U principu, svaka malo ozbiljnija svađa je takva. Počne niotkud, zbog glupave sitnice, a preraste u rusvaj i pičkaranje zbog neke desete krupne stvari koja se desila ranije i za koju ste mislili da je zakopana i zaboravljenja. U tim trenucima šteta što ne pali mantra „proš'o brzi voz“.
žena: Zašto nisi izbacio đubre?
muž: Pa nisi mi ni rekla da treba.
žena: Pa zar ja moram sve da ti kažem!? Jel možeš ti jednom da se setiš nečeg bez crtanja?
muž: Koj' ti je đavo, ženska glavo? Šta je frka oko jedne kante? Izbaciću je sad.
žena: Nije to samo kanta! Ti se tako odnosiš prema svemu! Sve može posle, sve ćemo lako! A kad? I onda kad sam te molila da popraviš mašinu za veš, i kad ti je došao onaj tvoj Milan... Malo vama treba da se zapijete! A ja treba gaće da ti perem!
muž: Sad ti ni Milan ne valja?
žena: Ma ti pored njega totalno poludiš! I onda na onoj svadbi, kad ste hvatali onu pevaljku za dupe...živ me blam pojeo pred onim ljudima. Pa zar ona, ona belosvetska, da te toliko isprovocira...
....a počelo je sve zbog kante...
ja da sam na njegovom mestu ja bi joj zvekno samar, sta ima da mu sere sto pije