Prijava
   

Ukrajina je najveći svetski izvoznik…

Bilo koje stvari za koju je došlo vreme da mu se, paralelno sa dizanjem nečije patke, digne i cena. Pa i da mu nije vreme, što da ne jebemo sirotinju? Jer zbog čega da se cimaš da radiš novu štampu na ambalaži kad smanjuješ gramažu nekog smrdljivog flipsa sa 80 na 75 grama? Ili da se, pak, suzdržiš od poskupljenja, ali se onda brukaš time što više nemaš plastični poklopac na pavlaci srednje veličine. Ah, da, to si već uradio, ne možeš ukinuti poklopac na jebenoj pavlaci, kad ga već nemaš. Mada, možda je Ukrajina najveći izvoznik providnih plastičnih poklopaca? Oh fuck, zarazno je.

Jbg, rat je, kakav si ti to častan trgovac ako pritom nisi ratni profiter? Ne ide.

- Poskupeo vam je nameštaj, samo za jednu stolicu treba da dam trećinu plate.
- Znate kako, Ukrajina je najveći izvoznik drveta u Evropi.
- Ali Ukrajina je u poređenju sa, recimo skandinavs...
- I nafta! Da, nafta! I nafta je poskupela, pa je sve to i zbog transporta, a znate da je Ukrajina...
--------------------------------------------------
- Izvinite, otkucali ste mi njeguški pršut 500 dinara, a na akciji piše drugačije.
- Ukrajina je najveći izvoznik njeguškog pršuta na svetu.
- Ma ne slaže vam se cena na računu i na rafu!
- Nije stigla smena da zameni cene na rafu, nemoj me jebati i ti od ranog jutra.
--------------------------------------------------
- Sto eura.
- Molim, kako?!? Pa bilo je sedamdeset prošli put, sa sve zadnjim ulazom!
- Znaš kako, Ukrajina je najveći svetski izv...
- Prošli put si bila Moldavka.
- Mogu ja biti sve što želiš, ali ratno je stanje, da platiš skuplje - moraš.

   

Starleta

Biće iz srpske mitologije sa telom žene i glavom ćurke.

   

KRVAVO VINJAGE

Veliki Mokri Lug. Mesto na tromeđi Malog Mokrog Luga, Kaluđerice i Medaka. Mesto koje nije specifično ni po čemu, postojalo je samo na karti i to onoj u razmeri 1: 20 000 000. Kuće u ovom malom habitatu bejahu gusto zbijene, kao da su grejale jedna drugu, što je vrlo išlo na kurac stanarima.
Šume i livade okruživale su ovo pitomo stanište nastalo ni iz čega, očajničkim potezima ljudi koji nisu imali krov nad glavom. Bilo kako bilo, žitelji ovog malog i mirnog mrsta nisu bili spremni da osete iskonski strah, ali su ga i te kako osetili!
Na televiziji je prikazan leš nove žrtve u njihovom kraju. Bio je to krvav prizor koji je ledio krv u žilama. Pritisak strave bio je ogroman. Dovoljno je bilo samo otvoriti prozor i smrt bi ušla u kuću.
Mesto poslednjeg masakra bilo je Vinjage, koje je nakon ovog čina dobilo slikovito ime "Krvavo Vinjage". Krv je bila po svuda. U vazduhu se osećao miris oporog ludila. Ljudi su naoko bili mirni, ali su u stvari umirali od straha. Svake noći je kao po navici padala magla, koja je gutala sve pred sobom.
Milicija nije mogla ništa da učini. Nisu bili sposobni da sačuvaju red i mir u ovom mestašcu prepunom smrti. Grupa lokalnih budala stajala je sa strane i dobacivala pogrdne reči i još grđe rečenice. Njima je upravljao alkohol, te zbog toga ne osećaše strah, tako da su potpuno spontano nebitni za ovu priču.
Jedini trag koji je policija uspela da pronađe bila je odbačena dečija cipelica nepoznate robne marke, budžena i kalemljena od strane vešte obućarske ruke. Trebalo je pronaći tog čoveka!
Inspektor Radovan Suklepa, sin kujundžije Simeona i majke Rade, uhvatio se za tu cipelicu i evocirao uspomene iz detinjstva. Kao dete bio je bosonog i ova cipelica je samo bolno zadirala u sećanje.
Obućar Lale je, pre nego što se milicija obrela kod njega, svojski šamarao svoju smernu suprugu Klementinu. Ona nije vrištala. Nije ni mogla. Bila je od gume. Njen ventil ispuhavao je gnusobu, tako da je bilo potrebno da se ponovo naduva i tako vaskrsne.
U svemu tome, prekinu ga lupanje na vratima. Uplašeno skoči ne znajući kud da krene. Zatečen, na brzinu smuva lutku u orman sa cipelama i ode da otvori vrata. Tu je zatekao višeg inspektora Suklepu sa još dva pandura.
Bila je to neformalna poseta koja je tražila rezultate. Prostorija u koju su kročili beše nevelika po obimu, ali odisaše toplinom. Vazduh je bio ispunjen mirisom obućarskog lepka, a na policama su stajale uredno poslagane cipele. Sve je bilo sređeno po propisu, kako se i očekivalo. Međutim, baš ta običnost obućarske radnje bi sumnjiva Suklepi. Rešetali su Laleta unakrsnim pitanjima, zbunjujući ga i terajući da se češe gde ga ne svrbi, a svrbelo ga je svuda, jer beše alergičan na gumu. Ipak, to ga nije sprečavalo da gnječi Klementinu u nameri da zadovolji svoju požudu. Iznenada inspektoru nešto privuče pažnju. Brzim pokretom glave, panduru Milojici pokaza na orman. Milojica, željan unapređenja, stušti se kao metak i vrata popustiše pod naletom njegove muževne desnice. Iskustvo stečeno u bokserskom klubu "Grogi" iz Mirijeva, bi primetno.
U tom trenutku ka njemu se ustremi obnažena lutka sa dve ne sasvim ispumpane dojke, perverzno šišteći. Lepše u životu Milojica nije video. Sa balom koja mu se cedila niz bradu, on im pohrli u susret. Uskoro se začu pištavi zvuk gnječenja ručerdama. Strast je bila u vazduhu, kao i Laletova gumena žena.
Lale izbezumljeno jurnu, ne bi li nekako spasao čast svoje nedužne supruge. Voleo ju je. Njihov seksualni život bio je ispunjen strašću, a i Klementina je bila dobra u duši. Disao je za nju i u nju. Bili su kao nokat i meso, s tim da je u ovom slučaju nokat urastao u meso. Nije mogao da dozvoli da oskrnave njenu nevinost njemu ispred nosa. Kad, umesto da skoči kao panter, Lale bi oboren Milojicinom desnicom i trenutak kasnije vezan za sto boje mahagoni. Morao je da gleda, kao poslednja gnjida, kako bezdušnost biva jasna u svom najbestijalnijem obličju.
-Ne! Ona ima dušu! Ostavićete joj traume!, vriskao je jadni obućar.
Ali dlakave ruke ispresecane spletom vlakana i vena, počeše da grabe jadno telo poluispumpane Klementine, nanoseći joj neprocenjivu štetu.
Gledajući ovaj bezdušni pir, Suklepa se doseti: u lutki je možda nešto, nešto kao dokaz i rešenje misterije. Sledećeg trenutka uze nož da raspori sirotu Klementinu. Vešto je pronalazio lutkine slabe tačke i isecao komad po komad gume, koji su je činili seks mašinom. Nemoćni Lale, cvileo je. Klementina ga je gledala svojim beživotnim i tupim pogledom, kojim kao da je preklinjala da joj pomogne. Umesto poraza, obućar poče da oseća nalet besa. Nape svu svoju snagu, mahagoni nogar puče, lisice skliznuše na pod i Lale se oseti slobodnim. Čvornovati prsti sklopiše se oko drške noža, pade mu mrak na oči i otpoče tranžiranje organa reda. Znao je da čini jedinu ispravnu stvar.
Sutradan su ga pronašli kako sedi zagledan u jednu tačku, držeći, sada već potpuno ispumpano telo lutke mu najdraže.
Kome je prodao cipelicu, osta tajna. Nije bilo lako rešiti ovaj slučaj. Ubistva su prestala iznenada baš kako su i počela. Nakon nekog vremena, krvoproliće u Vinjagama prekri veo zaborava i kolotečina uze svoj danak.

   

Taj kad crnoj mački pređe put ona se vrati

Reč je o nenormalnim baksuzima. Ljudima koji se pojavljuju taman kada vam malo krene i ruše sve vaše nade u vodu.Protiv njih ne pomaže ni luk ni izvrnuta čarapa, crven konac pobeli od muke, a krst se u polumesec pretvara.

-Juče bato čekam poslednji par za 12000 i dolazi onaj baksuz Milan, kaže nemoj se nadati džabe. Meni dolazi do 90. minuta i ovi izjednačuju iz ofsajda. Ja skočio da ga bijem, okliznem se i slomim nogu. Pera uzeo neku čašu da ga gađa, kad ona puče u ruci iseče se čovek. A ja onako šljakav krenem ka kolim da uzmem pajser i ubijem budalu, kad ono, odneo mi kola pauk.

   

Jugoistočna Evropa i Zapadni Balkan

Primeri izveštačenih podela koje za cilj imaju da se problematični faktori grupišu u jedan skup.

- Kad je moj deda išao u školu, učio je da smo mi u Evropi, ćale je učio da smo u Južnoj Evropi, ja sam učio da smo u Jugoistočnoj Evropi a moj sin je učio da smo na Zapadnom Balkanu...
- A unuk?
- On uči da je u Kanadi.

----------------------------------------------------------------------------------

- Kume, čuo sam da razmišljaš da prodaš onaj tvoj voćnjak na Jugoistoku.
- Da, ali kad bi nekako moglo da ne prodam sve nego samo onaj deo pod šljivom, od nje nikad ništa. Ne znam šta sve nisam probao ali to mi uvek istruli, a ostalo voće lepo napreduje kad ga prskam nekim američkim špekcijama.

----------------------------------------------------------------------------------

- Svi đaci sa ukorom pred isključenje neka sednu u zadnje dve klupe sa desne strane da ih stalno imam na oku.

   

Radio Luxemburg

Old skul svetinja matoraca 60-tih i 70-tih. Sve im diraj, ali Radio Luxemburg, Mileta Lojpura i naravno Džaju, ne nikako. Ne spominji.

- Eeeeeeeeeeeeee, kad sam ja slušao Stounse na Radio Luxemburgu…
- Au kevo, šta mu je, opet se nacirko?
- Pusti ga, sad smo došli sa slave. Izigravao je Tozovca celo veče, pa mu treba ventil...

   

Obraćanje

Nakon što voditelj to izgovori, radi očuvanja mentalnog zdravlja bi trebalo urediti da se TV automatski ugasi na sat - dva.

- Ženo, gasi TV sad sledi obraćanje.
- Čije? Šta?
- More gasi ga ili ja skačem kroz prozor!!
- Neka, promeniću kanal.
- Skočiću.

   

Našli pa zašli

Vrednosni koren zasnivanja domaćinluka nad tlom, stvarima i pojavama od Vardara do Triglava. Matrica po kojoj duh ovog naroda cupka plotom. Ujedno i prva bukva narodnih mudrosti na kojim su se Perica, Ivica i Mujica učili krasnopisu.

Kilavi engleski turista će podne provesti kraj bazena na sto metara od španskog mora, i biće do sumraka naliveni mamlaz, uglavnom jer je okot incestodulnih goveda, ali delom i jer mu stoji negde u zatiljku da “Britanija gazduje talasima”, pa ga živo pecka da bude učtiv gost.

Nemac i kada zapišan od kapucinera sere iza stejdža po tudje zemlje travi zna da je “Bog s njima”.

Balkanski princip se možda ne odlikuje vrlom elokvencijom latinskih cara, no princip je isti. Zašto to? tuda? tako? S kojim pravom? Našli pa zašli.

Veni, Vidi, Viki - al’ Miljković.

- Šiva je Zevsova riba, Perune.
- A jebiga, de znam, zapili se svi sinoć. Mrak u sobi, ja da legnem a ona već položena. Naš’o pa zaš’o. Ha!

   

Opštenje

Klasično jebanje sa dokumentacijom u opštini. Niko ne može da jebe kao opština, jebali ih papiri da ih jebu.

D.M. Palma:
- Decxko, izopšten si iz naše opštine, da ne kažem da si ga izduvao!

   

Prečani

Stari naziv Srba sa južne strane Save i Dunava za Srbe mahom iz današnje Vojvodine. Naime, još od Arsenija III Crnojevića kada se veliki broj Srbalja preselio iz naše divne zemlje koju je harao i zlostavljao Turčin u zemlju gde su zlostavljali Švaba i Madžar, Srbi iz Pašaluka su one iz Monarhije počeli zvati prečanima. Jer su preko, logično.

Ali, Srbi ne bi bili Srbi kada ne bi bili zavađeni. Prečanin je automatski bio kvazi-Srbin jer nije iz stare srpske svete zemlje za koju su krv dali sveti knez Lazar, Stefan Nemanja itd. Jeste poreklom, ali nije živeo tu. On je bio samo austrijski sužanj, naprafemisani fićfirić koji oteže kad priča i izgovara razne germanizme i hungarizme, umesto kao svaki pravi Srbin turcizme koji uopšte nije bio rob, nego samo nepovlašćen sloj koji je, istina, trpeo najjači zulum na svetu.

A prečanima je mnogo pucao kurac. I sami sebe su tako nazivali ponekad. Oni su jebali Ukrajinke koje nisu morali da uvoze jer su već bile tu, jeli slovački kulen i mirna Bačka! ...i Srem i Banat.

Srbi u Vojvodini su sve do Drugog svetskog rata bili veliki Srbi, a onda tek kasnije nastaje ideja o separatizmu. Postoje legende da su počeli da ih kuju oni najokoreliji prečani koji nikada nisu voleli Srbijance a veruje se da je na čelu masonskog prečanskog lobija bio veliki majstor, slobodni prečanin Čanak.

1805. godine u Smederevu:
Prota Mateja: Đoko, došao neki Ivan Jugović da te vidi.
Karađorđe: Šta 'oće, koekude?
Prota Mateja: Došl'o veli da ti pomogne.
Karađorđe: Nabijem ga na kurac, gde je sad dolazio kad trebam da poziram Višnjiću za pesmu... 'Ajde uvedi ga.
Ivan Jugović: Dobar dan želim, gosn Petroviću, moje ime je Ivan Jugović, dolazim iz Sombora, ja sam škaf i želio sam...
Karađorđe: Šta more?
Ivan Jugović: Škaf.
Karađorđe: Pričaj serbski, Jugoviću mamin tiću.
Ivan Jugović: Pa sad ne znam kako vi ovdi to zovete, mi kod nas to kažemo škaf... Ja sam prava učio.
Karađorđe: Dobro, koekude, nije sad to toliko ni bitno... Reci ti meni, golube, što s' ti doš'o?
Ivan Jugović: Pa znate ta ja sam hteo da vam pomognem oko vođenja ove naše nove mlade države. Vi sad kao Srpski pašaluk tražite autonomiju, to se sad priča po Jevropi, pa sam ja hteo da vas uvedem u neke tekovine modernih država i kako uopšte treba da izgleda državni aparat koji...
Karađorđe: Je li, Mato, šta priča ovaj?
Prota Mateja: Nemam pojma... Prečanska posla.
Karađorđe: Je li, prečanine, hoćeš ti meni da kažeš šta hoćeš ili ja da podmazujem kolac?
Ivan Jugović: Pa ja, ovaj... Ja sam doš'o da Vama služim, kneže nad knezovima!
Karađorđe: Hehe tako te volim. E jes' vas vospit'o Švaba svaka mu čast! Evo ovako ćemo: ti ćeš, koekude, da budeš ovde sekretar od ovog našeg Praviteljstvujuščeg sovjeta, vi što ste učili škole se razumete u ta pisanija. Imaš socijalno, topli obrok, staž, sve, znaš kako je, državna firma...
I da, ne treba da ti napominjem da mnogo volim madžarske kobasice i bermut, koekude, to se podrazumeva ako hoćeš pos'o...

   

Majstorske fore

Raznorazne smicalice kojima pribegavaju majstori kada ih gazda ne ispoštuje onako kako oni očekuju.

1. So u čok malteru za kuhinju.
Plafon se lepo izmalteriše ali kada domaćica počne da kuva, vodena para se kondenzuje, so u plafonu upija vodu i posle nekog vremena ta voda počinje da kaplje...

2. Cigla iz nekog starog odžaka uzidana u zid dnevne sobe.
Takva cigla polako ispušta crnu smolu i na zidu se pojavljuje fleka. Ne vredi naknadno malterisanje ni krečenje. Jedini lek je razbijanje zida i vađenje cigle. Slična fora je loženje vatre na podu po sobama u toku gradnje. Fleka se naknadno javlja na plafonu.

3. Rasečeni šešir ugrađen u odžak.
Na vrhu šešira majstori naprave dva unakrsna reza. Odžak neće da vuče i kada gazda pozove odžačara, četka i kugla ladno prolaze kroz šešir i odžačar kaže da je sve u redu ali dim se i dalje širi po celoj kući.

4. Tikve ugrađene u temelj.
Vrlo podmukla fora. Temelj drži par godina ali kada tikve vremenom istrule, zidovi počnu da pucaju a moguće je i da kuća padne.

5. Ima još mnogo toga, ali baš da vam ne prodam sve fore.
Možda mi nekad zatrebaju...

P.S. Tatko mi beše majstor.

   

Goli nožni zglobovi

Svašta smo od sebe radili - šišali se na tarzanke, tetovirali kineske simbole, obuvali u šljašteće patike boje mutogena, stavljali cirkone u zube, gutali kreatin, brijali grudi...Sve kako bi se mladi pičić navatao i odobrovoljio da se produži vrsta i nadmaši ćale koji je, svojevremeno, harao sa svojom "JNA '72." Nije da nije radilo, nema šta, ali ništa, bukvalno ništa ne može ni da prismrdi golom muškom zglobu koji na -12 seva iz šunjalice. Lep si ko Džoš Hartnet iz mladjih dana? Nije loše, ali nosiš sokne. Timberlend cipele, doživotna garancija, 32.000 na popustu? Ne ide sine, preduboko. Audi A osmica, tvoj, nije ćaletov? Imaš i kaena u garaži? A ćale kažeš firmu i dva splava? That don't impress me much jer - kakve su ti bre to farke? Dizel, nova kolekcija? Ne valja srećo, ugušio si taj sexy afrodizijak nogavicom, vidi se da si iz Ćićevca, paljba. Mada simpatičan si momak, zato prijateljski savet - sutra zorom pod hitno u radnju po plitki najk, beli rub iz njih da viri samo, i obavezno nove faje, slimfit da bude, nemoj da se sramotiš.

Pola 10 ujutro, gradski bus. On ulazi na stanici, zavrnuta nogavica, zvone zglobovi. Ona je već unutra, smorena. Primećuje ga. On primećuje nju, ona ima najseksi zglob u čitavom gradu. U njemu se rasplamasava požuda, ona vrhom jezika oblizuje usnu suvu od čežnje. Želja biva prejaka, cepaju sve sa sebe, divlja orgija, bus gubi kontrolu i uleće u kiosk, gine troje penzionera, njih dvoje navlače preostale froncle, uzimaju šofera i random babu za svedoke i odlaze put matičara.

   

Buster poruka

Kad si poslao ribi već dve poruke bez odgovora, ali ne gubiš entuzijazam, pa se odlučiš i na treću, neretko i četvrtu

Ćao Marija, lepa si, voleo bih da se upoznamo
✓✓ Seen 14:32

Šta ima, kako si?
✓✓ Seen 14:40
.
.
.

Da li voliš seks u guzu
✓✓ Seen 08:17

.
.
.

Srećan Božić, sve najbolje tebi i tvojima
✓✓ Seen 09:27

   

Taktičnost

Komunikaciona veština koja se ogleda u sposobnosti da se određena veoma osetljiva poruka prenese na umirujući i prikladan način, prilikom čega se svo vreme uspešno ostaje ljubaznim.

- I doktore, šta kažu nalazi?
- Ha, gle lupus ko konj!
- Molim?!
- I to u terminalnoj fazi. Imaš li ti kakvih dugova da nisi poplaćao? Kredit? Pošto imam odlične vesti.
- Kakve odlične vesti, kakvi dugovi i krediti, kad mi sad reče da imam lupus u poslednjem stadijumu?!
- Pa ono, sad te boli kurac, svakako nećeš stići da ih vratiš do utorka. Mada... Imam ideju...
- Kakvu ideju? Ako će pomoći, pristajem na sve!
- Da jedeš krompir od lane.
- I to će da me izleči?
- Ma jok, nego nećeš dočekati ovaj od ove sezone.

   

Jedu kao tatabe

Kao stenice, odmah da pojasnim ono što će se očigledno nametnuti kao prvo pitanje...

Tatabe je naziv za ove insekte koji je (bio) u upotrebi na jugu Srbije, mahom u ruralnim krajevima. Danas se i ovde retko čuje. Stenice su, inače, izuzetno odvratne štetočine! Obožavale su da se nastane u krevetima, a posebno u dušecima, odnosno slamaricama u davna vremena. I jednom kad se tu uvuku, gotovo je nemoguće isterati ih! Doduše, vole da same izađu... Preko noći... I izujedaju onoga ko tu spava. A izuzetno brzo se razmnožavaju, te ovde govorimo o celim rojevima krvopija koje žrtvu izujedaju od glave do pete, teško da i jedan kvadratni santimetar ostane bez ujeda! Ti ujedi su, pak, gadni, izuzetno svrbe, a od izlučevina ovih štetočina neretko su se dobijale i bolesti, i to ozbiljne!

Posebno je gadno to što, za razliku od drugih štetočina (miševi, skakavci itd) one ne napadaju useve i hranu ljudi, već jedu same ljude, pri tome izazivajući i bolesti! Nije preterano reći da se ljudima činilo da su im i dušu pojele!

Borba je bila vrlo teška sa njima... Ono, mogli ste prosto da spalite i krevet i slamaricu, ali recimo da nije baš ekonomski isplativo, a i posle bar neko vreme je muka gde spavati... A pričamo o dobu kad nismo imali sve ove sjajne pesticide kojima rado trujemo sebe i sve oko sebe. Srećom, to je i doba pre mobilnih telefona i drugih "pomagala" koja razmišljaju umesto nas, pa su ljudi bili primorani da budu snalažljivi i pametni. Koristili su jednu slabost tataba/stenica - osetljivost na visoke temperature. Najčešće korišćena metoda suzbijanja bila je da se krevet i dušek/slamarica popare vrelom vodom to jest vodenom parom u par navrata. I to je bilo to...

Ali dok primetite da su se pojavile i sa njima se izborite, izjedeni ste!

- Uf, jel najzad gotovo, ženo?
- Mislim da jeste... Trebalo bi da smo kupili sve za slavu!
- Da malo danem dušom... Čekaj, jel dolaze i Petrovići?
- Da, što?
- Ijao, onda opet moram u kupovinu po još hrane i pića!
- Daj, mužu, ne lupetaj! Pa, pogle' šta smo sve kupili... Ovde ima za puk vojske!
- A ti zaboravila da oni jedu k'o tatabe?! Misliš da će ih par-sto kila klope i par-sto litara pića zadovolji?! Sećaš se prošli put kad dolazili...
- Uf, istina... Mislila sam i tanjire da će pojedu... A tek ono posle, što nervirali druge goste...
- Da, be! Sa prenos skupštine! Šta li im to trebalo...
- Nisam učila biologiju, pa one vrste i familije... Možda su iz iste familije tatabi, pa teli da gledaju rodbinu...
- Istina... Ne zna se koj nas više izede... Uf, šta nam je sad činiti...
- A da ih pozovemo i kažemo im da smo pomreli i da zato ne slavimo, pa kad nam bude bolje, će se javimo?
- Daj, ne bud... Ma, možda vredi probati... Daj telefon!

   

To ti je rešeno

Prilično česta (i prilično iritantna) rečenica koju sa velikom dozom arogancije izgovaraju oni koji u tom trenutku imaju moć da reše problem nekome ko im se za pomoć obratio - nebitno da li je moćnik šef kriminalne grupe, lokalni "funkcioner", direktor škole, auto-mehaničar ili neko od rodbine.

Pomalo je paradoksalno da se, iako je u pitanju trpni glagolski pridev (dakle oblik gde je radnja već izvršena), ova rečenica uglavnom odnosi na događaje koji će se tek desiti.

- Direktore, ovaj moj slabo stoji s ocenama, a treba mu papir da je završio školu pa da ga vodimo kod sebe u Švajcarsku...
- Šta ja tu mogu? Nek se potrudi, nek zapne malo...
- Ma može on da zapinje koliko hoće kad je glup ko noć. (vadi kovertu i diskretno je stavlja na sto)
- Ma znaš šta?! Dobar si ti čovek. Tako da... ...ne brini, to ti je rešeno.

---
- To, lutko, taaaakoo, taaaako...
- Gospodine, gulp, načelniče, čula sam da je, zagrrc, upražnjeno mesto za savetnicu u odboru, srrrk...
- Mhhhmmmmm... To ti je rešeno, luče, samo nastavi...

   

Prerušavanje u Bugarina

Prema narodnom verovanju najefikasniji način kamuflaže.

"...a svrh svega bugar-kabanicu,
i na glavu bugarsku šubaru:
načini se crni Bugarine,
ni braća ga poznati ne mogu;"

-----------------------------------

- Ćao, mala, baš si slatka. Odakle si?
- Pa hvala. Iz Letonije sam, ti?
- Iz Srbije.
- Iz Sibira? Čula sam da je tamo jako hladno.
- Ne Sibir, Srbija...
- Jao, ja sam čula da se tamo loše živi i da ste vi svi kriminalci i da bijete žene...
- Čuj mene Srbija, mislio sam Bugarska...

   

Da mi je da vidim

Hipotetičko zabadanje u budućnost ili tuđa posla.

-Gledaš li seriju o Miloševiću?
-Hhhahahha.....da mi je da vidim seriju o Vučiću!

   

Penzionerska maska

Najvažnije sredstvo u borbi protiv pošasti i sticanju kolektivnog imuniteta. Možemo se mrštiti na njega koliko hoćemo, ali osamdesetogodišnji čiča sa četvrtastim parčetom tkanine navučenim do očiju predstavlja vrlo važnu, čak presudnu kariku u ljudskoj evoluciji i koraku bliže ka stvaranju superčoveka, koji bi bio snažan i otporan na svaki virus i bakteriju koji bi se mogli pojaviti. Biološki virusi i otrovi? Radijacija?! Sitnica! Ovaj vredni mrav, u nasumičnom lutanju kroz lavirint bulevara i ulica, obavlja nezahvalni posao prirodne selekcije odvajajući žito od kukolja i ubijajući ljudski škart - slabe i neotporne. Glavni punktovi za dopunu su mu dom zdravlja, ap'teka i pijaca, a neretko ordinira i po keju i u parkovima (ako je napolju zima, polje delovanja prebacuje na markete i tržne centre).

Penzionerska maska, prva linija odbrane čovečanstva, minijaturni je univerzum u kom, u manjoj ili većoj slozi, obitavaju mikroorganizmi poznatih i nepoznatih karakteristika i porekla. Jer penzioner je jedino biće sa dozvolom da masku za jednokratnu upotrebu nosi duži vremenski period, dok ova ne poprimi sivo - zelenkastu boju i potpuno se stopi sa kožom (laž je da je bacaju nakon mesec dana korišćenja, u 94% slučajeva upotrebljava se i nakon tog roka). Ako deda ima tri zuba koje ne održava - dobro je, ako nema ni jednog - još bolje, jer na taj način sredstva dezinfekcije ne narušavaju svekolike mutacije i prirodan proces nastanka flore i faune. Masku je dakle neophodno nositi što duže vremena i odlagati je na vrat tek u slučaju preke nužde, da bi se liznuo prst zarad okretanja novinske stranice ili pojeo tanjir pasulja sa kolenicom. Ako malo safta kane na površinu - dobro je, jer sve je dobrodošlo. Bolesni krajnici i isparenja od panklava i vinjaka takodje potpomažu proces vrenja, a, u slučaju da je letnji mesec i rukavi su ostali kod kuće, u istu se, sasvim slobodno, može izduvati i nos.

Stojim malopre na pijaci, u jednom od onih vijugavih redova za koje nikada ne znaš kuda vode, pa umesto celera i šargarepe, na kraju, možeš nabasati na sardinu i toalet papir. Iza mene stoji visoki, mršavi starac sa izrazom bolesnog, isluženog konja i kašlje mi u potiljak. Natopljena maska sa dve žute i jednom crvenkastom flekom počiva uredno zategnuta; tik ispod nosa, dve korone drže jednu jadnu ebolu dok je sida leši bejzbol palicom. U uglu, u fotelji, sedi kolera što pomalo liči na Milorada Vučelića, puši tompus i pita, rezignirano - gde je moja kamata Ebi? Dao si mi svoju reč... - Oprostite patron Koki, zlikovci mi pozatvarali sve kladionice...Ali Koki je gluv za izgovore i slep za tudju patnju; skreće pogled ka meni i pita - jeste li vas dvoje zajedno? Reko - jok, ja došao da pazarim neke špargle i kelerabu ako se nije razgrabilo, izvinte me što smetam...Okrećem se i gledam svoja posla, iza mene, čiča, u maniru Dart Vejdera, ispušta hrapave oblake pare i boji vazduh zelenkastom patinom Černobila. Slutim kako bi svakog trenutka mogao izvući neonski mač negde ispod kaputa i probosti me kroz ledja. Nesrećnom Ebiju, dželati seku mali prst na levom pipku u znak upozorenja. Dere se i zapomaže. Šta ja tu mogu...

   

Blago kući koju zaobiđe

1) Ne baš poželjan gost.
Ili je velika izjelica, ili je ispičutura koja pije dok sve ne popije ili je prosto osoba koja ne ume da se ponaša.

2) Bivša ili potencijalna snajka. (ređe zet)

1)
Ovog sa posla si sad doveo u kuću i nikad više, ščuo? Nalizao se kao čep, briše usta stolnjakom, povrh svega ne mož' da se uđe u WC posle njega. Blago kući koju zaobiđe.

2)
- Jel istina, Mico, da se tvoj Pera razvodi?
- Jeste, sreća majkina. Progleda mi dete kako su se rastavili. Blago kući koju ta zaobiđe. Nit domaćica, nit neka radnica, sa svima bi se samo svađala. Samo zaprndeči cigaru i drži banku. Daleko joj lepa kuća.

#219
+15910
768
definicija