Roterdamska kurva

Dno od čoveka. Taj bi nagovorio dete da otme lizalicu nekom slabijem detetu, a onda bi on njemu oteo i još zvao drugu decu da mu se smeju kako je klempav i debeo, zadovoljno ližući plen.
Naime, Amsterdam je turistički grad, i Bogu hvala, legalizovana prostitucija nudi svakojak izbor mnogobrojnim turistima koji u pauzi između pušenja trave i gutanja magičnih pečurki odluče da se relaksiraju u ulici crvenih fenjera.
Zbog tog velikog izbora, a po Hegelovom zakonu dijalektike gde iz kvantiteta prizilazi kvalitet, mora se doći do zaključka da su Amsterdamske prodavačice ljubavi ipak jedna viša klasa te im ne paše ni pežorativni naziv "kurva.
Sa druge strane, Roterdam. Zapostavljena luka u kojoj zadrigli mornari traže način da svoj nagomilani nagon za tršenjem, potpomognut rumom i ko zna kakvim ruskim brljama od vodke, isprazne, onako, životinjski, vođeni principom zadovoljstva - sad i odmah. Imajući u vidu to sve, taj napaćeni mornar sigurno da neće imati kriterijume lihtenštajnskog kneza, nego će da nasrne na prvu osobu bez falusa i pokuša da joj spakuje svoj mornarski ponos. Obzirom da je zakonom zabranjeno silovanje još u vreme dok su se kafanski nesporazumi rešavali buzdovanima, ta opcija nije baš prigodna.
Tu dolazi na red naša glavna protagonistkinja, zbog čijih kvaliteta sve ovo jebeno pišem.
Dakle, naša dama je napustila idilični seoski život, uz stoku, njivu, kuhinju i pravog muškarca, na samo 320 kilometara od Kijeva. Napustila je idilu i otišla u jebeni Roterdam da za 50 evra glaba majmuna nekom tamo smrdljivom perverznom matorcu.
Pa gde je tu čast?