Reklame

Sediš, gledaš neki dojajni film, i taman kad se potpuno udubiš i izgubiš svaki kontakt sa stvarnim svetom, BUM! Reklame. 'Ajde, majku mu, nece dugo valjda.
Neko dvoje šetaju parkom/livadom, i liku odjednom krene da se napumpava stomak, počinje da lebdi, op-op, samo što ne odlete, žena ga hvata za ruku i drži ga kao balon sa helijumom. Zum na njenu tašnu iz koje dotična vadi neotvoreno pakovanje lekova protiv gasova ili čega već, koje, eto, fura sa sobom za slučaj da muž krene da leti. Drži to isto pakovanje u ruci dobrih dva'es sekundi kako bismo mi lepo videli, a zatim isto pruža mužu koji i dalje levitira u vazduhu.
Gomila zabezeknutih muškaraca kojima glave skakuću gore dole. Mega-zgodna i mega-lepa devojka prolazi praveći visinsku razliku u koraku od čitavih 50cm, kezi se i bulji u kameru, dok joj se kosa zanosno vijori bez ikakvih fizičkih objašnjenja za to.
Lik (u ovom slučaju, Rambo), stoji ispred sanduka sa sladoledom i vodi monološku životnu filozofiju o sladoledu i pesmi. Odjednom, mega-zgodna likuša izlazi iz tog istog frižidera i kreće da peva (o njenim glasovnim sposobnostima, nekom drugom prilikom). Istog trena oko njih se stvara još 30 istih takvih mega-zgodnih likuša koje pevaju, igraju i jedu sladoled.
Mračna ulica, četiri "dame" hodaju istom, u po noći, ko zna zašto. Odjednom, nailaze na potpuno random lika, prvim pogledom shvataju da je vampir i počinju da se deru "Ugrizi me, ugrizi me!!!"