Ručni sat

Kada su mi kupili jedan lep sat za rođendan ja sam bio presrećan poklonom i jedno vreme sam mislio da ne mogu da dobijem savršeniji poklon. A ono jeste bio lep sat, sa kazaljkama, "zlatan" kobajagi, ali je bio onako, otmen.

E posle nekog vremena sve je otišlo u tri lepe. Morao sam da pazim da ga ne izgubim, da mi ga ne ukradu, da gledam gde ga ostavljam, kad odem na bazen mora da stavim sve što imam na njemu da ga ne vide. Pa tu je i menjanje baterija, čišćenje, glancanje, menjanje kaiša, stalno nošenje kod gazda sajdžije koji jedva čeka da mu dođem u radnju jer zna da ja nemam pojma kako on radi i šta u njemu ima pa mi naplati 3000 kinte samo za "menjanje delova" koji ni ne postoje a koje je on izvadio i stručno promenio. A da ne pričam kako sam stalno morao da ga nosim kad je rodbina tu da bi videli da mi se sviđa i da ga stalno nosim.

I tako posle nekog vremena svatim ja...

"Sunce ti, pa nisu oni poklonili sat meni, nego su mene poklonili satu"