Rođaci sa kojima ne govorimo

Čudna sorta. U svakoj familiji ima po neki... U mojoj familiji po pet i sa ćaletove i sa kevine strane. Šta ćeš. S jednim se pokačili zbog nasledstva, s drugim isto. Treći je otputovao u Nemačku i kad mu je krenulo, prestao da se javlja. Četvrti je neka tetka, lafčina teška, ali malo nepredvidiva, zimus završila na urgentnom, preterala sa pilulama za smirenje.
Čujem povremeno po neku vest, tek toliko da shvatim da se neki ljudi nikada ne promene.
I povremeno, ali samo povremeno, poželim veliku sicilijansku familiju u kojoj se svi vole, a čak i ako ne, pomažu jedni drugima jer su ipak, svi ista krv. Podrazumeva se da ću da te branim, ako si mi brat, čak i kad grešiš, čak i kad si sam protiv svih, čak i ako se nekad ne slažemo najbolje.
To nije nešto što se može opravdati ili objasniti, to se jedino oseća.
Uostalom, ko zna, možda sam i ja nekom čudan daleki rod, s kojim ne govore iz nepoznatog razloga. Čudna sorta