Nekada često upražnjivana, a i danas ponegde aktuelna, vožnja fijakerom ulicama grada pod romantičnim osvetljenjem žutih uličnih sijalica, ponajbolje u svežini letnjih večeri nakon duge dnevne žege.
Karakteristična za manje gradove u kojima saobraćajna gužva jenjava sa večernjim satima pa parovi mogu nesmetano uživati u kloparanju potkovica praporcima okićenog lipicanera koji vuče lakovani fijaker dok kočijaš tiho priča sam sa sobom i povremeno švićne švigarom biča tek da razbije monotoniju.
Ljubavna priča na vrhunskom nivou, dostojnom francuskih scenarista.
- Je l' ti bilo lepo večeras?
- Jeste ljubavi, baš sam se divno provela...
- A vožnja fijakerom?
- Divna! Pa još kako onaj lepi beli konj sam stane na svaki pešački prelaz i raskrsnicu! Kako je samo pametan!
- Naučen godinama, vuče taj fijaker još otkako je dinar vredeo jednu marku...
- A šta je ono onako smrdelo kad god stanemo?
- Ma glupi kočijaš preterano nahranio kljuse pa kenja na svakoj raskrsnici...
mislio sam da nemam vremena, a svejedno blejim ovde 25 sati dnevno pa bar malo da pometem semenke i papiriće povremeno...
Ja se plašim da razmislim koliko sati dnevno sam ovde .)
+++
samo oko 2500 do sada, doduše, za dosta njih sam bio u posebnom raspoloženju, valjda ih zato i ne pamtim :)
morao si da ga zgovnaš na kraju, eee
+++