Rukometna reprezentacija Srbije

Igra u odbrani se sastoji u tome da odbrane gotovo da nema. Vraćamo se u odbranu brzinom moje babe, a protivničke ekipe nas tovare gotovo sa svih strana.

Igra u napadu se sastoji u tome što se 3 beka dodaju po sistemu "Ja do tebe, ti do mene" , i na kraju se svodi na to da Momir Ilić (ili slični njemu od ranije) šutnu loptu sa 10 metra pa šta nam bog da. Normalno, golman to vata, ide kontra, protivničko krilo zakucava loptu u mrežu, dok naši to posmatraju sa polovine terena.

Naravno tu je i večiti argument preuzet od fudbalskih kolega:
"Danas svi igraju rukomet"
ili
"Imali su ogromnu podršku publike"

Još jedna kontroverza stvar u reprezentaciji je igranje jednog igrača veoma sumnjivih kvaliteta. Njegovo ime je Nikola Kojić. On je kao duh. U igri ne učestvuje, pravi isključenja na početnički način, zicere promašuje, i kontre ne istrčava. Meni stvarno nije jasno sta on radi u ekipi.

PS. Isključenja su večita tema. Komentatorima treba objasniti da nije to nikakva zavera protiv nas, već da pravimo početničke greške i zato uvek više od pola tekme igramo sa čovekom manje.