Ruča stojeći

- E daj pomozi mi oko ove komode.
- Čekaj prvo fotelju ovu da pomerim.
- Daj brzo to tabure ovamo pored kreveta...
- Tebraa, aj uspori tempo. Imamo vremena za sve. Stižemo, samo lagano.
- Aaa, dalilud siti ako nastavimo ovako nikad nećemo završiti na vreme!?
- Ej, nemoj da sumnjaš u moju organizaciju. Rekoh ti da se smiriš, nemoj da dižeš tenziju. Daj da ručamo nešto pa ćemo posle onaj orman da pomerimo, vidim odavde da je težak kao tuč.
- Ne zajebavaj, nabodi stojeći ovo meze što sam izneo i baci se na posao.
- E ruku mi odseci ako te još jednom pitam da mi pozajmiš kintu..
- Ako si završio, 'vataj sa strane i pazi na zid. Dižemo na tri, dva, jedan, op.
- Uf al' si težak, ko te napravi takvog.
.....
- E pa bubili moj, danas nam je poseban dan, jel se sećaš kad si me pre tačno petnes' godina prvi put poljubio.
- Eee, daaa. Kako se do tad lepo živelo, svako veče druga riba a sad ovako. Ko bi rek'o da je prošlo već toliko.
- E baš si odvratan.
- Ma šalim te. Znaš da sam takav.
- Znam, znam, šaljivdžija moj. Potrudiću se da ovu noć nikad ne zaboraviš, neka traje dugo i neka nam bude lepo.
- Op, op, ah, ah, uuu, ah, aaaaa.. Gotovo. Ljubim te pa se vidimo.
- Stani bre, šta je ovo?! 'de si pošo?
- Imam fudbal od 10, stižem do ponoći pa ćemo opet.
- E neš ti više mene jebati, i u bukvalnom i u prenesenom smislu! Mislila sam da ćeš se bar malo promeniti i konačno prestati da jedeš stojeći al' džaba.
- Ćao, uzeo sam jednu bananu za usput, pa se vidimo.