Ringišpil

Дечија фасцинација. Старије враћа у нека времена када су једва чекали да на оближњем пропланку, школском дворишту, или у селу код баке и деке, затрепери бљештава светлост и загрми (претежно народна) музика и глас који одзвања и позива "младо и старо, још мало па нестало". Бесциљна вртешка на којој је највећи ужитак био добити наградну вожњу хватањем Паје, Микија, неког медведа или друге луткице која виси на конопцу. Прилично морбидно сада изгледа то вешање лутке... Али, нико није обраћао пажњу на то, главни штос је био: скини први лутку са конопца.

Правиле су се тактике ко ће са ким да се вози, у ком кругу треба први пут бацити оног испред себе, да ли ићи у пару или у тројци (са две шансе за бацање). Сви су одмеравали одговарајућег партнера; за разлику од спортских игара, углавном су се прво разграбили они мали и ситни, које су врбовала крупнија деца, јер су им са њима шансе за успех биле веће.
Најуспешнији тактичари су понекад добијали пар наградних вожњи за редом. Упорни конкуренти су настојали да их скину са рингишпила, али им није полазило за руком, све док један од доминатора не би сишао да смири ковитлац у глави, или проспе по трави свој прошли оброк, док је Цига са разгласа подгревао атмосферу "Ајмо дечки, живо, живо!" .

Одлазак рингишпила, значио је да се ближи завршетак распуста. Чаролија би нестала заједно са шареним аутобусом, и оставила само угажену траву и клинце који у стилу Шерлока Холмса претражују околину, тражећи залутали жетон који ће искористити за вожњу следећег лета.