Romantika-di je, šta radi i što je nema? Epizoda: veliki koncert

1: Ooooooooooo pa di si ti, kako ide, kako škola i to?
2:Pa...
3: Ne iji govanah, to je retoričko pitanje. Nego, idemo večeras na centar, dolazi Vasić. Nije baš grandž al će si pomine, štono kažu.
2: Brate, mani me, provešću se isto kao i za Novu, a on će da otpeva tri pesme i uzme pola gradskog budžeta.
1: Nećeš, iz prostog razloga što neću da ti dam. Njihaćeš bokovima ko što Željko propoveda, ili će u suprotnom ono što ti je ispod njih da ima bliski susret sa mojom patikom.
2: De momci mante me, nije to za mene.
3: Ne kenjaj bre bratori, polaziš s nama i da nisi slučajno opet poneo pancir, očekujem da vidim te ruke u vazduhu, a ne ko prošli put da mi brojiš metriku u "Kalašnjikovu", ščuo decxko?
.................30 minuta kasnije......................
1: Oooooooooooooooo pa vidi ti ko to prisustvuje događaju gde ritam ima prvenstvo nad rečima! Čemu takva faca brej?
2: Pa..
3: Ne iji govanah, rekoh da će večeras super da ti bude, shodno tome odloži pancir i ajmo napred!
...........5 minuta kasnije........................
1: Mhm, da. Čekajte tu, idem ja da upoznam neko društvo, videću ako je sa nekime, da nađemo i vama. (odlazi)
3: Brate Dvico aj da vimo na delu sva ta tvoja pisanija o romantikama i sličnim njesratima. Izromantiši recimo...nju, a ja ću da te častim kokicama.
2: Brate...
3: Ej, Željko kasni, meni je dosadno, sumo sumarum - mala je kao prava Šveđanke, baci se na poso.
2: (u sebi: sto mu albuma za Svetsko prvenstvo 2006. u originalno izdanju Paninija) Ne ide to tako, prvo treba...
3: Ekskuzmi, hev ju met Ted?
Rendom ženka(u daljoj konverzaciji "4"): Stvarno se zoveš Ted? Si Amer? Ili Englez? Oooooooooooo momci sa njihovim akcentima su taaaaaaaaaaako slatki! A jel imaš kuću tamo? Če, el me razume on šta mu ja pričam sad?
2: Ne zovem se Ted jebemusve!
4: Oh...to je..razočaravajuće...
2: Enivej, zovem se Nikola, al možeš da me zoveš kako ti drago, to i onako nije bitno, treba da odgovaram latinski u skorije vreme, tako da mi sva krv treba (pokazuje glavu) ovde. U svakom slučaju, hteo sam nešto da ti kažem, ali...sve moje misli nestaju u vrtlogu drhtaja ovog kuckala što preskače svaki put kad se neka zvezda ogleda u nekom od tih savršeno...(u sebi: jebemti mrak, koje su boje?!)khm...zelenih očiju u kojima sam se izgubio.
-Počinje Željkov koncert sa sat vremena zakašnjenja, solaža na mikseti. Maltene ne čujem ni sam sebe
2: Malo sam zbunjen zato što sad vidim smisao svake greške koju sam napravio u životu (u sebi:dolazak ovde je jedna od povećih), zato što su me dovele do toga da te vidim. Zbunjen sam, da, ali da li bi mi dala ruku i pustila da budemo zbunjeni zajedno?
4: Hehe. Aj će se gledamo negde Trojko. Ti romantični, idi šetaj negde...(odlazi)
3: Tetralol bratori, al si fejlovao! Iskreno, jes gej to što si sad iskenjao.."Zelene oči u kojima sam se izgubio", ne da ću da te zebavam zbog toga, nego ono...pomešao si danas i šekspirovsko vreme. Ubaci malko perverzije u muvanje brej, moraš da dominiraš scenom!
2: Kao što sam onomad pokušao da ti kažem bratori, ne ide to tako. Ne mogu da krenem kao Djomla sa "Ej mala, imaš dobre dojkare", moraju da budu oči, ili kosa, ili nešto u tom fazonu, a ne uvećano uz pomoć platna i žica.
3: Brate, pričaj ti šta oćeš o koedeksima, jedini kodeks koji ja znam je navijački, a jedina budaletina koja će večeras sama da jede kokice si ti. U stvari nisi. To jest, i dalje si budaletina, al nećeš sam da jedeš kokice, daj malo.
2: Vidiš, godine nas obrade različito. Nekome postane važn..
3: O zajebi me više!
2: Brate, ako možeš, uživaj u lirici srpskog džet-seta...
-Petarda puca, pravi oštećenje na patici
2: Šupičkumaterinu! Idem ja kući. Ajgudbaj.