Slomljen čovek na kraju puta. Napušten i prepušten sebi, i porocima, tone sve dublje i brže. Od moralne i fizičke gromade, ostala je prazna ljuštura. Dobro, možda ne baš potpuno prazna, ima tu još malo žuči i čemera. Ima, još malo...
-Sretoh juče Miku. Šta to onakvoj ljudini može da se desi, pa da se preko noći pretvori u ruševinu?
-Imaš pravo jednom da pogađaš.
-Žena?
-Bravo!
