, hiljade i hiljade prokockanog novca, imenik pun sumnjivih ženskih imena, od kojih se i on pola ne seća, i nekako, a da i on sam ne zna kako, 2 položena ispita. Mole se keva i ćale za kintu, molba aksepted.

Godinu dana kasnije ista situacija, molba deklajnd.

- Rade bre, kaži ti meni, jel to rimsko pravo koje učiš, jel to bilo važeće pravo kad si počeo da studiraš hehe?
- Ne kenjaj bre. Pa ne studiram ja 100 godina
- Al' studiraš pet, i još si druga.
- Šest... Znaš, ja sam dao prvu u roku!
- Dao si ti moj kurac.

   

Moje su nebo vezali žicom

Prva misao stanovnika Severne Koreje kad pobegne iz zemlje i prvi put vidi internet. Ovaj pravi, ne onaj severnokorejanski.

Nebo vezano žicom je kao da je sve što znaš ono što vidiš kroz prozor tvoje kuće koja ima rešetke na prozorima i zabetonirana vrata.

- 'Ladno ima još 200 i kusur zemalja pred nas i onih pički iz Južne Koreje... Čekaj bre, Španija prvak sveta u fudbalu, nismo mi...? Mi nismo najveća zemlja na svetu? Kineza ima milijardu i po??? Ono gore je Sunce, nije sin Velikog Vođe... U jeeeee, koji trip...

   

Majstor Neki

Najbitnija stvar svakom domaćinstvu, odmah posle bojlera i šporeta.

Mića. Mile. Žika. Rajko. Majstor Gane. Opravlja sve, od radija do radijatora, od telefona do televizora. Razume se u sve što radi na struju, vatru i vodu, može da popravi sve što može da crkne. Zna napamet celu unutrašnjost televizora EI Niš. Može na slepo da popravi sve što su Iskra i Gorenje ikada proizveli.

Dolazi po potrebi. Ima fiksni na koji se uvek javlja njegova žena, i mobilni koji mu je sin uvalio nakon što je kupio novi, ali ga majstor ne koristi. "Govno zapadnjačko, ko ga napravi." Fin je, svi klinci iz kraja ga znaju, jer redovno pumpaju lopte i popravljaju bicikle kod njega. Dvorište mu je prepuno bakarne žice, delova od automobila i motora, pokvarenih veš-mašina, televizora i šporeta. "Zatrebaće." Od stvari u njegovom dvorištu može da se sklopi solidan vozni park i opreme dva veća stana.

Pije k'o majstor. Dok ti popravi televizor popije kilo rakije i tri piva, i ponaša se isto i dalje, jer je ionako bio pijan kad je došao. Naravno, to ga nije sprečilo da ti bez greške popravi kvar. Cena? "Će se dogovorimo..."

- Crko bojler, opet!
- Zovi Majstor Miću, šta čekaš.
-------------------------------------------
- Mićo, ti li si?
- Ovde Rajka, saću zovnem Miću (Mićoooooooo!)
- Ko je?
- Mićo, komšo, Pera ovde, aj dolazi, crko bojler.
- Stižem za pet'naes' minuta, sam' da jedem.
- Kol'ko pare da spremimo?
- Ma će se dogovorimo, sam' da ga popravimo prvo. Stavi ti kafu i spremi rakiju.

   

I to ne s jednom više-manje, nego s tri!

Kad lažeš, laži za sve pare! Šta ima ti da se snebivaš i budeš skroman, udri odma' najjače. Jebo si tri njih u isto vreme, pa šta? U stilu najboljeg pornićara si ih trsio redom, dok ove dve gledaju i čude se odakle ti snaga. Šta ima ti da se praviš neiskusan u cilju da ti poveruju da si nešto kar'o. Odavno si ti imao probleme sa navlačenjem kondoma, pronalaženjem rupe i prevremenom ejakulacijom. Ti si sad stasao na novi nivo, i tvoji problemi su sad kako da zadovoljiš tri nezasita parčeta mesa. Kako da odradiš posao tri puta u nizu, a da ti alatka stoji prava k'o koplje svetog Đorđa. Kako da u stilu studenta medicine pred ispitni rok raspodeliš vreme tako da ne dođe do situacije da jedna od njih kaže "A ja...?".

Ti ih po ugledu na Batu Živojinovića postrojiš, kažeš odsečno "Sad ću da vas karam.", obaviš posao, obučeš se, i odeš kući da učiš poznavanje društva.

   

Posle 1001. puta ti više nije svejedno

Laž ponovljena 1000 puta postaje istina. Koliko god dobro da trpiš nešto, i navikneš se na neke stvari, posle određenog vremena rezervoar ravnodušnosti se isprazni, i ta prva sledeća situacija prema kojoj si ranije bio ravnodušan umesto da jednostavno prođe pored tebe, te u stilu Majka Tajsona u najboljim godinama nokautira, a onaj merač koji meri broj tih istih situacije se resetuje na nulu. Na onu istu nulu sa koje si počeo, i posle koje si se negde do desetke nervirao kao kanteraš u lokalnoj igraonici kad od 5 godina mlađeg klinca dobije hedšat.

- I brate, jel si saznao nešto? Šta kaže???
- Pa ono, sve je kul, i zna da si 24 sata fin k'o student pred deljenje potpisa, ali kaže da si joj...
- Da pogađam, kao brat?
- Klasika brate.
- E jebiga.
- Ček, pa zar ti nije obično u ovakvim sranjim svejedno, šta si se umusio sad?
- Pa ono, prva par puta je bilo zajebano, pa sve između do dvestačetressedmog prodavanja "ti si mi kao brat/drug/tetka/komšija" fazona mi je bilo svejedno. Sad već više nije, idemo od početka.
------------------------
Keva: Glup si.
Ćale: Glup si.
Deda: Moja si krv, al' si glup.
Ortak: Brate, glup si kao kurac.
Profesor: Glup si.
Profesor na faksu: Glupi ste, kolega.
Devojka: Volim te, al' si glup.
Gazda: Glup si, otpušten si.
Drugi random ortak: Glup si.

- Brate, što si prebio Simu jebote?
- Rek'o mi da sam glup.
- Tebi su na polaganju vožnje rekli da te obaraju zato što si glup, iako nisi napravio ni jednu grešku. Koj ti je kurac sad?
- Jebiga, ispraznio se rezervoar ravnodušnosti, idemo iz početka.

   

Istorijski trenutak

Situacija u profesionalnim sportovima kada, nakon što je ponestalo rekorda za postavljanje i podviga za uraditi prvi, sportska javnost proglašava svakakve nebuloze istorijskim trenutkom.

- I da! I to se desilo! Rajan Gigs je upravo po 74. put ušao u igru u 69. minutu kao prva izmena, i tako postao prvi igrač u istoriji engleskih klubova čije ime počinje na slovo M, a da se pritom i igrač koji ulazi u igru zove Rajan Gigs i ima crnu kosu. Kakav istorijski trenutak! Rajan Gigs - istinska legenda premijerligaškog fudbala!

#78
+31867
171
definicija