Prijava
   

Gracki mangup s' mesečnu kartu

Izraz kojim se ukratko opisuje "gradski" momak, koji poreklom i mestom boravka nema nikakve veze sa nekim gradom, a voleo bi da ima.
Fenomen koji se javlja uglavnom na jugu Srbije. Čovek koji je rodjen,odrastao i koji i dalje živi na selu, zanesen svetlima nekog obližnjeg grada, počinje da odbija svoje poreklo i usadjene vrednosti i pokušava da preuzme i u sebe usadi neke nove, gradske manire. Svoje vreme uglavnom provodi po elitnim gradskim kafićima i kao kameleon se vremenom utapa u urbanu gradsku sredinu. Kao sundjer upija i uči sve gradske fore i forice. Vremenom se toliko izdeformiše, da se ne može razlikovati od bilo kog rasnog gradskog mangupa. Tu je sve što treba, gradski naglasak, šatro, gistro, ovo, ono. Treša, tike, kombinacije i spike. Okom prostog posmatrača, izgleda kao i svaki drugi nafurani mali... Ali kada se zagrebe ispod površine i kada iz kožne Pradine torbice uz paklu Malbora ispadne i mesečna karta overena kod lokalnog autoprevoznika, koji poslednji polazak ka njegovom selu ima u 21 i 15, sve njegove spike padaju u vodu, a realnost mu opali takav šamar, poput Šešeljeve kore od Banane posle kojeg bridi i obraz i ponos...

DAN PRVI:
Niš negde oko 19h. Divan letnji dan. Bašte gradskih lokala su prepune. Prava revija gradskih momaka i devojaka. Sve šljašt,i sve blješti. Za centralnim stolom jedne bašte sedi momak, niko ne zna kako se zove, ali se odaziva na Ćomi, reklo bi se rasni gradski mangup, koji u svom tom blještavilu prosto sija. Dok mu u piksli gori skupocena cigareta, on sa dva prsta desne ruke elegantno ispija svoj, danas već četrnaesti espreso, dok sa levom rukom na uvetu pridržava mobilni telefon marke Android i očigledno završava neke kombinacije. Čini se kao da sve oko sebe poznaje, a pogotovo mladjani ženski svet koji odpozdravlja namigivanjem i mangupskim smeškom, dok se sa muškim pozdravlja srdačno uz neizostavno grljenje i udaranje po ledjima. Ali vreme, o to prokleto vreme, leti tako brzo. U pauzama izmedju razgovora mobilnim, on sve nervoznije i nervoznije gleda u ekran tog istog telefona. već je 20h, postaje mu sve neprijatnije, grad se sve više i više puni, a on još malo mora da ide. Ostao bi on ali prokleti NIŠ Expres je je u svom redu vožnje mislio samo o znojavim radnicima i umornim djacima koji se nakon napornog dana trebaju dovesti do svojih kuća. Nije mu lako, ali vešto prikriva očaj koji ga sve više obuzima. Oho, evo je i mala Sandrica, ribica kojoj je siguran da se svidja. Ima je čak i na facu za prijatelja. Mala prilazi stolu pozdravlja se sa njim, i nakon poljubca u obraz, pristaje čak i da sedne. Ali vreme, to prokleto vreme... A i ona pička joj materina ne može da izadje u grad u 3 popodne ko sav normalan svet, ali nebito, slatka je Sandrica. I dok je Sandrica sve rasppoloženija, nad njegovom glavom kao da se naoblačilo. Još mu nije ispričala ni kako je bilo danas u školi a već je 20 i 45. U glavi nastaje konfuzija, dok Sandrica razdragano priča, on je odsutan mislima, i kreće da se preračunava...
-Uf jebem ti NIŠ Expres, dal imam vremena za još jedan, makar kratki bez mleka??? hmmmm 15 do 9, treba mi desetak minuta bržeg hoda do stanice, što znači par minuta dok se spremi kafica, i na tenane da ispijem taman stižem na vreme. KURAC STIŽEM! Pogledaj ovu kljakavu, ko njoj dade da bude konobarica. Jbt pa ona se sapliće po lokalu. Majko moja! Ma jebeš kljakavu, Ijao vidi Sandricu što ima batak a mala se raspištoljila nekako kao da izaziva. Možda bi mogao kod nje na gajbu pa ujutru ćiku.... Da , da mogao bi, da mala nema 17 godina i ćaleta i kevu sa sve tetkom iz Žitoradje na gajbi... E moj Milisave, tako ti i treba kad se s decu kačiš. U JBT! 5 do 9. Auuuu pogledaj što se napuni lokal! Šta li bre ova mala trabunja vec deset minuta. C C C C C jbt kad pomislim sad, sat i po vožnje u raspalom busu sa kompletnom znojavom medjusmenom gradskog komunalnog preduzeća. JBT Milisave od tolike svetske metropole ti baš u Koprivnici da se rodiš! A grad puni li se puni, jeba ga Milisave dal ćeš i ti jednom da vidiš kako izgleda život posle 9 u Nišu!? AU! 9 i 5, trči majke ti ga nabijem spavaćeš na tvrdjavi Milisave!

- E Sandrice, dodji da te ljubi Ćomi, moram da pičim imam neku kombu hitno da završavam, vidimo se sutra, i ajde dodji malo ranije keve ti...

DAN DRUGI, KOPRIVNICA, 13H NEGDE ISPRED SEOSKE PRODAVNICE...

-Oprem dobro majke ti ga nabijem! Milisave, ispisnik si bijo sinoć u grad?
- Bio sam tebra što?
- E ne frljaj mi se sti gracki izrazi, nego je si čuo što specialci uapsili nekog Eskobara iz Durlan u onaj kafić Pueblo ?
-Ne seri tebra, pa ja sam bio u Pueblo, i znam Eskobara do jaja lik završavao mi neke stvari, kad to bilo?
-Reko sam ti da se ne frljaš! De znam kad bilo valjda oko jedanaes, tako javili na TV Nišavu, zato te i pitam si vido možda.
-Nisam tebra ja sam došo s onaj u 9 i 15 do kod kuće. Jebem ti Niš expres! Al sad ću da pozovem ortaka da proverim...
____________________________________________________________________
- Halo! E Šomi, tebra , Ćomi ovde. E si mi dobar? Šta to čujem skembali Eskobara?
- Ma da tebra, ludilo, kad su upali, ja sam mislio da će krv da padne. To murija na sve strane i ne samo Eskobara pohapsili pola Puebla. Ludilo...
- AUUUU! Bolje što sam otišao sad bi mi donosio pljuge u mardelj he he he he.
- Bolje buraz. Nego reci mi jel se vidimo danas da gledamo Tekmu u Sky Betu?
- Ma jok tebra mrzi me da se cimam, noćas se bus raspao izmedju Trupale i Vrtište, tri sata smo čekali da ga oprave, u 2 sam stigao kući...
- Jbg buraz vidimo se onda drugi put!
- Vidimo se tebra! Pozdravi mi Dukija i ekipu i ljubi mi malu Sandricu he he he he
- Neka tebra ljubi je ti, sinoć kad upali specijalci, u WC-u navatali Dzonija kako Sandricu kljuka hormonskom terapijom, oralnim putem...
- JEBEM TI NIŠ EXPRES!

   

Pobuna Botova

Naučno-fantastična horor priča, koja se prepričava medju omladincima SNS-a za noć veštica.
Priča je zasnovana na fikciji šta bi se desilo kada bi se mediji oslobodili cenzure, a botovi odbili poslušnost i zadatak da komentarima brane vodju.
Obično se priča onda kada atmosfera u toku noći veštica dostigne vrhunac i važi za jednu od najjezivijih legendi kod SNS-ovaca. Kako bi postigli pun efekat straha, oni koji reše da ispričaju tu jezivu priču se obično maskiraju u dr. Vojislava Šešelja.

   

Tapkaroš

Profesionalni posetilac snimanja raznih emisija, političkih skupova i sl. Njegov posao je da tapše, odobrava, negoduje, peva, igra i vrišti, kada je to potrebno. Nakon niza godina bavljenja istim, može doći do ozbiljnih profesionalnih deformacija.

Za vreme ručka, za stolom sede muž, žena i komšija....
M: Mila gde si sinoć reče bila?
Ž: Pa kako gde rekla sam ti, bila sam sa Radom koleginicom na kafi...
M: A jeli molim te kad Rada pusti onoliku bradu?
K: uuuuuuuuuuuuuu!
M: Sta je sad pa tebi komšija, sta arlaučeš???
K: Ništa ništa izvini...
M: Ženo govori!
Ž: Pa dobro, izvini mozda je to bio moj direktor....
K: JEEEEEEE!!! ( gromoglasno oduševljenje praćeno aplauzom)
M: Šta je bre sa tobom?! Izdašao si sa snimanja, nije ti ovo trenutak istine! U rodjenoj kući ćeš da me zajebavaš dok mi se brak raspada! marš napolje!
-------------------------------------
Za vreme venčanja....
- U ime "države" Srbije proglašavam vas mužem i ženom!
- U svatovima nastaje delirijum, kreće aplauz, pucnjava, cigani doleću sa trubama, a u masi pored žene u transu stoji vidno hladan muškarac....
- Nesrećo jedna šta se ukrutiš samo kad ne treba, ceo svet bulji u nas, jel ti teško da da se nasmeješ i tapšeš?!
- Pa gde si videla znak???
- Joj nesrećniče lepo ja rekoh da će da te unište na onom pinku za bednih 600 dinara. Miči se tamo od mene!

   

Ako sam baš toliki maler, nije mi žao

Rečenica kojom kockar sebe ubedjuje da je pronašao savršeni sistem, protiv sistema sa kojim se kocka... On je proučio, prostudirao i sračunao sve okolnosti, da bi na kraju mogućnosti za gubitak sveo na minimum.
Negde u podsvesti on uvek ima onu čuvenu rečenicu koja kaže "Kuća uvek dobija". On zna da je to istina, jer u suprotnom "kuća" ne bi ni postojala, ali ovom rečenicom on sebe unapred teši za već poznati kraj....

- Brate slušaj što sam sastavio sistem... Otkida! Pazi ovo, 3 para 3+... Od toga 2 para kombinujem na 4 listića, 3+ i 0-2 a jedan vučem na svim listićima kao fix 3+. E sad znači ova dva donja para ne mogu da puknem jer dolazi sigurno ili od 0 do 2 ili 3+, a ovaj treći, koji je na svim listićima 3 + njega pokrivam u singlu sa hiljadarkom od 0-1, jer se od 0 do 2 ne isplati.... Sve u svemu u najgorem mogućem slučaju vraćam svoje pare, a u najboljem izlazim duplo...
- Pa ok lep sistem, ali šta brate ako na tom paru koji vučeš dodje tačno 2 gola? Onda padaš sve....
- E jbg ako sam baš toliki maler onda mi i nije žao!
______________________________________________

-Šta bi brate sinoć, jel si prošao?
- 1:1 jebo im ja mater!

   

Pljeskavica od 10

Metoda za odredjivanje polne zrelosti i fizičke spremnosti za stupanje u seksualne odnose...
Slično starom srpskom verovanju da je za seksualne odnose dovoljno zrela, ona devojka, koja može da dohvati prekidač za svetlo. Ali pošto su se zakoni izmenili, a i generacije sve brže rastu, prekidač je odbačen kao zastarela metoda odredivanja polne zrelosti... A kao nova opšte prihvaćena metoda, se pojavila pljeskavica od 10 ćevapa...

- Jeli bre ti... Gde nadje ono dete što si šetao juče?
- Kakvo bre dete? Jbt za mesec dana puni 18....
- 18??? Ma nema šanse, ono je balavica neka. Ako ona može a pojede pljeskavicu od 10, tu me seci.
- Ništa se ti ne brini, testirao sam ja to... Vodio sam je juče kod Dače šintera na pljeskavicu... Pojela pljeskavicu od pola kile... Jeste posle povratila u parku, ali to nije do nje, to je na Dačinu dušu... Bitno da je mala položila kod mene...

   

Išaran kao poslednja strana crkvenog kalendara

Nepopravljivi romantik. Čovek kome su žene više lomile srce, nego što je bager lomio noge... I pored toga on ne odustaje, on iznova i iznova, na svom telu, tetovira imena svih svojih prošlih, a i budućih ljubavi....
Nakon niza godina, njegovo telo počinje da liči na poslednju stranu crkvenog kalendara, na kojoj se obično nalazi spisak prigodnih imena za novorodjenčad.

- Gde si Mile romantiku svetski... Znaš da Milica i ja čekamo ćeru? E pa ne znamo kako da je nazovemo pa reko da te zamolim nešto...
- Šta? Da budem kum?
- Ma jok bre brate, samo skini majicu, da pogledam ima li šta zanimljivo... Imaš na sebi veći izbor ženskih imena, nego crkveni kalendar.

   

Duševna bol

Najskuplja od svih boli.

- Milorade, da nije malo mlogo milion dinara odštete, zbog ujeda psa? Da ne preteramo?
- Slušaj ti advokat, ja tebe plaćam da ti mene zastupaš, onako kako ja kažem, a ne kako je pošteno... Će mene dzukac da pocepa za dzabe? Pa neće ga vala.
-Pa dobro bre nije te baš pocepao. Ogrebo te po nozi. Smejaće nam se sudija, za dve ogrebotine, tolke pare.
- Dve ogrebotine? A šta je sa duševnu bol? Piši tamo, da ne spavam noćima. Da sanjam kako me jure kučići, lavovi i tigrovi... Ne diza mi se Miško više... Sa ženu sam u loši odnosi... Naplaveo sam je jedno veče, kad mi reče da će da bidne moja kučka... Umalo se ne razvedoh. To bre mora neko da plati! Duševna bol nema cenu!
- U pravu si, će gi oderemo!
___________________________________________________________________

- Zastupniče, koliko mogu da dobijem na ime odštete za ove povrede? Nastale su usled gaženja na pešačkom prelazu...
- Hm.... Da vidimo lekarsko uverenje... Fraktura lobanje, dooobro. Polomljena leva nadlaktica, doobro. Naprsnuće pršljenova L4 i L5, ovo je odlično. Dva slomljena rebra, ok moglo je i bolje. Uganuće nožnog zgloba, to manje više... I jak bol u predelu vrata, to je ok... Pa na osnovu ovoga ovde, možete da dobijete solidnu cifru, mada ne bih bio preveliki optimista. Možda dobijete da pokrijete troškove lečenja i eventualno neku banju...
- Šta je bre tu dobro?! Banja i upišano bolničko ćebe za ovaj masakr?! Po vama, meni bi se više isplatilo da me je ubio...
- Šta da radimo, to se tako plaća... Nego recite vi meni, od kada se to desilo, da li imate neke noćne more, ili novonastale strahove...? Znate ono, sanjate da vas jure kolima, štrecate se od bicikle i slično... Duševna bol se jako lepo plaća....

   

Trauma od krštenog imena

Kada sam imao godinu dana, u moju čast je priredjena jedna sasvim obična ceremonija, ceremonija krštenja.
Kao i svako drugo krštenje na ovim prostorima, i moje je išlo po propisima. Prvo pijenje, pa dogovor sa kumovima. Onda opet pijenje, pa dogovor sa popom. Zatim opet pijenje, pa krštenje. A onda i jedenje i pijenje i lumpovanje.
Tom prilikom nekom čudnom logikom, prvi čovek-prvi sin, kum reče nek se zove Adam... I bi Adam... A onda nakon svih tih ceremonija, muka i kumovog mozganja da bi ja dobio ime, to ime potpuno isčezava i više ga niko ne pominje...

Dok nisam krenuo u školu, svoje ime nisam znao. Do prve prozivke ispred škole, ja sam se kao kuče odazivao na sva moguća imena. Roditelji i rodbina su me svakako dozivali, samo ne Adame.
Bio sam relativno mirno dete, te su me uvek dozivali sa kuco, mico, maco, milice, pilice, Acko, Aco, brko... Bilo je i onih nemaštovitih rodjaka, koji nisu znali kako da me prekrste, nego bi jednostavno lupili dlanovima o kolena, a ja bih došao. Svega je bilo, ali Adam se nije pominjao...

Tog Adama je prvi put prozvala pokojna učiteljica Vera, tog sada već davnog 1.9.1993 godine. Te otuda i ne čudi moja reakcija, što sam nemo ćutao, dok je ona 15 minuta dozivala nekog tamo Adama. Da nisam ostao poslednji neprozvan i neodazvan, verovatno bi u dnevnik bio upisan kao N.N. učenik... Sva sreća pa je misterija nepoznatog učenika, vrlo brzo rešena.... Ali ni to nije dugo trajalo, Adam je opet nestao bez traga, učiteljica je pronašla novi nadimak od milošte, tako da sam vremenom ponovo zaboravio svoje ime....

E onda sam počeo da budem nestašan, a moj život je strefio niz dogadjaja, koji su to ime, tu traumu, zauvek urezali u moje sećanje....

Prvo su usledile prve majčine batine...

Beše neka jaka zima, ja pomislih da bi bilo zabavno, da majku zaledim, na isti način kao moj tadašnji heroj Duško Dugouško, polivajući je kofom vode. Kad gle čuda, na moje zaprepašćenje i iznenadjenje, majka se ne zaledi, nego porumene i postade besna kao ris. Tada sam od nje prvi put čuo da izgovara moje ime. Vitlala je nekim prutom oko moje zadnjice i besno izgovarala moje ime uz razne druge prideve, Adame konju, Adame mazgo, Adame magarčino. Ja sam ćutke plakao i pitao se u sebi zašto bije mene, ako je besna na tog bizgova Adama? Gledao sam je tužno i uplakano, pokušavajući da dobijem odgovor, zašto bije mene, svog brku, zbog tog Adama.

Zatim je usledio drugi dogadjaj, koji je malo poljuljao moj indeditet... Još zabavnje od zaledjivanja mame, učinila mi se ideja, da u tatu uperim njegov službeni pištolj... Tata nije bio agresivan i besan kao mama. Čak me nije ni dozivao sa Adame. Ne naprotiv, tata je bio mnogo tolerantniji od mame. Stajao je mirno, pun razumevanja i tepao mi na sve moguće načine... Acko sine, daj tati pištolj. Acika, pile tatino, spusti pištolj na zemlju. Kučence moje, ajde daj tati pištolj, pa idemo na sladoled... E onda sam mu ja, naivno dete, dao pištolj, jer ponudi sladoleda nisam mogao odoleti, a i tata me je baš lepo zamolio... Suvišno je reći da sladoled nisam dobio, a i svi ti nadimci su nestali bez traga... Ostatak dogadjaja ne bih prepričavao ovako javno, jer ja mog tatu danas mnogo volim, a danas se po evropskim standardima, takvi dogadjaji kažnjavaju i krivično gone.

Sve u svemu, nakon tog dogadjaja, ja sam i definitivno shvatio da je to Adam, u stvari moje ime, ali mi i dalje nije bilo jasno zašto svi toliko mrze moje ime. Pitao sam se godinama nakon toga, zašto su mi koj kurac davali to ime, kada me biju, kada god se zovem tako?

Odgovora nije bilo, ali su godine prolazile, a sa godinama su traume od krštenog imena sve više rasle.... Nakon trauma od roditelja, usledila je prva devojka, nazvala me Adame i raskinula.
Zatim Direktor srednje škole, nazvao me Adame, pa me izbacio iz iste. Onda me je legitimisao policajac prvi put, nazvao me i imenom i prezimenom, istreso me iz gaća i priveo.
Onda sam se zaposlio, pa je bilo Adame ovo Adame ono, Adame idi tamo, Adame dodji vamo....
I na kraju sam počeo da živim sa devojkom, a intezitet trauma je rastao iz dana u dan. Sve bude fino, kuco, maco, ljubavi... Ali barem jednom u toku dana, se mora pomenuti taj bizgov Adam. Adame operi noge, Adame podigni dasku kad pišaš, Adame ne budi svinja, Adame ne ulazi obuven sa blatnjavim patikama, Adame jel su ovo tvoji časopisi, Adame nije ti to igračka, Adame pogrešnu rupu gadjaš....

Dugo sam se plašio roditeljskog izgovaranja mog imena, ali dok nisam počeo sa ženama, nisam istinski shvatio, koliko kršteno ime ume da zaboli. Čak su i otac i majka neki put izgovarali to ime, a da nisam imao posledica, ali žena? A ne, ona tvoje ime ne izgovara, ako ne planira da te istraumira.

Zato se pitam i dan danas, čemu nama služe imenovanja? Tolike ceremonije i slavlja, da bi ti nadenuli ime, koje ćeš čuti samo kada ti se crno piše?
Pa po meni se to ne isplati uopšte. To su za mene bačene pare.
Ja ne želim da me zovu Adame. Ja se svog imena bojim. A onog kuma kada budem video ponovo, moraćemo on i ja ozbiljno da popričamo... Da ga pitam samo na šta je on mislio, kada mi je davao ime...?
Kako će me zvati ubuduće meni nije bitno, samo nemoj da me zovu Adame. Ja znam da ne volim Adama, Adam je djubre i konjina. Adama svi hoće da biju, Adama izbacuju sa posla, Adam nervira žene, Adam po neki put ne zaslužuje da živi....

ADAME JEBO TE ONAJ KO TE NAPRAVI!

   

Popustila iz matematike

Ne zna koliko ih je imala.

- Ćao čika Mićo. Kako ste? Kako je Sanja? Kako joj je u srednjoj? Čujem upisala je mašinsku...
- Ej zdravo sine... Sanjica je dobro. Jeste mašinsku je upisala... Stanuje u gradu, da se ne muči da putuje. Fino joj je. Ide joj relativno dobro škola, malo je popustila iz matematike, ali nije strašno...
- Pa dobro čika Mićo popraviće matematiku... U mašinskoj školi matematika zna da bude naporna... (U SEBI: Pogotovo ako si jedino žensko na 5 odelenja... Ko da broji toliko) Drago mi je da se prilagodila... Ništa onda čika Mićo, vidimo se. Pozdravite Sanju puno, i recite joj da obrati malo pažnju na brojeve he, he he,...
- He, he, hoću , ne sme sad da uprska. Hvala sine, vidimo se...

   

Abortus njene majke

Moja supruga.

   

Ključni svedoci

Familija koja se okupi ispred ključaonice od tvoje sobe, ne bi li videla i ocenila potencijalnu snajku koju si doveo.

Dok u tami tvoje sobe, tvoja partnerka i ti razmenjujete nežnosti, jedina svetlost koja vam kvari atmosferu, je svetlost koja dopire kroz ključaonicu iz hodnika... Ali ne zadugo. I ona ubrzo nestaje... Niste stigli ni do svlačenja čarapa, a u sobi nastaje totalni mrak. Kao da su se tamne sile okupile sa druge strane vrata i pojele jedini izvor svetlosti. Izvor koji je bio dovoljan za taman toliko, da razaznas sve delove tela tvoje partnerke. Nastaje totalno pomračenje, dok se sa druge strane vrata, čuju tihi komentari radoznale rodbine...

- Šta ti je mala što si poskočila, jel sam uradio nešto pogrešno?
- Ma nisi, nego neko je stao ispred vrata... Vidi nestala svetlost....Joj pa ko li je to?
- Ma ne obraćaj pažnju, to su tetka i baba.... One su ti redovni ključni svedoci. Ja da na njih obraćam pažnju, još uvek bih bio nevin....

   

Prokletstvo prve palačinke

Prokletstvo gore od Tutankamonovog i prokletstva piramida zajedno. Navedena prokletstva mogu i da omanu, dok prokletstvo prve palačinke uvek deluje.
Koliko god bio vešt i koliko god hiljada palačinki da si pre toga napravio u životu, prva palačinka ti nekako uvek propadne.
Ona se zalepi, ona se ugnjetavi, zatim zagori i završi u kanti za djubre, a može i da je pojede kućni ljubimac ili deka...

   

Nemoj da se ljutiš, ali moram nešto da te pitam...

Predigra za orgazam prosečne, starije seljanke.
Ona je u takvim godinama, da nju ne usrećuje ni 30cm, ni dugo lizanje.... Ali dobar, masan trač, UH. A ova rečenica je nešto poput orala pred sex. Ta rečenica zagreje atmosferu i razigra njeno srce, u nadi da sledi ono pravo.
Kao i u sexu može doći do njenog razočarenja i izvinjavanja, ali ako bude potvrde trača, osećaj sličan orgazmu je neminovan.
Jedina mana toj rečenici je u tome, da ako je upućena tebi, verovatno si ti u središtu trača... Već na "nemoj da se ljutiš...", možeš nanjušiti da nešto nije kako treba, a kad čuješ kompletnu rečenicu i bez daljne priče znaš da o tebi kruže abrovi.

- Ej Milutine. Nemo' se ljutiš, nije da guram nos, ali moram nešto da te pitam.
- Reci Radmila?
- A jel istina da si se švalerisao sa Stanojevu ženu?
- Budi Bog sa tobom, odakle ti to. Kako te bre nije sramota da vodiš abrove, a stara žena.
- Ma ne interesuje mene to Milutine, nego neki je'u govna tu po selo, pa reko da pitam, jer znam da ti nisi takav. Oni vikaju Milutin gu jaši, a ja vikam ma to nema šanse, Milutin je pošten čo'ek.
_______________________________________________________________

- Ej Milutine. Nemo' se ljutiš, nije da guram nos ali moram nešto da te pitam.
- Reci Radmila. Šta je opet...
- A jel istina da si se pijan tuk'o u kafanu?
- Jeste istina je Radmila.
- (kez od uva do uva, grčenje lica u tom položaju, slično orgazmu) I? Kako je bilo? Što ste se tepali?
- Pa ti juče reče da te ne zanimaju abrovi?
- Ma pusti to, nego pričaj... Šta se desilo?

   

Nisi trebao toliko, može da... (nesreća po izboru)

Cinična, podrugljiva i najzad bezobrazna konstatacija, kada nam neko uruči sledovanje ili neki poklon, koji mi smatramo nedostojnim i nedovoljnim.

- Tata, daj kintu za grad?
- Drži 200 dinara!
- Jaooo, pa nemoj toliko. Opasna su vremena, može neko da me opljačka.
_______________________________________________________________________

- Ženo daj da jedem nešto!
- Evo pojedi ove mini pice što su ostale od dece...
- 4 mini pice? Nemoj, majke ti. Ti si rešila da me ubiješ sa tolikom hranom, šlog da me strefi.
______________________________________________________________________

- Srećna slava, kume! Stavi ovu rakiju tamo da probaju gosti.
- Pa nisi trebao, kume, flašu od 0,7. Ti baš hoćeš da mi se gosti pokoče, gde da stavim posle 45 ljudi da spava...

   

Merna jedinica hleb

Kada osoba predje odredjene godine, a obično kada ode u penziju, javlja se čudna potreba, da apsolutno sve kupljeno, ili planirano za kupovinu, uporedjuje, preračunava i meri, kroz srazmernu količinu hleba.

Takvo razmišljanje u većini slučajeva ( ne računajući one koji čitavog života letuju na Kopaoniku i zimuju u Budvi ), proizilazi iz mnogo godina, punih mučenja i rada. A kada posle svih tih godina, dodje mizerna penzija, nedostojna živog bića, čovek se jednostavno preorijentiše na najneophodnije stvari, poput hleba. A sve ostalo što je "nebitno" odbacuje sa gnušanjem.

-Deda daj mi 300 dinara, treba da idem sa ortacima na bazen...
- Molim? 300 dinara za pranje dupeta u ladnoj vodi? Neće da može sinko, da si mi tražio za hleba ili da popiješ nešto pa ajde, ali za to nema šanse. Za to luksuziranje imaš oca i majku. Ja bre za 300 dinara imam 6 komada hleba, imam da jedem 6 dana!

_____________________________________________________________________

- Baba, vidi šta mi je moj Miša kupio... Srce moje, zlatni lančić i privezak, napred izgraviran stih naše omiljene pesme, a pozadi datum kada smo se upoznali.
- A koliko to košta?
- Ne znam baba, za poklon se ne pita.
- E pa ja ću da ti kažem ćero koliko to košta! Košta taman toliko da se neko prehrani 3 meseca. Znaš li ti koliko je hleba bačeno u tu gvoždjuriju? Ne znaš naravno. Umesto što te kiti tim gvoždjem, mogao je da iznajmi jedan stan, pa da kako dolikuje, živite zajedno.
5 godina on tebe zamajava nekim drangulijama i ništa. Da je barem prsten kupio pa da kažem ,ajde skupo, ali vredi. A ovo??? More miči mi to s očiju samo mi dižeš pritisak!

   

Može da rastura demonstracije

Riba tvor. Jebe se ko štuka, a vodu nije videla.
Ništa sapun, ništa intimni dezodoransi. Samo prirodno!
Njeni mirisi probijaju sinuse i štipaju za oči. Suzavac u njenom prisustvu se čini kao osveživač prostora.

- Šta je brate šta si prebledeo?
- Uh, ćuti. Znaš Miru Štuku?
- Ih pa ko ne zna Mirče. Šta sa njom?
- Pokupio je ja malopre, otišli do mene, ajde malo predigra, levo-desno. Dam mu ga po ambijentu. Mira pala u trans, klekne odradi par krugova jezikom... Kad ja budala, reko da joj uzvratim... Raširim je, krenem da joj trgam unihop i gaćice zubima... Kad ono šok i neverica... Udari me brate smrad, uštinu me za oči, iz momenta sam bacio peglu... Nisam joj dao ni da mi ga popuši, odma sam pobegao na čist vazduh...
- Pa dobro smrducka malo. Šta sad dramiš tu, ko neka cava... Koja riba se ne oseća po malo...
- Smrducka!? Malo!? Ona bre brate lagano može da rastura demonstracije! To treba da se predloži za Ženevsku konvenciju! Nema plikavaca, nema sarina, nema antraksa, nema Mire Štuke...

   

Pretvorio sam se u oko

Internet verzija čuvene "pretvorio sam se u uho".
S obzirom da se na netu velika većina komunikacije obavlja preko tastature, "pretvorio sam se u oko" je mnogo prikladniji izraz, da nekome stavite do znanja, da sa nestrpljenjem očekujete, misterioznu vest koju vam je najavio.

FB CHAT

-Brate znaš onu dronfulju Jecu?
-Znam.
-E pa jel znaš njenu švecu Kaju?
-Znam, što?
-E pa ako znaš Kaju, onda znaš verovatno i njenu drugaricu Bucku?
-Znam Bucku, dobra je.
-E pa jel znaš ko je kresnuo Bucku?
-Nemam pojma, pričaj! Pretvorio sam se u oko.

   

Mujaklija

Rečnik bošnjačkog jezika, stranih reči i izraza.

   

Dok keruša ne mahne repom, ker ne skače

Narodna poslovica kojom se jasno stavlja do znanja, da muškarac ne može biti kriv, za vanbračnu ili bilo kakvu drugu grešnu razmenu telesnih tečnosti.

- Jel si čuo šta je Joca uradio?
- Ne. Šta?
- Pre jedno mesec dana... Krenuo on iz gazda mićine kafane i poveze konobaricu Radu kući. Usput umesto da je vozi kući, on skrene u neku šumicu, pa navali na jadnu ženu. Smulja je on nekako, kresne je i napumpa. Ona jadna došla kući, muž video pocepane čarape i izbaci je napolje. Rasturi im idiot kuću, a ona mučenica sa stomakom do zuba u podstanarima...
-A ona sva jadna... Ajde molim te, pa dok keruša ne mahne repom, ker ne skače!

   

Žestoka riba

Alkos "nežnijeg" pola.

Ona je san prosečnog Srbina. Ona se ne mršti kada popijete. Čak šta više ona vam pravi društvo.
Kada odete sa njom na jutarnju kafu, njoj nije problem da uz kafu popije i vinjak. Ne usteže se da cepne unuče ispred prodavnice, sa nogu. Ona nema komplekse...

Njena omiljena pića su žestoka. Gadi se likera i koktela. Ona je najbolji muški ortak.
Dok je gledaš kako opušteno ispija svoje vinjake ne možeš a da ne pomisliš "udaj se za mene"... Ali onda ti se želja ispuni i dodje otrežnjenje... Odvedeš je na porodično veselje, a tvoja "nežna" polovina ne samo da ti nabije komplekse, nego od tebe pred celom užom i širom familijom napravi šonju i beskičmenjaka...

- Negde u srcu Šumadije, na dan velike mrsne pravoslavne svadbe...

- Kakav divan dan. Ustao si sav ozaren. Danas se ženi tvoj brat od tetke... Nije tebi drago zbog njega. On ženi lokalnu kurvu koju je napumpao. Ti si srećan zbog sebe, danas je tvoj veliki dan.

- Nakon gomile porodičnih krštenja, svadbi, sahrana i ispraćaja. Danas konačno i ti imaš žensku pratnju. I to kakvu pratnju. Crnokosu boginju, sa sjajnim fakultetom i još boljim poslom. Pred njenom biografijom će zli jezici zanemeti. A što je najbitnije konačno ćeš se nasmejati onim lajavim strinama i ujnama u lice. Vratićeš im za sve one priče da si ti šonja. Ostavićeš bez teksta i one najekstremnije, koje su širile priču da nisi ti možda dizajner.

- Nakon zamišljanja zanemelih tetki, shvataš da je vreme za put... Ustaješ, oblačiš najbolje odelo i pališ još jedan adut kod familije na selu, svoj novi auto...
Stižeš na odredište nakon puta, a tamo sve po običaju. Svatovi već lumpuju u dvorištu. Muzika svira a mladenci drhte od treme. Kada su te ugledali i kada su videli šta dovodiš, sve je za tren zanemelo. A onda delirijum i oduševljenje, dočekuju te kao Cezara koji trijumfalno ulazi sa osvojenim plenom...

- Ceremonija može da počne... Odmah vam prilazi oduševljena tetka, sa poslužavnikom. Hvataš se za 30 godina staru rakiju, eksiraš i dobijaš blagi napad epilepsije. Tvoja polovina te prati, uzima isto, i eksira u Dzon Vejn stilu. Rodbina ostaje bez teksta... Nakon par tura, atmosfera se polako zahuhtava... Strine i ujne podvriskuju, svatovi se rumene od alkohola, a tetka sa poslužavnikom kruži kao centrifuga. Pokušavaš da malo oladiš ali ne ide, tura turu stiže... Počinješ da osećaš blagu toplotu u obrazima, ali šta sad, danas je dan za to.

-Nakon niza ceremonija, pucanja iz puške, crkve, opštine i neizostavnog bacanja sita na kuću, konačno stižete u salu za ručavanje i lumpovanje. Suvišno je reći da su sve nabrojane ceremonije ispraćene uz tetkino kruženje sa poslužavnikom.

- Još nije počeo ni Marš na drinu i posluženje torte, a ti si polako počeo da se srozavaš. Prvo su ti malo spale pantalone, zatim se kravata misteriozno razvezala, kosa je počela polako da vijori, a noge da vode politiku svaka za sebe. Pogledaš ka "nežnijoj" polovini, a njoj ništa, i ako te je već prestigla u broju pića. Haljina je na mestu, svaka dlaka stoji pravilno, a ona djuska sa sve štiklama od 10cm... Još uvek ti je drago zbog nje...

-Nakon nekih sat vremena, šećer od torte je u tvom želudcu napravio tandem sa alkoholom. Polako padaš na dno. Zapao si u Toma Zdravković momenat, muka ti je od muzičkog repertoara. Tebi treba Dotako sam dno života. Ponovo gledaš ka svojoj polovini, a ona je tek u fazi "Da zakopčam jeleče"... Već ti polako postaje neprijatno...

- Shvataš da ne izgledaš baš najbolje pored nje, a i tetke i strine sve više uz osmeh pokazuju ka tebi. Pomisliš u sebi "šta li se oni smeju , a ovaj njihov ženi kurvu", a u stanju sužene svesti, ozbiljno razmatraš da to i objaviš na mikrofon... Preko puta tebe sedi zabrinuta majka i uroljani otac koji već pevuši tomin hit Zatvorite sve kafane. Njegovo stanje te malo teši, i ti nastavljaš da nazdravljaš sa svojom polovinom...

- Slavlje je dostiglo zenit, a ti više nisi ni na dnu. Ide dno, gomila fekalija i mulj, pa ti. Prelaziš polako na kiselu vodu, a po stolovima pogledom loviš tanjir sa kiselim kupusom. Za to vreme tvoja "nežnija" i u tom trenutku svakako lepša polovina, prelazi na duple vinjake. Sad je već gledaš u čudu i polako se pitaš da li je ona normalna?! Ali i dalje si ponosan koliko ti to stanje dozvoljava...

- Rodbina je i dalje oduševljena zmajem od snajke, ali tebe gledaju sve čudnije. A onda fijasko. Prilazi ti "zabrinuta" sestra od tetke od pašenoga tvog ujke i daje ti savet da se upristojiš i ugledaš na snajku... Iz momenta ti pripada muka, pokušavaš da ustaneš ali noge te baš i ne slušaju. Krećeš da zadržavaš povraćku, a tvoja lepša polovina videvši koliko je sati, ustaje hitro, ispija vinjak na eks, hvata te pod miške i odvodi u wc... Dok grliš wc šolju i rekonstruišeš jelovnik, podižeš glavu i gledaš iz žablje perspektive ka njoj. Ona i dalje djuska dok namešta frizuru pred ogledalom. Shvataš da si familiji pokazao ko u vašoj vezi nosi pantalone. Suočen sa tom mišlju rešio si da je dosta. Dovodiš se malo u red i objavljuješ odlazak kući. Familija te ispraća ko da si tudji, dok snajku blagosiljaju i ljube.

-Nakon grljenja i ljubljenja snajke, nekako dolazite do parkinga... A onda i definitivni slom ostatka tvoje muškosti. Za vama istrčava tvoja majka, izvinjava se snajki zbog tebe uz konstataciju da si šonja ko tvoj tata... Prvo si se brecnuo ali si na vratima sale ugledao jadnog oca kako ispušta dušu i maše blagoteleći nasmejan svom sinu, tebi, jedinom biću koje ga razumeš. Pomisliš "možda mama zna najbolje" i kreneš da udješ u auto.

- Ali mami kao da nije dosta, počinje da kuka i da te moli da ideš autobusom. A onda se uključuje ona, tvoja "nežnija" polovina. Uzima ti ključeve i saopštava mami da će ona da vozi, što mama oduševljeno prihvata.
Tvoja muškost je nestala bez traga, potez tvoje drage će te napraviti doživotno impotentnim. Kroz glavu ti prolaze tvoje slike u kecelji, dok paješ prašinu i kuvaš ručak. Ne možeš da veruješ da ti je tako hladnokrvno bez imalo osećanja, zgazila i zgnječila ostatke tvoje muškosti u stilu Hanke Paldum. Nemaš snage da se raspravljaš, sedaš na suvozačevo mesto i krećeš da razmišlaš kako se sve ovo desilo. Razmišljanje ti u tom trenutku ne ide baš najbolje, ali dok gledaš svoju dragu, jedna misao se stalno ponavlja... "Sad sam te poveo medju familiju i nikad više"!

?
+2193
69
definicija