Jedini ljudi, doduše i nama najbliži, koji su i u školu i iz iste šipčili peške uzbrdo kroz šume i jaruge u neprestanoj opasnosti od raznoraznih divljih zveri koje vrebaju sa svih strana.
E sinko moj, azdisao si ti, ne znaš kako je meni bilo, mrkli mrak, kiša, sneg, vraćam se iz škole, vukovi zavijaju, medved siluje lisicu, al' šta ćeš, mora se. A zašto? (dramska pauza, upitan pogled sa primesama bola i očaja, gutljaj piva ili dim cigarete koja lagano dogoreva do prstiju)... Da bi sve ovo stvorio i obezbedio za tebe, da se ne mučiš k'o ja što sam se mučio. A on se gospodin šiljka i još neće u školu da ide!!! GOVEDO JEDNO NEOTESANO!
