Prijava
   

Astronomija

Za razliku od geografije, biologije, matematike i ostalih prirodnih nauka čiji je cilj da opišu svet oko nas, prostor unutar nas, ili odnose između toga (ili imeđu bilo čega drugog), astronomija ima skroz drugi zadatak. Taj zadatak ogleda se u tome da vas svojim učenjem i činjenicama, bace u depresiju, da se zapitate da li zapravo ima svrhe čitati i ova slova koja upravo čitate. Sva sreća pa su posledice uglavnom kratkotrajne.

Ti si samo zrno prašine na malo većem zrnu prašine, u beskonačno velikom prostoru u kome se sve dešava tako da ti nemaš apsolutno nikakvog uticaja, niti ćeš ikada imati. Sva tvoja kukumavčenja o fakultetu, devojkama i parama nisu ništa u odnosu na rotaciju planete, pa revoluciju te planete, pa onda okretanje cele galaksije oko nečega, i tako u krug. A ti uzmi, pa kukaj kako te frizer skratio malo više nego što si hteo, džabe ti, jer udaljenost od Zemlje do Sunca je 149.500.000 kilometara, pa ti vidi. I temperatura na tom Suncu je takva da ti na njemu ne bi opstao ni sekundu. Jes, nećeš ti nikad biti na Suncu, ali ume da boli činjenica da si ti toliko nebitan u ovom našem svemiru.

- Jao brate, spremao sam kolokvijum juče iz astronomije. Jel znaš ti šta su crne rupe?
- Pa ono, čitao sam neš...
- Brate! Crna rupa, da prođe ovde, i PUF! Za sekund nas sve nema, brateeee!
- Pa?
- Pa jel ti shvataš koliko smo mi nebitni, ej?!
- More ne kenjaj tu, nego se obuvaj i idemo po pivo.
- E, ae.

   

Žensko na terenu za basket

Ubica volje za igrom, i jedna od najnepoželjenijih pojava na terenu za basket. Bilo da se radi o klasičnom tipu devojke koja nema pojma o igri, ili o devojci koja je i provela par godina trenurajući, sve se svodi na isto - ona bi da igra, i oni nema šanse da je odbiju, ali je stvar u tome što je igrati basket sa devojkama isto što i da pokušaš da igraš ozbiljno na revijalnom meču za pomoć Japanu. Jednostavno, sve se svodi na zezanje. Problem je u tome što se na basket uglavnom ide na drugu vrstu zezanja, u prevodu, da se istrčiš, iskačeš, izguraš sa drugima i posvađaš sa najboljim ortakom oko toga da li je bio faul ili ne.

Opet, njeno znanje i veština kada je basket u pitanju su skroz nebitni (osim u slučaju da je član prvog tima lokalne prvoligaške ženske ekipe), i koliko god da odskače od tipične devojke koja jedva loptu hvata, nema šanse da da će iko protiv nje igrati ozbiljno. Jednostavno, nema šanse da se ti zaletiš na prodor pored nje, da isprobavaš nove driblinge pored nje, da igraš leđnu tehniku pored nje i lakovima je sklanjaš sa leđa.

Sa njene strane gledišta, postoje dva ugla: Prvi, ako baš nema pojma o igri, i nema ni malo muškog takmičarskog duha, onda ona ni ne obraća pažnju na ovo gore napisano; i drugi, ako je takmičarski nastrojena, zna startnu petorku Juge iz Indijanapolisa 2002. i trenirala je par godina u lokalnoj ekipi, e onda je već došla u tu situaciju da žali za tim što je daleko bolja od svojih vršnjakinja, ali opet nedovoljno dobra i ozbiljno shvaćena za igru sa muškima.

- 'Ajde da odigramo jednu 1 na 1, može?
- Ma nema šanse... Mislim 'ajde, ali ja ću igrati opušteno.
- Ne! Hoću da igraš ozbiljno!
- E to tek nema teorije, ne mogu protiv tebe ozbiljno, ti si... žensko...
- Igraj sa mnom, kao da igraš protiv Dvejna Vejda lično! Molim te!
- Ne mogu, nema ništa od toga, jednostavno, nemoguće je... Kao da me teraš da na svadbi plešem valcer sa najbolji ortakom...

   

Cigani na bazenu

Letnji hit na bazenu. Razlog zašto jedna trećina populacije nikad ne ide na bazen. Druga trećina beži od njih na bazenu kao geto crnja kad ga policija primeti da diluje vutru na ćošku, dok se ostali ljudi ne groze toliko, ali ipak za svaki slučaj odrade šestostruko detaljno tuširanje posle dana provedenog na kupalištu.

"Nisam rasista, ali zato cigane ne podnosim" stav je oko 90% ljudi koji su bar jednom u životu došli u kontakt sa pripadnicima romske nacionalnosti. U prevodu, boli me tuki, neka rade šta hoće, ne mora niko da ih istrebi, ali neka mi se ne približavaju, ako im je stalo do života. Na stranu priče tipa "Jeste, ali nisu svi takvi, mi smo imali jednog Severdžana u odeljenju u osnovnoj, mnogo dobar lik iz (kol'ko-kol'ko) uljudne porodice", ali je opšti utisak da je higijena prosečnog gancija koji skupi 200 kinti za upad na bazen daleko ispod normalnog nivoa, i da za razliku od nas "čistih" koji dolazimo na bazen zbog relaksacije i da pobegnemo od vrućine, oni ipak dolaze i da bi skinuli štroku sa sebe. Dobro, ne svu štroku, bar onaj prvi sloj.

Sva sreća pa i oni sami nekako shvataju da ih većina ne-cigana ne voli, pa lepo nađu neki ćošak u bazenu, ili se pak smeste u onaj srednji bazen, pa tamo skaču jedni drugima po glavama, lome ruke, noge i glave, prave laste, daske i ostale ludorije kako bi dokazali svoju muškost i oduševili pripadnice ženskog pola koje su za taj dan specijalno pazarile bikinije sa tigrastim šarama na lokalnom jacpiju za 300 kinti.

   

Sindrom omiljene birtije

Situacija u životu kad shvatiš da je neko mesto koje je ranije predstavljalo zadovoljstvo, postalo samo najobičnija navika i ispunjavanje forme.

Zašto baš sindrom "omiljene birtije"?

Svaka birtija, ili nešto zabačenija kafana koja ne stoji na sred puta, svima pred očima, je nekada počinjala sa radom. Tih dana, u njoj se oformila prva ekipa, koja je u prvih par meseci postojanja ovog lokala prerasla u prve stalne mušterije. E sad, kako nalaže neko pravilo, ono što je razlikovalo ovaj ugostiteljski objekat od ostalih je činjenica da je ta ekipa zapravo činila njegovo najveće blago. Na stranu činjenica da je pivo uvek bilo 'ladno, i da se gazda nije škrtio na procentu mesa u ćevapima u odnosu na soju, ali je ekipa bila ono što je ovu birtiju izdvajalo u odnosu na ostale.

Vremenom, u tu birtiju počeli su da svraćaju razni ljudi sa strane, neki su se uklapili u "prvi tim", neki su pravili nov tim, a neki su odskakali. Ćevapi i pivo su i dalje bili tu, doduše, vremenom su mnogi uvideli da su oni zapravo oduvek imali najmanji udeo u tome, i davali najmanji razlog za dolazak na, sada već nekima omiljeno mesto.

Sad je već kafana dobila svoju svetleću reklamu ispred ulaza, tako da su u nju sve češće dolazili nepoznati ljudi, problem je bio u tome što je većina daleko više odskakala od prvobitne ekipe, koja je sada već dobila svoj sto u ćošku, doduše, sa par stolica viška, na koje je uvek neko sedao, nepoželjan, ili poželjan.

Tako je vremenom omiljena birtija postala samo ispunjavanje forme, i činjenica da se dolazi "samo da se dođe", je bila pred očima svim članovima prve postave. Ostalo im je da se teše time da je to prirodno.

Danas kafana ima veliku svetleću reklamu ispred, duplo veći lokal, a gazda je od zarade otvorio još jednu na drugom kraju grada, tri puta veću.

Primeri:

Pomenuti objekat; lokalni teren za basket na kojem se okupljala najbolja ekipa; klupica ispred zgrade na kojoj se blejalo dok komšije ne počnu da se žale na buku; mesto pored spomenika u lokalnom parku u kojem ste prvi počeli da cevčite pivo itd.

   

Ratna paljevina

Lik koji ni iz kakvog posebnog razloga svršava na svaki pomen bilo kakvog naoružanja, borbenih vozila, letelica ili pak na bilo koju priču o ratu. Zna model i karakteristike svakog oružja ikada prozvedenog, od broja metaka koje u sekundi iz rafala ispaljuje Kalaš, do dometa bazuke koju u istom trenutku na američki helikopter poteže neki Mustafa.

U suštini, njegovo vojno i ratno iskustvo svodi se na stotine sati provedenih pored kompa igrajući Kol of djuti, čije misije zna napamet i prelazi ih iz prve na najtežem nivou. Ipak, to mu daje za pravo da vodi glavnu reč u raspravi o bilo čemu što se vezuje za rat, od sukoba na Kosovu, do rasprave o tome ko ima bolju vojsku, Ameri ili Rusi.

Zna minimum 20 teorija zavere, od toga da napada na svetski trgoviski centar zapravo nije ni bilo, do toga da su Rusi napravili novog Suhoja koji leti u rikverc, al' neće da ga otkriju jer će Ameri da im zdipe ideju.

Na sistematskom za vojsku (onaj u srednjoj, grupni) je padao u nesvest pre vađenja krvi, a najlepši trenutak u životu mu je kad mu je deda dozvolio da dvocevkom dokusuri polumrtvog vepra.

   

Treba narod da se skupi!

Nekada početak velikih revolucija, danas samo bezopasni vapaj penzionera usled nezadovoljstva nekom pojavom. Problem nastaje ukoliko imaš manje od 50 godina, a kažeš ovo. Nakon što ovo prvi put kažeš, znaj da si zvanično postao penzioner u duši. Dobro, nećeš da ladiš jaja i gledaš TV ceo dan kao deda Milojko, al' to je to.

*nestanak struje*

Deda/baba: Kuku! Opet! Pa dokle više bre sunce vam jebem! Treba narod da se skupi, pa da vas motkama isteramo iz distribucije, bando!

--------------------------

*odbijen zahtev prosvetara da se plate povećaju za 376 posto*

Profesorka u penziji, Desimirka Pitagorović (76) : Pa jel ih nije sramota bre da poštenom narodu ne povećaju plate? Pa to treba narod da se skupi i bejzbol palicama da im ispucamo kolena svima u skupštini, madafaka.

--------------------------

*Mančester - Kolčester 2-2 kraj*

-Dobro bre više, pa dokle će da nameštaju ovi Englezi?! Pa treba bre da se skupe svi pošteni kladioničari ovog sveta, i da im jebu kevu u sred Londona.
-Alo brate, sedi, odmori malo, imaš 15 godina, pričaš kao moja baba. Miran.

   

Kujt

Kajt.

Kojt.

   

Marfijevi Podsetnici

Gomila ljudi koje, ili ne znate i prvi put ih vidite, ili ako ih znate, znate ih jedva. Oni vas čekaju iza svakog jebenog ćoška da vas podsete na sva sranja koja su vam se izdešavala taj dan.

E sad, kako ono najprostije objašnjenje Marfijevog zakona glasi da ti se stvari koje ubrajaš u taj zakon inače dešavaju svaki dan, ali ti pamtiš samo one događaje koji ti ne idu u prilog (primer: bus dolazi minut nakon što zapališ cigaretu - da, ali koliko puta ispušiš celu pljugu, a da on ne naiđe? Daleko više puta, naravno), takvo objašnjenje važi i za Marfijeve Podsetnike, sledbenike ovog čuvenog, nazovi, baksuza.

Primeri:

- Na dan kad te šutne devojka/ne prođe muvanje/posvađate se/šta god, na putu do kuće srešćeš bar petnaestak sretno zaljubljenih parova, koji po, gle čuda, najlepšem danu u godini na klupici u lokalnom parku rade ono što si ti hteo.

- Na dan kad izgubi tvoj omiljeni tim, bićeš prinuđen da još barem 20 puta do kraja dana budeš podsećen na taj poraz, kako na tv-u, gde je svaki treći kanal namenjen golovima sa utakmice, tako i u rial lajfu, gde će svi koje poznaješ da te pozovu i pitaju da li si gledao utakmicu (a, ne, nisam, navijam za njih 15 godina, i nisam gledao kako igraju revanš meč polufinala Lige Šampiona).

- Kad padneš ispit, na putu do kuće srešćeš pun kufer ljudi kojima je jedina uloga tog dana da te pitaju da li si položio, kao i da im ispričaš kako si to pao. Ma kakvi, tog dana biće održan svetski dan studenata sa položenim ispitom iz predmeta koji si ti pao, a učio si kao vo, naravno.

- I naravno, na dan kad ti sve ide loše, tvojim prijateljima, poznanicima i svima ostalima biće najlepši dan u životu, čisto da te podsete na tvoju suštu suprotnost.

   

'Oćete iskreno?

Ma jok, izlaži me, tako će mi biti lakše.

Uglavnom, ovo genijalno pitanje koje kao odgovor na još genijalnije pitanje postavlja neka, iz svima nepoznatih razloga, poznata zvezda, uglavnom neka starleta iliti pak neka bivša manekenka/voditeljka/učesnica rialiti šoua.

- Je li br'te, da nije malo džiberski da uzađem u grad u trenerkama i jadrankama?
- 'Oćeš iskreno?
- Da bre.
- Ma 'de džiberski, samo uzmi neku drugu siledžijku, ne ide ta bela.

----------------------------------------

- Kaži nam ti, poznata dobra pičko za koju niko nema pojma kako si došla tu gde si došla, da li bi ti pristala da spavaš sa nekim za pare?
- Pa ono, mis'im, 'oćete iskreno?
- Pa da.
- Pa ono, mis'im ne bi, ono, ja to za pare nikad ne bi uradila, ono, to ne može da se kupi parama.

   

Što li te plaćam?

Ironična opaska koju upućujemo sagovorniku koji neki posao ili odbija da radi, ili ga radi loše.

- Kevo, aj napravi salatu.
- Marš bre, napravi sam.
- Što li te plaćam...
- Koga bre ti plaćaš?!
------------------------------
- Miške, aj brani ti malo, 'oću ja da igram.
- Ne mogu brate, boli me ruka...
- Što li te plaćam koj moj?
- A?
------------------------------
- Slušaj, taj projekat mora se završi do sledeće nedelje!
- Ali gazda, ja sam od sledeće nedelje na godišnjem...
- Što li te plaćam?
- Pa praktično me i ne plaćate, tri meseca platu vid'o nisam.

   

Bacanje hejta sa strane

Omiljena takmičarska disciplina svih vonabi frajera, likova koji polako traže svoje mesto na vrhu liste lokalnih drkoša.

Bacanje hejta sa strane počinje rano, u osnovnoj školi. Naš bacač hejta je na odeljenskoj slici sa strane, zagrljen sa najboljim ortakom. Za razliku od ostalih klinaca, koji se iz nikakvog posebnog razloga krevelje i smeju k'o nezdravi, naš bacač hejta ima blago nadrkanu facu, jednu ruku neobavezno prebačenu preko ramena svog ortaka, a drugu ispruženu i opuštenu.

Sve se nastavlja u srednjoj, gde naš bacač redovno odbija da se priključi razuzdanoj gomili na žurkama, već će sa naslonjenim laktovima na šank, cigaretom u jednoj, i pivom u drugoj ruci da postmatra ostale, i svojim sada već dobro uvežbanim drkoškim pogledom da baca hejt na sve oko sebe.

Ukoliko mu u toj drugoj fazi ne dosadi da bude dežurni bacač hejta, onda će biti takav ceo život. Ako ode i korak dalje, postaće zvanični dežurni bacač hejta lokalne birtije, i jedan od tek nekoliko njenih stalnih mušterija.

Tu će vremenom dobiti svoje mesto u ćošku, za stolom koji ima još samo jednu stolicu, na koju retko ko seda. Posao mu je da održava zajebanost birtije na nivou, jer će svi nešto mlađi klinci koji svrate u pauzi između predavanja da krišom ubiju po jednu ljutu ili koje pivo, imati priliku da se bar jednom susretnu sa njegovim zajebanim pogledom.

   

Period između ponoći i svitanja

Najzajebaniji period kada je dogovaranje u pitanju. Ako se u ovo vreme dogovarate sa nekim, obavezno sredi kraća rasprava da li je danas zapravo sutra, ili je sutra zapravo danas, odnosno da li je trenutno juče ili danas i da li je sutra prekosutra, ili je sutra danas.

2 ujutru, leto, sedi se na terasi.

-Brate, 'oćemo sutra na basket?
-Čekaj, sutra kao danas, ili sutra kao prekosutra?
-Ma sutra bre, na basket da idemo.
-Čekaj bre. Jel ti misliš sutra kao sutra, kao kad se probudimo danas, pa idemo na basket, ili sutra, kao kad se probudimo, pa prođe dan, pa odspavamo, pa se probudimo, pa idemo na basket?
-ŠKK bre? Pa ja sam se još jutros probudio, neću opet da se budim danas...

   

Bili smo najluđe odeljenje

Ono što će prilikom svakog podsećanja na dogodovštine iz školskih dana reći svaki učesnik priče, neposredno pre nego što krene sa prepričavanjem događaja koji su za vreme njegovog školovanja činili njegovo odeljenje najozloglašenijim u školi.

-Jao brate, kad se ja setim srednje, 'nači, bili smo najluđe odeljenje u školi, 'nači da vi'iš kad smo na ekskurziji u Italiji Maksa, Šomi i ja popili 5 gajbi piva, ono, drkala nas razredna i pravili smo žurke po hotelu. Da vi'iš kad smo jednom u školi zapalili klupu ahahahaha kad se setim jebote kako je ludo bilo ej stalno smo bežali sa časova i slali nas kod direktora hahahaha ej ludnica je bila.

   

Ženski talenat za pakovanje

Super moć koja dozvoljava većini žena da u kofer u koji bi ti jedva nagurao 3 majice, dva peškira i pribor za brijanje, one uspešno stave pola svog života, i još kusur preko, da se nađe.

Za muškarce koji nemaju taj talenat (99% muške populacije), pakovanje prestavlja fizičko-psihički (malo više fizički) trening koji podrazumeva naguravanje odeće i raznoraznog pribora, tako da na kraju dva dela rajfešlusa jedva sklope kraj sa krajem.

Veliki broj pokušaja muškaraca, neiskusnih pakera, da samostalno spakuju svoj kofer završava se tako što se majka/žena/sestra/baba zamoli da obave dotični posao.

-Kevo, aj pomagaj, molim te, nekako sam ugurao jedan deo, ali ovaj ostatak nikako da stane, nema mesta. Daj još jedan kofer.
-Još jedan kofer? Pa jel si ti zglajzn'o? Daj 'vamo to.

*Desetak minuta kasnije*

-Pazi ovako: Ovde u ćošku su ti 10 majice, donji veš h15, dukserice h10 i pantalone h5; sa strane sam ti stavila neku hranu, imaš tu 5 tegli ajvara i par domaćih pogača, ako ogladniš; ovde u ćošku su ti dve jakne, jedna rezervna; ovde u pregradi su ti užad i konopci, imaš tu i ašove za penjanje po planini.
-Do'ro bre kevo, ne osvajam Himalaje, idem na nedelju dana na faks.

   

Afrika

Najveća reklama 21. veka. Reklametina.

Prekaljena američka zvezda: Jebote, karijera mi stagnira već godinama, niko da ponudi dobar film/pesmu/štagod...
Menadžer. Paz' ovamo. Mogu preko mog dilera da ti nabavim par crnčića, pazariš ih za neku sitnu kintu, to je sad popularno.
Zvezda: To bre care, smanjiću kokišku narednih par meseci, uštedeće se za par crnih.

-------------------------------

Neki random poznati muzičar: Tebra, šta da radim, album mi ide očajno...
Menadžer: Vid' ovako. Odemo u neku Etiopuju, Keniju, 'ebem li ga, snimimo tamo crnce kako goli igraju i jedu neke trave, posle samo ubacimo to u spot. Ide ko alva.
Muzičar: To bre kralju, Afrika vaka-vaka-pičke materine.

-------------------------------

Sep Blater: Kome da dam organizaciju svetskog prvenstva? Nemci jebu kevu sa stadionima, Englezi plaču za domaćinstvo, Brazilci nude najbolje pičoke sa karnevala?
Prvi savetnik: Ma predsedniče, dajte to lepo nekim čamugama. Damo im par milijardi da grade stadione, znaš koja reklama. Ti crnci su sad do jaja.
Sep Blater: To bre! Traži i neke crnkinje, nek' mi proberu par dobrih.

   

Pinkova maloumna skrivena kamera

Za razliku od inostranih skrivenih kamera, kao i skrivene kamere Pere Ložača, gde se sve svodi na kratkotrajno podjebavanje totalno anonimnih ljudi, šou koji je do nedavno pičio na Pinku, "Nemoguća misija", imao je za cilj da natera ljude da požele da se nisu rodili, a Boga mi, i da im uteraju par suicidnih misli u glavu.

Elem, svrha njihove kamere nije bila da nesmeju ljude, već da ih nateraju da plaču od sreće, doslovno, srećni što ono što ono što su im upravo spremili, nije stvarno, već podjebavanje par mazohista, kojima je interesantno da gledaju kako se neka poznata ličnost traumira.

Ko jebe naše zvezde, oni imaju kintu koja im ostaje i posle epizode.

Razgovor dvojice scenarista:

-E brate, daj da smislimo novu epizodu. Imaš neku ideju?
-Pazi ovako: Nađemo nekog mentola, ortaka nekog pevača ili glumca, i nateramo ga da kaže ovom kako mu je ćale umro. Onda mu na sahrani gurnemo kilo kokiške u torbu, i nabedimo ga da diluje. Policija uleti i uhapsi ga, pa ga još i gurnu u tvorza. Tamo mu kažemo da mu je opljačkana kuća, eto. Onda mu kažemo da smo se zezali, i sve do jaja.
-To Care.
-E, aj pičim sad kod čika doce, imam zakazan razgovor u 6.

   

Guglati

Tražiti.

-Sedi tu, vraćam se za pola sata, nemoj da te guglam!

   

Dođi da te zagrlim

Ženski način za poništavanje tvoje nadrkanosti, nakon što se propisno zajebavala na tvoj način i o tvoju muku. To zapravo i nije neko izvinjenje, već samo prilika da pokaže da saoseća sa tobom, ali i da ujedno misli da je zajebancija na mestu, što je uglavnom i istina.

Šansa za prihvatanje "izvinjenja" često zavisi i od bujnosti poprsja.

Ženski zajebant: Jel se sećaš ono kad si _________________ (dodati neprijatnu situaciju ili događaj po želji, primer, kad si mrtav pijan lizao pod u kafani, kad si šes'naesti put pao vožnju, ili pak neki drugi blam ili ispad)
Ti: Pa ono, to je bilo odavno, već ste me zez...
Lik 1: Ahahaha, stvarno! Ahaha, kakva si ti budala!
Lik 2: Da bre, sećam se! Ja bi se upucao u glavu!
Lik 1: Ja bi se upucao, zapaljen! Za svaki slučaj!
Ženski zajebant: Čekaj, imam i slike ovde.
Lik 1: Ahahaha, kakav blam!
Lik 2: Ja bi se obesio!
Ti: Pa dobro bre ljudi, već ste me zezali za to... jedanest puta...
Ženski zajebant: Dođi da te zagrlim!
Ti: Ah... (padaš u zagrljaj)

   

Basketaško prozivanje

Uvod u svaku ozbiljnu i rivalstvom prožetu partiju basketa. Međusobni verbalni obračun dva (ili više) basketaša po principu "pas koji laje, ne ujeda".

Praktično rečeno, basketaško podjebavanje protivnika predstavlja niz improvizovanih (ili već isprobanih i proverenih, ako je iskusniji igrač) fazona na račun protivnika, u cilju da se volja za igrom, a samim tim i pobedom, poveća.

Najčešće se može čuti kod igrača koji već duže vreme igraju zajedno i imaju određeni pozitivni rivalitet, što su najčešće dueli između dobrih ortaka ili braće.

Treštolk-ovanje protivnika osim što povećava volju za igrom, ujedno i obezbeđuje budućem pobedniku podjebavanje protivnika i posle odigrane partije, pa sve do sledećeg meča, što gubitniku daje dodatan motiv da sledeći put uloži još više truda da dođe do iste privilegije.

-Ajde siso, smeš 1 na 1?
-Može, ako ne plačeš kevi kao prošli put.
-Igramo ozbiljno?
-Nego šta, ja ću svoju ozbiljnost da pokažem tako što ću da koristim obe ruke.

--------------------------------

-Ajde Sale, diž' se. Igramo 1 na 1.
-Čekaj, nije ti bilo dosta prošli put?
-Ajde bre ne kenjaj...
-Ma nema problema. Hoćeš da završavam do 11:0, ili da te pustim da daš taj jedan, pa da igramo do 21?

   

Bajaga

Veruje.

Ne veruje.

#78
+31870
171
definicija