Mnogi ljudi vole da romantizuju prošlost kako bi pobegli od dosadne svakodnevnice, međutim istina o prošlim vremenima je brutalna i daleka od svake romantike...
1.DREVNE CIVILIZACIJE (RIMLJANI, EGIPĆANI, GRCI, MAJE, VAVILON... )
Romantizam: Elegantno doba plemenitih filozofa, hrabrih ratnika i divnih gređevina.
Istina: Robovlasništvo, razapinjanje, žrtvovanje ljudi, dranje i mnoge druge muke, život je bio brutalan i za čas je car mogao postati rob. Žene i deca su bili seksualni robovi a muškarci su bili meso za ratove i surovi rad...
2.SREDNJI VEK(EVROPA, AZIJA, BLISKI ISTOK... )
Romantizam: Doba heroja, princeza i pravog junaštva.
Istina: Brutalno vreme kad je životni vek bio 30 godina, kada su muškarce, žene i decu spaljivali, drali i nabijali na kolac i radili još bezbroj groznih stvari. Doba kada je vladala glad, neznanje i zakon jačeg. A i ti jači su kasnije umirali u mukama kada ostare i dođu mlađi i još jači...
3.18. I 19. VEK
Romantizam: Doba napretka, elegancije i gospotstva. Zlatno doba čovečanstva.
Istina: Doba kolonijalizma kada je rasizam i iskorišćavanje "nižih" staleža bilo na vrhuncu. Doba kada su deca radila u rudnicima i fabrikama i kada je čitav svet crnčio da bi se matori Britanski lordovi obogatili...
4. DVADESETI VEK (FAŠIZAM I KOMUNIZAM)
Romantizam: Doba jakih vođa i pravih ljudi a ne liberalnih slabića kao danas.
Istina: Doba besmislenih ratova, logora smrti, eksperimenata nad ljudima i spaljivanja ljudi. Doba kada su diktatori vladali a svi drugi bili topovsko meso, doba bede i jada...
U principu da, to je to. Neki klinci krenu da mi pričaju kako mora da je devedesetih bilo do jaja, a znamo da nije. To mu dođe to.
+
Реално си описао и романтизам и истину, избегавши притом главну замку у коју најчешће упадају аутори оваквих текстова: вредновање неке раније епохе по нашим данашњим критеријумима.
По том резону, није никаква мудрост закључити "Средњи век је био мрачан", или "Праисторија је била дивљачка". У поређењу са нашим добом - јесу. Објективно - нису. Јер, сви ти људи су живели своје животе у свом историјском тренутку и у датим околностима, и оно што нама делује грозно, то је њима било нормално. А сигурно нису водили рачуна о томе шта ће нека будућа генерација мислити о њима. Баш као што и ми живимо своје животе овде и сада, без трунке размишљања о томе како ћемо бити вредновани од будућих генерација (не знамо чак ни да ли ће их уопште бити - што нам је, у суштини, такође свеједно). А сигурно ће нам за много шта и приговарати, и чудити се, и смејати... Објективно, заболе ли било кога због тога? Наравно да не! Е, тако исто, ни наши преци нису размишљали о томе шта ће неки тамо будући да кажу за њих.
"Моја епоха је центар света и века и читавог постојања, по данашњим мерилима вреднује се све пре и после нас" - тај резон је можда најјачи доказ да је људска ограниченост неограничена.
Кажем, драго ми је што си то избегао колико год је било могуће да се избегне.
Drago mi je što ste primetili da sam se trudio da izbegnem upravo to, ja sam samo opisao kako je bilo pa to može nekome da se sviđa ili ne.
Hvala na detaljnom komentaru i samo ću još jednom reći da si shvatio šta sam hteo da kažem. Ja nisam imao nameru da kritikujem ljude prošlih vremena, ma koliko surovi i nasilni oni bili, nego naivne ljude današnjice koji veruju da je to bio raj i da je sve bilo kao u holivudskom filmu.
Hvala još jednom i potpuno se slažem sa tvojim komentarom.
Е, то је супротна крајност те исте глупости. Воле људи бајке, а има их који верују и да је у бајкама све истина.
Nacionalizam, ovo za 20 vijek.