Reinstalacija operativnog sistema i propratne aktivnosti

Uglanom se koristi skraćeni oblik reinstalacija, a svako čačkanje posle toga se podrazumeva.

To je inače dosadan i mukotrpan posao, koji oduzima dosta vremena iako su računari mnogo brži nego ranije i sve to nekako brže ide. Ali, ne lezi vraže, uvek postoji neka caka, neki štos koji "malkice" ide na živce.
Sama reinstalacija sistema je znatno olakšana od praistorijskih verzija Windows-a, samo klikneš Yes, Yes, Yes, malo nešto izkuckaš, restart i to je to. Međutim, sve posle (re)instalacije je ubijanje u pojam, smaranje i pomaže gubljenju živaca. Instaliraš drajvere koji su ti potrebni, a OP (operativni sistem) ti izbaci poruku da su ti drajveri matori i da on ima bolje (qrac bolj, al' 'ajd sad). Neka, posle malo peripetija instaliraš jedan, pa restart kompa, pa drugi i tako redom (aaaaaaaaaaa, vrištiš u sebi). Onda kodeci, programi, pa tražiš krek ili serijski broj, pa nemaš, pa traži na netu, pa instaliraš drajver za modem (ako treba) pa opet restart, pa onda tražiš po netu (i psuješ Internet Explorer, jer nisi instalirao Mozzilu ili Operu). Pa, kreneš dalje sa programima, pa pustiš muziku kad si instalirao WinAmp, da se opustiš dok radiš, pa moraš ponovo (baš kod omiljene pesme) da reinstaliraš komp zbog nekog levog programa i tako dok ne izgubiš dva sata slobodnog dana (a sutra se ustaje u 5 ujutru aaaaaaaaa) zbog posla koji služi da izgubiš i ono malo živaca što si imao.