Riblja čorba

Не беше добре 3 године пре крвавог распада бивше Југе, бенд Рибља Чорба је одржао спектакуларни концерт у Сплиту, најзгриженијем усташком упоришту. Дочекали су их како се само највеће светске звезде дочекују. Онај пајван Томпсон од исте публике никада није то доживео.

Данас, 2010 године пре ће метеор пасти на Јелачићев трг у Загребу него што ће се песма Рибље Чорбе појавити на ХРТ-у; али хеј, то не представља никакав проблем осталим (недржавним) радио и ТВ станицама да редовно, изнова и изнова пуштају класике најпознатијег српског рок бенда, чији је фронтмен жешће пишао и срао по истој тој држави Хрватској деведесетих.

Данас, са изузетком млађе генерације коју све више заболе курац за рачуне њихових дебилних матораца, нико у лијепој њиховој неће јавно признати да слуша „србоћетника“ Бору Ђорђевића...бар неће док га не ухватите на делу. Кафићи, клубови, барови, приватне ТВ и радио станице... за коју „непостојећу публику“ пуштају његове песме? Можда за исту ону која кришом прижељкује концерт Рибље Чорбе у сред Хрватске. Не питају га ваљда за џабе, свако толико да ли се предомислио..

Аутору је познат сучај једног ријечанина, заклетог усташе, бившег „домобрана“ познатог по пљувању свега српског, кога је супруга, пошто ју је преварио, одрукала друштву како се купа уз „Где си у овом глупом хотелу“ и када остане сам у стану или кад је сам у колима без проблема пева уз песме истог оног „ћетнићког“ аутора коме би главу одрубио...

Све у свему веома искрено, као и обично од њих. Велики домољуби – а овамо имају проблем да обуздају свој порив према песмама јавне личности која их је сита испљувала... Ко је био у хрватској после рата могао се уверити: Рибља Чорба је дан данас једна од непрежаљених ствари које су изгубили одвајањем 1991. Грех једне генерације која га је обожавала, па по команди презрела.