Prijava
   

Goran Dimitrijević

Poslednji stepen ozbiljnosti. Kad je neko Goran Dimitrijević ozbiljan, to znači da je situacija zajebana i da se potencijalno zajebavanje pretvara u ozbiljan razgovor.

Za one koji nisu imali prilike da se susretnu sa ozbiljnim pogledom i glasom Gorana Dimitrijevića, u pitanju je jedan od voditelja na B92, koji po zajebanosti pogleda i glasa šiša Mašu Mileusnić, Ivanu Konstantinović i Roksandu "kupus-gleda-meso-vadi" Đorđević, koje se ponekad zajebu, pa izbace i po koji smešak.

U dugogodišnjem radu na dotičnoj televiziji, GD nije ni jednom promenio svoju zajebanu facu, bilo da priča o prikupljanju sredstava za mamograf, prepričava događaje iz Bagdada, gde se razneo bombaš samoubica, ili pak javlja vest da je Srbija postala prvak nečega u nečemu.

-I, kakav nam je taj novi profesor?
-Ma bre, jebeni Goran Dimitrijević.
-Znači biće zajebano...

---------------

-Slušaj, te pare do ponedeljka da mi vratiš!
-Ahahaha do'ro b'e b'ate, pa...
-Nemoj ti meni dobro. Ozbiljan sam kao Goran Dimitrijević.
-U redu brate. Dobijaš ih u nedelju.

Citiraću autora Vehbija Ćorajlić u definiciji "idenje iza babe":

"- Goran Dimitrijević (onaj što čita sve živo na B92, i kad ga samo gledaš bez tona misliš da su rumunski tenkovi na srpskoj granici)"

   

Tamo su još marke u opticaju

Fraza koja opisuje stepen vukojebinosti neke vukojebine, tj. selišta koje se nalazi Bogu iza nogu, i u kome svakog dana 200 zemljoradnika ore njivu i keca ovce.

Opšte je poznato da su marke u srpskim selima bile u opticaju i 6 meseci nakon potpunog povlačenja ove valute iz upotrebe, i dolaska voljenog nam evra. Evro zvuči evropski, a marka Nemački (namerno sa velikim N), pa samim tim ima prednost.

*misli se na nekadašnju nemačku valutu

-Brate, da vi'š što Maksa uz'o Golfa trojku polovnog, od nekog seljaka, auto u odličnom stanju, 500 evra ga platio.
-Pa to je džabe jebote...
-Ma ćuti bre, jedva ubedio seljaka da je su to prave pare, ljakse tvrdio je marka i dalje u opticaju.

--------------

-Kakvu je kuravu platio Simke... Bio kod burazera na slavu u selo, za 20 evra sve radi.
-Ma kak'i dva'es evra, nema više za tol'ko.
-Ma 'de nema, to ti je selo. Tamo se i za marke jebu.

   

Pasuljčina

Muški pasulj. Pasulj čiju umetnost spremanja poznaju samo pravi gurmani, babe, i eventualno naše majke, ako su dovoljnu količinu kulinarskog znanja nasledili od svojih majki. Pasulj koji se pravi toliko jako začinjen da kutlača u njemu posle par dana počinje da se razlaže. Jelo koje oni sa slabijim stomakom jedu u vc-u, jer kad pasuljčina hoće napolje, ona ne bira ni mesto, a Boga mi, ni vreme.

Kuva se sa ljutim zidarskim kobasicama, jer je tako još zajebaniji za jelo.

Razlog zašto za vikend ostajete kući.

   

"Trebao si" lik (iliti: Captain Hindsight)

Lik sa ubedljivo najbeskorisnijim savetima. On je uvek tu da ti kaže šta si trebao da radiš, a šta ne. Slušanje njegovih "saveta" jednako je podnošljivo kao slušanje propoveda osamdesetogodišnjeg profesora u penziji na lokalnoj televiziji o tome kako današnja mladež živi previše lagodno.

-U jebote, pao sam na ispitu.
-Trebao si da učiš.
- Ma ne kenjaj? Stvarno? Ja baš mislim da nisam trebao ni da naučim ovo malo što sam popamtio dva dana pred ispit. Hvala brate, prosvetlio si me.

------------------------

-Opet ovaj Liverpul me sjebao na kladionici. Izgubiše od Istnortempton Junajteda, a ja igrao keca, kvota 1.20.
-Trebao si da igraš duplu šansu na Istnortemton, ili si trebao da igraš na golove. Ma i dvojku da si igrao, ali keca na Liverpul, nikako.
-Ne njajke? Nisam trebao, a? A ja baš volim da gubim pare, inače.

------------------------

-Korpa, opet.
-Trebao si...
-A da se nosiš ti malo u pičku materinu?

------------------------

-Kec na pismenom iz srpskog...
-Trebalo je da pišeš "trebalo je" umesto "trebao si".
-Trebalo je da te biju roditelji više.

   

Cveće

Genijalan poklon koji vekovima unazad napaljeni mužjaci poklanjaju devojkama, sestrama, babama, kevama, učiteljicama, profesoricama i ostaloj ženskadiji do kojoj im je stalo, ili nije, nego moraju da ispoštuju neki praznik.

-Evo draga, doneo sam ti cveće. :trep trep:
-Hvala ti dragi, baš mi je drago što si mi doneo ovu ružu koju si platio 100 kinti u najjeftinijoj cvećari, i koja će sutra da počne da vene, da bi već prekosutra izgledala kao govno zrelo za đubre. Idi sad u sobu, zajebaću ručak i doći ću da ti dam pičke.

   

Bombaš samoubica, 50 mrtvih

Lajt motiv svih informativnih emisija (među življem poznate kao vesti) u poslednjih dvadesetak godina kako se na bliskom istoku redovno međusobno raznose bombama. Vest koju propratite sa jednakom količinom pažnje kao i informaciju na Beogradskoj hronici o kvaru na vodovodnoj mreži u nekoj vukojebini pored Beograda. Vest koja se čita neposredno pored sportsku rubriku, pa je zato 99% ljudi ne čuje, jer čekaju da čuju u koliko sati noćas Đoković reketira sa Nadalom.

Svakog drugog dana nekom patriotski prosvećenom Iračanu padne na pamet kako bi bilo do jaja da se sa kolima punim eksploziva zaleti u pijacu. Islam će pobediti, duvajte ga zapadnjačka govna.

Vesti dana:
-Kosovo, Priština, Beograd, pregovori, kurac-palac (5 minuta)
-MMF bla bla, ratifikacija bla bla, rebalans bla bla (5 minuta)
-Poseta predsetnika Tadića (5 minuta, osim ako je poseta Hrvatskoj, onda bar 10)
...
-Incident u Bagdadu, šesettri mrtva (15 sekundi)
-Đoković u pola tri ujutru (30 minuta)
-Kiša (nebitno)

   

Ortak sa fetišom prema devojkama koje jedu

Lik koji u menzi, restoranu ili poslastičarnici insistira da sedne okrenut prema zgodnim pripadnicama slabijeg pola.

Kroz glavu mu verovatno prolaze sledeće misli:

To kučko, uzmi taj pasulj! Tako je! A sad ga stavi u usta... To! Uzmi ga kučko! Ajde sad uzmi salatu. Uzmi tu salatu! Uzmi je! Gurni je u usta! Gutaj!

Ekstremni slučajevi u trenutku davljenja hranom (primer: riblja kost) zamišljaju gagovanje.

   

"Sardine" stil spavanja

Jedini način spavanja u gostima kada broj ležajeva nalaže da na svaki krevet ide 3+ osoba. Naziv dobio, naravno, po načinu ka koji se pakuje ova vrsta ribe u konzervama: Što više, na što manjem prostoru.

-Čujem bili ste na žuraju kod Đoke u Krženjevce u subotu? Ko bio?
-Pa Đoka, Mika, Mare, Pera, Džoni Sisa, Milica, Jelena i Marina, komša Mića, baba Stana i Đokin džukac Džeki i ovčica Mica.
-Opa, kako se spavalo?
-K'o sardine. Ženskadije u jedan, muški i stoka u drugi krevet.

   

Prokletstvo malog mesta

Prokletstvo koje najbolje razumeju oni koji su se rodili i odrasli u nekom manjem srpskom mestu, pedesetak kilometara od prvog većeg grada. Rođenjem osuđeni tu da žive (bar do 18. godine), stanovnici tog mesta prokleti su ovom kletvom ni krivi ni dužni.

Prokletstvo malog mesta (u daljem tekstu "PMM") odnosi se na one koji su ceo svoj život proveli u njemu, bez odlazaka, oni su tu pošli u školu, našli prvu devojku, završili školu, zaposlili se, oženili i ostarili tu.

PMM je razlog zašto svoju bivšu devojku ili momka moraš da sretneš bar jednom u dva dana, hteo ili ne. PMM te osuđuje da svaki dan, hteo ili ne, provodiš u društvu istih ljudi, da kupuješ kod istih trgovaca, da srećeš iste ljude i da pričaš o istim ljudima. PMM je zaduženo da proširi najnoviji trač i rekordnom roku, upravo zato se u tom mestu uvek zna ko ima novu devojku, ko nema (više) devojku, ko se kim posvađao, ko je umro, a ko je dobio dete.

Svako malo mesto, ima svoju glavnu ulicu, zatvorenu za saobraćaj i prepunu kafića u vreme leta, a praznu i tihu u vreme kada deca idu u školu, a matorima ne pada na pamet da izađu iz kuće, tj. uglavnom zimi i u jesen. U toj glavnoj ulici sve se zna. Zna se ko sa kim i gde sedi i pije kafu, ko sa kim izlazi da šeta. Svaki par iole malo vredan pažnje se šeta tom glavnom ulicom od prvog dana svog zabavljanja. Prednost malog mesta je doduše to što se retko dešava da momak startuje devojku greškom, a da ne zna da je ona već zauzeta. U malom mestu se tačno zna ko je sa kim i koliko dugo. Čak iako vas to ne interesuje, vi to znate. Znate neke od najbitnijih detalja iz života ljudi sa kojima ste progovorili dva puta u životu, zadnji put kritikujući kišu dok ste čekali red u lokalnoj pekari.

Malo mesto ima bioskop, glavnu ulicu, gomilu kafića, par supermarketa, nekoliko banki, par visokih zgrada, osnovnu školu i lokalnu gimnaziju, kao i ostale državne i opštinske institucije što je uglavnom sve što vam treba za normalan život. Ipak, to je retko kome u tom mestu dovoljno, te srednjoškolci i studenti prvom prilikom beže u prvi udaljeni veliki grad gde upisuju školu i gde se napokon prilikom upisa fakulteta sele i izdaju sobu.

Oni drugi, koji su tu rođeni, ali su se nešto ranije preselili u neki veći grad i tamo odrasli, rado se vrate u svoj rodni grad kako bi opet slušali lokalne tračeve i družili se sa ortacima iz detinjstva. Tamo je sve blizu i sve je na dohvat ruke.

-Blago vama čoveče, kako bi ja opet živeo ovde, sve vam je tu. Centar na pet minuta, teren za basket iza ćoška , sve ti je ispred nosa.
-Monotonija bre, znao bi da si ovde svaki dan, ti dođeš jednom u mesec dana i presediš ovde leti.
-Misliš, kod mene u većem gradu nije monotonija? Ovaj grad bar ima dušu.

   

Oblači se k'o super heroj

Kaže se za nekog ko se svaki dan oblači isto. Postoje i varijacije ovog izraza gde se umesto "super heroj" može staviti i "strip junak" ili "lik iz crtanog filma".

-Brate, juče si nosio tu košulju... i farmerice... i majicu...
-Pa brate...
-I prekjuče si takav bio, i prošle nedelje...
-Ma presvačio sam se ja u međuvremenu.
-Ma jeste, oblačiš se k'o super heroj, svaki dan isto.

   

Slušači jednog jedinog benda

Ubedljivo najgori tip slušača muzike. Ljudi koji slušaju jedan jedini bend, a od svih ostalih znaju po maksimum dve pesme. Ne priznaju ništa drugo, sem svojih idola, a ukoliko kojim slučajem pokušate da objasnite da Metalika ipak nije najbolji bend ikada i EKV nije jedini dobar bend iz osamdesetih i devedesetih, najebali ste. Pokušajte da im protivurečite - najebali ste. Pokušajte ikakav razuman razgovor sa njima - najebali ste.

-Brate, aj da pustimo neku ziku.
-Pusti Metaliku.
-Pusti sad Metaliku, ajde nešto domaće . Može miks: Smak, Partibrejkers, Azra?
-Ma daj bre, pusti Metaliku.
-Dobro bre, ima i drugih bendova osim njih, evo može...
-Metaliku bre! Metaliku pusti! Oni su ti bre najbolji bend ikada, imaju dvestasedamdesšes nagrada i stočetresdevet koncerta. Znaš li bre ti da je na koncertu u Moskvi devedesprve bilo milion ipo ljudi?!

*Autor je i sam veliki fan pomenutog benda, nema namere da se uvrede ostali fanovi istog.

   

Nemogućnosti uspavljivanja

Muka pogolema. Kako god da se okreneš, kako god da se pokriješ, o čemu god da razmišljaš, ma nema bre šanse da se uspavaš. Postoje dve vrste ove pojave: 1. Ona kad si mrtav umoran, ali san te neće nikako. 2. Kad ti se i ne spava toliko, ali moraš sutra ujutru da se budiš rano i moraš da se naspavaš, ali od iščekivanja sutrašnjeg dana, nema šanse da se uspavaš. Razmišljanje o parovima za kladionicu sutra, podsećanje na događaje iz prošlosti, te zamišljanje situacije u kojoj prepričavate nekom neku priču koju mu niste ranije ispričali, a hteli ste. Proveravanje da li su vrata zaključana i ringle isključene i neprekidno razmišljanje o tome koliko je sati, i koliko se već vrtiš u krevetu moleći se da se nekako uspavaš. Razmišljanje o svemu i svačemu i obrađivanje najrazličitijih tema, sve dok ti ne padne na pamet da bi se uspavao ako ne razmišljaš ni o čemu. Pokušaj ne razmišljanja ni o čemu završava se razmišljanjem o tome da li je uopšte moguće ne razmišljati ni o čemu.

Pogled na sat, 3 ujutru je. Vrtiš se u krevetu već 2 i po sata.

Sada si se već pomirio sa činjenicom da od spavanja nema ništa i da ćeš sutra popiti litre kafe i energetskih pića kako bi preživeo dan. Pališ TV, reprize filmova koji su puštani u toku dana, repriza utakmice koja se igrala od pola 9 uveče, repriza nekog teniskog meča, reklame za top šop. Neki film, nije nešto posebno interesantan, ali gledaš ga. Pola sata kasnije, oči ti se sklapaju, nežnim pokretom gasiš TV i guraš daljinski ispod kreveta.

Upadaš u san.

Ispadaš iz sna.

Sada je već 6 ujutru. Alarm se pali za pola sata, gasiš ga unapred. Pališ komp, odlaziš u VC, ukus paste je i dalje u ustima. Prebledeo si u faci, brada stara tek dva dana te iritira više nego ikad. Kuvaš kafu koju inače piješ jednom mesečno. Nemaš apetit. Dan je sjeban.

   

Seksofon

Preteča svih veselih devojaka, hot-lajnova i onih emisija gde neka random riba šatro uživo razgovara fonom sa gledaocima i ispunjava perverzije koje joj oni naručuju.

Seksofon je svojevremeno bio najobičniji hot-lajn koji je počeo da se reklamira krajem devedesetih na Pinku, Košavi i još ponekim lokalnim televizijama posle 12 uveče. Broj telefona od sedamnaest cifara i razgovor sa devojkama koje se predstavljaju kao Mina, Sara ili Violeta bio je vrhunac seksualnih fantazija napaljenih tinejdžera, ali i matorana koji u, sada već kasnim četrdesetim, nemaju alternativu. U to vreme, zakon o televiziji i reklamiranju nije naglašavao da cena usluge mora da bude veličine koju može da registruje ljudsko oko, pa su tako mnogi zbog znatiželje svoje dece otplaćivali telefonski račun na rate.

No, sve je to bila prava sitnica za erotski razgovor sa devojkom koja se predstavlja kao Marina, medicinska sestra, a zapravo je Jelisaveta, gospođa od 40 leta, penzionisana kraljica trotoara koja više nije sposobna za konkretan rad u branši, pa zato dahće u slušalicu za dobru kintu. Bolje i to, s obzirom na njeno obrazovanje (osnovna i dva razreda neke tehničke), jedina alternativa bili su joj rad na trafici ili železnička stanica.

   

Kairon sa rezultatima na SOS televiziji

Ulatimativni izvor sportskih rezultata za kladioničare do pre 5-6 godina, kada je još TV sa teletekstom bio dostupao samo u kladionici. Sosov kairon se odlikovao time što je u isto vreme pokazivao 3 rezultata u donjem delu ekrana, s tim što se poslednji par menjao sa novim na svake 3 sekunde.

Veliki problem je bio kada se prate rezultati nedeljom oko 2,3 sata kad se igraju sve veće lige, od italijanske prve, druge i treće do švajcarskih, engleskih i škotskih divizija. Svim nestrpljivim kockarima to je bio veliki problem jer moraš da provedeš bar pola sata bez sklanjanja pogleda sa ekrana kako bi saznao šta rade Jang Bojsi ili Ankaraspor.

Posebnu draž davao je procenat tačnosti, s obzirom na to da se često dešavalo da vidiš rezultat na Sosu, misliš da si proš'o tiket, odeš u kladionicu i provališ da je kairon gori prognozer od tebe. Jebiga, ipak je u to vreme celim SOS kanalom upravljala Pentium "trojka" sa dajl-ap konekciom.

(Zvono na vratima)
-Napreeeeeeeed!
*Zvrrrrrr*
-Napreeed! E, evo me u sobi! Uđiiii!
-Alo čoveče, šta radiš to?
-E, ajde sedi, doneću ti sok, čekaj samo da vidim šta rade Kolčester i Gretna, ako se okrenem propustiću krug, moram posle opet da zurim pola sata u ovo sranje.

   

Minja Subotar

Nadimak Minje Subote nakon što se učlanio u adventističku crkvu.

   

Registarske tablice

Tablice zakačene na vozilu koje, između ostalog, imaju i ulogu da "pomognu" vozačima da što bolje slože psovku i da što lakše pronađu zajednički jezik sa drugim vozačima. U zavisnosti od one skraćenice koja stoji pre broja, vozači tačno znaju čiju majku trebaju da pominju.

Nišlija u Beogradu: Ajde bre seljačino južnjačka, pa možda tako voziš u onoj tvojoj zapizdini, ali ovde bre mora brže to malo.

Beograđanin u Nišu: Vidi iseče me! Pa pizda li ti materina beogradska, idi bre u Beograd pa tamo tako vozi, govno beogradsko nadrogirano.

Užičanin u bilo kom većem gradu: Ajde bre malinaru šugavi, idi kući pa vozi tako traktor na njivi, govedo zemljoradničko voćarsko ; ajde bre muslimančino.

Vojvođanin negde ispod Dunava i Save: Ajde bre Mađaru govnjivi, vuci to govno malo brže, idi bre u Mađarsku pa vozi to govno.

I tako u nedogled, Zaječarce šalju na Gitarijadu, Leskovčane na roštilj i da sade papriku, Pančevcima psuju majku radioaktivnu, a strancima... strancima psuju sve po spisku, tu nema predrasuda.

   

Aparat za elektrošok

Univerzalni američki lek za sve bolesti od gripa do side, i za sve povrede od onih u saobraćajnoj nesreći do slobodnog pada sa 6000 metara usled neotvorenog padobrana.

Sestra: Doktore, imamo pacijenta, saobraćajna nesreća, obe noge polomljene, obe ruke odsečene do laktova, naprsnuće lobanje!
Doktor: Puni 100! CLEAR!
*Bum!*
Sestra: Ništa!
Doktor: Dajte mi 200! CLEAR!
*Bum!*
Sestra: Ništa doktore!
Doktor: Puni na trista!!!
Sestra: Ali doktore...
Doktroe: Tristaaaaaaaa reko'!
Sestra: Ide.
Doktor: CLEAR!
*Bum*
Sestra: Ništa! A da probamo sa...
Doktor: Puni na 'iljadu!
Sestra: Ali...
Doktor: Puni breee!!! CLEAR!
*Bum*
Doktor: Jel sam rek'o? Ajde idi donesi ren, neku salatu i 'leba dok se nije o'ladilo.

   

Partizanka (Hitlerača*)

Bicikla, koja po načinu upotrebe podseća na sve osim na biciklu. Nju ne može svako da vozi. Da bi upravljao ovim transoportnim sredstvom, moraš da poseduješ određene fizičke i psihičke predispozicije, ali i iskustvo, s obzirom na to da prosečan vlasnik partizanke ima 60 godina.

-Vozači partizanke imaju listove i butine kao ruske bacačice kladiva.
-Partizanka ima jednu brzinu u kojoj je teže okrenuti pedalu nego u 21. brzini mauntin bajka.
-Partizanka je jedino prevozno sredstvo koje ima pravo prvenstva prolaza na svakoj raskrsnici. Doduše, to ne piše u saobraćajnom zakonu, ali iskusni vozači dobro znaju: Kad vidiš da se partizanka uključuje u ulicu kojom se ti krećeš, ti se parkiraš sa strane, čak iako tvoja ulica ima pravo prvenstva prolaza.
-Urbana je legenda da partizanka može da ponese više od FAP-ovog kamiona.
-Za najhrabrije ljude se smatraju ljudi koji krenu da prelaze ulicu uvereni da će vozač partizanke da im stane.
-Da, čovek koji upravlja partizankom se naziva vozačem, nikako biciklistom.
-Jedino gore od toga da te udari voz je da te udari partizanka. Ako si u kolima, kola odma' idu na otpad, a partizanka će, u najgorem slučaju ostati bez prednjeg svetla.

*Naziv "hitlerača" u zagradi je još jedan od naziva za ovo oklopno vozilo.

   

Brate, za malo da padneš

Ironična doskočica koju upućujemo nekom ko se prosuo baš ispred nas i upravo skuplja svoje zube sa betona. Ukoliko se izgooari spontano pred većim auditorijumom, i ukoliko se ne nasmejete neposredno posle toga, ume da izazove salve smeha i totalno ignorisanje lika koji upravo broji svoje zube jezikom.

(Nepoznati lik pada sa rolera ispred tebe i tvog ortaka)
Ti: Čoveče, za malo da padneš...
Lik: Pfpfpf ei ovna $"/("/(!?!?!?
Ortak: Uf, sva sreća pa je pad ublažio glavom...

   

Ona baba što joj je unuk bio tako grozan

Ako postoji skala za merenje mržnje na kojoj je maksimum 100, unuk ove babe je mrzi za 200. Jeste , baba je svom unuku nabavila neko sranje za bubuljice i rešila mu tu muku, ali mu je zato verovatno na vrat nakačila gomilu ortaka koji ga podjebavaju dan i noć. Od kad se pre par meseci bakuta nakačila na TV-e, taj jadnik verovatno ne sme na ulicu da izađe, iako su mu leđa i lice kao papir.

Baba ko baba, boli nju dupe za reputaciju njenog unuka pubertetlije, ona je sada superstar među vršnjacima na pijaci i u parku.

Gledaocima ostaje samo da pokušaju da zadrže ono malo povraćke koja krene na usta kad matora kaže: "... On mi je bio tako grozan." Psovke & pominjanje familije inkluded.

Baba: "... On mi je bio tako grozan."
Gledaoci: "E jebo ti ja mater kad ti je unuk bio tako grozan da grčiš tu facu kao da objašnjavaš izgled leša Majkla Džeksona."
Unuk: "More idi bre baba u pičku materinu!"

#78
+31870
171
definicija