Rusalke

Šta, kurac, sirene i ostale stranjske ribe (hehe - ribe), imamo mi naše rusalke. Nema potrebe za uvozom - samo domaće, samo nečural.

Rusalke su vodene vile koje donose vlagu na žitna polja i simbol su plodnosti. Gdje rusalka stane, tu trava više raste. Uglavnom su u vodi, ali znaju da izađu, pa u ljetnim noćima derneče pored rijeke. Crvene ili zelene kose, koja je uvijek mokra, jer ako se osuši - ima da je nema.

Kako žemska postane rusalka? Tako što je zasvrbi, pa krene da se udara k'o da ima kasko, pa se u tom silnom udaranju zanese, pa zakevi s nekim ljutim krajišnikom, pa kaže roditeljima, pa otac ćuti, majka lomi ruke, pa je odbace, pa ode na savski most, pa skoči u Unu zgrčenim skokom uz trostruki okret (četir' puta osam ipo, od jednog sudije devet), pa se udavi, pa postane - rusalka.

Rusalke su dokaz da feminizam nije produkt novog doba, već je odavno ukorijenjen. Dok po noći gole igraju pored rijeke, nesrećniku koji ih slučajno vidi potpuno se oduzme moć govora k'o da pičku vidio nije. A, možda i nije. Ako se kojim slučajem okupaš u rijeci za vrijeme rusalkine nedelje početkom juna (jednom godišnje im dolazi tetka iz Crvenke, al' su tad baš zajebane), doći će ti ribetina u vidu best of tvoje drk memorije da se okupa zajedno s tobom. Imaće usne Suzane Mančić, oči Jelene Broćić, lice Sofije Vergare, sise Sofije Vergare, bulju Sofije Vergare i taman kad pomisliš, bože, kako ova treba liči na Sofiju Vergaru, na sred rijeke, u bujici, izmigoljiće ti se iz ruku poput sapuna u zatvorskoj kupaonici i ti ćeš