Revijala
Laganini. Sporadično, ali redovno. Meraklijski, raditi stvari sa onim istinskim užitkom čru boemčine i hedoniste kojem filozofski apsolutno savršeno puca kurac za mišljenje raje i kojem je jedino stalo do toga da se celim svojim bićem preda datom trenutku i potrebama telesnih čula. Pritom, ne obavezujući sebe da ugodi ostatku sveta, jer obaveze nose odgovornost, a ona je arhineprijatelj revijale.
Ležerno i sa stilom. Prošetati pistom u top izdanju, ostaviti publiku bez daha i pod snažnim utiskom, i na kraju staze samo baciti šmekerski osmeh pa se zarotirati natrag u ilegalu. Jer, slava je za atenšn droljice koje prihvataju tuđa pravila zarad opstanka pod reflektorima. Ti to nisi.
Kad ti dođe, radiš šta hoćeš, burazeru. Bivaš svojim bez trunke blama i krivice. Ko ga jebe. Sve će to prekriti snegovi i šaš. Boli te kurac. Jedan je život.
- Eeej, liče!
- Gde si, glavice.
- Šta se radi?
- Evo nešto do grada. Ti?
- Ja upravo doleteo iz Milana, znaš da mi je žena operska pevačica. Sedeo u prvom redu, naravno, sa Đorđom Napolitanom, čovek me ponudio Kohibom a ja u fazonu alo čkode ja u plućoa samo koksaru interniram lol.
- Do jaja. Inače?
- Inače moj privatni džet koji je samo jedan od pet, redovno saobraća na relaciji Pariz-London-Lisabon-Kijev-Moskva-Prigrevica, znači, veruj mi, nemam kad da serem.
- Verovatno ni za ispunjavanje bračnih dužnosti.. Dobro, nađe se uvek neko da zameni, terenski rad zna da baci u iskušenje, a mi žive duše, jbg.. Nastavi?
- Pa šta da ti kažem burazeru, život na visokoj nozi. Mondenski. U društvu sam ozbiljnih i čuvenih glava, jaka poznanstva, veze, lovu prestao da brojim, prijemi, parade, kokteli, ambasade.. Ti?
- Ja revijala ko i uvek. Šljakam za pristojnu svotu, okupi se banda onako revijalno, uz pivdžana i fišek, jebem revijalno, izađem revijalno, meračim svaki sekund.. Kad se sve skupi.. Meni banja, iskreno.. Drago mi šo sam te vido burazengija.
- Isto tebroni. Vozdra!
- Ćao ć!
Бохор Пчињски · 19. apr 2016.
