Svaki pravi balkanski "mačo" muškarac (čitaj: krkan), kada dođe s' posla (čitaj: Iz kafane), očekuje obilan, i unaprijed postavljen ručak na stolu, jer njegovo je sjesti, pojesti, popiti, i leći spavati.
Ručak se mora sastojati iz 3 dijela: Tečno, polučvrsto, i čvrsto.
E sad, tečno stanje, naravno sastoji se iz supe, ili čorbe, koja mora biti začinjena po njegovom ukusu. Zar je to previše tražiti nakon napornog dana na poslu?
Polučvrsto je glavno jelo, sarma, meso, eventualno krompir, ili u idealnom slučaju, kombinacija sve troje navedenih.
Čvrsto stanje označava kruh, (hljeb, hleb, pogaču) i opet, u idealnom slučaju, pitu.
O aperitivu se ni ne priča, čašica-dve domaće mučenice, iz vlastite proizvodnje, da otvori apetit i oraspoloži domaćina nakon napornog dana.
Tokom pića preferira se sok od ječma, domaće proizvodnje, u velikoj, staklenoj ambalaži, bez čaše, naravno. Koj' će mi moj čaša, kući sam, nisam u restoranu!
Nakon ručka se podrazumijeva neometanih 3-4 sata spavanja, da organizam svari sve, i da domaćin da sebi malo oduška.
-Živana! Sunce mu jebem, pa je l' svaki dan ovako mora?! Šta je s' ručkom?!
Evo samo hljeb da isječem, sekund.
- Je l' previše što tražim da me dočeka ručak, majku mu jebem?! Daj rakiju!
Evo, postavljen je ručak, prijatno dragi.
-Gdje mi je pivo?!
Nestalo nam je, sad ću ja malog poslati u prodavnicu.
-:cinički smijeh: Nestalo?! Pa dobro, jeb'o te ćaća mutavi, dva'es godina te učim da u kući ne smije biti manje od gajbe pive u svakom datom trenutku! :ćuška:. Marko! Sine, aj' po pivo kod Kove, reci da upiše.
-Koj' je ovo moj?!
Sarma.
-Kurac je ovo sarma! K'o kinez da sam, sama riža u pičku materinu! Još te trebam i učiti kuvati!? Aj' bježi mi s' očiju!
