Rumunka

- Mama, zvao je čika Dragan iz Beograda da pita jesmo li kući, došli bi on i teta Marica da nas malo vide.
- Pu slavu joj njenu 'di baš sad kad treba kupus da mećemo?! Jes'rekla da nismo kući?
- Nisam. Rekla sam da dođu...
- Joj nesrećo! Jebala te tol'ka škola kad si ki budak... kuku šta ću sad...'di su mi čizme?
- Pa šta će ti čizme sad?
- Kako šta će mi? Pa d'idem da povadim praziluka i šargarepe, da potkupim jaja i da u'vatim kokošku... ona rospija nikad nije došla bez one torbekanje...ki Ciganka na zadušnice...može i mene i tebe u nju da strpa sa sve čizmama. Ona da nas vidi?! Oće ona da vidi punu Rumunku, jebem li je u dupe ono guzeljavo kaldrmaško. E moja Dragice, nisi 'tela u grad, da bideš gospoja, sad čupaj praziluk...

----- posle nekog vremena ----

- O slatka moja Dragice pa gde si mi ti?! Pa što vas to nema nikako da nam dođete?
- Eee Maro moja, kako kuću da ostavim. Dobro (cmok) ti meni (cmok) došla (cmok) i hvala ti što nas nisi zaboravila. Mala kad mi reče da ćete doći, ja se od srca obradovala. Odavno ni da se javite ni da nam svratite, a baš smo vas se poželeli. Izvol'te sedite. Daj da ostavim tu torbu 'vamo u kujnu...sedi ti, sa'će mala slatko i vodu...